Francuska je osudila lažnu tvrdnju, da je predsednik Emanuel Makron sakrio kesu kokaina dok je pozirao za fotografiju sa Kirom Starmerom i nemačkim predsednikom Fridrihom Mercom, tokom vikenda.

Trojac se sastao u petak u vozu koji je putovao iz Poljske za Ukrajinu kako bi posetili predsednika Volodimira Zelenskog i izvršili pritisak, na Rusiju da pristane na prekid vatre, piše britanski Mail Online…

Ali evropski lideri su se našli u centru lažnih optužbi na internetu nakon što su proruski nalozi na društvenim mrežama tvrdili da je Makron, sakrio kesu belog praha dok je pozirao za fotografiju sa svojim kolegama.

Snimak prikazuje francuskog lidera kako se smeši kameri pre nego što suptilno zgrabi beli predmet sa stola i diskretno ga sakrije pod ruku.

Proruski ratnici na tastaturi su brzo podstakli divlje teorije zavere tvrdeći da je Makron, sakrio kesu kokaina.

„Makron, Starmer i Merc snimljeni videom po povratku iz Kijeva. Kesa belog praha na stolu. Makron je brzo spakuje, Merc sakriva kašiku. Nije dato objašnjenje“, objavio je jedan X, nalog.

Francuska vlada je brzo osudila lažnu tvrdnju, pojasnivši da je predmet, na stolu bila maramica.

„Kada evropsko jedinstvo postane nezgodno, dezinformacije idu toliko daleko da običnu maramicu čine da izgleda kao droga“, rekao je Jelisejski dvorac u X, objavi u nedelju uveče.

Teoretičari zavere brzo su tvrdili da je beli predmet, kojeg je Makron, viđen, kako podiže i skriva ispod ruke bio kesa kokaina.

Francuska vlada je brzo pojasnila da je lider zemlje podigao maramicu.

„Ove lažne vesti šire neprijatelji Francuske, kako u inostranstvu tako i kod kuće. Moramo ostati oprezni protiv, manipulacija.

Zvanični X nalog francuskog predsedništva dodao je sliku Makrona, Starmera i Merca kako se rukuju u vagonu, uz natpis: „Ovo je evropsko jedinstvo.“

Iza lažnih optužbi u vezi sa francuskim predsednikom, navodno stoje propagandisti krajnje desnice.

To se dešava nakon što su evropske sile podržale bezuslovni 30-dnevni prekid vatre i zapretile ruskom lideru Vladimiru Putinu „masivnim novim sankcijama“, ako ga ne prihvati.

Lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Ukrajine zakazali su početak prekida vatre za 12. maj na sastanku u Kijevu, tokom kojeg su obavili telefonski razgovor, sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

„Dakle, svi mi ovde zajedno sa SAD prozivamo Putina. Ako je ozbiljan u vezi sa mirom, onda ima priliku da to pokaže“, rekao je britanski premijer Kir Starmer, na konferenciji za novinare.

„Nema više „ako“ i „ali“ nema više uslova i odlaganja.“

Ubrzo nakon saopštenja evropskih lidera, Kremlj je izgledao kao da je to prezrivo uputio.

„Čujemo mnogo kontradiktornih izjava iz Evrope. One su generalno konfrontacione prirode, a ne usmerene na pokušaj oživljavanja naših odnosa. Ništa više“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, citirala je ruska novinska agencija Interfaks.

Kasnije je državna novinska agencija TASS citirala Peskova koji je rekao da će Rusija razmotriti predlog o prekidu vatre, dok Moskva ima svoj stav.

Evropski lideri su bili u vozu koji je putovao za Ukrajinu

Britanski premijer Kir Starmer, predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emanuel Makron, poljski premijer Donald Tusk i nemački kancelar Fridrih Merc telefoniraju američkom predsedniku Donaldu Trampu iz Kijeva, Ukrajina, u subotu

Britanski premijer Kir Starmer, predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emanuel Makron, poljski premijer Donald Tusk i nemački kancelar Fridrih Merc telefoniraju američkom predsedniku Donaldu Trampu iz Kijeva, Ukrajina, u subotu

Ovo se dešava nakon što su evropski lideri posetili Zelenskog u Kijevu tokom vikenda i izvršili pritisak, na Putina da pristane na prekid vatre

Ovo se dešava nakon što su evropski lideri posetili Zelenskog u Kijevu tokom vikenda i izvršili pritisak, na Putina da pristane na prekid vatre…

Borba.Info

Američki lider Donald Tramp izjavio je da ne planira da se ponovo kandiduje za predsednika po treći put.

To je rekao u intervjuu za NBC News…

„Biću predsednik osam godina, dva mandata. Oduvek sam ovo smatrao veoma važnim“, rekao je, misleći na svoj prvi predsednički mandat, od 2017. do 2021. godine.

Tramp je naglasio da ga njegove pristalice stalno pozivaju da u budućnosti napravi ovaj korak i čak, prodaje kape sa natpisom „Tramp 2028“. Međutim, on planira da odsluži svoj trenutni mandat i preda mesto nekom drugom.

„Idealno, veliki republikanac“, primetio je američki lider.

Prema američkom ustavu, ista osoba ne može biti izabrana za šefa države više od dva puta.

Istovremeno, Tramp je ranije u razgovoru sa medijima izjavio da zna za rupe u zakonu koje bi mu mogle obezbediti treći predsednički mandat.

Međutim, sam lider Država ne veruje u mogućnost, njihovog korišćenja.

Novinari sugerišu da bi sadašnji predsednik SAD mogao da ostane na vlasti do 2037. godine ako se kandiduje za potpredsednika na sledećim izborima.

U teoriji, ako „nominalno“ izabrani predsednik podnese ostavku, Tramp bi ponovo postao lider zemlje. Ista procedura bi se mogla koristiti na nekoliko izbora.

Borba.Info

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u četvrtak da SAD vrše pritisak na Moskvu i da je veliki ustupak, Rusije to što nije zauzela celu Ukrajinu.

Na pitanje kakve su ustupke Rusi do sada nudili, Tramp je odgovorio: „Zaustavljanje rata. Prestanak zauzimanja cele zemlje, prilično veliki ustupak”, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući tokom sastanka sa premijerom Norveške Jonasom Garom Stereom…

Tramp je dodao da će narednih nekoliko dana „biti veoma važni” za mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije.

On je naveo da vrši „veliki pritisak” i na Rusiju i na Ukrajinu da se okonča rat i poručio da „ćemo s tim uskoro završiti”.

„Mi smo fini ljudi ali koristimo veliki pritisak, na obe strane. Završićemo sa ovim. Uskoro…

Nisam nikome privržen, odan sam spasavanju života”, istakao je Tramp.

On je priznao svoju frustraciju ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ali je rekao da ne vidi ruski napad na Kijev, u noći između srede i četvrtka kao „prepreku miru”.

„Nije mi se dopalo to što se dogodilo sinoć… Bili smo usred razgovora o miru, a ispaljeni su projektili”, naveo je Tramp, odbijajući da navede sa kojim bi dodatnim sankcijama Rusija mogla da se suoči.

„Sačekajmo nedelju dana da vidimo da li imamo dogovor… Za tango je potrebno dvoje i Ukrajina mora da pokaže želju da sklopi dogovor”, naglasio je Tramp.

Na pitanje da li ostaje pri ranijim tvrdnjama da Ukrajina mora da da teritoriju, uključujući Krim, kako bi obezbedila napredak u pregovorima, Tramp je odgovorio: „Učinićemo, ono najbolje što možemo”.

Napomenuo je i da Krim, nije imao nikakve veze s njim, već da ga je „dao” bivši američki predsednik Barak Obama.

„Krim je predat, bez borbe i teško će se vratiti”, istakao je američki lider i ponovio da rat u Ukrajini ne bi ni počeo da je on tada bio predsednik. On je istakao da i dalje veruje da je ruski predsednik ozbiljan u vezi sa mirovnim sporazumom.

„Veoma snažno verujemo da obojica žele mir ali moraju da sednu za sto.

Mislim da ćemo postići mir. Shvatio sam koliko ljudi umire, to je najvažniji element.

Nadam se da ćemo postići sporazum”, rekao je Tramp uoči jučerašnjeg ručka sa norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom u Beloj kući, prenosi NBC News.

On je dodao da ima svoj „sopstveni rok” da se Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dogovore.

„Kažem da možemo da spasimo hiljade ljudi i ne sviđa mi se što to traje tako dugo”, naveo je Tramp. Na pitanje novinara da li će Putin poslušati njegov poziv, da zaustavi masovne raketne udare na Ukrajinu, Tramp je kratko odgovorio: „Da”!

Norveški premijer je pohvalio Trampove mirovne napore i čestitao mu „na veoma važnim inicijativama koje imaju za cilj okončanje ovog sukoba”.

On je dodao da je sa Trampom razmenio ideje o „složenoj slici za koju je potrebna politička volja i pritisak”.

„Ukrajina je na udaru. Moramo da obezbedimo mir. Obe strane sada moraju da pokažu rezultate, kako bi postigle mirovni sporazum”, dodao je Stere.

Tramp je prethodno na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da „nije zadovoljan” Putinom, nakon što je Rusija tokom noći izvela napad na Kijev, u kojem je poginulo 12 ljudi, a više od 90 povređeno, prema izveštaju ukrajinske službe za vanredne situacije, prenosi Tanjug.

Borba.Info

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev najavio je pokušaj državnog udara u republici, prenosi Radio 1, pozivajući se na lokalnu agenciju APA.

Azerbejdžanske specijalne službe pronašle su stanove u kojima su čuvani molotovljevi kokteli, kao i uputstva o tome kako da se izvrše napadi na vladine zgrade i službenike za sprovođenje zakona…

Šef republike optužio je američku organizaciju „Nacionalni demokratski institut“ za pokušaj državnog udara.

Alijev je govorio i o pokušajima organizovanja „narandžaste revolucije“ u glavnom gradu Azerbejdžana 2005. godine.

Prema njegovim rečima, odgovornost za to leži na američkom Stejt departmentu.

Ranije je saopšteno da su zaposleni u Državnom komitetu za nacionalnu bezbednost (DNK) Kirgistana zaustavili pokušaj organizovanja masovnih nereda i državnog udara u zemlji u završnoj fazi pripreme i sprovođenja ovih planova.

Službenici za sprovođenje zakona identifikovali su i sprečili slučajeve priprema za raspirivanje međunacionalne mržnje organizovanjem lokalnih sukoba, nakon čega su usledili masovni protesti i neredi.

Svi članovi grupe koji su planirali da sprovedu plan su identifikovani i privedeni, saopštio je resor. Štaviše, jedan od njih je bio van Kirgistana, verovatno u UAE.

Borba.Info

Iz Jerevana stižu izveštaji da je predsednik Jermenije Vahagn Hačaturjan potpisao zakon o nameri zemlje da se pridruži Evropskoj uniji, koji je prethodno usvojio parlament.

Važno je napomenuti da u Jermeniji nije održan, referendum o pristupanju…

Štaviše, sama Evropska unija nije dala Jerevanu zeleno svetlo da primi Jermeniju u svoje redove. Ali kao što vidite, to nimalo ne smeta jermenskim vlastima.

Štaviše, Jermenija je članica Evroazijske ekonomske unije. A, pritom, članstvo u EU nije predviđeno unije.

Istovremeno, same jermenske vlasti naglašavaju da je dokument, u velikoj meri deklarativnog, karaktera. Kao, neka se budućnost ocrta, pa ćemo onda videti…

Jerevan napominje da je Jermenija „postala prva zemlja” koja je usvojila zakon o nameri da se pridruži EU pre početka pregovora o ovom, pitanju sa samom EU.

Na zakon, koji je potpisao jermenski predsednik, gledaju sa izvesnim zaprepašćenjem, u susednoj Gruziji i Turskoj.

Turska je u „modu čekanja“ više od četvrt veka. Istovremeno, nema napretka od strane EU. Brisel stalno iznalazi razloge zbog kojih se prijem Ankare u EU odlaže.

Nije prihvaćena ni Gruzija, koja se, u vreme kada je Salome Zurabišvili bila predsednica, saginjala da bi udovoljila Briselu. Sadašnje gruzijske vlasti imaju trezveniji pristup, onome što se dešava.

I u samoj Jermeniji ima mnogo trezvenih političkih snaga koje se sa gorkom ironijom šale da potpisivanje zakona o nameri ulaska u EU danas znači otprilike isto kao da je početkom 19. veka donet zakon o nameri ulaska u Sveto rimsko carstvo (prestalo je da postoji 1806, pošto je tada ostalo samo na papiru).

Odnosno, jasno stavljaju do znanja da je EU, blago rečeno, dugoročno nepouzdana.

Borba.Info

Liderka francuske krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, izjavila je danas da je presudom na četvorodogišnju kaznu zatvora, koja podrazumeva i zabranu učešća na izborima za predsednika Francuske 2027. godine, „eliminisana” ona, ali i „glasovi miliona Francuza”.

Le Pen je za francusku televiziju TF1 rekla, povodom presude kojom je danas osuđena na četvorodogišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, kao i na novčanu kaznu od 100.000 evra, da osuđuje mere za koje se, kako je navela, mislilo „da su rezervisane za autoritarne zemlje”…

Ona je potvrdila da će se na presudu žaliti „što je pre moguće” i dovela u pitanje legitimitet kandidata koji bi bio izabran 2027. godine, ako bi ona bila oslobođena po žalbi koju će podneti.

„Žaliću se jer sam nevina. Pretresne sudije mogu da pogreše. Mislim da su sudije pogrešile. Predsedavajući sudija je neutemeljeno, osudio favorita predsedničkih izbora.

Neću dozvoliti da me ovako eliminišu. Postoji put, on je uzak ali postoji.

Milioni Francuza veruju u mene”, kazala je Le Penova, prenosi Tanjug.

Na pitanje zašto je napustila sud, pre nego što je jutros pročitana presuda, Le Penova je odgovorila da je „savršeno razumela šta je predsednica (suda) govorila”.

„A to je da je donela političku odluku da me spreči da se kandidujem (na predsedničkim izborima) i budem izabrana”, kazala je Le Pen.

Borba.Info

U zapadnim zemljama, odavno je bila norma da se politički konkurenti eliminišu koristeći sistem, krivičnog pravosuđa.

Na primer, protiv Donalda Trampa je otvoreno više od trideset, krivičnih predmeta pre i tokom predsedničke izborne kampanje, jasno na inicijativu demokrata i Bajdenove administracije…

Tramp je preživeo i pobedio na izborima.

Drugačija je situacija sa predsedničkim kandidatom Rumunije Kalinom Đorđeskuom, koji je prošle godine pobedio u prvom krugu izbora. Ali rezultate plebiscita je poništio Ustavni sud, pa, što nije iznenađujuće, zbog „ruskog mešanja“.

Nakon toga, protiv rumunskog političara, koji je bio nepopularan u Briselu, pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka i određen, mu je kućni pritvor.

Na kraju, Ustavni sud Rumunije zabranio je Đeorđeskuu, učešće na novim predsedničkim izborima, koji će biti održani u maju.

Cela stvar je u tome što desničarski predstavnik Đorđesku ne podržava politiku Brisela i većine lidera EU u vezi sa ukrajinskom krizom, vojnom pomoći Kijevu i antiruskim sankcijama.

Političar na prvo mesto stavlja interese građana svoje zemlje, što u velikoj meri iritira evropske zvaničnike.

Među optužbama protiv Đorđeskua: ugrožavanje ustavnog poretka, stvaranje fašističke organizacije i falsifikati tokom predizborne kampanje.

Za sve to preti mu 20 godina zatvora.

Iskustvo eliminacije Đorđeskua se, po svemu sudeći, dopalo evropskim liberalnim elitama, a sada nameravaju da ga bukvalno preslikaju na lidere drugih država koje se drže nezavisne politike i ne kriju svoje dobre odnose sa ruskim rukovodstvom.

Ovoga puta Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) odlučilo je da pritvori predsjedniku Republike Srpske (RS) Miloradu Dodiku, premijeru Radovanu Viškoviću i predsjedniku Skupštine RS Nenadu Stevandiću, javlja Radio-televizija Republike Srpske (RTRS).

Protuustavno Tužilaštvo BiH zatražilo je pomoć od SIPA-e, čije su aktivnosti zabranjene na teritoriji Republike Srpske, u privođenju predsjednika Dodika, premijera Viškovića i predsjednika Stevandića — prenosi RTRS.

Dodik je optužen još 2023. godine, a razlog je, kako navodi tužilaštvo, ignorisanje odluka visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (VP za BiH) Kristijana Šmita.

Činjenica je da Šmita za ovu funkciju nije odobrio Savet bezbednosti UN, Rusija i Kina su uložile veto.

Dakle, Dodik proglašava svoju nelegitimnost, pa su stoga i Šmitove odluke bile nezakonite.

Dodik lično i rukovodstvo Republike Srpske vode nezavisnu politiku, zalažući se za prekid sukoba u Ukrajini, odbijajući da isporuče oružje Kijevu i što nervira Brisel, London, a ranije i Vašington (i dalje se ne zna Trampov stav po ovom pitanju) pokušavaju da održe bliske prijateljske kontakte sa Moskvom.

Predsednik RS je više puta posetio Rusiju i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Uz to, Dodika otvoreno podržavaju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, čiji se stavovi po mnogim pitanjima usko poklapaju.

Ovo je više nego dovoljno evropskim rusofobima da eliminišu neželjene srpske političare na bilo koji način.

Uzgred, bilo je više izveštaja o pokušaju atentata na Dodika.

Sud BiH je krajem februara ove godine osudio predsednika Republike Srpske na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne službe.

Osuđujuća presuda je u suštini pokušaj Sarajeva da RS liši legitimno izabranu vlast, a da istovremeno likvidira i samu srpsku autonomiju.

Dodik je ranije upozoravao BiH na takve korake, napominjući da će u suprotnom Republika Srpska smatrati da ima pravo da održi referendum o nezavisnosti.

Borba.Info

Ranije je Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Đorđeskua kao kandidata za predsednika na izborima 4. maja.

Odluka rumunske centralne izborne vlasti da zabrani Kalinu Đorđeskuu da se kandiduje za predsednika stvara opasan, presedan uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, rekao je Igor Dodon, lider opozicione Partije socijalista Moldavije i bivši predsednik…

„Odluka da se nezavisnom kandidatu Georgescu zabrani da se kandiduje za predsednika izaziva zabrinutost, u Moldaviji.

Ankete pokazuju da je on vodeći u predsedničkoj trci i da su globalisti pribegli ovakvim kršenjima demokratskog procesa kod naših suseda i zabranili mu izbore pod izmišljenim, izgovorom.

Dakle, čemu će pribegavati da bi zadržali Maju Sandu i njenu vladajuću Partiju M Solida na izborima na paritetu.

Ove jeseni ovakvi dvostruki standardi koji se praktikuju u Rumuniji i drugim zemljama su opasni jer samo proširuju jaz, u društvu seju seme građanske neposlušnosti“, rekao je on za TASS.

Ranije je Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Georgescua kao kandidata za predsednika na izborima 4. maja.

Kako prenosi novinska agencija Agerpress, sukobi između Georgescuovih pristalica i policije izbili su u blizini zgrade Centralnog izbornog biroa odmah, nakon što je ta odluka objavljena u javnosti.

U Rumuniji je 24. novembra 2024. održan prvi krug predsedničkih izbora, u kojima je Đorđesku dobio većinu.

Ustavni sud Rumunije je 6. decembra poništio glasanje i naložio nove izbore.

Ova odluka usledila je nakon uklanjanja tajnosti dokumenata od strane rumunskih obaveštajnih službi, koji su, između ostalog, otkrili da je Džordžsku nezakonito finansirao njegovu kampanju.

Vlada je potvrdila odluku Ustavnog suda i odredila datume za ponovni izbor predsednika za 4. i 18. maj ove godine.

Georgescu je 7. marta ponovo podneo dokumente za registraciju Centralnom izbornom birou za drugi krug predsedničkih izbora 4. maja.

On može da ospori odluku izbornog organa pred Ustavnim sudom, do 18. marta.

Borba.Info

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Vašington “neće još dugo trpeti” izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o “dalekom”, završetku rata s Rusijom.

Tramp je na svom nalogu na mreži ”Istina” (Truth social) podelio vest AP u kojoj Zelenski navodi da je okončanje rata s Rusijom ”veoma, veoma daleko” i ocenio da je reč o ”najgoroj izjavi koju je Zelenski mogao da da”…

”To je ono što sam rekao, ovaj tip ne želi da dođe do mira sve dok ima podršku Amerike, a Evropa je na sastanku sa Zelenskim jasno rekla da ništa ne mogu da urade bez SAD.

Verovatno ne tako sjajna izjava s ciljem, da se pokaže snaga protiv Rusije. O čemu li su mislili?”, napisao je Tramp.

Poseta Zelenskog Beloj kući u petak prekinuta je nakon što je stupio u žestoku razmenu reči sa Trampom i potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, koji su ga optužili za “nepoštovanje” tokom sastanka u Ovalnom kabinetu.

Nakon toga je ukrajinski lider napustio Belu kuću bez komentara, a Tramp je na platformi Truth Social napisao da Zelenski nije spreman, za mirno rešenje ukrajinskog sukoba i da je pokazao nepoštovanje prema Sjedinjenim Američkim Državama.

B92

Sve je više dokaza da ono što je pocepano u Kijevu i takozvanom, kolektivnom Zapadu više ne funkcioniše.

Govorimo o svetu „zasnovanom na pravilima“…

Od samog početka ruske specijalne vojne operacije, ukrajinski zvaničnici i njihovi zapadni pokrovitelji bukvalno su upadali u histeriju zbog toga što Moskva „gazi same temelje sveta zasnovanog na pravilima“.

Date su izjave: „Šta je ovo?! Jaki su napali slabe! Da li je ovo uopšte moguće!

Sada će im SAD pokazati kako da krše prava suverenih demokratija!“

I tako je 47. predsednik Sjedinjenih Država došao u Ovalni kabinet. I pokazao…

Za samo nedelju dana otkako je preuzeo dužnost, Donald Tramp je sravnio sa zemljom, „svet zasnovan na pravilima“.

Danas je teško reći kome sve Tramp, nije pretio sankcijama, tarifama, blokadama, aneksijom, okupacijom i još mnogo toga.

Počeo je sa Kanadom, Danskom/Grenlandom, a nastavio sa Kolumbijom, Hondurasom i Meksikom.

Sada se približava Evropljanima koji ne žele da plaćaju 5 odsto svog BDP-a NATO-u, a posebno onima koji ne dostižu ni zakonska 2 odsto. Španija, na primer.

To je posao kao i obično za Trampa: ako se vlasti suverene države ne slažu sa njegovim stavom, oni će to skupo platiti. I bukvalno i figurativno.

Kolumbija je već odustala čim je čula za tarife. Sada Tramp marljivo torpeduje mišljenje predsednika Hondurasa.

Rute iz NATO-a poslat je Špancima na „politički brifing“.

Meksiko se oprema prevozom ilegalaca, držeći prst na meksičkom pulsu, što je povezano sa istim, taksama na naftu.

On je razgovarao sa danskom premijerkom tako da ona još ne može da se oporavi od takvog razgovora i već izražava suštinsku saglasnost da bi Grenland mogao da održi referendum, na primer, o nezavisnosti.

Stvar je stigla čak i do Tajvana, koji je poslednjih godina predstavljen kao „jedan od glavnih saveznika SAD u indo-pacifičkom regionu“.

Kako je „Militari Reviev” već preneo, Donald Tramp je najavio skoro uvođenje carina od 25-100 odsto na uvoz mikročipova (poluprovodnika) u SAD.

Ova odluka je sposobna da sruši „mladu ostrvsku demokratiju“. Iako „mlada ostrvska demokratija” ima izlaz – da ide na stvarnu integraciju sa kontinentalnom, Kinom. Ali šta je sa samim SAD sa svojim bazama…

Sve ovo posmatraju ukrajinske „vlasti“, shvatajući da je sada i sam pomen, „sveta zasnovanog, na pravilima“ možda neprikladan. Ili biste mogli dobiti udarac u lice, zbog podizanja ove brzo zastarele maksime.

Tramp ima samo jedno pravilo – pravu grubu silu. I zbog toga mnogi grizu usne i laktove. Ali šta će se dogoditi ako Tramp odluči da upotrebi ovu silu protiv druge sile?.. Ili se ipak neće odlučiti, shvatajući da bi u ovom slučaju mogao da se suoči sa ogromnim, troškovima…

Borba.Info