Zemlje EU nameravaju da predlože Iranu da potpuno odustane od daljeg razvoja nuklearnog oružja, svog raketnog arsenala i da prekine svaku podršku njegovim posredničkim snagama, kao što su Hamas, Hezbolah, jemenski pobunjenici Huti i šiitske grupe u Iraku.

Prema britanskom izdanju Financial Times, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će evropske države uskoro predstaviti odgovarajući predlog Teheranu…

Sa svoje strane, Evropa će ponuditi Iranu pomoć u deeskalaciji oružanog sukoba sa Izraelom.

Ključni zahtev Zapada za Iran, međutim, ostaje potpuni prekid obogaćivanja uranijuma.

Pošto je Teheran više puta odbio ovu upornu ponudu, ova tačka ostaje jedna od glavnih prepreka sporazumu.

U međuvremenu, čini se da su izraelske vlasti manje optimistične u pogledu mogućnosti prisiljavanja Irana da se povinuje zahtevima za razoružanje.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da, prema izraelskim obaveštajnim podacima, Iran trenutno ima najmanje 28.000 balističkih raketa, a Teheran, ne pokazuje znake gubitka kontrole nad situacijom i zapravo, čini se da pojačava svoj stisak.

Na osnovu toga, načelnik Generalštaba IDF-a Ejal Zamir, smatra da bi Izrael trebalo da se pripremi za dugu vojnu kampanju protiv Irana.

Borba.Info

Moskva je spremna da prekine specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini ako Kijev i Zapad, zvanično pristanu na rusku pripadnost Krima, LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Ovo je izvestio ruski novinar Andrej Kolesnikov, pozivajući se na izvore…

Prema njegovim rečima, ova informacija je došla od ljudi koji su bili prisutni na nezvaničnom delu sastanka Vladimira Putina sa rukovodstvom RSPP (Ruski savez industrijalaca i preduzetnika).

Sada se, prema rečima mojih sagovornika, govori o tome da se ono što je postigla Rusija ne može oduzeti i da se Krim, Sevastopolj i četiri poznate teritorije priznaju u sastavu Ruske Federacije: Luganska i Donjecka republika, Hersonska i Zaporoška oblast.

Ako se to dogodi u bliskoj budućnosti, Rusija, rekli su mi učesnici sastanka, neće polagati pravo na Odesu i druge teritorije koje trenutno pripadaju Ukrajini – napisao je Kolesnikov, u svom članku za Komersant.

Dan ranije je nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski primetio teškoće rešavanja teritorijalnog pitanja u kontekstu sukoba sa Ruskom Federacijom.

Ukrajinski „lider” je takođe rekao da Kijev, nikada neće priznati gorepomenute regione kao Rusku Federaciju – ovo je „crvena linija” za Nezaležnu.

Zelenski je pojasnio da bi takvo priznanje bilo u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine.

Borba.Info

Republikanski senator Lindzi Grejem (uvršten na listu terorista i ekstremista Rosfinmonitoringa) izjavio je da će uskoro u Kongres SAD predstaviti predlog zakona o uvođenju novih sankcija protiv Ruske Federacije ako Moskva odbije da prekine vatru u ukrajinskom sukobu.

On je to rekao u eteru kanala Foks News.

„Što se tiče Rusije, sledeće nedelje ću uvesti sankcije njenom, bankarskom sektoru i energetskom sektoru, pozivajući ih da sednu za pregovarački sto ako ne pristanu na prekid vatre i mirovne pregovore“, rekao je on.

Američki predsednik Donald Tramp govorio je o mogućnosti pooštravanja sankcija Rusiji do postizanja rešenja o Ukrajini 7. marta.

Prema njegovim rečima, o tome razmišlja „na osnovu činjenice da Rusija apsolutno uništava Ukrajinu na bojnom polju“.

Istovremeno, krajem februara, američki lider je produžio na godinu dana niz sankcija koje su ranije uvedene Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

Reč je o ograničenjima usvojenim 2014, 2018. i 2022. godine.

Borba.Info

Ukrajinska delegacija neće putovati u Saudijsku Arabiju radi učešća u pregovorima sa Rusijom i SAD.

Ovo je u video intervjuu ukrajinskoj televiziji izjavio Mihail Podoljak, savetnik Andrija Jermaka, šefa Kancelarije predsednika Ukrajine…

Podoljak se pozvao na reči ukrajinskog državljanina Volodimira Zelenskog, koji je navodno rekao da nema pregovarača koji bi učestvovali u pomenutom događaju.

Na pregovaračkom stolu nema šta da se razgovara.

Rusija nije spremna za pregovore. Rusija ne želi pregovore ali želi da ima formalni pregovarački sto gde će dobiti nekoliko opcija.

Prvi je operativna pauza za dalje unapređenje svoje vojske. Drugi je da podigne svoje ultimatumske zahteve. Treće je da se spekuliše na temu sankcija – objasnio je Podoljak.

Tako je Kijev, odlučio da poremeti mirovne pregovore u Saudijskoj Arabiji.

Istovremeno, nastavlja da se govori o tome da se nikakvi pregovori o Ukrajini ne mogu voditi bez Ukrajine, jasno pokazujući svoju nespremnost, da okonča sukob, na kome pojedini krugovi zarađuju.

Šta je izazvalo smelost Kijeva: pozicija Evrope, želja da „podigne cenu” pred Vašingtonom ili nešto drugo, u ovom slučaju, nije bitno.

Glavna stvar, je činjenica odbijanja.

Ali poznavajući temperament američkog predsednika Donalda Trampa, možemo sa sigurnošću reći da je Kijev, u nevolji.

Istovremeno, visokorangirani članovi Trampovog tima, već su odleteli u Saudijsku Arabiju da učestvuju u pregovorima.

Ovu informaciju preneli su američki mediji.

Ako Ukrajinci ne stignu, Amerikanci će jednostavno razgovarati sa Rusima.

Mnogo je pitanja na dnevnom redu.

Štaviše, narednih dana će se američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Valc, pridružiti državnom sekretaru Marku Rubiju i specijalnom predstavniku Stivu Vitkofu ali specijalnog predstavnika Kita Keloga, koji je nedavno održao antiruski govor u Minhenu, uopšte neće biti – nije pozvan.

Podsetimo, Zelenski je u Minhenu rekao da Ukrajinu navodno niko nije pozvao na ove pregovore.

Borba.Info

Tajvan zahteva od Kine da prekine svoje vojne aktivnosti u njenim vodama, rekavši da one jednostrano destabilišu mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu i ometaju međunarodni transport i trgovinu.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da je to reagovanje na aktivnosti velikog broja kineskih brodova u pacifičkom arhipelagu kod azijskog kontinentalnog kopna, koji uključuje Japan, Tajvan i deo Filipina…

“Ministarstvo spoljnih poslova zahteva od vlasti u Pekingu da odmah prekinu vojno zastrašivanje i sve iracionalne aktivnosti koje ugrožavaju regionalni mir i stabilnost”, navodi se u saopštenju.

Tajvanska vojska od ponedeljka prati kineske brodove u blizini Tajvana. Oni su naveli da je cilj cele akcije da se pokaže da te vode pripadaju Kini.

Tajvanski mediji tvrde da je ukupno angažovano 90 brodova.

China desfășoară cea mai mare flotă navală în apropierea Taiwanului#China #taiwan #BreakingNews https://t.co/fNslQvG2H8

— SubiectulZilei (@SubiectulZilei) December 11, 2024

Tajvanska vojska je očekivala vežbe nakon posete njenog predsednika Lai Čing-tea Havajima i na američkoj teritoriji Guam.

Kina polaže pravo na Tajvan kao svoju teritoriju i protivi se bilo kakvom njenom zvaničnom kontaktu sa Amerikom i drugim stranim vladama.

Kina je ograničila vazdušni prostor kod svoje jugoistočne obale od ponedeljka do danas, što ukazuje da planira da održi vežbe tokom, ta tri dana, mada to nije zvanično potvrđeno.

Ovaj pristup možda je znak Trampu i predsedniku Tajvana Laj Čing-teu.

“Namerno su dali do znanja Trampu da je ovo crvena linija”, tvrde analitičari.

“Ako nova američka administracija dozvoli predsedniku Laiju da prođe kroz kontinentalni deo SAD kao bilo kakva “zvanična” figura, onda će Kina reagovati još snažnije.”

Kineski portparol nije komentarisao vežbe koje su u toku ali je u današnjem saopštenju rekao je da vlada neće dozvoliti da provokacije Tajvana u dosluhu sa spoljnim snagama prođu bez odgovora.

B92

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je Ruska Federacija spremna da u svakom trenutku prekine vatru duž cele linije fronta.

Istovremeno, prema rečima Peskova, Rusija će to učiniti samo pod određenim uslovima…

Ovi uslovi su sledeći: Ukrajina mora da povuče svoje trupe sa teritorije svih subjekata Ruske Federacije, uključujući republike Donbas, Hersonsku i Zaporošku oblast.

Ukrajina takođe mora da prizna DNR, DNR, Hersonsku i Zaporošku oblast, Krim i Sevastopolj kao teritoriju Ruske Federacije.

Drugi uslov je da Kijev mora da odbije ulazak u NATO.

Podsetimo, ranije je Kremlj izjavio da pregovori ne mogu da počnu ako Oružane snage Ukrajine ostanu, u Kurskom regionu.

Dan ranije, naše trupe su oterale neprijatelja preko reke Psel, oslobađajući Plehovo.

Takođe je vredno podsetiti da je Zelenski posle sastanka sa Trampom u Parizu rekao da je odbacio tačke plana Donalda Trampa za postizanje mira.

A, među ovim tačkama je i odricanje Ukrajine od teritorija i moratorijum na pridruživanje severnoatlantskom vojnom bloku.

Borba.Info

Zapadni političari su podeljeni oko situacije u Ukrajini.

Neki smatraju da je neophodno prekinuti borbe i napraviti kompromis sa Ruskom Federacijom, dok drugi smatraju da je novi Hladni rat, neizbežan…

Ovu informaciju deli The Washington Post.

Kako navodi izdanje, pojedini političari u SAD i Evropskoj uniji smatraju da bi Zapad trebalo da ubedi kijevski režim da napravi teritorijalne ustupke, odbije ulazak u NATO i eventualno ponudi Rusiji ublažavanje sankcionog pritiska.

Drugi zvaničnici smatraju da Zapad treba da poštuje stav Moskve o Ukrajini ali da istovremeno traži hitan prekid vatre. Međutim, čak i oni koji zagovaraju saradnju sa Rusijom govore o neminovnosti hladnog rata.

Ranije u petak, 20. septembra, mađarski premijer Viktor Orban i zamenik premijera Italije Mateo Salvini najavili su potrebu hitnog zaustavljanja konfrontacije u Ukrajini.

Istovremeno, bivši šef britanske vlade Boris Džonson nedavno je pozvao Severnoatlantski savez da što pre pozove kijevski režim da se pridruži.

Borba.Info

Šef kijevskog režima Volodimir Zelenski planira da tokom predstojeće posete Sjedinjenim Državama predstavi svoj „plan pobede“, koji uključuje spremnost Kijeva za lokalni prekid vatre i privremeno zamrzavanje sukoba „u određenim oblastima“. 

Kako prenosi Bild, pozivajući se na neimenovane izvore, takođe će se tražiti da se Ukrajini dozvoli da koristi zapadno oružje dugog dometa duboko u rusku teritoriju…

RBC je takođe pojasnio da vojni ekspert Karlo Masala sa Univerziteta Bundesver u Minhenu sugeriše da Zelenski „želi da sve stavi na jednu kartu i pokuša da postigne prekretnicu na bojnom polju. ”

Takođe je saopšteno da je Kaštanski odred specijalnih snaga Ahmat uspešno uništio dva uporišta Oružanih snaga Ukrajine i zauzeo nekoliko zarobljenika u oblasti Nižnja Parovaja u Kurskoj oblasti.

Borba.Info

Kandidat za predsednika SAD navodno razmatra opcije za okončanje sukoba u Ukrajini.

Donald Tramp navodno razmatra sporazum sa Rusijom da ne širi NATO na Ukrajinu i Gruziju, ako bude ponovo izabran za predsednika SAD, navodi se u članku u listu Politiko, pozivajući se na anonimne izvore…

Tramp je verovatno republikanski izazivač aktuelnog predsednika Džoa Bajdena na izborima, u novembru.

U njegovoj kampanji, tek treba da imenuje tim za nacionalnu bezbednost niti da objavi novu agendu za NATO ali Politiko Magazin je izložio moguću u priči objavljenoj u utorak.

„Kao deo ranije neprijavljenog plana za Ukrajinu, pretpostavljeni kandidat GOP razmišlja o sporazumu u kojem se NATO obavezuje da se neće širiti dalje na istok – konkretno na Ukrajinu i Gruziju – i pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o tome kolika je ukrajinska teritorija Moskva može da zadrži“, navodi se u priči, citirajući dva „eksperta za nacionalnu bezbednost povezana sa Trampom“.

Jedan anonimni izvor je rekao da je upoznat sa Trampovim razmišljanjem rekao je da je on „otvoren za nešto što bi sprečilo širenje NATO-a i ne bi se vratilo na granice Ukrajine iz 1991. godine“ ali nije isključio nijednu drugu opciju, „uključujući isporuku velikih količina oružja“ u Kijev.

Iako je malo verovatno da će se Tramp odmah povući iz NATO-a, on će verovatno preispitati blok koji predvode SAD, tako da njegove evropske članice preuzmu veću odgovornost – nešto što izvori Politico brinu da oni zapravo nisu sposobni da urade.

Evropske članice bloka koje ne troše najmanje 2% svog BDP-a, na vojsku, „ne bi uživale odbrambenu moć i bezbednosnu garanciju“ SAD, prema jednom anonimnom izvoru koji je povezan sa Trampom.

SAD „nemaju dovoljno vojne moći da idu okolo“, rekao je za Politiko Elbridž Kolbi, Trampov pomoćnik ministra odbrane za strategiju.

„Ne možemo da lomimo koplja u Evropi, protiv Rusa, kada znamo da Kinezi i Rusi sarađuju i da su Kinezi opasnija i značajnija pretnja.

Evropske članice bloka „treba da proizvedu borbeno kredibilne snage da bi se izborile sa ruskim napadom, kao sada“, dodao je Kolbi.

Kao deo „radikalne preorijentacije“ NATO-a pod Trampom, SAD bi zadržale svoje vazdušne i pomorske baze u Evropi ali bi prepustile „većinu pešadije, oklopa, logistike i artiljerije“ da upravljaju kontinentalnim saveznicima.

Prema Politiku, zemlje EU „očigledno nisu spremne da ispune dramatično proširenu vojnu ulogu u skorije vreme“, dok je kontinent „ekonomski slabiji i više nego ikada zavisan, od američkih energetskih zaliha“.

„Važno je napomenuti da sva ova mišljenja nisu od Donalda Trampa“, rekao je Ričard Grenel, njegov bivši vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe, na X (bivši Tviter) u odgovoru na članak Politico.

Trampova kampanja nije odgovorila na zahteve medija za komentar.

Mediji

Američka nuklearna industrija planira da prekine zavisnost od usluga obogaćivanja i konverzije uranijuma iz Rusije.

Kongres SAD-a razmatra zakon o zabrani uvoza uranijuma iz ruskih kompanija Rosatoma i Teneksa iako će verovatno biti potrebno nekoliko godina da dođe do potpunog prekida, prenosi Jutarnji list.

Planovi SAD-a za razvoj domaće industrije privukli su potporu Francuske, Kanade, Japana i Velike Britanije, koji su obećali uložiti 4,2 milijarde dolara u povećanje kapaciteta obogaćivanja i konverzije uranijumuma.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U planu je izgradnja novih nuklearnih reaktora pa se trenutno istražuje moguća primena malih modularnih nuklearnih reaktora (SMR).

Privatni investitori, uključujući Bila Gejtsa i glavnog izvršnog direktora OpenAI-ja Sema Altmana, već podupiru startape koji razvijaju SMR-ove.

Američke nuklearne elektrane trenutno uvoze većinu uranijuma koji koriste, a gotovo polovinu ukupnog snabdevanja dolazi iz Rusije, Kazahstana i Uzbekistana.

Više od petine goriva koje koriste 93 nuklearna reaktora u SAD-u isporučuje se putem ugovora o obogaćivanju s ruskim dobavljačima, uglavnom Rosatomom.

Evropska unija takođe je zavisna od te ruske kompanije zbog svojih 18 reaktora u Finskoj, Bugarskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj, koji se oslanjaju na rusko gorivo.

Teneksova kontrola tržišta nisko obogaćenog uranijuma visoke koncentracije (HALEU), koji je snažniji od standardnog nuklearnog goriva i koristi se u SMR reaktorima, već uzrokuje probleme za pojedine američke reaktorske projekte.

U decembru 2022. TerraPower, kompanija koju je osnovao Gejts, najavila je dvogodišnje odgađanje izgradnje planiranog novog reaktora od 345 megavata u Vajomingu, navodeći kao razlog ograničenja količine goriva.

Strategija

Administracija Džoa Bajdena ima trostruku strategiju za obnovu lanca snabdevanja obogaćivanja i konverzije uranijuma, a ona uključuje subvencionisanje domaće industrije, angažovanje međunarodnih partnera i nametanja sankcija na uvoz ruskog uranijuma radi zaštite ulaganja poreznih obveznika.

Katrin Haf, pomoćnica sekretara za nuklearnu energiju u američkom Ministarstvu energetike, rekla je za Fajnenšel tajms da je ova strategija ključna za očuvanje američke nacionalne bezbednosti, energetske nezavisnosti i klimatskih ciljeva. Dodala je i kako postoji “moralni imperativ” uskraćivanja sredstava Putinovom režimu, za koji kaže da vodi “nepravedan rat”.

SAD ima vlastita nalazišta uranijuma, ali ona nisu dovoljno razvijena za snabdevanje rastućeg sektora nuklearnih elektrana. SAD godišnje potroši malo manje od milijardu dolara na uvoz iz Rusije, uglavnom u uslugama obogaćivanja i konverzije uranijuma.

To je tek od ukupnog iznosa od nekoliko desetina milijardi dolara koje ruske naftne i gasne kompanije generišu za Putinov režim.

U pokušaju da zaustavi zavisnost od ruskog uranijuma, Ministarstvo energetike SAD-a sufinansira projekat američke kompanije Centrus Energy u saveznoj državi Ohajo.

Naučnici koji rade u kompaniji prošle godine su, u novembru, napravili značajan pomak – obogatili su uranijum na viši nivo od normalne, kako bi proizveli 20 kg HALEU-a, što je prvi put da je to gorivo proizvedeno na tlu SAD-a. Samo tri kašike HALEU-a dovoljne su za celoživotno snabdevanje energijom prosečnog potrošača u SAD-u, navodi kompanija Centrus Energy.

Ruski Rosatom gradi više od 30 standardnih nuklearnih reaktora u inostranstvu, uključujući Kinu, Vijetnam, Mađarsku i Bangladeš, a u decembru 2022. pohvalio se da ima 200 milijardi dolara stranih narudžbina za sledeću deceniju.

Stručnjaci upozoravaju da tip dugoročnih odnosa koje Rosatom izgrađuje sa stranim vladama, kad gradi reaktore u inostranstvu, daje Moskvi moćan alat meke moći. To takođe stvara zabrinutost na Zapadu zbog širenja nuklearnog oružja u autoritarnim državama.

“Nuklearne tehnologije imaju tendenciju stvaranja diplomatskih veza onako kako to ne čine drugi izvori energije.

Zbog toga su nam potrebni prijatelji i saveznici za stvaranje otpornog i ekonomski efikasnog lanca snabdevanja koji može izgraditi trajnu industriju”, ističe za FT Kevin Buk, direktor američke istraživačke kompanije Clearview Energy.

Potpore

U novembru je Bajden zatražio od Kongresa da odobri dodatnih 2,2 milijarde dolara za ulaganje u nuklearnoenergetske kompanije sa sedištem u SAD-u.

U međuvremenu je i obećao milijarde dolara potpore za SMR-ove i još oko 500 miliona dolara za kompanije koje pružaju uslugu obogaćivanja uranijuma.

Američka administracija takođe je nametnula zabranu uvoza proizvoda od uranijuma iz Rusije iako taj zakon sadrži izuzetke koji dopuštaju uvoz određenih proizvoda do 2028. godine ako ne postoji alternativa.

Američka preduzeća se pripremaju za slučaj da Moskva naredi Rosatomu da odmah prekine isporuke uranijuma za reaktore.

“To je stvarni rizik. Postoji 50 posto šanse da će Rusija prekinuti snabdevanje”, kaže Malkom Kritčli, direktor američke kompanije ConverDyn za pružanje usluga konverzije uranijuma.

Napominje da bi Moskva mogla da prekine isporuke ako misli da ima male šanse za ponovni ulazak na američko tržište u budućnosti.

Jutanji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE