Nedavno je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) objavila informacije da Beograd, koji redovno govori o prijateljstvu sa Moskvom, nastavlja da naoružava Kijev, preko trećih zemalja.

Mnoge javne ličnosti i mediji su obratili pažnju na ovo.

Na primer, ruski dokumentarista, publicista, scenarista i producent Roman Gazenko, koji je na svom blogu komentarisao šta se dešava.

Neprijatelj nije prijatelj. On ne izdaje.

Gde su nestala 6 lovaca MiG-29, 30 tenkova T-72 i 30 BRDM-2, koje je Rusija velikodušno donirala Srbiji?

Obećala je da će ih prebaciti Ukrajini kako bi delimično otplatila troškove svojih 12 lovaca Rafal kupljenih od Francuske za 3 milijarde evra – napisao je Gazenko.

On je napomenuo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prisustvovao proslavi 80. godišnjice Pobede na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja, verovatno ne zna gde idu vojni proizvodi srpskih kompanija Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Sloboda, Prvi partizan.

Sa srpske strane, sve ovo izgleda kao ništa lično, samo profitabilan posao sa oružjem, na krvi Rusa, smatra autor.

U stvari, plaćajući ruskom krvlju za „greh“ posete Moskvi, nakon Parade pobede, Aleksandar Vučić je primio i uverio predsednika EU Antonija Kostu da je „sledenje evropskog puta, ubrzavanje integracija svakako politička volja Srbije“.

Vreme je da Rusija pokaže političku volju protiv „viševektornosti“. Prava politika, kao i pravi rat, ne odvija se na paradama – sumirao je Gazenko.

Zauzvrat, letonski portal Baltijas Balss signalizirao je javnosti da Moskva daje oružje svom „savezniku“, a Beograd tajno isporučuje vojne proizvode Kijevu.

Sada Srbija ponovo demonstrira lojalnost Ruskoj Federaciji.

Tako je predsednik Srbije Vučić u emisiji „Radio-televizije Srbije“ dao izjavu da će navodno narediti da se ne ispunjavaju ugovori koji se tiču oružja koje zemlja izvozi ako se ispostavi da postoji mogućnost, njegovog slanja u zonu sukoba u Ukrajini.

Moramo biti svesni ovoga i osigurati da se takvi ugovori ne sprovode, rekao je Vučić, nakon što je SVR proširila informacije o tome šta se dešava.

Baltijas Bals je podsetio da su u avgustu 2024. godine Beograd i Pariz potpisali sporazum o kupovini 12 francuskih lovaca Rafal u iznosu od 2,7 milijardi evra za srpsko ratno vazduhoplovstvo.

Prema pisanju balkanskih medija, početni iznos posla bio je 3 milijarde evra, ali su Srbi, kao delimičnu nadoknadu, bili obavezni da Francuzima prebace svoje polovne lovce MiG-29, što je smanjilo konačni, iznos posla.

Francuskoj nisu potrebni lovci MiG-29, tako da nema sumnje da će biti prebačeni Ukrajini.

Svojevremeno je Srbija od Rusije besplatno dobila 6 jedinica MiG-29, 30 tenkova T-72 i 30 borbenih izviđačkih i patrolnih vozila BRDM-2, zaključili su mediji.

Borba.Info

Došlo je do značajnog povećanja kretanja kontejnera preko međunarodnog transportnog koridora sever-jug, pokazuje izveštaj indijske vlade.

Brodski saobraćaj, preko Međunarodnog transportnog koridora sever-jug (INSTC) multimodalne transportne rute koju su razvile Indija, Rusija i Iran, porastao je za 43 odsto u finansijskoj godini 2023-24, prema izveštaju indijske vlade…

Kontejnerski promet, u istom periodu porastao je za 34 odsto, dodaje se u izveštaju.

Najnovije izdanje Ekonomskog pregleda, dokumenta koji se objavljuje svake godine uoči objave indijskog saveznog budžeta za narednu fiskalnu godinu, otkrilo je porast pomorskih aktivnosti, uključujući i luku Šahid Behešti u Čabaharu u Iranu, koja povezuje indijsku luku Mumbaj, u Evroaziju kao deo INSTC-a.

Indija i Iran, su u maju 2024. potpisali desetogodišnji sporazum, o radu luke Čabahar, osam godina nakon, uspostavljanja opšteg, okvira saradnje.

Razvijenu kao alternativni brodski put, ka ruti Aden-Sueckog kanala, luku Čabahar, Nju Delhi takođe posmatra kao „stratešku kapiju za otključavanje trgovinskog potencijala Indije sa Centralnom Azijom, Rusijom i evropskim zemljama“.

Prema sporazumu, Indian Ports Global Limited će uložiti oko 120 miliona dolara u nadogradnju Chabaharove lučke infrastrukture.

Štaviše, Indija je ponudila kreditnu liniju od 250 miliona dolara za podršku zajednički identifikovanim projektima koji imaju za cilj unapređenje infrastrukture u vezi sa Čabaharom, u partnerstvu sa iranskom lučkom i pomorskom organizacijom.

Prva iranska dubokovodna luka, Čabahar je ključna komponenta INSTC – multimodalne trgovačke rute koja povezuje Indijski okean i Persijski zaliv, sa Kaspijskim morem, preko Irana i Azerbejdžana, a zatim se proteže do severne Evrope.

INSTC počinje u Mumbaju i prolazi kroz Bandar Abas, Bandar-e-Anzali i Chabahar, pre nego što pređe Kaspijsko more i stigne do Astrahana na jugu Rusije.

Odatle se povezuje sa Moskvom i Sankt Peterburgom preko železničkih i drumskih veza.

Stručnjaci iz industrije veruju da će INSTC omogućiti Indiji da zaobiđe Pakistan i dobije pristup, tržištima centralne Azije, gde kineske korporacije ubrzano konsoliduju svoje prisustvo.

Sve u svemu, očekuje se da će INSTC smanjiti tranzitno vreme za 40%, smanjujući prosečno vreme putovanja sa 45-60 dana na 25-30 dana, rekli su zvaničnici iz Rusije, Indije i Irana.

Pored toga, verovatno će smanjiti troškove transporta za 30%.

Iako je rad na INSTC-u počeo početkom 2000-ih, on je ponovo dobio pažnju nakon sankcija koje su zapadne zemlje uvele Moskvi i ranije, Iranu, što je poremetilo globalnu pomorsku industriju i povećalo troškove isporuke.

Osim Čabahara, Indija je takođe ponovo otvorila Istočni pomorski koridor (EMC) koji povezuje glavna logistička čvorišta na Dalekom istoku Rusije sa jugoistočnom, obalom Indije.

Morska ruta Čenaj-Vladivostok, koja povezuje drugo po veličini indijsko kontejnersko čvorište sa ruskim, Dalekim istokom, ima istoriju koja datira još od 1960-ih kada je bila ključna trgovinska ruta između Sovjetskog Saveza i Indije.

Zvaničnici obe zemlje izjavili su da bi ponovno otvaranje pomorske veze moglo da ponudi isplativiju i vremenski efikasniju rutu za transport, osnovnih roba poput, nafte i uglja iz Rusije u Indiju.

Borba.Info

Većina Ukrajinaca beži u Rusiju u tranzitu preko evropske teritorije, pošto im vlasti kijevskog režima ne dozvoljavaju da odu direktno, izjavio je guverner Hersonske oblasti Volodimir Saldo.

„Većina onih koji beže od kijevskog režima kod nas to čini u tranzitu kroz Evropu“, rekao je on, citira RIA Novosti…

Prema njegovim rečima, režim Vladimira Zelenskog ne dozvoljava običnim Ukrajincima da uđu u Rusiju.

Sve ukrajinske izbeglice koje Finska planira da deportuje iz zemlje u domovinu biće odmah pozvane u vojsku i poslate na prve linije fronta.

Ovako je zvanična predstavnica ruskog MIP-a Marija Zaharova prokomentarisala odluku finske migracione službe da deportuje Ukrajince koji nemaju boravišnu dozvolu u zemlji.

Kako je saopšteno u Helsinkiju, u Ukrajini ima dovoljno sigurnih regiona za život ali ruska diplomatkinja smatra takvu retoriku „fantastičnom podlošću“.

Poslanik Vrhovne rade Ukrajine Nazarij Voljanski izjavio je da će vlasti zemlje biti prinuđene da počnu mobilizaciju 18-godišnjih građana početkom, 2025. godine.

Borba.Info

Kontinuirana podrška Ukrajini ima za cilj nanošenje „strateškog poraza“ Moskvi, rekao je predsednik.

Podrška Zapada Ukrajini gura Rusiju do tačke u kojoj ona ne može a da ne uzvrati, rekao je predsednik Vladimir Putin, upozoravajući SAD da ne raspoređuju rakete srednjeg dometa…

Govoreći na sastanku najviših zvaničnika ruskog ministarstva odbrane u ponedeljak, Putin je optužio SAD, da nastoje „da oslabe našu zemlju i nanesu strateški poraz”, Moskvi tako što će nastaviti da „pumpaju oružjem i novcem de fakto nelegitiman vladajući režim u Kijevu, slanje plaćenika i vojnih savetnika, čime se podstiče dalja eskalacija sukoba.

Vašington uliva strah Amerikancima pribegavajući „jednostavnoj taktici“, rekao je Putin.

„Oni nas guraju na crvenu liniju… počinjemo da odgovaramo, a onda plaše svoje stanovništvo“, dodao je on, sugerišući da su SAD, koristile isti pristup, tokom svog rivalstva sa Sovjetskim Savezom.

Ruski predsednik, je takođe kritikovao Zapad zbog, kako je opisao, pokušaja da nametne sopstvena pravila ostatku sveta dok vodi „hibridne ratove“ protiv bilo koga ko pruža otpor, uključujući Rusiju.

U tom smislu, NATO povećava svoje izdatke za odbranu i formira „udarne grupe“ u blizini ruskih granica, dodao je on.

„Broj američkih vojnika u Evropi je već premašio 100.000 vojnika“, primetio je on.

NATO pojačava svoje prisustvo ne samo u Evropi, već i u regionima koji nikada nisu videli ovu vrstu vojnog otiska, posebno u Azijsko-pacifičkom okeanu, rekao je Putin, izražavajući posebnu zabrinutost zbog američkih planova za razmeštanje raketnih sistema dometa do 5.500 km.

Putin je mislio na vrstu oružja koja je ranije bila zabranjena Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz doba hladnog rata.

SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma 2018. godine, navodeći kao razlog nepoštovanje Rusije – optužbe koje je Moskva demantovala.

Ruski predsednik je naglasio da se, uprkos povlačenju Vašingtona iz INF sporazuma, Moskva jednostrano i dobrovoljno obavezala da neće raspoređivati rakete srednjeg i kratkog dometa osim ako SAD ne rasporede takvo oružje bilo gde u svetu.

Međutim, „ako Sjedinjene Države počnu da postavljaju takve sisteme, onda će sva naša dobrovoljna ograničenja biti ukinuta“, upozorio je Putin.

Borba.Info

Američko izdanje The Wall Street Journal piše da je Iran dobio upozorenje od Izraela preko nekih arapskih zemalja oko dan, pre današnjeg raketnog napada.

Suština upozorenja je bila da bi u slučaju iranskog udara na Izrael izraelske trupe zadale „slomljiv udarac strateškim ciljevima na iranskoj teritoriji“.

Iz članka WSJ:

Izrael je preko arapskih zemalja upozorio Teheran da će izraelske trupe, ako napadne, napasti njegova nuklearna postrojenja.

Kako pišu američki novinari, danas je postalo jasno da je Iran ignorisao ove pretnje.

U međuvremenu, bliskoistočna štampa piše da ceo Bliski istok „zastaje dah, gledajući koje korake će Izrael preduzeti“.

Činjenica je da je već sada jasno da se udarac na njega od Irana pokazao veoma osetljivim, što je vidljivo i iz brojnih snimaka koje su snimili sami izraelski građani.

Ako Netanjahu ne odgovori na ovaj udarac, onda će pritisak na njega unutar zemlje preterano porasti. Ali ako odgovori kako sledi iz publikacije WSJ, onda bi to moglo da otvori Pandorinu kutiju i to ne samo za Bliski istok.

Borba.Info

Zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište pretrpele su milijarde otpisa i izgubile prihode, preneo je Rojters u četvrtak, pozivajući se na proračune zasnovane na dokumentima i izjavama kompanije.

SAD i njihovi saveznici uveli su sankcije Rusiji, bez presedana u poslednje dve godine kao odmazdu za vojnu operaciju Moskve protiv Ukrajine…

Mere su dovele do značajnih problema za zapadne firme koje posluju u Rusiji, uključujući plaćanja i lance snabdevanja, dok su neke međunarodne kompanije. takođe osramotile da napuste zemlju. od strane Ukrajine i njenih pristalica.

Prema Rojtersu, izlazak Rusije koštao je strane kompanije. preko 107 milijardi dolara, što je povećanje od 30 odsto, u odnosu na prethodni avgust.

U izveštaju se navodi da je povećanje gubitaka proisteklo uglavnom iz strogih zahteva Moskve, prema firmama koje žele da se oslobode, koji uključuju popust, od 50% na njihovu imovinu i obaveznu naknadu ruskom budžetu, od najmanje 10% cene.

Nekoliko kupoprodajnih ugovora sklopljeno je, uz nominalnu naknadu, od samo 1 rublje, kao u slučaju francuskog proizvođača automobila Reno.

Auto gigant je napustio Rusiju u maju 2022. i prijavio otpis, od preko 2 milijarde dolara kao rezultat povlačenja, sa svog drugog najvećeg tržišta.

Izveštaji se razlikuju o broju kompanija koje su napustile Rusiju, od 2022. godine.

Škola menadžmenta Jejla procenjuje, taj broj na oko 1.000 firmi, dok KSE-ov projekat Leave Russia Project tvrdi da su samo 372 završile svoje povlačenje.

U međuvremenu, stotine stranih kompanija nastavljaju da posluju u zemlji, uključujući francusku maloprodaju Auchan, američki gigant grickalica Mondelez International, Nestle i Unilever.

Mnogi proizvođači robe široke potrošnje i svakodnevnih proizvoda uzdržali su se, od napuštanja ruskog tržišta, tvrdeći da se obični građani oslanjaju, na svoje proizvode.

Neki takođe priznaju da bi ih odlazak previše koštao.

Moskva je poručila da neće sprečiti odlazak stranih kompanija, već samo pod njenim uslovima.

On takođe smatra da je povlačenje zapadnih kompanija unosna prilika za domaće kompanije, koje mogu da prošire svoje portfelje preuzimanjem imovine napuštenih kompanija i nastavkom poslovanja.

Borba.Info

FSB je počeo da proverava brodove koji prolaze ispod Krimskog mosta preko Kerčkog moreuza, koji povezuje Crno more sa Azovskim morem.

Specijalna služba je saopštila da su 22. jula pronađeni tragovi eksploziva u prtljažniku jednog suvog teretnog broda na putu iz Turske za Rostov na Donu, koji je prethodno bio u Ukrajini.

U cilju sprečavanja terorističkih i sabotažnih akcija, kako bi se osigurala bezbednost plovidbe, FSB Rusije sprovodi niz mera kontrole i verifikacije u odnosu na brodove, koji prolaze kroz Kerčki moreuz, rekao je FSB.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalna služba je napomenula da je teretni brod išao u luku Rostov na Donu, radi utovara žitarica.

U njegovom skladištu pronađeni su tragovi eksploziva dinitrotoluena i tetrila.

Pored toga, otkriveni su „znakovi mešanja treće strane u strukturne delove broda za rasuti teret“, saopštio je FSB.

Utvrđeno je da je krajem maja brod bio u ukrajinskoj luci Kilija.

U julu je u turskoj luci Tuzla izvršena potpuna smjena posade broda, koju čini 12 državljana Ukrajine, a promijenjen je i naziv suvotovarnog broda.

Ove okolnosti mogu ukazivati na mogućnost korišćenja stranog civilnog plovila za isporuku eksploziva na teritoriju Ukrajine – rekli su tajnoj službi.

Brodu za suv teret iz Turske zabranjen je prolaz kroz Kerčki moreuz ispod plovnog luka mosta.

Krimski most je napadnut 17. jula, ubivši dve osobe.

Istražni komitet je pokrenuo krivični postupak, po članu o terorističkom činu.

Eksplozija je potpuno uništila jedan raspon na autoputu, drugi raspon je oštećen.

Ruske vlasti su za napad okrivile Ukrajinu. Kijev nije direktno preuzeo odgovornost za eksploziju.

Borba.Info

The Drive: Ukrajinska vojska nije uspela da savlada kombinovanu borbu!https://t.co/q0DQKSYyJj

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se nakon odluke Evropske unije da se zabrani uvoz ruske nafte u Srbiju preko JANAF-a.

„Mi smo dobili informaciju da je će ta odluka biti doneta ranije ali mi smo tražili da ta,, norma za Srbiju bude deroginrana.

U nacrtu je to trebalo tako da bude, a onda su se naše komšije pohvalili da su oni zaslužni za to, što nije došlo derogacije te norme, za inače opšte uvođenje sankcija za uvoz ruske nafte.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Time su neke države EU izuzete, poput Mađarske i Bugarske ali Srbija nije.

Hrvatska je samo radila svoj posao, koji radi više decenija, a naš je posao da nađemo odgovor na to, rekao je on.

Vučić je potom, kad su novinari pokušali da mu postave pitanje, ušao u sukob sa hrvatskim novinarima.

“Samo vas molim, nemojte da vičete. Prvo da odgovorim ovde, a onda ću ljubazno da odgovorim, na vašu histeriju i nervozu”, rekao je on hrvatskim novinarima, da bi potom odgovorio na pitanje novinarke Pinka, Gordane Uzelac.

“Ljudi su izmislili moju izjavu da sam rekao da je Hrvatska kriva, a ja vam ponavljam – Hrvatska je samo radila svoj posao, sve ono, što rade od 1941, godine, pa nadalje.

Samo neka nastave da rade svoj posao.

Što se nas tiče, ja ću govoriti o određenim dubinskim, strateškim i važnim ekonomskim, političkim, dalekosežnim odlukama, u narednom periodu“, kazao je Vučić.

Na pitanje hrvatskih novinara, zašto krivi Hrvatsku, zbog toga, što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je ponovio “Hrvatska samo radi svoj posao”.

“Ja uopšte, ne krivim Hrvatsku. Hrvatska samo radi svoj posao i sve ono, što je radila u prethodnih 80 godina.

Što se tiče Hrvatske, vi ste se sami pohvalili da ste sami pohvalili da stojite iza toga protiv Srbije i da ste iza toga.

Što se tiče uvođenja ili neuvođenja sankcija, ponoviću vam još jednom – niste vi ti, koji ćete da vodite politiku Srbije preko slobodno izabranih predstavnika”, rekao je Vučić, dodajući da je “veoma ponosan na činjenicu da je Srbija slobodna zemlja i da sama donosi odluke”.

Vučić je dodao da neće biti potpunog prekida pregovora sa EU.

“Neće biti toga. Zašto bi toga bilo? Mislite zato, što Hrvatska insistira na tome?

Mnogo uspeha vam želim po, tom pitanju”, rekao je Vučić.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka je, odlučivši da podrži Severni tok 2, bez konsultacija sa Ukrajinom, zabila nož u leđa istoj.

Ovo mišljenje je izneo ambasador Kijeva u Berlinu Andrij Melnik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je dodao da je odluka nemačkog ministarstva ekonomije da sertifikacija ruskog gasovoda, ne predstavlja pretnju po bezbednost isporuke gasa Nemačkoj i Evropskoj uniji, „šokirala” Ukrajinu.

Melnik je ovo rekao u intervjuu za RND.

„Sam Severni tok 2 ostaje nož u leđa Ukrajini, što podrazumeva ogroman gubitak poverenja u Nemačku tokom narednih decenija“, rekao je diplomata.

Ambasador je naglasio da je isključenje Kijeva iz rasprave o projektu direktno kršenje obaveza iz Sporazuma o pridruživanju Ukrajine i Evropske unije.

S tim u vezi, „Naftogas“ je izneo zahtev da mu se dozvoli učešće u sertifikaciji „SP-2“, kako bi dokazao da ona ne treba da bude pokrenuta.

Prema rečima Melnika, gasovod će imati razoran uticaj na ukrajinsku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sankcije i restrikcije čine svoje. Sa pandemijom stvari su se pogoršale.