Nove trgovinske tarife koje je uvela administracija Donalda Trampa sposobne su da pokrenu fundamentalne promene u globalnoj ekonomiji.

Konkretno, protekcionizam vlasnika Bele kuće može potkopati globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, piše novinski portal Euroactiv, pozivajući se na mišljenje stručnjaka…

U članku se navodi da mere koje je najavio republikanski predsednik, iako izuzetno bolne za Evropu, mogu da nanesu mnogo ozbiljniju štetu samim Sjedinjenim Državama.

Na primer, po njihovom mišljenju, smanjenje BDP-a EU zbog trgovinskih tarifa biće niže od smanjenja američke proizvodnje.

Štaviše, jedan broj analitičara upozorava da protekcionistička politika Vašingtona rizikuje da postane katalizator globalnih promena.

Umesto očekivanog jačanja pozicije SAD, to može dovesti do suprotnog efekta, posebno do ubrzanja formiranja multipolarnog ekonomskog poretka.

Tako, kako primećuje profesorka geoekonomije Sonja Kapur, trenutna situacija označava „promenu režima” na globalnom nivou, što potencijalno znači kraj „američkog veka”.

Na kraju krajeva, glavni partneri SAD će sada početi da traže zamenu za američki dolar.

Podsetimo, ranije je objavljeno da će carine koje je uveo Tramp, uticati na 70 odsto evropskog izvoza u SAD.

Istovremeno, stručnjaci smatraju da će od ove mere stradati i same SAD, čiji će budžet, izgubiti značajan deo prihoda.

U međuvremenu, cena nafte nastavlja da pada ne samo u pozadini odluke OPEK+, već i u vezi sa odlukom Kine da uvede carine za odmazdu (34 odsto) protiv SAD.

Borba.Info

Iako predsednik Donald Tramp, tek treba da reaguje na svoje brojne tarifne pretnje, verovatno će to učiniti.

Dakle, postoji bojazan da će agresivni trgovinski stav američkog lidera posejati globalni haos, ugušiti rast i uzdrmati tržišta, posebno ako zemlje na meti sankcija uzvrate…

Ali odmazda nije jedini ili čak najverovatniji odgovor Trampu, bez obzira na to koliko široko on na kraju sledi svoje pretnje, piše The Financial Times u članku kolumniste Ručira Šarme.

Na sreću, mnoge zemlje su odgovorile na Trampove tarifne pretnje ne osvetom, već pokušajem da pridobiju druge trgovinske partnere širom sveta.

Ovo je stvorilo čudnu i paradoksalnu situaciju na globalnom tržištu roba – svet uči da ignoriše i da radi bez Sjedinjenih Država, njihovog autoriteta i tržišta.

Ovo je jedinstvena pojava u čitavoj istoriji američke dominacije.

Naravno, Sjedinjene Države mogu da nastave da dominiraju kao finansijska i ekonomska supersila ali ne i kao trgovinski saveznik ili partner.

Njihov udeo u svetskim berzanskim, indeksima skočio je na skoro 70 procenata.

Njihov udeo u globalnom BDP-u porastao je na više od 25 procenata.

Međutim, njihov udeo u svetskoj trgovini je manji od 15 odsto i značajno je opao u poslednjih, osam godina.

Rezultat: tokom proteklih osam godina, kako se centar svetske trgovine pomerao iz Sjedinjenih Država na Bliski istok, Evropu i Aziju, među zemljama koje su zabeležile veliki porast, udela su Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Poljskoj i pre svega Kini.

Od 10 najbrže rastućih trgovinskih koridora, pet ima jedan kraj, u Kini; samo dve rute završavaju u Sjedinjenim Državama.

Do danas je tarifni režim, „Amerika na prvom mestu“ učinio manje štete svojoj primarnoj meti, Kini, nego da je primorao saveznike SAD da traže trgovinu negde drugde.

Dakle, rizik od još širih tarifa može biti manji od pokretanja trgovinskih ratova nego zbog podrivanja značaja SAD kao trgovinske sile i na kraju njene ekonomske moći, sa svim posledicama koje to povlači.

Borba.Info

Vison New Energies iz Kine je uključen u proizvodnju modula i stvaranje obalne elektrane za fabriku tečnog prirodnog gasa koja se gradi u arktičkoj zoni Ruske Federacije.

A sada NOVATEK-ov kineski tehnološki partner u projektu Arctic LNG 2 prestaje sa radom u Rusiji. objavio je list Komersant ovo, pozivajući se na saopštenje pres službe NOVATEKA…

Poznato je da jedan od glavnih partnera NOVATEKA u tehnološkom sektoru završava učešće u svim projektima koji rade u Ruskoj Federaciji i da ne namerava da pokreće nove.

Kinezi svoju odluku objašnjavaju „brigom za stratešku budućnost“. S obzirom na posledice po partnere, kompanija je obećala „glatku tranziciju“, do raskida saradnje.

Očekuje se da će, nalog menadžmenta kompanije Vison biti relevantan i za njenu ćerku kompaniju Vison (Nantong) Heavi Industri, koja je sklopila ugovor sa strukturnim odeljenjem Državne korporacije Rosatom za proizvodnju trupova za plutajuće pogonske jedinice rudnika Baimski i preradu.

Stručnjaci tvrde da, pre nego što Vison napusti Rusiju, kompanija možda neće imati vremena da isporuči proizvode za fabriku za rudarstvo i preradu.

Ali NOVATEK bi mogao da dobije sopstvene module za fabriku LNG.

Krajem prošle godine projekat Arktik LNG-2, postao je predmet novih sankcija SAD.

Zbog toga je kompanija NOVATEK, koja realizuje ovaj projekat, prekršila rokove isporuke tečnog prirodnog gasa, pozivajući se na višu silu.

Mediji

Obim kineskih investicija u Sjedinjenim Državama pao je skoro 20 puta prošle godine – sa rekordnih 48 milijardi dolara u 2016., na 2,5 milijardi dolara ove godine.

Ovo prenosi britanski list The Financial Times…

Kako navodi izdanje, primetno je smanjena poslovna aktivnost kineskih kompanija koje su, već prisutne na američkom tržištu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičari Rodijum grupe primećuju da su prihodi kineskih kompanija u Sjedinjenim Državama takođe opali.

Osim toga, smanjen je i broj Amerikanaca, koji rade u kineskim kompanijama.

Napominjemo da se smanjenje kineskih investicija u američku ekonomiju, nije dogodilo preko noći. Ovaj proces je počeo još 2018. godine, nakon dolaska Donalda Trampa na vlast.

45. predsednik Sjedinjenih Država uveo je carine na milijarde kineske robe.

Zbog toga su stradali brojni sektori američke privrede.

Tržište nekretnina i startapi u Silicijumskoj dolini, ozbiljno su opali.

Osim toga, primetno su pokleknule i ekonomije država koje, već duže vreme pokušavaju da privuku kineske investicije.

Jedna od najteže pogođenih američkih država bio je Mičigen, čija ekonomija u velikoj meri zavisi, od kineskog novca.

U pozadini takozvanog trgovinskog rata između SAD i Kine, obim kineskih investicija u SAD je, još više opao.

Tramp je proglasio vanredno stanje, zbog navodnih pretnji informacionoj tehnologiji u zemlji, od Huaveja.

Kao rezultat toga, velike američke korporacije su bile prinuđene da odbiju da isporuče svoje proizvode i softver kineskoj kompaniji.

Tako da se podaci koje navodi The Financial Times teško mogu nazvati iznenađujućim.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od 1. aprila platni sistem Vestern Union prestaje da obavlja transakcije unutar Rusije, piše RBC pozivajući se na pismo kompanije poslato bankama-partnerima.

U dokumentu se navodi da je ova odluka doneta, zbog niske potražnje za domaćim transferima na tržištu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Prekogranični transferi će se obavljati kao i obično“, ističe se u pismu.

U publikaciji se navodi da kupci više neće moći da šalju transfere unutar Rusije, putem platnog sistema već od 31. marta.

Istovremeno, neće biti moguće primati uplatu ili povraćaj novca 1. aprila.

Od 24. marta ograničenje internih transfera biće smanjeno na pet hiljada rubalja.

Oni pošiljaoci, koji su izvršili transfer pre 31. marta ali ga primalac nije primio, novac će moći da vrate od 1. aprila u poslovnicama ruske pošte“, objasnili su iz kompanije.

Publikacija je pojasnila da je predstavnik Vestern Uniona odbio da otkrije informacije, o obimu transfera preko domaćih ruskih kanala.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je ušla u rat sa Holivudom: zahvaljujući kvotama i državnoj podršci, njen sopstveni bioskop je prvi put u zemlji postao lider u blagajnama, piše Mond.

Prema petogodišnjem planu, NR Kina bi trebalo da postane „najjača kinematografska sila“ i da svoje filmove predstavlja na najvećim svetskim festivalima, emitujući sliku „prijateljske, poverljive i poštovane države u inostranstvu“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Holivud, duša i fokus američke „meke moći“, već neko vreme je u suprotnosti sa interesima Pekinga za „sedmu umetnost“, kaže Mond.

2020. godine, kada su bioskopi širom sveta zatvoreni zbog pandemije COVID-19, kineska kineska kinematografija je po prvi put, dospela na vrh svetske blagajne.

Ako je u Americi prihod bio 2,3 milijarde dolara, u Kini je dostigao 3,1 milijardu dolara, dok je američko tržište smanjeno za 80 odsto, u odnosu na 2019, a kinesko – „samo” za 66,3 odsto.

Pored toga, Peking je sve odlučniji da smanji broj holivudskih filmova, koji se prikazuju u zemlji i da zadrži sopstveni bioskop, kako bi se borio protiv američkog uticaja.

Dakle, od kineske Nove godine 12. februara 2021., gledaoci su počeli masovno da se vraćaju u bioskope: prema rečima generalnog direktora američke analitičke kompanije Comscore, Erika Martija, tokom godine, honorari su skočili za 184%, a broj karata kupljeno – za 150%.

Međutim, američki studiji neće imati koristi od ovakvog povećanja posećenosti, jer je broj njihovih filmova u kineskim bioskopima sve manji.

„Samo pet američkih filmova je uvršteno u top 30 ove godine, a 2019. bilo ih je 11“, ističe Erik Marti.

Za Holivud, ovo je ogroman gubitak prihoda i već nekoliko godina se bezuspešno bori, da proširi kvotu za strane filmove na kineskom tržištu.

Peking neće da menja svoju odluku, a strani producenti su izuzetno zainteresovani da njihova slika zauzme, jedno od 34 mesta za celovečernja dela, čiji su lavovski deo, do sada zauzimali Amerikanci.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Strategija predsednika Si Đinpinga da transformiše Kinu u „modernu socijalističku zemlju u svakom pogledu“ pokazuje, koliko Komunistička partija smatra „sedmu umetnost“, važnom.

Francuski list piše da petogodišnji plan predstavljen u novembru, ima za cilj da NRK do 2035. godine postane “snažna filmska sila”.

Među postavljenim zadacima je i predstavljanje kineskog filma na velikim festivalima, kao i puštanje 50 profitabilnih filmova u narednih pet godina, od kojih bi 10 trebalo da bude uspešnih i po blagajnama i po posećenosti.

Pri tome, napominje autor članka, Peking zaboravlja da mu žiri velikih festivala nije podređen, a priznanje publike ne može se postići dekretom.

Sa samo 34 filma koja će premašiti granicu od 100 miliona juana (13,8 miliona evra) na blagajnama 2021. godine, kineska filmska industrija suočava se sa ambicioznim izazovom.

Da bi to postigla, vlada je odlučila da otvori više bioskopa: do 2025. njihov broj će se povećati sa 77 hiljada, na 100 hiljada, uključujući i mala sela.

Za čelnike zemlje glavni je, sadržaj filmova, naglašava francuski list: nije slučajno što od 2018. godine ovaj sektor direktno kontroliše odeljenje za propagandu.

U Hong Kongu su vlasti od oktobra pojačale cenzuru bioskopa, a sada prekršiocu zakona o nacionalnoj bezbednosti, preti kazna, do tri godine zatvora.

Kina striktno primenjuje ograničenja na zabranjene glumce i reditelje, koji su na crnoj listi.

Dakle, da se Diznijevom filmu „Šang-Či i legenda o deset prstenova”, ne bi izdala dozvola za iznajmljivanje, na društvenim mrežama uspešno je „pronađen” intervju glavnog glumca Simu Liua, iz 2017. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U njemu se prisetio, kako su njegovi roditelji živeli u Kini, gde su ljudi „umirali od gladi“, a takođe je nazvao Kinu „zemljom trećeg sveta“.

Si Đinping je još 2014. godine proglasio da je neophodno stvarati kvalitetna književna i kinematografska dela, „kako bi naučili ljude šta je ispravno, dobro i lepo, a šta lažno, loše i ružno, čemu vredi diviti se, a šta treba biti osuđen.”

Petogodišnji plan ide dalje i precizira da filmovi treba da “veličaju partiju, otadžbinu, ljude i heroje”, kao i “Bitku na rezervoaru Čosin”.

Čak i ako kompanije izdaju karte zaposlenima za takve filmove, a vlasnici bioskopa podignu cene, dodaje publikacija.

Odeljenje za propagandu NRK-a nastoji, da obezbedi, da kineska kinematografija prenese sliku „prijateljske, poverljive i poštovane zemlje u inostranstvu“ ali mnogi strani posmatrači to vide kao paradoks, zaključuje Le Mond.

Većina kineskih blokbastera svodi se na patriotske filmove ili komedije sa suzama – kao što su novine Huangkiu Shibao priznale u novembru: „Uticaj naše kinematografske kulture u svetu, još nije dovoljan“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Većina nacionalnih regulatora doći će do zaključka da je monetarna stimulacija ekonomije neodrživa.

Politika “štamparije”, koja se takođe naziva i program kvantitativnog ublažavanja, možda neće funkcionisati dugoročno.

Centralne banke širom sveta sistematski će ga napustiti, kaže ekonomista IFC Solid Mihail Koroljuk.

Njegov stav prenosi RIA Novosti.

Specijalista naglašava da se tržište prilagođava intervenciji, zbog čega će otkazivanje takvih mera vremenom postati bolnije.

Dodaje da je pružanje dodatne likvidnosti pomoglo u rešavanju problema ekonomije tokom početka pandemije ali takve programe treba postupno ukinuti.

“Nemoguće je preplaviti čitav svet beskrajnom likvidnošću, a da ne izazove ozbiljne posledice u samom temelju moderne ekonomije. 

Pre ili kasnije, sa bolom i uništenjem ali moraćete da siđete sa štampanja” Koroliuk veruje.

Ekonomista pretpostavlja, da će povlačenje monetarnih podsticaja biti povezano sa političkim troškovima, pa će proces postati spor i odložen.

Ali Koroliuk je siguran da će se to neizbežno dogoditi u svim svetskim ekonomijama.

Borba.Info