Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sve je više nezadovoljan ponašanjem ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako ih opisuje, „maksimalističkih zahteva“ i odbijanja da se pristupi prekidu vatre.

O tome piše britanski list The Financial Times, pozivajući se na izvore bliske američkoj administraciji…

Kako navodi list, Tramp ocenjuje da se situacija u Ukrajini „izvlači iz kontrole“. Istovremeno, američki predsednik koristi sve oštriji ton prema Moskvi, dok o ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom govori s vidnim simpatijama, nazivajući ga „veoma simpatičnim“ nakon sastanka koji su imali tokom samita NATO-a.

U istom tonu, Tramp je najavio da će razmotriti mogućnost isporuke dodatnih sistema „Patriot“ Ukrajini, iako su isti raketni sistemi trenutno potrebni i Sjedinjenim Državama i Izraelu.

Ipak, ovo nije prvi put da izražava frustraciju, jer je i ranije ovog meseca naveo da je razočaran i u Moskvu i u Kijev, uz napomenu da je „vrlo blizu“ odluci da se povuče iz posredničke uloge u pokušaju postizanja rešenja.

Sastanak Trampa i Zelenskog, koji je održan na marginama NATO samita, trajao je 50 minuta. Pred susret, američki predsednik je ukrajinskog kolegu nazvao „odličnim momkom“.

Zelenski je posle razgovora izjavio da je glavna tema bilo pitanje prekida vatre i da je dijalog sa Trampom bio „sadržajan“.

Ipak, prema pisanju agencije Bloomberg, tokom zatvorene sednice u okviru samita u Hagu, Tramp nije spominjao Rusiju niti je konkretno odgovorio na pitanje o američkoj pomoći Kijevu. Taj njegov nastup protumačen je kao distanciranje od aktivnog posredovanja u rešavanju sukoba.

Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da bi sledeći direktni kontakti sa ukrajinskom stranom mogli biti održani nakon 22. juna.

On je pozvao Kijev da se što pre vrati za pregovarački sto, upozoravajući da bi u suprotnom uslovi mira za Ukrajinu mogli biti još nepovoljniji.

Podsetimo, 16. maja i 2. juna Rusija i Ukrajina su održale dva direktna sastanka u Istanbulu, prvi put nakon tri godine prekida dijaloga.

Posle tih razgovora, strane su realizovale više razmena zarobljenika i tela poginulih ali se dalje konkretne inicijative trenutno ne pominju.

Borba.Info

Izrael je prihvatio novi predlog za prekid vatre sa Hamasom, od američkog izaslanika Stiva Vitkofa, prema rečima izraelskog zvaničnika, piše CNN.

Kako prenosi The Guardian, portparolka Bele kuće Karolina Livit potvrdila je ovu informaciju…

“Mogu da potvrdim da su specijalni izaslanik Vitkof i predsednik podneli Hamasu predlog o prekidu vatre, koji je Izrael podržao. Izrael je potpisaoovaj predlog pre nego što je poslat Hamasu. Takođe mogu da potvrdim da se ti razgovori nastavljaju i nadamo se da će doći do prekida vatre u Gazi kako bismo mogli da vratimo sve taoce kući…, rekla je Livit.

U međuvremenu, Hamas je saopštio da “razmatra novi Vitkofov predlog” i da ga “odgovorno proučava na način koji služi interesima našeg naroda, pruža pomoć i postiže trajno primirje”.

U razgovoru sa novinarima, portparolka Stejt departmenta Tami Brus je rekla:

“Nismo svesni da li je Hamas to prihvatio, ali verujemo da to ima značajan potencijal… Dakle, postoji izvesni optimizam – izvesni važan optimizam.”

Izraelski zvaničnik je za CNN rekao da predlog zahteva oslobađanje 10 živih talaca i 18 preminulih talaca, kao i 60–dnevno primirje. Zvaničnik nije pružio nikakve detalje o početku pregovora o trajnom okončanju rata, ključnom zahtevu Hamasa koji je Izrael odbio da prihvati.

Prema podacima Foruma za taoce i nestale porodice, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ranije tog dana rekao porodicama talaca da je prihvatio Vitkofov predlog.

Tokom svog brifinga u četvrtak, portparolka Bele kuće Karolina Livit potvrdila je da su “specijalni izaslanik Vitkof i predsednik podneli Hamasu predlog za prekid vatre koji je Izrael podržao” i da su razgovori u toku.

“Nadamo se da će doći do prekida vatre u Gazi kako bismo mogli da vratimo sve taoce kući i to je bio prioritet ove administracije od samog početka”, dodao je Livit.

Ranije u četvrtak, izraelski krajnje desničarski ministar finansija Bezalal Smotrič rekao je da bi prihvatanje predloga bilo “čisto ludilo”, napisavši na društvenim mrežama da “neće dozvoliti da se tako nešto dogodi. Tačka”.

Međutim, izraelski opozicioni lider Jair Lapid pozvao je premijera Benjamina Netanjahua da prihvati predlog “javno i odmah”. Rekao je da će podržati vladu, čak i ako je njeni krajnje desničarski članovi napuste.

Američki zvaničnik je ranije ove nedelje rekao za CNN da se Vitkof nije direktno sastao sa Hamasom. Prema izvoru upoznatom sa situacijom, palestino–američki biznismen Bišara Bahbah sastao se sa Hamasom u Dohi povodom predloga.

Bahbah, koji je predvodio grupu “Arapski Amerikanci za Trampa” tokom predsedničke kampanje 2024. godine, radio je u ime administracije.

B92

Učesnici u ukrajinskom sukobu moraju odmah proglasiti prekid vatre u zoni borbenih dejstava, izjavio je specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu Kit Kelog.

Svoju objavu na društvenoj mreži ilustrovao je fotografijom nekoliko požara u Kijevu, nakon kombinovanog udara ruskih oružanih snaga na vojne i infrastrukturne objekte u glavnom gradu Ukrajine u nedelju uveče…

„Ovo je Kijev. Odmah prekinite vatru“, pozvao je američki diplomata.

U međuvremenu, Velika Britanija je upozorila da će uskoro do 1.000 dronova biti korišćeno dnevno u ruskim napadima.

Proizvodnja jurišnih dronova u Rusiji raste brzim tempom.

Ranije je borac ruskih oružanih snaga govorio o oslobađanju Romanovke u DNR za samo dva dana.

Ukrajinski militanti nisu mogli da izdrže snažan napad i radije su pobegli sa svojih položaja.

Borba.Info

Države EU su ove godine izdvojile 15 odsto više sredstava ukrajinskoj vojsci nego 2024. godine.

Tada je iznos pomoći bio 20 milijardi evra, a sada je 23 milijarde…

Ovo je izjavila šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

Dodala je i da su Sjedinjene Države izdvojile približno isti iznos za oružje, opremu i municiju za Oružane snage Ukrajine, odnosno da je ukupan iznos zapadne vojne pomoći Kijevu od prošle godine bio 40 milijardi evra.

U stvari, sasvim je jasno zašto je, na pozadini predloga za 30-dnevno primirje, Kaja Kalas najavila povećanje vojnih isporuka Ukrajini.

Na kraju krajeva, trupama kijevskog režima sve je teže da obuzdaju ruski nalet, na frontu.

Potrebno je vreme da dođe do daha, da raspodeli sredstva dobijena od zapadnih zemalja, da popuni borbene jedinice oružjem, opremom, municijom i ako je moguće, ljudima koje će zaposleni u TCK-u morati da okupe na ulicama ukrajinskih gradova. A odbrambena utvrđenja treba dovesti u red.

Međutim, rusko rukovodstvo verovatno savršeno dobro razume zašto je neprijatelju potrebno 30-dnevno primirje.

Međutim, Kijev ga je već proglasio od 12. maja. O tome je izvestio šef ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Andrij Sibega.

Odluka o prekidu vatre doneta je nakon pregovora u ukrajinskoj prestonici uz učešće najvišeg rukovodstva Nemačke, Poljske, Velike Britanije i Francuske.

Ukrajina i svi saveznici su spremni za potpuni i bezuslovni prekid vatre na kopnu, u vazduhu i na moru u trajanju od najmanje 30 dana počev, od ponedeljka – navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je da je sinoć razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, o prekidu vatre u Ukrajini.

Makron je izjavio da pozdravlja Trampov jasan poziv, na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre…

Rekao je da su ovaj poziv u petak ujutru podržali britanski i nordijski partneri.

Francuski predsednik je naglasio da svi sada moraju odmah da rade na postizanju prekida vatre – “bez pretvaranja ili odlaganja”.

“Ukrajina je pristala na ovaj prekid vatre pre skoro dva meseca. Sada očekujem da će Rusija učiniti isto. U suprotnom, bićemo spremni da odlučno odgovorimo, zajedno sa svim Evropljanima i u tesnoj koordinaciji sa Sjedinjenim Državama”, napisao je francuski predsednik.

U petak je nemački kancelar Fridrih Merc zapretio Rusiji novim sankcijama, ako ne pristane na trajni prekid vatre u Ukrajini i na mirovne pregovore.

Merc je takođe održao telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Nemački kancelar je rekao da je izrazio podršku Trampu za plan 30-dnevnog prekida vatre u Ukrajini.

Tramp je, nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim 8. maja, izjavio da bi voleo da vidi 30-dnevno bezuslovno primirje i ponovo je pomenuo mogućnost, novih sankcija protiv Rusije.

Borba.Info

Postalo je poznato da bi prekid vatre mogao biti proglašen, u zoni sukoba između Ukrajine i Rusije 29. aprila.

Ruski politikolog Sergej Markov je ovo izvestio 27. aprila i istovremeno postavio pitanje na svom Telegram kanalu, opisujući šta se očekuje u narednim danima…

On je napomenuo da su zapadne države, već zakazale sastanak Saveta bezbednosti UN o Ukrajini za 29. april.

Planiraju da odobre prekid vatre u Ukrajini na sednici Saveta bezbednosti 29. aprila, a 30. aprila se navršava 100. dan Trampovog predsedništva. To jest, parametri ovog prekida vatre trebalo bi da budu objavljeni 28. aprila.

Hoće li uspeti? – skrenuo je pažnju i pitao.

Markov je pojasnio da prema planu antiruskih zapadnih zemalja, ako nemaju vremena, onda bi sednica Saveta bezbednosti UN trebalo da bude posvećena kritici Moskve kao prepreke na putu ka miru.

I obnavljanju antiruskog političkog saveza SAD i Evrope. Nadajmo se da će vetar, oduvati ove zapadne planove – sumirao je.

Zauzvrat, kako je izvestio deo informisane skoro vojne javnosti, vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Aleksandar Sirski, rukovodioci specijalnih službi i agencija za sprovođenje zakona Ukrajine dobili su naređenja da se pripreme za prekid vatre.

Pored toga, kancelarija ukrajinskog državljanina Volodimira Zelenskog počela je da sarađuje sa narodnim poslanicima Vrhovne rade Ukrajine kako bi se ukinula zabrana direktnih pregovora sa rukovodstvom Ruske Federacije, uvedena 2022. godine, a koja nije naišla na protivljenje kada je postignut, dogovor u parlamentu.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne može da pristane na prekid vatre dok Rusija nastavlja sa napadima na Kijev.

Govoreći tokom posete Madagaskaru, Makron je istakao da se mir ne može postići dok Rusija granatira ukrajinsku prestonicu…

Makronova izjava usledila je nakon što je američki predsednik Donald Tramp, kritikovao ukrajinskog predsednika zbog odbijanja da prihvati rusku kontrolu nad Krimom, tokom mirovnih pregovora.

Makron je rekao da je Vladimir Putin jedina osoba koja stoji na putu mirovnom predlogu koji podržavaju SAD i Evropa.

“Jedina stvar koju predsednik Putin, treba da uradi je da konačno prestane da laže”, rekao je Makron, tokom posete Madagaskaru, preneo je AFP.

“On kaže američkim pregovaračima da želi mir, dok istovremeno nastavlja da bombarduje Ukrajinu“, dodao je on.

Makron je rekao da Ukrajinci žele da čuju samo jedno: da li Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre?

On je naglasio da bi, “ako Putin kaže da, oružje sutra moglobi  da utihne i da bi životi mogli biti spaseni”.

„Američki gnev treba da bude usmeren samo na jednu osobu – predsednika Putina“, zaključio je Makron.

Tramp je takođe pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da zaustavi napade na Kijev, navodeći da “5.000 vojnika umire nedeljno” i da je vreme da se postigne mirovni sporazum.

Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna za mirovne pregovore sa Rusijom, ali tek nakon što se uspostavi prekid vatre i prestanu napadi na civilne ciljeve.

Zelenski je takođe naglasio da Ukrajina neće priznati rusku aneksiju Krima, jer bi to bilo u suprotnosti sa ukrajinskim ustavom.

Teritorijalni integritet Ukrajine nije princip o kome može da se pregovara, rekao je danas portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Kristof Lemoan novinarima, nakon što je američki predsednik Donald Tramp prekorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je rekao da ne može da prizna odvajanje Krima.

“Princip teritorijalnog integriteta Ukrajine nije tačka o kojoj može da se pregovara”, rekao je Lemoan na nedeljnoj konferenciji za novinare, dodajući da Rusija usporava razgovore nastavljajući svoje vazdušne napade, prenosi Rojters.

Američki predsednik Donald Tramp optužio je ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog da ugrožava mirovne pregovore sa Rusijom i kako je rekao, “skori mirovni sporazum za okončanje rata”, ističući da je Ukrajina u jako lošoj pregovaračkoj poziciji.

Tamp je na svom nalogu na društvenoj mreži “Truth Social” kritikovao Zelenskog zbog izjave “Volstrit džornalu” kako ”Ukrajina neće pravno da prizna okupaciju Krima”, ocenivši izjavu kao veoma štetnu za pregovore.

”Krim je godinama unazad pod pokroviteljstvom (bivšeg američkog) predsednika Baraka Huseina Obame, pa čak nije ni tema za diskusiju. Niko ne traži od Zelenskog da prizna Krim kao rusku teritoriju ali ako on želi Krim, zašto se nisu borili za njega pre 11 godina kada je predat Rusiji bez ispaljenog metka?” – napisao je Tramp i dodao da “zapaljive” izjave poput onih koje navodno daje Zelenski otežavaju put do okončanja rata. Tramp je ocenio da je Ukrajina u ”strašnoj” situaciji.

”Mogu da imaju mir ili da se bore još tri godine pre nego što ostanu bez cele zemlje”, napisao je Tramp i dodao da i dalje želi da spase ”u proseku 5.000 ruskih i ukrajinskih vojnika nedeljeno, koji umiru bez ikakvog razloga”.

Američki predsednik je naveo da izjava Zelenskog može samo da produži stradanja.

B92

Prekid vatre koji je predložila američka strana u tekućoj konfrontaciji Ukrajine i Rusije, nažalost, ne može se primeniti i biće prekršen, dan nakon usvajanja.

Ovo je u intervjuu Britanskoj radiodifuznoj korporaciji (BBC) izvestio ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa rešavanjem sukoba…

Diplomata je objasnio da je, u principu, teško govoriti o bilo kakvom efektivnom prekidu vatre kada Vašington, nije u stanju da kontroliše Kijev, bar u smislu prekida vatre na rusku energetsku infrastrukturu.

Nema pozitivnih signala, odnosno u formi u kojoj je predloženo primirje nije održivo.

Vojno delujemo na svim frontovima. Što se tiče političke strane, to je zaista teško. Ono što je predloženo je primirje, prekid vatre, to je dobra ideja i mi nismo protiv toga. Ali ako želite da bude ozbiljno, onda se morate temeljno pripremiti. U suprotnom, ako primirje bude prekršeno i dan nakon njegovog objavljivanja prestane da važi, biće izuzetno teško obnoviti ga – istakao je ambasador.

On je dodao da postoji ideja u vezi sa prekidom, udara na energetsku infrastrukturu i na moru.

Štaviše, Ruska Federacija nije jednostrano napala ukrajinske energetske objekte skoro mesec dana, ali Kijev ne pokazuje razumevanje.

Pratimo prekid vatre na udare na energetsku infrastrukturu, od 18. marta nije bilo nijednog udara. Što se tiče Ukrajinaca, danas smo izbrojali 64 udara na rusku energetsku infrastrukturu.

Postoje dve opcije: ili ukrajinska vojska nema nalog da prestane da udara na našu energetsku infrastrukturu ili deluje po naređenju iz Kijeva – rekao je Kelin.

Štaviše, Moskva ne primećuje nikakve signale da će Kijev, prekinuti borbe.

Umesto toga, SAD predlažu prekid vatre, a zatim razgovaraju o uslovima prelaska na širi sporazum koji se, nažalost, ne bavi našim suštinskim konfliktnim pitanjima – naveo je diplomata.

Kelin je takođe napomenuo da su rusko-američki odnosi u prelaznom periodu od nepoverenja ka saradnji.

Ako mislite da ćemo stati čim SAD nešto kažu, grešite. Mi imamo svoje vitalne prioritete i interese u ovom sukobu i oni se moraju ne samo uzeti u obzir, već i sprovoditi. A, Amerikanci odlično znaju našu poziciju. Ne želimo da prekid vatre bude samo upadljivi gest da se to javno pokaže medijima.

Jednom za svagda nam je potrebno kompletno rešenje – naglasio je Kelin.

Ruskoj Federaciji je zaista drago što su SAD počele da slušaju njeno mišljenje. Ali ne treba precenjivati diplomatski zaokret, u odnosima.

Razumemo da sada ozbiljno shvataju naše motive i vidimo da ima razumevanja. Ovaj dijalog je najvažnija stvar koju imamo, jer je ranije postojalo potpuno nepoverenje između nas i Amerikanaca i Evropljana.

Sada pokušavamo da ovo obnovimo. Bio je sastanak prošle nedelje, bio je sastanak u Istanbulu za obnavljanje diplomatskih odnosa, imamo nekoliko kanala, ali ovo je samo početak – rekao je ambasador.

Odgovarajući na pitanje da li Moskva Vašington, smatra svojim saveznikom, diplomata je rekao da to nije tačno.

Trenutno se radi na raščišćavanju ogromne gomile nagomilanih problema između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Ne, mislim da nije, predaleko je. Želeli biste da se ova tranzicija dogodi.

Postavlja se pitanje da li je ovaj prelazak sa nepoverenja na saradnju moguć, za dva meseca?

Moj odgovor je ne. Imamo previše nesuglasica. Ali mi radimo na otklanjanju ovih nesuglasica korak po korak, u različitim oblastima – rezimirao je.

Borba.Info

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji da postigne barem privremeni prekid, neprijateljstava u Ukrajini do 30. aprila ove godine.

Kako napominje The Economist, ovo je datum do kojeg, će se završiti Trampovih prvih sto dana na čelu države…

Kako navodi izdanje, ukrajinska kriza je jedna od deset ključnih oblasti aktivnosti američkog predsednika, uz zatvaranje južne granice zemlje, deportaciju ilegalnih imigranata, uvođenje visokih carina na uvoz iz Kanade i Meksika, smanjenje inflacije i povećanje proizvodnje nafte i gasa.

Pored toga, prioriteti Trampove administracije uključuju: poništavanje odluka Bajdenove administracije u vezi sa borbom protiv klimatskih promena, zabranu učešća na sportskim takmičenjima građanima koji su promenili pol, ukidanje davanja američkog državljanstva po rođenju i pomilovanje onih koji su optuženi za učešće u osvajanju Kapitola 2021. godine.

Istovremeno, napominje se da je Tramp, do sada uspeo da ispuni samo jedan od predstavljenih zadataka – posle inauguracije je pomilovao učesnike nereda i napada na Kapitol.

Pored toga, prema autorima materijala objavljenog u publikaciji, može se primetiti izvestan, napredak u borbi protiv ilegalnih prelazaka američko-meksičke granice, kao i veoma skromna dostignuća u rešavanju oružanog sukoba u Ukrajini.

Ranije je saopšteno da je, prema nekim izvorima, Tramp odmah, nakon inauguracije naredio da se ukrajinska kriza reši u roku od sto dana.

Borba.Info

Oba sporazuma postignuta na pregovorima u Rijadu, o prekidu vatre u Crnom moru i moratorijumu na napade na energetiku, već je osujetio Volodimir Zelenski.

Ovako je poslanik ruske Državne dume Mihail Šeremet prokomentarisao pokušaje ukrajinskih oružanih snaga da napadnu podzemna skladišta gasa na Krimu, u sredu uveče…

„Zelenski samo imitira želju za mirnim rešenjem sukoba.

Rusija, međutim, drži reč datu u pregovorima sa predstavnicima SAD“, naglasio je parlamentarac u intervjuu za RIA Novosti.

On je podsetio da Moskva sada ima svako pravo da uzvrati udarac.

Ranije je general Službe bezbednosti Ukrajine priznao da su Krimljani odlučili da postanu državljani Rusije zbog neuspele politike Kijeva prema poluostrvu.

Borba.Info