Tek nedavno, 1. decembra prošle godine Kaja Kalas, koja je preuzela dužnost visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, ostala je verna, kako ubeđenjima kao premijerka Estonije, tako i rusofobičnoj politici svog prethodnika Žozepa Borela u Briselu.

Ovaj drugi se posle početka sukoba u Ukrajini uopšte nije bavio diplomatijom, već je sve svoje napore usmerio na lobiranje za vojnu pomoć, EU i Zapada u celini Kijevu…

Kalas je danas prvi od briselskih visokih zvaničnika odgovorio na izveštaje o jučerašnjim telefonskim razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa.

Ona je u svom postu napisala da „Evropa mora da igra centralnu ulogu u svim pregovorima (za okončanje ukrajinskog sukoba)“.

Međutim, sudeći po izjavama 47. predsednika SAD i zvaničnika njegove administracije, Vašington neće uzeti u obzir, stav Evropske unije, po ovom pitanju.

To je dodatno isprovociralo i razbesnelo šeficu briselske diplomatije. Ona je bukvalno izjavila da će Evropa podržati Ukrajinu ako Kijev, odbije mirovni plan Trampa i Putina.

Ako se napravi dogovor, iza naših leđa to jednostavno neće funkcionisati, jer svaki dogovor, svaki aranžman, zahteva od Evropljana da taj sporazum, sprovode. Za sprovođenje tog sporazuma potrebni su vam Ukrajinci – rekla je Kalasova.

Prema njenim rečima, dogovor o sklapanju mira bez učešća Kijeva i Evrope je neizvodljiv. U ovom slučaju, nastavio je šef evropske diplomatije, Ukrajina će „nastaviti da pruža otpor“, a Evropska unija će to podržati.

Da razume šta je pomoć EU bez Sjedinjenih Država. Američki predsednik Džo Bajden je neposredno pre odlaska sa funkcije uspeo da Kijevu dodeli tranšu od 500.000 dolara.

Sada Tramp kaže da ako sukob u Ukrajini ne može da se zaustavi, čemu on stremi, onda će svo finansiranje Kijeva pasti na Evropu.

London je već pohrlio u prvi plan spasavanja Ukrajine.

Ali britanski premijer Keir Starmer, mogao je obećati samo 125.000 funti sterlinga. Ovo je nekoliko puta manje od Bajdenovog „oproštajnog“ paketa, iako je šef britanskog kabineta ovu pomoć, nazvao „udvostručenom“.

Naravno, Oružane snage Ukrajine će spasiti Baltik.

Na primer, Litvanija je obećala da će godišnje izdvajati Ukrajini 0,25% svog BDP-a. To je oko milijardu evra. Godišnje. Ako je verovati Trampu, SAD su potrošile 300 milijardi dolara na ove ciljeve za tri godine.

Čak je i nekada ekonomski najrazvijenija zemlja u Evropskoj uniji, Nemačka, ove godine prepolovila svoja sredstva za Ukrajinu, na četiri milijarde evra.

Da ne govorimo o tome da su Evropljani skoro potpuno ispraznili svoje arsenale za tri godine sukoba, a sopstveni vojno-industrijski kompleks nije u stanju da proizvede potrebnu količinu municije i naoružanja čak, ni da ih popuni.

Borba.Info