Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev oglasio se povodom oštrih Trampovih poruka na račun Rusije i predsednika Vladimira Putina.

“Što se tiče Trampovih reči o tome kako se Putin ‘igra vatrom’ i kako se ‘zaista loše stvari’ dešavaju Rusiji, znam samo jednu zaista lošu stvar – to je treći svetski rat…

Nadam se da Tramp, ovo razume!“”, napisao je Medvedev, na Telegramu.

Podsetimo, Tramp je rekao da ruski predsednik, ne shvata da bi se već, dosta loših stvari desilo s Rusijom, da nema njega.

“Ono što predsednik Rusije Vladimir Putin, ne razume jeste to, da nema mene, mnogo istinski loših stvari bi se već desilo s Rusijom; imam u vidu zaista loših.

Igra se vatrom”, napisao je Tramp, na mreži “Truth”.

B92

Predsednik Vladimir Putin je u utorak, tvrdio da rusko Ministarstvo odbrane svakog meseca regrutuje skoro dvostruko više vojnika nego ukrajinska vojska.

Govoreći na sastanku u Kremlju o ekonomskom razvoju, Putin je tvrdio da se svakog meseca do 60.000 ljudi „dobrovoljno javlja“ da se pridruži ruskim oružanim snagama, u poređenju sa onim, što je opisao kao 30.000 Ukrajinaca koji su prisilno regrutovani…

„Ovi [ruski dobrovoljci] uključuju ljude iz vaše radne snage“, rekao je Putin poslovnim liderima.

„The Moscow Times“ nije mogao nezavisno da potvrdi tvrdnje o regrutovanju.

Ruske vlasti su snažno promovisale vojno regrutovanje od 2023. godine, nudeći visoke plate kao ključni podsticaj.

U jesen 2022. godine, Putin je naredio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista kako bi nadoknadio gubitke na bojištu u Ukrajini.

Ministarstvo odbrane nije ažuriralo svoj zvanični broj žrtava od tada, kada je tvrdilo da je u prvih sedam meseci invazije punih razmera poginulo nešto manje od 6.000 ljudi. Nezavisne procene pokazuju da je broj ruskih ratnih poginulih bio veći od 100.000.

Putinove izjave usledile su nekoliko dana nakon što je republika Baškortostan, postala prvi ruski region, koji je javno objavio broj žrtava u Ukrajini.

Vlasti su saopštile da je ubijeno više od 5.000 vojnika iz regiona.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin odobrio je prodaju ruskog ogranka američke investicione banke Goldman Saks, navodi se u dokumentu objavljenom, na državnom portalu pravnih informacija.

U nalogu, koji je u petak potpisao ruski predsednik, navodi se da će Balchug Capital dd, moći da kupi 100 odsto akcija Goldman Sachs banke, koja je u vlasništvu američke Goldman Sachs Group, Inc…

Sporazum je odobren u skladu sa predsedničkim dekretom, o posebnim ekonomskim merama kao odgovor, na „neprijateljske akcije“ stranih država i organizacija, navodi se u dokumentu.

Balchug Capital AD pripada investicionoj kompaniji Balchug Capital jermenskog preduzetnika Davida Amariana.

Prema navodima kompanije, trenutno upravlja imovinom vrednom, oko 2 milijarde dolara.

Balchug Capital dd je ranije kupio imovinu zapadne kompanije koja je htela da napusti Rusiju zbog sukoba u Ukrajini; kupovinom akcija američke korporacije za proizvodnju građevinske opreme, Caterpillar, 2024. godine.

Goldman Sachs je najavio planove da se povuče sa ruskog tržišta samo nekoliko nedelja nakon eskalacije između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine, postavši prva institucija na Volstritu koja je donela takvu odluku.

Kasnije te godine, Goldman Sachs banka je dodata na listu kreditnih institucija kojima je zabranjeno da obavljaju transakcije akcijama i hartijama od vrednosti bez posebne dozvole vlasti u Moskvi.

Druga po veličini svetska investiciona banka ima rusku filijalu od 2008.

Međutim, prema RBK-u, zemlja nije bila ključno tržište, a njen kreditni portfolio u Rusiji je procenjen, na 650 miliona dolara od 2021.

Prošle godine Interfaks ju je rangirao kao 230. banku u Rusiji po visini njene imovine.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se odriče učešća u Multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu.

Predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz, o prekidu učešća Rusije u Okvirnom sporazumu i Protokolu o multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu (MNEPR)…

Relevantni dokument objavljen je u subotu na portalu pravnih informacija.

MNEPR je međunarodni program osmišljen da olakša saradnju i pomoć u oblasti bezbednosti istrošenog nuklearnog goriva i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Upravo potpisanom uredbom se odriče i protokola o potraživanjima, parnicama i oslobađanju od finansijske odgovornosti prema sporazumu.

Prvobitno potpisan 2003. godine od strane Rusije i nekoliko zemalja članica OECD-a, ovaj sporazum je imao za cilj da postavi dugoročnu osnovu za multilateralnu saradnju u rešavanju akutnog problema zbrinjavanja razgradnje nuklearnih podmornica i brodova za atomsko održavanje na severozapadu Rusije, kao i čišćenje lokacija za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva.

Sporazumom su takođe obuhvaćene Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Holandija, Norveška, SAD, Finska, Francuska, Švedska, EU, kao i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska zajednica za atomsku energiju.

Međutim, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, saradnja u okviru sporazuma prekinuta je u periodu od 2015. do 2017. godine.

Prošlog meseca u Državnu dumu je predstavljen nacrt, zakona kojim se predlaže povlačenje iz sporazuma.

Zakonodavci su rekli da taj potez neće imati „negativne socio-ekonomske, finansijske i druge posledice“.

Prema MNEPR sporazumu, svaka strana može da se povuče nakon 90 dana pismenog obaveštenja najmanje jednom od depozitara, odnosno ministru inostranih poslova Rusije i generalnom sekretaru OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj).

Predsedavajuća Saveta Federacije Valentina Matvijenko ranije je naložila senatorima da revidiraju međunarodne sporazume Rusije kako bi identifikovali zastarele ili nepovoljne.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin zapretio je da će Rusija odgovoriti udarom groma, ako se neko bude mešao u situaciju u Ukrajini.

Osim toga, u slučaju pretnje strateškoj bezbednosti, Moskva može da upotrebi „sva sredstva, kojima se sada niko ne može pohvaliti“.

Ruska vojska je, prema njegovim rečima, sprečila sukob velikih razmera, koji bi mogao da se odvija na teritoriji Ruske Federacije ali „već po tuđim scenarijima“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će Rusija u slučaju ugrožavanja strateške bezbednosti koristiti sredstva, „koja još niko nema“.

Ako se neko spolja umeša u situaciju u Ukrajini, kontraudari će „biti munjevito brzi“.

„Imamo sve alate za to – takve da se sada niko ne može pohvaliti. I nećemo se hvaliti, koristićemo ih ako treba.

Mi smo doneli sve odluke o ovom pitanju“, rekao je ruski lider na sastanku sa Savetom zakonodavaca.

Predsednik je ponovio da će svi zadaci specijalne operacije sprovedene u Donbasu i Ukrajini biti „bezuslovno ispunjeni”, kako bi se garantovala bezbednost stanovnika DNR, LNR, kao i Krima i ostatka Rusije „za istorijska perspektiva“.

Ruska vojska je „sprečila stvarnu opasnost, koja se već nadvila nad našom domovinom“, sprečila „sukob velikih razmera, koji bi se odvijao na našoj teritoriji ali po tuđim scenarijima“, rekao je Putin.

„Snagama, koje su istorijski težile i drže kurs da obuzdaju Rusiju, nije potrebna tako nezavisna, velika, čak ogromna, po njihovom mišljenju, zemlja.

Oni veruju, da Rusija za njih predstavlja opasnost samom činjenicom, svog postojanja.

Iako je to daleko od toga, oni sami predstavljaju opasnost za ceo svet“, rekao je predsednik.

Prema rečima političara, Kijev je spolja gurnut u direktan sukob sa Moskvom, a planovi za vojni napad na Krim i Donbas su navedeni u ukrajinskim doktrinarnim dokumentima.

„Sudbina potrošnog materijala je predodređena za ukrajinski narod.

Mislim da ova spoznaja dolazi do većine stanovnika Ukrajine.

Čitav tok nedavnih događaja, uključujući tvrdnje kijevskog režima da poseduje nuklearno oružje, razmeštanje mreže zapadnih bioloških laboratorija na ukrajinskoj teritoriji, neometano snabdevanje Ukrajine najsavremenijim naoružanjem potvrđuju, da je naša reakcija na ove cinične planove, bila ispravna i blagovremena“, rezimirao je on.

„Pokušaj gušenja sankcijama“

Putin je napomenuo, da ekonomski rat protiv Rusije traje već duže vreme: protivnici su „korak po korak, koristeći sve vrste izgovora, a ponekad i bez izgovora, uvodili sve nova ograničenja sankcija“.

Uzgred, propali su i današnji planovi za ekonomsko gušenje (Rusije)“, rekao je on.

Predsednik je dodao da će Rusija, kao odgovor na „nespretne” pokušaje da se izoluje odgovoriti većom slobodom poslovanja i „otvorenošću”.

„Na gruba, često nespretna, spoljna ograničenja, na rušenje svih civilizovanih prava i dogovora, na pokušaje da nas izoluju, odgovorićemo većom slobodom preduzetništva, otvorenošću za pošteno partnerstvo, poštovanjem i pouzdanom zaštitom vlasnika i savesnih investitora, rekao je on, pozvavši učesnike sastanka da rade direktno sa preduzećima, nevladinim organizacijama i radnim kolektivima.

„Važno je, da svi ljudi posvete vreme i pažnju svima.

Odgovorite, ako se od vas traži pomoć i zaštita“, zamolio je šef države.

Putin je pozvao ne samo da se obezbedi stabilnost ekonomije i ritmičan rad industrijskih preduzeća, već i da se ojača „industrijski i tehnološki suverenitet“ zemlje, a „u određenim oblastima“ i globalno liderstvo.

Penzije, beneficije, plate

Predsednik je najavio i donošenje odluka o indeksaciji socijalnih davanja, penzija i plata državnih službenika u bliskoj budućnosti.

„U bliskoj budućnosti biće donete konkretne odluke o indeksaciji penzija, svih socijalnih davanja, kao i plata specijalista zaposlenih u javnom sektoru“, precizirao je on.

Putin je podsetio da je u protekla dva meseca već usvojeno nekoliko paketa antisankcionih mera, desetine važnih zakona i podzakonskih akata.

„Za praktičnu primenu ovog koraka, tražim od parlamentaraca da pažljivo razrade sve neophodne amandmane i zakonske mehanizme“, obratio se Putin senatorima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE