Mnogi zaposleni iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi da pređu u namensku industriju.

Tokom poslednje tri decenije Češka se profilisala kao svetski lider, po broju proizvedenih automobila po glavi stanovnika…

Prošla godina bila je rekordna: u zemlji sa 10 miliona stanovnika proizvedeno je preko 1,4 miliona vozila – što je gotovo četiri odsto više nego godinu ranije.

Međutim, u prvom kvartalu 2025. proizvodnja je pala za 7,1 procenat, uglavnom zbog smanjene potražnje za automobilima na zapadnoevropskom tržištu koje se suočava s izazovima tranzicije ka električnim vozilima, uz dodatno opterećenje američkim carinama.

Nasuprot tome, češka namenska industrija u protekle tri godine konstantno beleži brzi rast i proširuje proizvodnju. Samo u protekloj godini iz Praga za Kijev isporučeno je oko 1,5 miliona komada artiljerijske municije, od čega pola miliona kalibra 155 mm.

„Time se Češka pozicionira među glavne dobavljače municije za Ukrajinu, uz SAD i Veliku Britaniju.

Prema trenutnim procenama, u 2024. godini izvoz vojne opreme u Ukrajinu ukupno je povećan za najmanje trećinu u odnosu na 2023, koja je i sama bila rekordna”, izjavila je u februaru tamošnja ministarka odbrane Jana Černočova, a preneli češki mediji.

Da bi odbrambeni sektor, mogao postati novi motor ekonomije za Češku ali i za Evropu, smatra Danuše Nerudova, članica Odbora za budžet Evropskog parlamenta.

„On može iskoristiti proizvodne kapacitete i radnu snagu koja se oslobađa iz auto-industrije, podstaći ekonomski rast i istovremeno ojačati našu bezbednost”, izjavila je Nerudova za „Dojče vele”.

Sa druge strane, češki ekonomista Petr Zahradnik je oprezniji.

„Naše fabrike oružja zaista proživljavaju zlatna vremena, to je tačno”, rekao je Zahradnik ali i dodao da ne veruje da će proizvodnja oružja zameniti auto-industriju kao glavni stub ekonomije.

Češka, odnosno tada Kraljevina Bohemija, ima dugu istoriju proizvodnje oružja koja datira još pre Prvog svetskog rata, a nastavila se i nakon Drugog svetskog rata, kada je Čehoslovačka bila jedan od vodećih proizvođača oružja u Evropi. Međutim, nakon završetka hladnog rata i razdruživanja Praga i Bratislave, vojna potrošnja i proizvodnja značajno su opali.

Ali sukob na istoku Starog kontinenta značio je i renesansu za češku namensku industriju.

Proizvodnja municije, borbenih vozila i dronova beleži ubrzan rast, a oko 40 odsto izvoza češkog naoružanja odlazi direktno u Ukrajinu, gde su otvoreni i zajednički proizvodni pogoni. S druge strane, vojni budžet Češke u 2024. dostigao je dva odsto BDP-a, a vlasti planiraju da ga u narednim godinama povećaju na tri procenta.

„To su pametno potrošene pare. Prema mnogim analizama, jedna mudro potrošena kruna na odbranu znači tri dodatne krune u češkoj ekonomiji”, rekao je nedavno premijer Petr Fijala. Prema njegovim rečima, realno je i fiskalno izvodljivo da se izdvajanja za odbranu povećavaju za 0,2 procenta BDP-a godišnje, dok se ne dostigne cilj.

Kako je preneo specijalizovani češki vojni magazin „CZ difens”, očekuje se da će procvat proizvodnje oružja da se nastavi i u narednom periodu. Kompanije poput „STV grup” i „PBS grup” šire svoje kapacitete.

STV planira da utrostruči proizvodnju artiljerijskih granata, dok PBS duplira proizvodnju motora za rakete i dronove.

Kao rezultat toga, broj zaposlenih u sektoru odbrane raste, a mnogi radnici iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi preći u namensku industriju uz minimalnu potrebu za prekvalifikacijom.

Takođe, i češki automobilski gigant „Motor Jikov grup” menja pravac – prelazi sa proizvodnje auto-delova na pravljenje čaura za artiljerijsku municiju, preneo je azerbejdžanski vojni portal „Kalibar”.

Zahvaljujući iskustvu u radu sa materijalima poput gvožđa, „Motor Jikov” planira da godišnje proizvodi do 100.000 čaura za artiljerijsku municiju.

Ipak, pitanje je koliko će ovakva ekonomska politika biti održiva na duge staze.

Ako se bezbednosna situacija u Evropi stabilizuje, a potražnja za municijom i oružjem opadne, masivna ulaganja u proizvodne kapacitete mogla bi postati teret. Iako će potrebe za obnavljanjem zaliha naoružanja i podrškom Ukrajini trajati još neko vreme, namenska industrija Češke i drugih evropskih zemalja koje slede njen model, moraće da pronađu rešenje kako da se prilagode miru.

Politika

Prelazak Rusije na plaćanje isporuke gasa neprijateljskim zemljama u rubljama će potrajati.

Po završetku procesa tranzicije, Evropljani će morati da se obračunavaju sa Ruskom Federacijom u našoj nacionalnoj valuti ili će ostati bez energenata.

Ekspert za energetsku bezbednost Aleksej Grivač govorio je o reakciji Moskve, na demarš rublje Evropske unije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zvanični predstavnik predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov rekao je da je prelazak na prodaju gasa za rublje za jedan broj zemalja proces, koji će potrajati.

Od 31. marta Kremlj nema nameru da uvodi nove norme i neće.

„Plaćanje i isporuke su dugotrajan proces. Nije da sve što će biti isporučeno sutra mora biti plaćeno, do sutra uveče.

Ne, postoji duži proces“, rekao je on.

Nakon što Rusija završi proces tranzicije, odbijanje EU da plaća gas u ruskoj nacionalnoj valuti rezultiraće nedostatkom energenata za Evropljane.

Ovo mišljenje je izneo zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost (FNEB) Aleksej Grivač u svom intervjuu.

„Nažalost, ako Gasprom ne primi uplatu u formi, koju dozvoljava ruska vlada, to će onemogućiti snabdevanje gasom onima, koji nisu platili.

Ovaj stav je javno i otvoreno prenet“, rekao je ekspert.

Vremenom će Rusija preusmeriti gas, koji je ranije išao u Evropu na druga tržišta, dodao je ekspert.

Kao i u slučaju prelaska na ugovore u rublji, sada je nemoguće preusmeriti tok energetskih resursa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tržišta u razvoju prednjače u kupovini zlata

Zalihe zlata u deviznim rezervama centralnih banaka rastu širom sveta, dostižući 31-godišnji maksimum, ove godine.

U isto vreme, posedovanje američkih dolara opada.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, banke su tokom protekle decenije povećale svoje zalihe, za više od 4.500 tona.

Od septembra, rezerve su iznosile oko 36.000 tona – najveći ulov od 1990. godine i 15% više, nego deceniju ranije.

Istovremeno, prisustvo dolara u deviznim rezervama naglo je opalo tokom protekle decenije.

U 2020, odnos valute po valuti dolar, je pao na najniži nivo u četvrt veka.

Analitičari kažu da centralne banke, posebno u privredama u razvoju, nastavljaju sa prelaskom na zlato, odražavajući globalnu zabrinutost zbog monetarnog režima, zasnovanog na dolarima.

U prvih devet meseci 2021. Tajland je kupio oko 90 tona, Indija 70, a Brazil 60.

Centralne banke i javne institucije počele su da povećavaju posedovanje zlata nakon globalne finansijske krize 2008. godine, što je izazvalo odliv sredstava iz državnih obveznica SAD, što je rezultiralo padom vrednosti imovine denominirane u dolarima.

Poverenje u dolarska sredstva je tako „pokolebalo“, kaže tržišni analitičar Itsuo Tojošima, a citira Nikkei Asia.

Cene zlata su ostale čvrste, trgovajući se na nivou od 1.806 dolara po troj unci od 30. decembra.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE