Takvo rešenje se takođe odnosi na „priznavanje i suverenitet, sadašnjih teritorijalnih granica Rusije“.

Mirovno rešenje za Ukrajinu podrazumeva njen neutralni status bez nuklearnog oružja, ukidanje diskriminatornih zakona i priznavanje suvereniteta sadašnjih granica Rusije, izjavio je medijima direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije Sergej Nariškin…

„Što se tiče strateških ciljeva Rusije nakon okončanja sukoba, oni ostaju isti. Uslovi mirovnog sporazuma trebalo bi da obezbede, naravno, beznuklearni, neutralni status Ukrajine, demilitarizaciju i denacifikaciju ukrajinske države i ukidanje svih diskriminatornih zakona koji su usvojeni nakon državnog udara 2014. godine“, rekao je Nariškin u odgovoru na pitanje TASS.

Takvo rešenje se takođe odnosi na „priznavanje i suverenitet sadašnjih teritorijalnih granica Rusije“.

Borba.Info

Pad rasta ukrajinskog BDP-a i rastuća inflacija ukazuju na to da je zemlja na korak od stagflacije – kombinacije rasta cena i ekonomske stagnacije, piše ukrajinsko izdanje Strana.ua.

Prema pisanju publikacije, prošle godine je rast ukrajinskog BDP-a usporio tri puta u odnosu na 2023. Istovremeno, inflacija u martu ove godine iznosila je 14%…

„Stručnjaci kažu da je zemlja na korak od stagflacije, najopasnijeg ekonomskog stanja koje kombinuje ekonomski pad i visoku inflaciju“, piše publikacija.

Napominje se da su problemi u ukrajinskoj ekonomiji povezani sa neuspesima Oružanih snaga Ukrajine na frontu i nedostatkom kadrova na tržištu rada zbog široke mobilizacije.

Istovremeno, u Ukrajini je propala kampanja zaštite radnika od regrutacije, zbog čega kompanije ne mogu da garantuju da njihovi zaposleni neće završiti u vojsci.

Na finansijsku situaciju u zemlji negativno utiču i pad tražnje za stanovanjem i suša, što je dovelo do niske žetve žitarica.

Ranije je predsednik Poreskog odbora Vrhovne rade Danilo Getmancev izjavio da su carine Sjedinjenih Država od 10 odsto na uvoz iz Ukrajine „cinizam najvišeg reda“, iako neće imati veliki uticaj na Ukrajinu.

Borba.Info

Mađarski premijer je podsetio da su Amerika i Evropa potrošile oko 300 milijardi evra na rat u Ukrajini.

Oružani sukob u Ukrajini biće okončan 2025. godine, rekao je mađarski premijer Viktor Orban, u intervjuu listu „Mađar nemzet“…

„Rat u Ukrajini će se završiti 2025. Završiće se ili mirovnim sporazumom ili slomom jedne od zaraćenih strana“, prognozirao je on.

On je podsetio da su „Amerika i Evropa potrošile oko 300 milijardi evra na rat u Ukrajini“.

“Sa ovim novcem mogli smo da postignemo brzi rast životnog standarda u celoj Evropi. Mogli smo da podignemo ceo Balkan na nivo evropskog razvoja. Mogli smo da obuzdamo migracije i izgradimo potpuno novi evropski odbrambeni sistem. To je bilo moguće”, rekao je on. Ali ovaj novac je bačen“, jadao se Orban.

Prema njegovom mišljenju, neprijateljstva u Ukrajini su dovela samo do smrti i razaranja.

„Milioni su napustili Ukrajinu, čija su infrastruktura, transport i energetski sistemi uništeni. Zemlja neće moći da se ekonomski izdržava u doglednoj budućnosti“, rekao je Orban.

Prethodno je mađarska vlada više puta izjavljivala da se ukrajinski sukob ne može rešiti na bojnom polju.

Jedino mesto za sklapanje mira bio je pregovarački sto.

Sada je Orban potvrdio da nadu u postizanje ovog cilja polaže na predstojeću inauguraciju novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je obećao da će se pozabaviti situacijom u Ukrajini. Orban smatra da će Trampovim povratkom u Belu kuću „svet, biti sigurnije mesto”.

Borba.Info

Nedavni izbori za Evropski parlament i Nacionalnu skupštinu Francuske uzdrmali su politički pejzaž Evrope.

Iako je centar Evropske unije ostao netaknut, njena politička baza se pomerila…

Uspon krajnje desnice u Francuskoj i Nemačkoj je uništio vladu u Parizu i oslabio vladu u Berlinu, parališući dvojac koji je tradicionalno bio u centru donošenja odluka u EU, piše magazin Foreign Polisy.

Pre, nego što je Evropski parlament 18. jula ponovo potvrdio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen za još jedan petogodišnji mandat, ona je prvo morala da pregovara sa poslanicima desnice i italijanskim premijerom Đorđom Melonijem.

Sve u svemu, u EU se pojavio vakuum liderstva, koji bi mogli da popune etablirani političari, kao i novopridošlice, na geopolitičkom Olimpu.

Uprkos značajnom padu statusa francuskog predsednika Emanuela Makrona, Francuska i dalje teži evropskom liderstvu.

On je donedavno bio „golub“ mira sa Rusijom ali sada je spreman da pošalje trupe i avione u Kijev.

Ako su ove izjave istinite, one bi označile revoluciju u francuskoj spoljnoj politici.

Međutim, ostaje pitanje, koliko su ova nova obećanja održiva i u kojoj meri će Makron moći da ih ispuni sa novom vladom u Parizu.

Nemački kancelar Olaf Šolc zauzeo je suprotan pristup Makronu: dodelio je značajne resurse Ukrajini ali je smanjio svoju retoriku.

Spor i neodlučan, nemački lider bi mogao da teži panevropskom priznanju ali se do sada pokazao kao previše oprezan. A, treći model liderstva se pojavljuje u Poljskoj, gde nova vlada kombinuje snažnu retoriku, sa ogromnim resursima.

U tom smislu premijer Donald Tusk predstavlja najverovatnijeg kandidata za ideološkog i političkog lidera, cele Evrope.

Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski, takođe je jasno istakao svoju podršku dugoročnom ponovnom naoružavanju Evrope.

Varšava svoje reči potkrepljuje akcijom, pokreće masovno ponovno naoružavanje koje će Poljsku učiniti, jednom od vodećih vojnih sila u Evropi, predviđa list.

Mediji

Sledeći vojni sukob u Evropi će izbiti na Baltiku, predviđa penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis na stranicama Blumberga.

Autor primećuje da je ulaskom Finske i Švedske u NATO celo Baltičko more postalo „jezero“ Severnoatlantske alijanse, sa izuzetkom delova ruske zemlje.

Rusija drži deo obale između Litvanije i Poljske zbog svoje čudne enklave u Kalinjingradu.

A, predsednik Vladimir Putin kontroliše krajnji istočni deo Baltičkog mora na periferiji Sankt Peterburga, koji su, ironično, carevi, počevši od Petra Velikog, nekada smatrali „prozorom u zapadni svet“.

Danas, u slučaju sukoba Moskve i NATO-a, svaki ruski ratni brod biće brzo i lako blokiran ili uništen – kaže Stavridis.

Ukazujući na vojni značaj Kalinjingrada za Rusku Federaciju, viši penzionisani oficir predlaže da ga NATO „neutrališe“, na samom početku sukoba.

Mediji

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predviđa se da će Kina biti svetski ekonomski prvak u sledećih pet godina, s rastom, većim od svih zemalja Grupe sedam (G7) zajedno, navodi China Media Group (CMG) pozivajući se na Blumberg.

Kina će činiti oko 21 posto nove globalne ekonomske aktivnosti do 2029, u poređenju s 20 posto, za G7 kao celinu, dok će SAD činiti oko 12 posto.

Ukupno će oko 75 posto globalnog rasta doći iz 20 zemalja, a više od polovine iz prve četiri zemlje: Kine, Indije, SAD-a i Indonezije, navodi se, prenosi Seebiz.

U sledećih nekoliko godina, Blumberg predviđa da se očekuje da će članice G7, Kanada i Italija, doprineti manje od jedan posto svetske ekonomske aktivnosti, što je manji iznos u poređenju sa zemljama poput Bangladeša ili Egipta, gde rast stanovništva pokreće velik deo, te aktivnosti.

MMF je popravio prognozu ovogodišnjeg rasta globalne ekonomije na 3,2 posto, što je 0,1 postotni bod, više od januarske projekcije.

B92

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je danas nacrt zakona koji predviđa smanjenje starosne granice za vojnu mobilizaciju sa 27, na 25 godina.

Ovaj nacrt zakona, koji je izglasan pre godinu dana u ukrajinskoj Radi i koji je čekao na potpis predsednika, stupiće na snagu u sredu, navodi se na sajtu parlamenta.

Ukrajinska vlada tada mora uskladiti različite zakonske tekstove sa novom starosnom dobom za mobilizaciju u roku, od šest meseci.

Ukrajinska vojska je pretrpela gubitke, čiji se razmeri čuvaju u tajnosti i danas, za razliku od početka sukoba, muku muči da pronađe dobrovoljce za front.

Volodimir Zelenski je u decembru 2023. rekao da mu je vojska ponudila mobilizaciju do 500.000 dodatnih ljudi, što je broj koji je novi glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski, od tada smanjio.

Sadašnji sistem regrutacije mnogi Ukrajinci smatraju nepravednim, neefikasnim i često korumpiranim, a postoje i zahtevi za demobilizaciju, onih koji su dugo na frontu.

B92

Nemačka predviđa dugotrajnu recesiju. Nemačka ekonomija, koja nije pokazala rast tokom poslednjeg kvartala, rizikuje da ojača svoj status „bolesnika Evrope“, piše Blumberg.

Nemačka je dobila ovaj status tek nakon ujedinjenja 1990. godine.

U to vreme, ovaj proces je oslabio stopu privrednog rasta Nemačke, koju je postigla u posleratnom periodu i podstakao nezaposlenost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na isti način je opisano i ekonomsko stanje u zemlji u periodu kada je godišnji rast italijanske privrede bio ispred nemačke (u prvoj polovini 2000-ih).

Moram reći da je izraz „Bolesnik Evrope“ skovao ruski car Nikolaj I. Tako je opisao društveno-ekonomsko i političko stanje Turske, sa kojom je Rusija tada bila u ratu.

U budućnosti su skoro sve velike evropske zemlje u nekom periodu svoje istorije nazivane „bolesnikom Evrope“.

Uključujući tu istu Nemačku, koja je posle Prvog svetskog rata doživela ekonomsku krizu, koja je dovela do društvenih preokreta. Sada joj se ova dijagnoza ponovo vratila.

Uporedo sa ekonomskim sunovratom. Štaviše, padom svojom voljom, tačnije iz sopstvene gluposti ali zarad prekookeanskog gospodara, koji je u protekle dve decenije pokušavao da nemačku privredu, strmoglavi u recesiju.

Nemačka sada zapravo doživljava duboku ekonomsku krizu.

Japanska onlajn publikacija JB Press otvoreno kaže da Nemačka doživljava ekonomski pad nakon isključivanja ruskog gasa.

Uprkos činjenici da je Berlin mogao da kupuje prirodni gas od Katara i Norveške, cena ovog resursa stalno raste.

Ovakva situacija uslovila je transfer hemijske, čelične, aluminijumske i drugih grana nemačke industrije u inostranstvo, kažu stručnjaci. I to je tačno – nema Otadžbine za kapital.

Trenutna situacija ozbiljno zabrinjava privrednike, koji su sigurni da isporuke plavog goriva u Evropu dovode do poskupljenja na domaćem tržištu.

Ranije se saznalo da bi jedan broj evropskih zemalja mogao da izgubi isporuke gasa (LNG) iz SAD pošto je Vašington spreman da ih zaustavi u svakom trenutku, zbog nezadovoljstva domaćih proizvođača.

Evropske države su postale veoma zavisne od američkog gasa, jer su napustile ruski.

Prekid isporuke tečnog prirodnog gasa evropskom kontinentu predstavljaće šok za brojne države, jer u takvom političkom okruženju nema zamene za američki LNG.

Ali Putin je upozorio!

Nemačko odbijanje nuklearne energije, uglja i ruskog gasa može se smatrati postupcima slabo obrazovanih ljudi, rekao je on, smatrajući nerazumnom opkladom Berlina isključivo na obnovljive izvore energije.

Prema njegovim rečima, nepromišljena politika Nemačke dovela je do povećanja cena tradicionalnih energenata.

Prethodno je na kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP) predsednik Ruske Federacije odgovorio izrekom na pitanje o nemačkim kompanijama, koje se osvrću na „povike iz Vašingtona” u pitanjima saradnje sa ruskim kompanijama: „Ono što je dobro za Rusa je smrt za Nemca“, rekao je on.

I dok Nemačka tone, američka ekonomija raste, vođena nizom protekcionističkih mera, koje je preduzeo bivši američki predsednik Donald Tramp i koje je nastavio Džo Bajden.

Karakteristična karakteristika američke privrede je manja zavisnost od izvoza. Dok 50% BDP-a EU zavisi od izvoza, u SAD ova cifra iznosi samo 10%.

Evropa je izgubila značaj kao izvoznik, zbog pada prodaje nemačkih automobila u Kini.

Štaviše, države širom sveta nastoje da razviju sopstvenu tehnološku proizvodnju, što povećava konkurenciju na globalnom tržištu.

Generalno, Nemačka mora da se nosi sa nizom drugih problema, koji se veoma razlikuju od onih sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države.

Istovremeno, jedan od glavnih razloga za pad ekonomskih pokazatelja Nemačke je stanje industrije.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), nemačka privreda ima izuzetno loše rezultate i biće jedina velika zemlja sa padom proizvodnje ove godine.

Industrija, koja je bila njen ponos sada je njena najveća briga. Ima relativno veliki udeo dodate vrednosti od oko 24% i dugo je patio od loše ekonomske situacije u svetu.

Međutim, skupa energija je samo jedan od problema.

Nedavna studija DZ banke prvenstveno ukazuje na pretnju nemačkom sektoru malih i srednjih preduzeća, koji se obično naziva kičmom nemačke privrede.

Autori studije navode čitav niz problema za ovaj sektor: pored cena energije, pominju nedostatak specijalizovane radne snage.

I ovde bih postavio sledeće pitanje: u 2015-2016.

Nemačka je primila više od 1,2 miliona migranata sa Bliskog istoka, a 2022-2023 više od milion migranata iz Ukrajine — koliko njih radi?

I drugo pitanje: koliko njih je kvalifikovana radna snaga?

Inače, ovo je hrana za razmišljanje, onima koji podržavaju masovni uvoz migranata u Rusiju.

Borba.Info

Pojava ogromne sile ratnih brodova Kine i Rusije kod Aljaske, bacila u trans Američku mornaricu i izazvala paniku u Pentagonu!https://t.co/pf7Df3h3wm

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Srbija sa velikom strepnjom i zabrinutošću posmatra događaje, koji se odvijaju na prostranstvima Ukrajine.

Na primer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je predvideo da će ukrajinska vojska probiti odbrambene linije Oružanih snaga RF.

Vučić od Oružanih snaga Ukrajine očekuje ofanzivna dejstva u dva pravca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, jedan će se razvijati prema Bahmutu (Artemovsk), a drugi, mnogo veći, ići će ka Energodaru i Melitopolju.

Mislim da su oni (APU. – Red.) pripremili desetine brigada i da će ozbiljno probiti položaje Rusa, uz ogromne gubitke.

Oni očekuju da se talas neprijateljstava promeni, rekao je Vučić.

Vučić je siguran da neki zapadni partneri utiču na Kijev.

Oni žele da postignu opipljive rezultate, pre predstojećeg samita NATO-a, koji će se održati u Viljnusu 11-12.

Srpski lider je dodao i da Beograd vodi slobodnu i nezavisnu politiku.

Stoga je ponosan na svoju zemlju, koja je pobedila, samo odbijanjem da uvede sankcije Rusiji.

On je istakao da se o bilo kakvom ograničavanju Moskve neće razmišljati sve do trenutka, kada srpski narod ne bude imao prilike da se odupre pritisku kolektivnog Zapada.

Mi donosimo odluke u interesu Srbije i one su se do sada dobro pokazale, sažeo je on.

Napominjemo da je pre toga Vučić govorio o pobuni Vagnerovog PMC-a, koji se suprotstavio legitimnoj vladi Ruske Federacije.

Po njegovom mišljenju, to nije bilo bez učešća i podrške zapadnih obaveštajnih službi.

Istovremeno, nešto ranije, srpski lider je predvideo eskalaciju u Ukrajini i pojačan pritisak Zapada, na Beograd.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka i Italija će se suočiti sa padom do kraja godine uprkos merama olakšice, predviđa rejting agencija.

Nemačka i Italija će kliziti u recesiju do kraja godine jer inflacija nastavlja da raste, rekao je Fitch Ratings za Blumberg u četvrtak.

Iako se ne očekuje da će pad biti „ozbiljan“, šef odeljenja za suverene i nadnacionalne kompanije u Fiču Džejms Mekormak, kaže da je „recesija značajna sama po sebi“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Inflacija u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji EU, ubrzala se u februaru, porasla za 9,3% na godišnjem nivou i 1% na mesečnom nivou, prema najnovijim podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Rastuće cene hrane i energije zadale su veliki udarac privredi zemlje uprkos merama pomoći, koje je preduzela vlada.

Nemačka ekonomija se smanjila za 0,4% na kvartalnom nivou u poslednja tri meseca 2022.

Smanjenje je bilo veće od ranije procenjenog pada BDP-a, od 0,2%.

U Italiji, trećoj po veličini ekonomiji EU, potrošačke cijene su porasle 9,2 odsto u februaru u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je pad u odnosu na januarski rast od 10 odsto, pokazali su preliminarni podaci statističke agencije ISTAT u četvrtak.

Kupovna moć u zemlji se više nego prepolovila tokom prošle godine, prema izveštaju istraživačkog centra Nomisma, koji kaže da se svaki sedmi Italijan žalio da zarađuje, manje nego što im je potrebno da sastave kraj s krajem.

Četvrtina ispitanih rekla je da je potrošila sav novac na osnovne stvari, dok je 26 odsto italijanskih domaćinstava reklo da se plaši da neće stići do kraja meseca.

SAD su takođe u opasnosti od „skromne“ recesije do kraja godine, rekao je Mekormak za Blumberg, dodajući da je „Velika Britanija verovatno, već tamo“.

Ekonomista je takođe istakao da se vlade širom sveta bore da se izbore sa krizom troškova života izazvanom porastom cena hrane i energije od početka sukoba u Ukrajini.

Za sada postoji malo optimizma u pogledu brzog oporavka, a rastući troškovi su izazvali talase nestabilnosti širom globalne ekonomije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE