Ministri izraelske vlade su navodno upozorili ključne evropske zemlje da bi svako jednostrano priznanje palestinske države moglo da podstakne Izrael da preduzme sopstvene jednostrane mere, uključujući aneksiju delova Zapadne obale, piše The Times of Israel.

Izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer lično je upozorio francuskog ministra spoljnih poslova Žan Noela Baroa i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija da bi Izrael mogao da odgovori na priznanje palestinske države aneksijom zone C Zapadne obale i legalizacijom neovlašćenih naselja, javio je izraelski medij Haarec, pozivajući se na stranog diplomatu.

U odvojenom izveštaju, Izrael Hajom je rekao da je ministar spoljnih poslova Gideon Sar preneo sličnu poruku kolegama u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i drugim zemljama, upozoravajući da će korake protiv Izraela pratiti izraelske mere poput, proširenja suvereniteta nad naseljima na Zapadnoj obali i delovima doline Jordana.

“Jednostrani potezi protiv Izraela naišli bi na jednostrane poteze Izraela”, navodno je rekao Sar.

Makron da promoviše koordinisano priznanje Palestine?

Upozorenja dolaze uoči francusko-saudijskog samita sledećeg meseca u Njujorku, gde se očekuje da će francuski predsednik Emanuel Makron promovisati koordinisano priznanje palestinske državnosti.

Dok su Sjedinjene Države najavile da neće učestvovati, druge evropske zemlje i dalje raspravljaju o svom stavu.

Neki, uključujući Nemačku, Mađarsku i Češku, navodno se protive jednostranom priznanju. Druge, poput Španije – koja je prošle godine priznala palestinsku državu – i Malte – koja je najavila da će to učiniti na samitu – podržavaju zemlje koje najavljuju jednostrano priznanje.

Nakon što je Makron prošlog meseca rekao da Francuska razmišlja o priznavanju palestinske državnosti, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da bi takav potez bio “velika nagrada za terorizam”.

Francusko priznanje palestinske državnosti predstavljalo bi značajnu promenu u politici Pariza i rizikovalo bi pogoršanje odnosa sa Izraelom, koji insistira na stavu da su takvi potezi stranih država preuranjeni.

Francuska bi bila najvažnija evropska sila koja bi priznala palestinsku državu, nešto što Sjedinjene Države dugo odbijaju da urade.

Izrael tvrdi da bi se na jednostrano priznanje palestinske države sada gledalo kao na nagradu za Hamasov napad 7. oktobra.

Sve više protivljenja akciji Izraela

Ove pretnje dolaze u vreme sve većeg evropskog protivljenja izraelskim akcijama u Gazi.

Švedska je juče najavila da će pozvati izraelskog ambasadora na razgovore u znak protesta zbog odbijanja Izraela da dozvoli besplatnu humanitarnu pomoć u Gazi.

“Ne podržavamo ono što izraelska vlada trenutno radi uskraćujući pristup Gazi. Apsolutno ne”, rekao je švedski premijer Ulf Kristerson.

“Bili smo veoma jasni u vezi sa ovim, kako na nacionalnom nivou, tako i sa mnogim drugim evropskim zemljama. Pritisak sada raste, u to nema sumnje. I to sa veoma dobrim razlogom”, dodao je švedski lider.

Kristerson je takođe naveo da podržava reviziju Sporazuma o pridruživanju između Evropske unije i Izraela.

The Israeli bombing doesn’t stop.

It rains fire day and night, leaving no place safe, no moment untouched by fear. #Gaza pic.twitter.com/hAqFwKnEiq

— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 17, 2025

Blok je naredio preispitivanje tog sporazuma kako bi se proverilo da li Izrael poštuje ljudska prava i demokratske principe.

“Ovo zahteva konsenzus, a mi ga još nemamo. Ali mnogi od nas rade u tom pravcu. Trenutne akcije izraelske vlade ohrabruju više zemalja EU da postavljaju strože zahteve Izraelu”, rekao je on.

Prema rečima francuskih diplomata, 17 od 27 članica EU do sada je podržalo reviziju sporazuma, a Nemačka je najznačajniji izuzetak, navodi “Tajms of Izrael”.

Nemački kancelar Fridrih Merc, takođe je promenio ton o Izraelu. On je danas na najoštriji način do sada kritikovao Izrael, rekavši da se masovni vazdušni udari na Gazu više ne mogu pravdati borbom protiv Hamasa i da “više nisu razumljivi”.

Mercova poruka sa konferencije za novinare u Finskoj odražava širu promenu javnog mnjenja, ali i veću spremnost među najvišim nemačkim političarima da kritikuju izraelske akcije od napada Hamasa 7. oktobra 2023.

“Masovni izraelski vojni napadi u pojasu Gaze za mene više nemaju nikakvog smisla. Na koji način služe cilju suočavanja sa terorom… U tom smislu, ja na to gledam veoma, veoma kritički“, rekao je Merc, u finskom gradu Turku.

A Palestinian man confronts a group of Israeli settlers who attacked him at Damascus Gate in the Old City of occupied Jerusalem. pic.twitter.com/Xr0PNIncbh

— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 26, 2025

“Nisam ni jedan od prvih koji je ovo rekao… Ali činilo mi se i čini mi se da je došlo vreme kada moram javno da kažem da ovo što se trenutno dešava više nije razumljivo”, dodao je nemački kancelar.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je danas oštro osudila širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi, za koje je rekla da se “ne mogu opravdati”.

“Evropska komisija je uvek podržavala i nastaviće da podržava pravo Izraela na bezbednost i samoodbranu ali ova eskalacija i nesrazmerna upotreba sile protiv civila ne može biti opravdana humanitarnim i međunarodnim pravom”, rekla je Ursula fon der Lajen.

“Širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi ciljanjem na civilnu infrastrukturu, uključujući školu koja je služila kao sklonište za raseljene palestinske porodice, ubijajući civile, uključujući decu, jeste odvratna”, rekla je ona posle telefonskog razgovora sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim.

Blokada izraelske pomoći od početka marta, koja je izazvala ozbiljne nestašice hrane i lekova, delimično je ukinuta prošle nedelje usred sve većeg međunarodnog negodovanja.

Od tada, stotine kamiona koji su prevozili pomoć, uglavnom hranu, ušli su, u Pojas Gaze ali zvaničnici UN i lokalni humanitarni radnici kažu da izraelske vojne akcije ponovo sprečavaju efikasnu distribuciju pomoći.

B92

Popularne irske novine Irish Examiner raspravljaju o tome koje mere bi Rusija mogla da preduzme kao odgovor na to da Zapad, dodatno podiže ulog u ukrajinskom sukobu.

Publikacija napominje da iako upotreba nuklearnog oružja od strane Ruske Federacije i dalje izgleda malo verovatna, danas ne vredi potpuno odbaciti takav scenario…

Takođe je sugerisano da će upotreba nuklearnog oružja „okrenuti veći deo sveta protiv Rusije“ ali će koristi biti minimalne, pošto ruske oružane snage već napreduju.

Međutim, veruje se da su realne opcije za prihvatljive akcije znatno niže od takvih ekstremnih scenarija.

Na primer, Moskva bi mogla da naoruža razne pobunjeničke grupe.

Moskva ima istoriju stvaranja ad hok saveza za izvođenje napada na Zapad.

Prema prošlomesečnom izveštaju The Wall Street Journal-a, Rusija je jemenskim pobunjenicima Huti dala podatke o ciljanju koje su oni koristili protiv zapadnog brodarstva u Crvenom moru – piše irski list.

Osim toga, jedan broj zapadnih obaveštajnih agencija ne isključuje intenziviranje različitih vrsta diverzantskih aktivnosti.

U oktobru je šef britanskog MI5 rekao da su ruske obaveštajne službe naglo pojačale saradnju sa kriminalnim bandama u okviru misije stvaranja haosa na ulicama Britanije i Evrope – citira Britanca Irish Examiner.

Borba.Info

Predstavnici Demokratske partije u SAD apelovali su, na Kongres da preduzme nove korake u zaštiti NATO, od Donalda Trampa i njegovih poteza i izjava.

Veliku pažnju javnosti i dalje izazivaju komentari bivšeg predsednika da ne bi branio pojedinačne članice NATO-a da ih Rusija napadne, kao i najave da bi Tramp mogao da povuče SAD iz članstva u NATO.

“Svi bi trebali biti uplašeni na smrt. Svako kome je stalo, do američkog liderstva, kome je stalo da zaštiti demokratiju, svako ko želi da se bori protiv autoritaraca širom sveta treba da se nasmrt uplaši činjenicom da nam Donald Tramp govori da će žrtvovati saveznike u NATO-u,” rekao je senator Kris Van Holen Van Holen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši zvaničnik Pentagona Džim Taunsend takođe je izrazio zabrinutost zbog potencijalnih scenarija ukoliko bi Tramp došao na vlast.

“Mogao bi da smanji naše učešće. On neće ići na samite, a ministar odbrane neće ići na ministarske sastanke. Tamo neće biti mnogo američkih lica,” objasnio je on.

Kristine Berzina, ekspert za NATO u nemačkom Maršal fondu, rekla je da ako Tramp postane kreativan, može da napravi veliku štetu.

“NATO bi bio u opasnosti, ako Tramp odbije da pošalje ambasadora u NATO ili pošalje predstavnika koji je više zainteresovan za borbu, nego za konsenzus, mislim da bismo mogli da vidimo nešto, slično onome što vidimo sada u Kongresu.

Da bi SAD bile u NATO-u, moraju biti aktivne, inače će postati loše,” rekla je ona.

Nešto ranije Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton smatra da bi bivši predsednik SAD, ako pobedi na izborima, pokušao da povuče Ameriku iz NATO-a.

“NATO bi bio u stvarnoj opasnosti. Mislim da bi pokušao da se izvuče,” rekao je Bolton, prenosi Si-En-En.

B92/Avaz.ba

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Velika Britanija spremna je da ponovo preduzme vojnu akciju protiv Huta.

Ovo je saopštiobritanski premijer Riši Sunak nekoliko sati nakon što je militantna grupa sa sedištem u Jemenu ispalila još jednu raketu na američki brod u Crvenom moru.

Sunak se danas obratio poslanicima prvi put od kada je Velika Britanija učestvovala u vazdušnim napadima na Hute u petak uveče, braneći odluku da se napadi otpočnu, bez odobrenja parlamenta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je upozorio da bi Velika Britanija mogla da pokrene nove napade ako Huti nastave da budu pretnja međunarodnoj plovidbi u regionu.

“Ova akcija je preduzeta u samoodbrani. To je bio neophodan i proporcionalan odgovor na direktnu pretnju britanskim brodovima, a samim tim i Velikoj Britaniji.

Pretnje pomorstvu moraju prestati. Nezakonito zadržana plovila i posade moraju biti pušteni.

I ostajemo spremni da naše reči potkrepimo delima”, poručio je Sunak poslanicima, prenosi Gardijan.

Napade su pozdravile glavne britanske opozicione stranke, a lider laburista Kir Starmer rekao je da su britanski napadi bili proporcionalni, ograničeni, ciljani i usmereni na zaštitu života civila.

Međutim, nekoliko poslanika je postavilo pitanje zašto parlament nije prethodno pozvan da raspravlja o ovoj akciji. Lider liberalnih demokrata Ed Dejvi, rekao je da je nedostatak parlamentarne debate “za žaljenje“.

Sunak je istakao da je privržen ideji da se konsultuje sa parlamentom pre nego što preduzme vojnu akciju, principu koji je parlament uspostavio glasanjem o ratu u Iraku i koji je sprečio vladu da preduzme akciju u Siriji 2013. godine.

“Bilo je neophodno da se brzo reaguje…da bi se zaštitila bezbednost ovih operacija”, naveo je premijer.

Neki poslanici su upozorili da zapadni udari na Hute rizikuju eskalaciju krize na Bliskom istoku, kao i da vojna intervencija koja počinje kao ograničena može brzo da eskalira i čak da uvuče zemlju u rat.

Sunak je odbacio ono što je nazvao “zlobnim narativom“ da su napadi u Crvenom moru povezani sa sukobom između Izraela i Gaze.

“Važno je da se angažujemo sa našim saveznicima i ostalima u regionu kako bismo objasnili šta smo uradili i zašto”, rekao je premijer i dodao da Velika Britanija želi smanjenje tenzija u Crvenom moru.

Ministar odbrane Grant Šaps danas je izjavio da Velika Britanija nema nameru da pokrene novi napad, ali da to može učiniti ako bude bilo potrebno.

“Iako je ovo bio poseban deo precizno ciljane vojne akcije, nećemo se pomiriti sa trajnim zatvaranjem glavnih plovnih puteva”, rekao je Šaps.

U petak je 10 zemalja, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama sprovelo zajedničku akciju protiv Huta, koji su poručili da će uzvratiti.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva zadržava pravo da preduzme oštre mere, kao odgovor na napade Kijeva dronovima na Moskvu i Krim, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

“Vojno-političko rukovodstvo Ukrajine ponovo koristi terorističke metode i zastrašuje civilno stanovništvo.

Ti napadi nisu imali nikakvog vojnog smisla. Odlučno osuđujemo taj novi zločin kijevskog režima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iza drskih akcija ukrajinskih neonacista stoji namera Zapada da se još više pogorša situacija”, navodi rusko Ministarstvo.

Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivične postupke, zbog napada na Krim i Moskvu.

“Svi odgovorni će biti pronađeni i kažnjeni.

Ruska strana zadržava pravo da preduzme oštre uzvratne mere”, poručuje Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Rusija je takođe pozvala međunarodnu zajednicu da reaguje povodom postupaka Kijeva.

Ministarstvo odbrane Rusije ranije je saopštilo da je Ukrajina pokušala noćas da izvede teroristički napad na objekte u Moskvi sa dve bespilotne letelice.

Obe su suzbijene sistemima za elektronsko ratovanje, nije bilo žrtava.

Takođe, lider Krima Sergej Aksjonov jutros je saopštio da je iznad Krima oboreno i onesposobljeno 11 protivničkih dronova.

Doneta je odluka da se evakuišu stanovnici obližnjih sela u radijusu od 5 kilometara.

Obustavljen je automobilski i železnički saobraćaj u tom području.

Prema preliminarnim informacijama, niko nije povređen.

B92/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok šef Ukrajine Volodimir Zelenski poziva 31 državu članicu NATO-a da preduzme konkretne korake ka članstvu Ukrajine u alijansi, Nemačka namerava da insistira na odlaganju ulaska republike, u tu organizaciju.

Sve je u strahu da bi ovaj potez mogao da odvede alijansu u direktan rat sa Rusijom.

Izvor britanskog lista The Telegraph rekao je da je alijansa svesna planova Berlina da iskoristi predstojeći samit NATO-a u Vilnjusu ove nedelje da podstakne druge države da se fokusiraju na bezbednosne garancije, a ne na predloge za članstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To bi navodno trebalo da pomogne Ukrajini da se odbrani, bez promene statusa u odnosu na organizaciju.

Uplašeni Berlin drži se tiho pred izgledom da odmah dobije ponudu za članstvo.

Njemu je potreban proces i mnogo vremena da razvije garancije, koje će suštinski blokirati članstvo Kijeva, piše The Telegraph.

Kako ironično pišu britanski novinari, Nemačka ne želi da ruski predsednik Vladimir Putin potencijalno testira efekat člana 5 Ugovora, o NATO.

Bilo kako bilo, deleći strahove Nemačke, američki lider Džo Bajden je takođe rekao da bi želeo da izbegne situaciju da se svi odjednom nađu, u ratu sa Rusijom.

Međutim, Vašington i dalje insistira na članstvu.

Verovatno je njegova lukava računica zapravo jednostavna: da sačuva obraz i navodno čvrstu poziciju, jer je Bajden siguran da će se naći još jedna zemlja, koja će blokirati aktuelno pitanje i postati „loš momak“, umesto glavnog saveznika Kijeva.

Nemačka i SAD su privatno upozorile da bi drastični potezi mogli da izazovu eskalaciju aktuelnog sukoba u aktivni rat između NATO-a i Rusije.

Stoga oni govore nešto ohrabrujuće za javnost, a iza kulisa nameravaju da deluju opreznije i pragmatičnije, odnosno na način koji će biti isplativiji za Rusiju.

Do sada, lideri SAD, EU i NATO-a razgovaraju u sukobu, unoseći zabunu i nejasnoće u ono, što će se desiti na samitu u Viljnusu narednih dana.

To je zbog činjenice da niko od njih konkretno, ne zna kako će se završiti sastanak članica alijanse za Ukrajinu i kakva će odluka na kraju biti doneta.

Unutrašnje snage organizacije su podeljene i povučene u različitim pravcima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ima nalog da preduzme konkretne korake za podršku normalizacije situacije, oko Kosova.

To je danas izjavila portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je dodala i da zvanična Moskva čeka reakciju Beograda.

“Što se tiče ambasade u Beogradu, ruski ambasador u Srbiji, koji je u bliskom kontaktu sa srpskim rukovodstvom, dobio je instrukcije da preduzme konkretne korake podrške, koji se sastoje u normalizaciji ili predlaganju načina za normalizaciju situacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čekamo reakciju Beograd”, rekla je ona, prenosi Sputnjik.

Situacija ne severu Kosova je eskalirala nakon hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića.

Sever Kosova i Metohije je blokiran, što od strane građana, što od strane policije.

Srbi protestuju već peti dan, a škole na severu neće raditi, do daljnjeg.

Kosovska policija zabranila je prolaz i vozilima i pešacima na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD i Evropska unija pregovaraju o koracima, koje bi Brisel mogao da preduzme, kako bi ograničio uvoz nafte iz Ruske Federacije i smanjio prihode, koji Moskva dobija od njene prodaje.

To prenose RIA Novosti pozivajući se na agenciju Blumberg, koja se poziva na izvore.

Opcije o kojima se razgovara, rekli su, uključuju zabranu, ograničenje cena i mehanizam plaćanja, kako bi se zadržali prihodi, koje Ruska Federacija dobija od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od sagovornika agencije tvrdi, da je cilj pregovora SAD i EU: „shvatiti, kako da se što više udari predsednik Rusije, Vladimir Putin”.

Ranije je postalo poznato da će Evropska unija sledeće nedelje, prema preliminarnim podacima, uvesti šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara saopštio da je odlučio da sprovede vojnu specijalnu operaciju za zaštitu Donbasa, kao odgovor na zahtev za pomoć šefova LNR i DNR.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE