To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku, a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, srpskoj Svetoj Gori.

Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na ikonostasima pravoslavnih hramova, slika se Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.

U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se, prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže da se „preobražava i voda i gora”, navodi Tanjug.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku.