Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je danas zakon, kojim je predviđeno da budžet za finansiranje odbrane sledeće godine bude 886 milijardi dolara.

To je 28 milijardi više nego ove godine, prenosi  CNN. Za usvajanje zakona glasalo je 310 kongresmena, dok je 118 bilo protiv.

Zakonom je dozvoljeno povećanje plata zaposlenima u vojsci od 5,2 odsto, što je najveće povećanje u poslednje dve decenije, prenosi Tanjug.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden spreman je da potpiše nacrt zakona o privremenom finansiranju vlade, ako ga nakon Predstavničkog doma usvoji Senat Kongresa, prenosi CNN, pozivajući se na zvaničnika Bele kuće.

Dokument predviđa dvostepeno privremeno finansiranje vlade, bez pružanja pomoći Izraelu i Ukrajini.

Ako predlog zakona prođe Senat, predsednik će potpisati rezoluciju koja će zadržati trenutni nivo finansiranja i neće sadržati štetne političke zahteve – primetio je sagovornik kanala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predlog zakona je predložio predsednik Predstavničkog doma republikanaca Majk Džonson.

U početku je Bela kuća kritikovala tu inicijativu ali su kasnije demokrate pozitivno gledale na održavanje potrošnje, na nivou iz 2023. fiskalne godine.

Napominje se da se posebno razmatraju pitanja finansiranja pomoći Ukrajini, Izraelu, Tajvanu i jačanje južne granice SAD.

Bela kuća je predložila da za ove namene izdvoji 106 milijardi dolara, uključujući, više od 61 milijardu za Ukrajinu.

Administracija Džoa Bajdena je želela da finansiranje svih ciljeva bude rešeno u jednom paketu ali su se republikanci tome protivili.

Predstavnički dom američkog Kongresa je 14. novembra odobrio nacrt zakona o obezbeđivanju privremenog finansiranja vlade u dve faze, kako bi se sprečilo zatvaranje.

Za odobravanje projekta bilo je 336 članova komore, protiv je bilo 95 članova. Za usvajanje zakona bile su potrebne dve trećine glasova.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti postigli su značajan napredak u pregovorima o plafonu nacionalnog duga.

Detalji ugovora biće objavljeni uskoro.

Prema analitičarima RIA Novosti, obim javnog duga SAD iznosio je 31,42 biliona dolara u 2022. godini, što je 107 puta, više od ruskog duga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Po ovoj meri, na prvom mestu su SAD, a slede Vlada Japana sa 9,59 biliona dolara duga i Kina sa 3,75 biliona dolara.

Ruski javni dug iznosio je 294,8 milijardi dolara.

Finansijski analitičar Mihail Beljajev je naglasio da je dolar dugo bio glavna valuta u globalnoj ekonomiji i trgovini, bez dostojne alternative.

On je primetio da je ranije američka ekonomija bila stabilna, a Vašington je lako mogao da pozajmi novac, po niskoj kamatnoj stopi od drugih zemalja.

Američki listovi su smatrani sigurnom investicijom.

Međutim, takav sistem nije mogao da traje beskonačno.

Dug SAD je nastao naknadnim zaduživanjem, što je dovelo do formiranja piramidalne strukture.

Mihail Beljajev je primetio da je danas kritična tačka skoro dostignuta.

Ako SAD ne plate i dalje će dobiti novac ali pod uslovima sa različitim kamatnim stopama.

Neće moći tako lako da povećaju javni dug, što će ugroziti realizaciju nekih budžetskih programa.

U slučaju bankrota SAD, američka ekonomija će biti u teškoj poziciji, a to će uticati na globalnu ekonomiju, jer su mnoge kompanije i zemlje i dalje povezane sa SAD.

Ukoliko dođe do takve krize, biće ozbiljnija od krize iz 2008. godine, jer će uticati ne samo na finansijski sektor, već i na proizvodni sektor i dublje slojeve privrede.

Zbog toga je verovatnoća neispunjavanja obaveza u SAD, prema Beljajevu, mala, barem ove godine.

Podsetimo, Ivan Ribin, kolumnista Free Pressa, rekao je da ljudi u Evropi žive u miru i bez ruskog gasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE