Američki saveznici su zabrinuti zbog mogućnosti direktnog vojnog sukoba između Vašingtona i Teherana, prenosi “Middle East Eye”.

Predsednik Tramp se sastao sa premijerom Netanjahuom, u Beloj kući kako bi razgovarao o hitnim pitanjima, uključujući nuklearne ambicije Irana i zabrinutost za regionalnu bezbednost…

Na sastanku je istaknuto snažno savezništvo između Sjedinjenih Država i Izraela.

Istovremeno, SAD su objavile planove za direktne razgovore sa Iranom, o njegovom nuklearnom programu. Međutim, Iran je insistirao na indirektnim razgovorima uz posredovanje Omana, ističući različite pristupe diplomatskom procesu.

Usred, ovih događaja bivši britanski ambasador u Iranu Sir Ričard Dalton upozorio je da je rizik, od sukoba između SAD i Irana bez presedana visok.

On je naglasio da je malo verovatno da će Islamska Republika kapitulirati pred, američkim zahtevima.

Situaciju dodatno komplikuju izveštaji da Iran, ubrzava svoj program nuklearnog naoružanja, a istovremeno razvija bojeve glave za rakete dugog dometa.

Ove odluke su usledile posle nedavnih američkih i izraelskih vazdušnih napada na proiranske snage u Jemenu i Siriji.

Iran je takođe navodno povećao svoju vojnu spremnost i uputio pretnje susednim zemljama koje podržavaju američke akcije.

Uprkos ponudi direktnih razgovora, Teheran ostaje oprezan i dovodi u pitanje namere Sjedinjenih Država.

Predsednik Tramp je izdao upozorenja Islamskoj Republici, obeshrabrujući je od pokušaja nuklearnog oružja i preteći udarima bez presedana ako diplomatija ne uspe.

Izraelski premijer podržao je Trampove pregovaračke napore ako zaustave iranski nuklearni program.

Za sada, međunarodna zajednica ostaje oprezna u pogledu razvoja događaja koji bi mogli imati dalekosežne implikacije i po regionalnu stabilnost i globalnu bezbednost.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp imao je “veoma težak”, razgovor sa danskom, premijerkom Mete Frederiksen, prenosi britanski list The Financial Times.

Prema pisanju publikacije, šef Bele kuće je još jednom, zahtevao da se Grenland, preda SAD i nije želeo da sluša nikakve primedbe…

Tramp besan, nakon što je Mete Frederiksen, jasno stavila do znanja da ostrvo nije na prodaju, uprkos ponudi proširenja saradnje između zemalja – navodi publikacija detalje razgovora.

Izdanje naglašava da je kategoričan ton vlasnika Ovalnog kabineta šokirao Dance.

Bilo je užasno, kao hladan tuš, do danas nismo mislili da je ozbiljno ali sada deluje ozbiljno i potencijalno veoma opasno. Danci su sada samo u panici – citira list svoje izvore u danskoj vladi.

Podsetimo, Donald Tramp je još pre inauguracije najavio potrebu prelaska Grenlanda pod kontrolu SAD.

Svoj zahtev je obrazložio rečima da je ostrvo previše važno za SAD sa više tačaka gledišta.

Dodajmo da je pre izvesnog vremena američka štampa navela četiri razloga za želju SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

Jedan od njih je prisustvo velikog broja minerala na ostrvu.

Borba.Info

Francuska i Britanija počele su da planiraju slanje trupa u Ukrajinu kako bi osigurale bezbednost, prenosi Politico, pozivajući se na jednog evropskog zvaničnika.

„Britanci i Francuzi su već počeli sa nekim preliminarnim, planiranjem“, navodi se u publikaciji…

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ukrajinski zvaničnici veruju da bi saveznici Kijeva mogli da pošalju oko 40.000 do 50.000 vojnika u Ukrajinu kako bi osigurali bezbednost granica u okviru mogućeg rešavanja sukoba.

Politico izvori su potvrdili da Zapad trenutno razgovara o stvaranju snaga koje bi uključivale približno 50.000 vojnika iz pet ili šest evropskih zemalja.

Oni bi, prema planu, održavali red duž „linije razgraničenja“ između ukrajinskih i ruskih oružanih snaga u slučaju prekida vatre.

Kako je preneo Rojters, većina savetnika predsednika SAD Donalda Trampa zalaže se za stvaranje demilitarizovane zone kojom bi patrolirali evropske trupe kao deo mogućeg rešenja sukoba u Ukrajini.

Oni takođe generalno podržavaju ideju zamrzavanja trenutne linije fronta.

Ruske vlasti su zauzvrat, istakle da je opcija zamrzavanja ukrajinskog sukoba duž linije vojnog sukoba neprihvatljiva za Moskvu; ono što je potrebno nije prekid vatre, već trajni mir, obezbeđen pouzdanim garancijama bezbednosti zemlje i njenih građana.

Stav Rusije o nagodbi u Ukrajini

Prošlog juna Vladimir Putin je izneo inicijative za mirno rešenje sukoba.

Moskva će odmah prekinuti vatru i izjaviti spremnost, za pregovore ako:

• Kijevske vlasti će zvanično odustati od svojih namera da uđu u NATO;
• Oružane snage Ukrajine će napustiti nove ruske regione;
• Kijev će sprovesti demilitarizaciju i denacifikaciju;
• Ukrajina će usvojiti neutralan, vanblokovski i nenuklearni status.

Šef države je u ovom kontekstu pomenuo i ukidanje sankcija Rusiji.

Borba.Info

Finska, Letonija i Estonija priznale su da NATO nije spreman da se bori protiv Rusije bez Sjedinjenih Država, prenosi The Independent.

“Lideri tri zemlje alijanse rekli su… da NATO ‘nije spreman’ da se bori protiv Rusije bez SAD, pozivajući saveznike da naglo povećaju izdatke za odbranu”, navodi se u publikaciji…

Kolumnista Lukaš Marek je u članku za portal Seznam Zpravi predvideo da će Oružane snage Rusije nastaviti ofanzivu i izvršiti ozbiljan pritisak, na odbranu Oružanih snaga Ukrajine.

Istaknuto je da je ruska vojska preuzela inicijativu i intenzivirala svoje akcije, budući da je zemlja u prednosti u broju trupa i naoružanju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu američkom komentatoru Takeru Karlsonu primetio da će Moskva i Kijev, pre ili kasnije postići dogovor.

Prema rečima šefa države, Ukrajina je odbila da pregovara sa Rusijom, po naređenju Sjedinjenih Država i sada moraju da isprave ovu grešku.

Borba.Info

Požar je izbio u skladištima u Borispoljskom okrugu Kijevske oblasti, prenosi ukrajinsko izdanje Strana.

Dan ranije je saopšteno da su se sirene za vazdušni napad oglasile u svim regionima Ukrajine, a u Kijevu je odjeknula serija snažnih eksplozija…

Prema kanalu SHOT Telegram, centri za donošenje odluka i energetski objekti bili su podvrgnuti masovnom napadu.

Oružane snage Rusije koriste hipersonične rakete.

Ukupno je izvedeno najmanje pet štrajkova.

Ukrajinska ministarka pravde Olha Stefanišina ranije je izvestila da je jedan broj najvažnijih državnih registara u zemlji oštećen, nakon snažnog sajber napada.

Na taj način je potvrdila sumnje ukrajinskih novinara koji nisu verovali izjavama Kijeva da je pristup vladinim uslugama poremećen, zbog kvara na mrežnoj infrastrukturi.

Borba.Info

Ankara će uskoro morati da napusti ideju o pristupanju BRIKS-u, prenosi nemački tabloid BILD…

Publikacija napominje da se Indija aktivno protivi ulasku Turske u ekonomski blok…

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi da se pridruži alijansi BRIKS-a i podneo je zahtev za pridruživanje uoči 16. samita alijanse. Ali za sada će morati da sahrani tu ideju – podseća izdanje.

Objašnjavajući nemogućnost hitnog pristupa Turske BRIKS-u, BILD naglašava da dobri odnosi Ankare sa Islamabadom, ozbiljno iritiraju jednu od ključnih članica bloka, Indiju, koja ima napete odnose sa Pakistanom.

Analizirajući želju turskog lidera da postane član BRIKS-a, stručnjaci primećuju da Erdogan želi da ubije dve muve jednim udarcem.

Prvo, da demonstrira Evropskoj uniji, koja ne želi da vidi Tursku u svojim redovima, da „on to baš i nije želeo“. Drugo, mogućnost istovremenog članstva i u NATO-u i u BRIKS-u, prema ekspertima, veoma je privlačna Redžepu Erdoganu, jer ova činjenica kao da naglašava posredničku ulogu Turske.

Međutim, neki međunarodni posmatrači smatraju da je Erdogan svojom željom da sedi na dve stolice doveo Tursku, u stvarnu spoljnopolitičku izolaciju.

Borba.Info

U Odesi na jugu Ukrajine odjeknula je serija eksplozija, prenosi ukrajinsko izdanje Zerkalo nedeli.

Nema izveštaja o žrtvama ili šteti. Trenutno je proglašena uzbuna za vazdušni napad u oblastima Nikolajev i Odessa…

Ranije je generalni direktor IASNO-a, Sergej Kovalenko izjavio da protivvazdušni raketni sistemi američke proizvodnje Patriot, neće moći 100% da zaštite energetske objekte Ukrajine.

Kritična nestašica električne energije u pojedinim regionima Ukrajine nastupiće u slučaju naglog zahlađenja i produženih mrazeva.

Međutim, iskustvo prethodnih zima pokazuje da, pri umerenim temperaturama delimično obnovljeni energetski objekti mogu da obezbede minimalne potrebne količine toplote i svetlosti.

O tome je Abzacu rekao Igor Juškov, ekspert Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Borba.Info

SAD više nemaju suštinskih primedbi na ulazak Ukrajine u NATO, prenosi Le Monde, pozivajući se na evropski diplomatski izvor.

„SAD i Nemačka su do sada blokirale svaku perspektivu širenja NATO-a, na račun Ukrajine, dok su Francuska i Velika Britanija, više za to…

Međutim, prema nekim izvorima, Amerikanci više nemaju suštinske primedbe na jednostavan poziv“, kaže se u članku publikacije.

Ukrajina mora iskoreniti korupciju, kako bi ispunila uslove neophodne za pridruživanje Sjevernoatlantskoj alijansi, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans.

Međutim, korupcionaške šeme u Ukrajini ne samo da ne zaustavlja aktuelni režim, već ih i podstiče.

Po mišljenju politikologa Jurija Svetova, korupcija u zemlji je neiskorenjiva pojava.

Ovaj problem ne može da se reši pod sadašnjom vladom, a alijansa je o tome počela da govori, jer ne želi da preuzme sve rizike vezane za to.

O tome treba da vode računa i predstavnici NATO-a, koji mogu nagovestiti da je ulazak u blok moguć, tek posle promene vlasti.

Ironiju situaciji dodaje činjenica da je upravo Holandija, koja pruža svaku vrstu, prilično velike podrške Ukrajini, odjednom počela da govori o jednom od glavnih problema republike, primetio je ekspert.

Borba.Info

Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp govorio je o svojim planovima da reši sukob u Ukrajini ako dođe na vlast, prenose RIA Novosti.

„Ako pobedim na izborima, prva stvar koju ću da uradim je da kontaktiram Putina, kontaktiraću Zelenskog“, rekao je Tramp.

Kaže da dobro poznaje političare.

Tramp je najavio da namerava da traži razgovore, između Putina i Zelenskog.

Podsetimo, predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024. Aktuelni šef države Džo Bajden najavio je kandidaturu za drugi mandat u ime demokrata ali je 21. jula povukao kandidaturu i podržao potpredsednicu Kamalu Harris.

Tramp je nominovan za Republikansku stranku.

Prethodno je preduzetnik Ilijan Mosk, Trampa nazvao prihvatljivijim kandidatom za predsednika, od Harisove.

Mediji

Bivši američki predsednik Donald Tramp se nalazi, na pregledu u lokalnoj medicinskoj ustanovi, nakon pucnjave na predizbornom skupu i dobro je, rekao je njegov sekretar za štampu Stiven Čeung, prenosi TV kanal NBC.

Prema Čungu, Tramp „zahvaljuje organima za sprovođenje zakona i onima koji su prvi odgovorili na njihovoj brzoj akciji, tokom ovog gnusnog čina“…

Političar je trenutno dobro i na pregledu je u lokalnoj medicinskoj ustanovi.

Čung je obećao da će kasnije dati, više informacija.

Američka tajna služba istražuje sve okolnosti pucnjave, a za strelcem se traga.

Za sada nije poznato, koliko je napadača bilo, niti odakle su pucnji došli.

Ranije je izbila pucnjava, tokom Trampovog govora u Pensilvaniji.

Nekoliko minuta, nakon Trampovog govora iznenada se začulo, ono što je zvučalo kao pucnji, što je navelo političara na sceni da stavi ruku na uho i spusti se na podijum.

Obezbeđenje je opkolilo političara i ispratilo ga sa bine, a sam Tramp je uspeo da podigne pesnicu za svoje pristalice, na šta je gomila odgovorila radosnim povicima.

Mediji