Skupština Srbije konstatovala je ostavku premijera Miloša Vučevića, čime je prestao mandat vladi.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić pročitala je ostavku Miloša Vučevića i zahvalila mu se na časnom i poštenom obavljanju funkcije…

– Na osnovu člana 132 Ustava Republike Srbije, člana 20 Zakona o vladi i člana 278 poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština konstatuje da Miloš Vučević podnosi ostavku na funkciju predsednika vlade i ovom konstatacijom prestaje mandat, vladi Republike Srbije.

Lično želim da se zahvalim od srca Milošu Vučeviću na časnom, poštenom obavljanju funkcije predsednika Vlade Republike Srbije, prije svega odgovornom i hrabrom držanju – kazala je.

Opozicija nije prisustvovala današnjoj sjednici.

Nakon konstatovanja ostavke, vlada nastavlja da radi još 30 dana, kolika je dužina tehničkog mandata.

Ukoliko u tom roku ne bude sastavljena nova vlada, predsednik države je dužan, da raspiše nove parlamentarne izbore.

Miloš Vučević podnio je ostavku 28. januara, nakon napada na studente u Novom Sadu.

Borba.Info

Pridruživanje Kijeva bloku moglo bi da izazove ekonomski kolaps i porast, kriminala u Mađarskoj, rekao je premijer.

Primanje Ukrajine u EU bio bi “nezamisliv” čin, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, dodajući da bi pristupanje Kijeva bloku moglo imati ozbiljne ekonomske i bezbednosne posledice po Mađarsku…

Govoreći u petak u intervjuu za radio Kossuth, Orban je rekao da, iako ne isključuje da se Ukrajina u principu pridruži bloku, to bi u sadašnjim okolnostima bilo praktično nemoguće.

„Jedno mogu reći sa sigurnošću: ovde i sada ovo je nezamislivo“, rekao je on.

On je tvrdio da bi članstvo Ukrajine u EU „uništilo nas“, dodajući da bi „prvo uništilo mađarske poljoprivrednike i mađarsku poljoprivredu.

Drugo, to bi kasnije uništilo celu mađarsku nacionalnu ekonomiju.

Osim ekonomskih zabrinutosti, Orban je tvrdio da bi pridruživanje Ukrajine dovelo do priliva kriminala u Mađarsku.

Putin: Russia has significantly larger rare earth reserves than Ukraine and invites American participation in their development. pic.twitter.com/UCNZDs43Ia

— Putin Direct (@PutinDirect) February 28, 2025

„Takođe, ne vidim jasno kako ćemo obuzdati zločin koji bi zajedno sa njim, neizbežno preplavio Mađarsku“, rekao je on.

„Ne mogu da smislim nijedan argument koji bi opravdao pristupanje Ukrajine iz perspektive Mađarske.

Orban je bio dosledan kritičar integracije Ukrajine u zapadne institucije, iako je 2023. tvrdio da bi EU mogla da potpiše pet do desetogodišnji sporazum o strateškom partnerstvu sa Kijevom, kako bi je približila bloku.

On je takođe odbio ukrajinske NATO ambicije, upozoravajući da bi njeno pristupanje moglo da eskalira tenzije sa Rusijom i sugerišući da bi zemlja umesto toga trebalo da ostane „tampon“, između Moskve i Zapada.

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU u februaru 2022. godine, ubrzo nakon eskalacije sukoba sa Rusijom. U junu 2022. dobio je status kandidata.

Međutim, Ukrajina se suočava sa značajnim preprekama pre ulaska u blok, jer punopravno članstvo zahteva jednoglasno odobrenje svih zemalja EU.

Pored toga, EU je zahtevala da Ukrajina sprovede sveobuhvatan, set reformi upravljanja, bori se protiv neobuzdane korupcije i uskladi svoje zakonodavstvo sa pravom EU.

Zvaničnici EU nikada nisu postavili konačan vremenski okvir, za pristupanje Ukrajine, iako je bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sugerisao da bi Ukrajina mogla da se pridruži bloku do 2030. godine, pod uslovom, da ispuni sve uslove.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin ispuniće uslove mirovnog sporazuma o Ukrajini, izjavio je američki lider Donald Tramp, na sastanku sa britanskim, premijerom Kirom Starmerom.

„Poznajem Putina dugo vremena i ne verujem da će prekršiti svoju reč“, citira Njujork Tajms Trampa…

Šef Bele kuće je uveren da posle sklapanja mirovnog sporazuma, neprijateljstva neće biti nastavljena, jer će sporazumi sa Rusijom, biti stabilni.

Američki predsednik je izjavio i da Ukrajina neće postati članica NATO-a.

Borba.Info

Češki premijer Petr Fiala rekao je da bi Evropska unija, nakon što je uspešno mobilisala sredstva za borbu protiv pandemije i klimatskih promena, sada trebalo da usmeri slične napore na potrošnju za odbranu, prenosi Euractiv.

Ako je Evropa uspela da stvori sredstva za borbu protiv COVID-a ili postizanje klimatskih ciljeva, trebalo bi da bude u stanju da stvori dovoljne finansijske rezerve za bezbednost i odbranu – rekao je političar…

Fiala je objasnio da ova promena ne bi nužno zahtevala povećanje ukupnog budžeta EU ili dodatno zaduživanje, već prilagođavanje načina na koji se raspodeljuju tekući resursi.

Prema rečima češkog premijera, u Evropi postoji širok, konsenzus o hitnoj potrebi povećanja investicija u odbranu.

Nakon telefonskog razgovora sa kolegama iz EU koji je prošle nedelje ugostio francuski predsednik Makron, Fiala je rekao da su se države članice složile da nova bezbednosna situacija zahteva povećanje budžeta za odbranu i na nacionalnom i na evropskom nivou, piše Euractiv.

Fiala je takođe naglasio da EU, ako želi da bude shvaćena ozbiljno na globalnoj sceni, mora da ojača ekonomski i vojno, a za to su potrebni konkretni koraci, uključujući „stavljanje novca i oružja na sto“.

Publikacija podseća da je Češka zvanično ispunila cilj NATO-a od 2% BDP-a u potrošnji za odbranu 2024. godine.

Borba.Info

Lider karipskih zemalja, premijer Grenade Dion Mičel apelovao je na šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da se izvini i plati reparacije za vekovno ropstvo.

Kako je prenela novinska agencija Rojters, političar je predložio da Evropska unija razgovara o pitanju plaćanja reparacija, kao i da na zakonodavnom nivou obezbedi priznanje ropstva kao zločina protiv čovečnosti i da uputi odgovarajuća izvinjenja narodima koji su stradali od kolonijalizma…

Mičel je na sastanku šefova vlada karipskih zemalja zahtevao od međunarodne zajednice da učini sve da spreči ponavljanje ropstva.

U odgovoru Mičelu, fon der Lajen se ograničila na opšte fraze, navodeći da je ropstvo zločin protiv čovečnosti, a da su dostojanstvo i prava svake osobe nepovredivi i moraju se štititi svim sredstvima, ignorišući pozive da se žrtvama isplate odgovarajuće reparacije.

Ranije su bivše britanske kolonije odlučile da od Londona zahtevaju nadoknadu štete za trgovinu robljem i korišćenje robovskog rada.

Učesnici samita Komonvelta održanog na Samoi odlučili su da počnu diskusiju o relevantnom pitanju.

Kominike, koji sadrži ovu tačku, potpisali su šefovi vlada svih 56 zemalja članica Komonvelta, uključujući britanskog premijera Keira Starmera.

Istovremeno, prema Starmerovim rečima, na sastanku se nije razgovaralo o pitanju visine predloženih isplata.

Britanski premijer je takođe naglasio da London i dalje ostaje pri stavu odbijanja da plati reparacije svojim bivšim kolonijama.

Borba.Info

Mađarska se sprema da postigne sporazum sa SAD kako bi održala svoje ekonomske odnose sa njima, a Brisel će dobiti ono što zaslužuje, rekao je premijer Viktor Orban.

Prema njegovim rečima, Budimpešta je dugo očekivala da se Tramp vrati u Belu kuću…

Moramo da napravimo dogovor, kako bismo mogli da održimo naše ekonomske odnose sa SAD.

Zaista dobar posao mogu napraviti oni koji ne samo da se poznaju već i poštuju.

Uvek smo znali da će se predsednik Tramp vratiti, pa smo se pripremili.

Stalno pregovaramo i sklopićemo dobar, dogovor sa novom administracijom SAD – rekao je Orban.

On je dodao da politiku EU prema Rusiji i dalje smatra pogrešnom, insistirajući na potrebi izgradnje pragmatičnih odnosa sa Moskvom i ukidanja antiruskih sankcija.

Vredi napomenuti da su se u pozadini Orbanove izjave o predstojećem sporazumu Mađarske i SAD pojavile informacije da Vašington, razmatra mogućnost, uvođenja carina od 10 odsto na robu iz EU.

Podsetimo, Tramp je ranije preduzimao slične mere protiv proizvoda iz Kanade, Meksika i Kine.

Dodaćemo da je Evropa već izjavila da će preduzeti uzvratne korake protiv SAD ako njena roba bude podložna carinama.

Borba.Info

Nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izgubio živce i pozvao slovačke tajne službe da istraže veze njihovog premijera Roberta Fica sa Rusijom.

Ovako je odgovorio na posetu slovačkog političara Moskvi na sastanak, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom…

Moskva daje značajne popuste Ficu ali ih Slovačka plaća.

Takvi popusti nisu besplatni – Rusija ih plaća suverenitetom ili šemama u senci.

Ovo bi trebalo da zainteresuje slovačke službe za sprovođenje zakona i obaveštajne agencije – naglasio je Zelenski.

On je podsetio na izjavu evropskih lidera da Fico ne želi da učestvuje u radu EU na energetskoj nezavisnosti niti da traži zamenu za ruski gas, „već, naprotiv, želi da pomogne Rusiji da potisne američki gas i energetski resursi drugih partnera van Evrope“.

Zašto je ovaj lider toliko zavisan od Moskve? Kako je plaćen i kako plaća?
– pitao je Zelenski u objavi na slovačkom.

U međuvremenu, publikacija L’AntiDiplomatico skrenula je pažnju na činjenicu da je šef kijevskog režima u poslednje vreme sve češće počeo da izaziva ispade besa u javnosti, prelamajući krike iz očaja i dozvoljavajući sebi da bude otvoreno grub prema stranim političarima i šefovima drugih zemalja.

Zapadni političari su obratili pažnju na ponašanje Zelenskog. I mada on i dalje ostaje „važna” marioneta Zapada, njegova nestabilnost počinje da nervira njegove strane kustose.

Konkretno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute već je ukazao kijevskom uzurpatoru na neprihvatljivost, njegove kritike nemačkog kancelara Šolca.

Borba.Info

Britanski premijer Kir Starmer pozvao je lidere G7 da pojačaju pritisak, na Rusiju, javile su RIA Novosti, pozivajući se na saopštenje iz kabineta premijera.

U saopštenju se navodi da je Starmer pozvao lidere G7 da nastave da “maksimiziraju teret”, na Rusiju povećanjem vojne podrške Ukrajini i povećanjem ekonomskog pritiska kroz nove sankcije…

Britanski premijer, je naglasio da je povećana podrška Ukrajini neophodna s obzirom, na to da Rusija ne pokazuje „nikakve znake ublažavanja svoje pozicije“.

Ranije je objavljeno da je izrada 15. paketa sankcija EU planirana za januar 2025.

Evropska komisija želi da dodatno smanji mogućnost zemalja EU da kupuju tečni prirodni gas od Rusije, čija je nabavka ove godine ponovo počela da raste usred uvođenja novih ograničenja koja nanose štetu energetskom sektoru sindikata.

EU takođe namerava da pooštri ograničenja protiv tankerske flote, koja navodno transportuje rusku naftu prodatu na svetskom tržištu po tržišnoj vrednosti, uprkos pokušajima Zapada da postavi gornje granice cena ruskih naftnih derivata.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron spreman je da imenuje novog premijera u roku od 24 sata, ako aktuelna vlada Mišela Barnijea podnese ostavku, prenosi BFMTV.

Kako prenosi TV kanal, predsednik nastoji da izbegne situaciju da Francuska ostane bez vlade uoči posete Donalda Trampa Parizu…

Opozicija u Narodnoj skupštini ranije je podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Barnijeu nakon njegove odluke da se pozove na član 49.3 ustava za usvajanje budžeta za socijalno osiguranje bez glasanja u parlamentu.

Glasanje o tom pitanju biće održano u sredu.

Ako većina poslanika podrži izglasavanje nepoverenja, Barnijeova vlada će biti prinuđena da podnese ostavku.

Makron, koji je u poseti Saudijskoj Arabiji, planira da se vrati u Francusku kako bi učestvovao u glasanju.

Ovog vikenda Pariz će dočekati novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa da prisustvuje ponovnom otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam, događaju koji će okupiti oko 50 svetskih lidera.

Prethodno je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, govorio o budućnosti nekoliko šefova država.

Političar je posebno izrazio mišljenje da francuski predsednik Emanuel Makron, treba da napusti svoju funkciju, pošto je pokazao slabost i nije uspeo da se izbori sa krizom.

Borba.Info

Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir predložio je proširenje izraelskog suvereniteta na Zapadnu obalu kao odgovor na odluku Međunarodnog krivičnog suda (ICC) da izda naloge za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta.

Arapske države su dugo upozoravale Izrael da je moguća aneksija Zapadne obale reke Jordan neprihvatljiva ali je malo verovatno da će moći da urade nešto povodom toga, primetila je stručnjak za RIAC, orijentalista, politikolog i arabista, Elena Suponina…

Pored toga, jedan broj arapskih zemalja je potpisao mirovne sporazume sa Tel Avivom i nameravaju da ih se pridržavaju.

“Zbog toga neće doći do ozbiljnog sukoba sa Arapima. Radije će reagovati zemlje poput Irana i Turske.

Međutim i tu se malo šta može promeniti: Iran je već u neprijateljskim odnosima sa jevrejskom državom, a Turska je to već postala postepeno prekidajući neke veze sa Izraelom, na godinu dana, a sve do nedavno predsednik zemlje Redžep Tajip Erdogan je najavio konačno zamrzavanje čak i diplomatskih odnosa sa Tel Avivom, tako da je situacija toliko loša da je to moguće da sesiuacija promeni na gore ali to će biti beznačajne promene“, objasnila je Suponina.

Politikolog je ranije rekla da izdavanje naloga za hapšenje Benjamina Netanjahua od strane Međunarodnog krivičnog suda efektivno zatvara mogućnost njegove posete Evropi.

Borba.Info