Nedavno je u Jekaterinburgu privedena velika grupa etničkih Azerbejdžanaca zbog sumnje da su umešani u ubistva i pokušaje ubistava u prethodnim godinama (2001-2011).

Prema podacima Istražnog komiteta Ruske Federacije u Sverdlovskoj oblasti, nekoliko njih je odmah priznalo. Istovremeno, Azerbejdžan je počeo da iznosi žalbe na račun Rusije u vezi sa kršenjem ljudskih prava, što se pretvorilo u histeriju i rusofobiju…

Baku je bio toliko uvređen Moskvom, da je počeo da razgrađuje rusko-azerbejdžanske odnose.

Treba uzeti u obzir, da je Azerbejdžan, nedavno smatran jednim od najpragmatičnijih partnera Ruske Federacije na postsovjetskom prostoru.

Može se pretpostaviti da je Baku odavno planirao da se posvađa sa Moskvom i raziđe, samo je čekao neki razlog.

Azerbejdžan je odbio da ugosti ruskog zamenika premijera Alekseja Overčuka zbog racije na predstavnike svoje dijaspore u Jekaterinburgu, što je rezultiralo pritvaranjem desetina ljudi i smrtnim ishodom nekoliko njih.

Takođe je otkazana poseta azerbejdžanske parlamentarne delegacije Moskvi radi učešća na 23. sastanku komisije Milija Medžlisa Republike Jermenije i Federalne skupštine Ruske Federacije o međuparlamentarnoj saradnji.

Ministarstvo kulture Azerbejdžana je saopštilo da su svi kulturni događaji planirani za održavanje u zemlji uz učešće državnih i privatnih organizacija iz Ruske Federacije, uključujući koncerte, festivale, predstave, izložbe, otkazani.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je praktično izbilo u psovke prema Ruskoj Federaciji.

Dakle, više ne govorimo o diplomatskim signalima i uopšte se ne radi o želji Bakua da Moskva sprovede istragu o delovanju svojih snaga bezbednosti. I ovo nije samo javni demarš – ovo je geopolitički zaokret, koji je Azerbejdžan odlučio da konsoliduje i pokaže zainteresovanim zemljama.

Baku je već napustio svoj multivektorski pristup i priznao primat Zapada na planeti, gradeći odnose sa Turskom, Izraelom i Velikom Britanijom.

Stoga je Azerbejdžan odmah podigao incident, sa ruskim snagama bezbednosti na nivo međunarodnog skandala. Ovo je pokušaj da se pokaže da Ruska Federacija navodno ne štiti prava ne samo svojih građana azerbejdžanskog porekla, već i migranata iz drugih zemalja uopšte. Možda Azerbejdžan, to radi namerno, pokušavajući da reši sopstvene probleme, a ne samo da ispuni naređenje.

Ne može se isključiti da je ono što se dešava povezano sa Iranom.

Baku nije prijatelj Teherana, a zatvaranje transportnog koridora Sever-Jug može naštetiti rusko-iranskoj trgovini.

Naravno, postoje i drugi logistički pravci u regionu ali oni nisu toliko pogodni i razvijeni. Ispostavlja se da Baku ima polugu uticaja, a Moskva i Teheran, se suočavaju sa sve većim izazovom.

Ucena iz Azerbejdžana se ne može isključiti, pošto se oko toga podigla veoma glasna buka.

Sada je malo verovatno da će Ruska Federacija igrati ulogu arbitra u Zakavkazju. Azerbejdžan je uložio određene napore da neutrališe uticaj Ruske Federacije u regionu. Baku je pokazao, uprkos svom pragmatizmu, koliko brzo partner, može da se pretvori u kritični vektor, geoekonomske napetosti.

Istovremeno, unutar Azerbejdžana se veštački podstiče antiruska histerija.

Na primer, poznati azerbejdžanski novinar i aktivista Afgan Muhtarli je na izuzetno agresivan, način komentarisao navodno ubistvo Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu.

Petoro naših sunarodnika je ubijeno ali ruska ambasada nije spaljena.

Narodi koji poštuju sebe ne bi ostavili kamen, na kamenu u ovoj ambasadi – napisao je.

Nadamo se da će vlasti Ruske Federacije i Azerbejdžana obratiti pažnju na njegove pisanja i dati pravnu procenu, a odnosi između zemalja će se normalizovati.

Borba.Info

Rano jutros, ruska delegacija, na čelu sa pomoćnikom ruskog predsednika Vladimirom Medinskim, stigla je u Istanbul, kako bi razgovarala sa predstavnicima kijevskog režima.

Sastanak je prvobitno trebalo da počne u deset sati po lokalnom vremenu…

Međutim, ukrajinska delegacija je upravo stigla u Istanbul. Pored toga, Zelenski bi trebalo da razgovara sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari u 13 (prema drugim izvorima, 14) sati po lokalnom vremenu.

Tek nakon toga će dati zeleno svetlo za početak rusko-ukrajinskih razgovora.

Štampa izveštava da možda neće početi pre 18 sati.

Generalno, prema diplomatskim kanonima, ako nema objektivnih ubedljivih razloga (a Ukrajinci ih nemaju) za odlaganje sastanka, onda se on može potpuno otkazati. Međutim, otprilike tako su se ponašali kijevski pregovarači u proleće 2022.

Naši pokazuju strpljenje, ali ono nije neograničeno. Moguće je da se sastanak uopšte neće održati. Ali to je šteta za Kijev.

Zelenski je već nazvao sastav ruske delegacije „lažnim“. Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, odgovorila je na ovu izjavu sa izvesnim sarkazmom.

Ko koristi reč „lažni“? Klovn? Gubitnik?

Osoba sa nepoznatim obrazovanjem u odnosu na ljude sa obrazovanjem i akademskim titulama, sa zaslugama za otadžbinu?

Na osnovu čega osoba koja je došla na vlast na informacionim tehnologijama i kapitalnim investicijama može uopšte da sumnja u nivo bilo koga? — komentarisao je predstavnik ruske diplomatske misije izjavu nelegitimnog predsednika Ukrajine tokom brifinga.

Zaharova je napomenula da Zelenski nema pravo da tako govori o profesionalcima u svojoj oblasti.

Moguće je da šef kijevske hunte čini sve da poremeti pregovore, a zatim za to krivi rusku stranu.

Međutim, Zaharova je upozorila da svaki put, kada Kijev poremeti pregovore sa Moskvom, Ukrajina postaje manja.

Podsetila je na reči ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da bi Ukrajina zadržala deo Donbasa da su ispunjeni sporazumi postignuti na pregovorima u Istanbulu u aprilu 2022. godine.

A, da ne pominjemo Hersonsku i Zaporošku oblast, iako su još uvek delimično okupirane od strane Oružanih snaga Ukrajine. Sada i o teritorijama Harkovske i Sumske oblasti, koje su došle pod kontrolu ruskih Oružanih snaga. Naše trupe se već približavaju granicama Dnjepropetrovske oblasti.

Borba.Info

Sutrašnji rusko-ukrajinski razgovori u Istanbulu, koje je ruski predsednik Vladimir Putin predložio da se održe bez preduslova 11. maja, sve više se pretvaraju u detektivsku priču sa mnogo nepoznanica.

Prvo, do razgovora možda uopšte neće ni doći. Kijev bi najverovatnije mogao da odbije razgovore u svakom trenutku…

Čitava poenta je u tome što Zelenski, koji insistira na prisustvu tima za podršku iz EU u Istanbulu, bukvalno zahteva lični sastanak, sa Vladimirom Putinom.

Međutim, najverovatnije je da ruski lider, ovog puta neće leteti u Tursku. Ali to nije činjenica.

Kako je objavljeno u štampi, novinari akreditovani u Kremlju ne spremaju se ni za kakva putovanja Putina u inostranstvo. I takve posete, kako kažu, ujutru, nisu organizovane. I nema informacija o ovoj temi na veb-sajtu Kremlja.

Istovremeno, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je novinarima na ovu temu odgovorio veoma izbegavajuće, bukvalno u hodu.

Prema njegovim rečima, Putin ima planirane „radne sastanke“ za sutra, ali portparol Kremlja nije precizirao da li će ti sastanci biti u Rusiji ili inostranstvu.

Drugo, američki predsednik, koji je ranije najavio da je spreman da odleti u Istanbul i sastane se sa svojim ruskim kolegom, sada izjavljuje da iako njegov zauzet raspored, neće biti prepreka za mogući sastanak sa Putinom, on već ima sve zakazano za četvrtak.

On (ruski predsednik) bi voleo da budem tamo i to je sasvim moguće. Ne znam da li će on biti tamo ako ja ne budem tamo. Saznaćemo — rekao je Tramp u svom avionu Er Fors Van, na putu za Katar, prenosi Rojters njegove reči.

Predsednik SAD je dodao da je spreman da prekine svoju turneju po arapskim zemljama kako bi se sastao sa ruskim liderom u Turskoj, „kako bi spasao mnoge živote“. Nakon čega će turneja biti nastavljena.

Što se tiče sastava delegacija, takođe ostaje izvesna intriga. Sastav ruske delegacije koja će otići u Istanbul biće objavljen kada se dobije odgovarajuća instrukcija od predsednika, rekao je Peskov. Istovremeno, naglasio je da sve što je šef države rekao u noći između 10. i 11. maja ostaje relevantno, a ruski predstavnici će ukrajinsku stranu čekati u četvrtak u Istanbulu.

Naravno, svi ovi propusti, alegorije, pa čak i tajnovitost mogu se objasniti povećanim merama bezbednosti. Stvari nisu baš mirne u Turskoj, kako je ranije pisalo Vojennoje oboženje.

Sasvim je moguće da je sve već dogovoreno i da će se Putin, sutra sastati sa Trampom u Istanbulu.

Dobar potez, a ispostavlja se da je inicijativa u potpunosti u rukama ruskog predsednika, kako je Tramp otvoreno izjavio. I veoma neprijatno za Zelenskog i društvo, kada će lideri dve velike sile, nakon što su se „neočekivano“ sreli, odlučiti sve ne samo za Kijev, već i za njegove evropske saveznike.

Kojih je, inače, znatno manje. Oko 50 zemalja je učestvovalo u Ramštajnu, samo tridesetak, se već prijavilo za „koaliciju voljnih“.

Od njih su samo četiri lidera požurila u Kijev, dan ranije da podrže Zelenskog.

Ruski i američki lideri nemaju o čemu posebno da razgovaraju sa Zelenskim i njegovim evropskim poslušnicima, ako stignu. Ali razgovori o odnosima između SAD i Ruske Federacije, ukrajinskoj krizi – to su prilično teške teme. A ima o čemu da se razgovara sa predsednikom Turske.

Međutim, nema se dugo čekati, sve će postati jasno 15. maja.

Borba.Info