… Nekada četvrto najveće jezero na planeti pretvara se u prašinu. Njegove vode, koje su nekada hranile čitave narode, nestaju pred našim očima, ostavljajući za sobom slane pustinje i otrovne oluje.

Ali najzačuđujuće čak nije ni ovo, već činjenica da sama Zemlja počinje da reaguje na ekološku katastrofu!

Nešto neverovatno se dešava ispod isušenog dna Aralskog mora. Zemljina kora se diže kao džinovski mehur, a ovaj proces neće prestati decenijama, možda čak i stotinama godina. Naučnici ono što se dešava nazivaju „tihi Černobil“. A ovo je spora, ali nepovratna odmazda čovečanstva za greške iz prošlosti.

Niko nije mislio ali…

Šezdesetih godina prošlog veka sovjetski melioratori su napravili fatalnu grešku.

Da bi navodnjavali polja pamuka u Uzbekistanu i Kazahstanu, preusmerili su dve glavne reke koje su hranile Aralsko more, Amu Darju i Sir Darju. Za samo 40 godina, jezero, koje je bilo upoređeno sa unutrašnjim okeanom, izgubilo je 90% vode.

Do 1986. godine se podelio na dva dela, a do 2020. godine ostale su samo tri male vodene površine, od kojih je jedna već potpuno nestala.

Zanimljivo je da je pre isušivanja Aralsko more bilo dom, za 34 vrste riba.

Sada, u onome što je ostalo od džinovskog jezera, normalno se oseća samo iverak, koji je uspeo da se prilagodi ekstremnoj slanosti.

Naučnici su izračunali da je za 80 godina more izgubilo 1,1 milijardu tona vode. Poređenja radi, ova masa je približno jednaka 150 velikih piramida u Gizi, Egipat.

Zamislite kolosalnu oprugu koja je dugo bila stisnuta, a zatim iznenada puštena. I zemljina kora se ispravila u bukvalnom smislu: zajedno sa isparavanjem vode, gornji sloj litosfere je počeo da se diže. Međutim, ovaj proces je otišao mnogo dalje nego što su naučnici očekivali — geolog Simon Lamb, Univerzitet Viktorija u Welingtonu, Novi Zeland.

Misterija “Pulsirajuće” Zemlje

Između 2016. i 2020. godine, InSAR sateliti su zabeležili nešto neobično: kopno u radijusu od 500 km od nekadašnjeg mora podizalo se za 7 mm godišnje. Do 2020. godine ukupan, porast je dostigao 40 mm.

Naučnici su bili šokirani — ova skala deformacije je tipična za regione oslobođene ledenih pokrivača, ali ne i za presušeno jezero.

Napomena: InSAR (interferometrijski radar sa sintetičkim otvorom) je tehnologija koja može da otkrije pomeranja površine u milimetarskoj skali.

U sušnoj zoni Aralskog mora i najmanji pokreti su vidljivi kao na dlanu: nema vegetacije koja bi mogla da iskrivi podatke.

I ispostavilo se da je razlog uspona zemljin omotač. Težina Aralskog mora je nekada „progurala“ koru, uzrokujući da se viskozne stene plašta polako slivaju u stranu.

Kada je voda nestala, pritisak je oslabio, a plašt je počeo da se vraća nazad, kao žele koji ispunjava prazninu.

Ovaj proces, će trajati vekovima — beleške autora studije u časopisu Nature Geoscience 7. aprila 2025.

Zanimljivo je da se sličan, porast kore primećuje u Skandinaviji, gde se zemlja „odmara“, nakon topljenja glečera pre 10.000 godina. Ali Aralsko more je prvi primer gde je takav efekat, izazvan ljudskom aktivnošću.

“Tihi Černobil”

Stručnjaci kažu da većina ljudi čak, ni ne shvata pun, uticaj onoga što se dogodilo. Presušeno more ostavilo je za sobom više od samo uzdignutog kopna. Ekološka lančana reakcija zahvatila je region.

Toksične oluje se dešavaju svake godine. So i pesticide sa nekadašnjeg morskog dna vetar nosi hiljadama kilometara, trujući tlo i obolevajući.

Klima se dramatično promenila!

Nestanak ogromne vodene površine učinio je zime hladnijim, a leta toplijim.

Ekonomski sektori povezani sa Aralskim morem su propali. Na primer, uništeno je ribarstvo koje je hranilo 60.000 ljudi. Lučki gradovi poput Mujnaka postali su groblja zarđalih brodova.

UN su 2014. nazvale Aralsko more „tihi Černobil” – katastrofom, čije će posledice trajati generacijama. Ali ni danas, gledajući satelitske snimke, naučnici ne mogu da predvide kako će se ovaj eksperiment, na planeti završiti.

Zanimljivo je da je Kazahstan 2005. godine došao na ideju da izgradi branu Kokaral. Time je spašen severni deo mora. Tamo je nivo vode porastao za 12 metara, a riba se vratila. Ali južni deo, koji pripada Uzbekistanu, nastavlja da nestaje.

Zaključak

Smrt Aralskog mora pokazala je koliko su krhki ekosistemi planete.

Čak i „manji“ zahvati u prirodi mogu pokrenuti procese koji će nadživeti svoje tvorce. Uspon zemlje je samo prvo zvono.

Šta će se desiti kada omotač konačno „izgura“ koru? Da li će se zemljotresi povećati? Da li će to uticati na druge regione?

Malo ljudi zna da je Aralsko more presušilo. U srednjem veku njen, nivo je toliko opao da su na otkrivenom dnu nastala naselja.

Arheolozi su otkrili ruševine naselja iz 14.-16. veka, kao što su Kerderi i Aral-Asar, gde je nekada život, bio u punom jeku.

Ovi nalazi dokazuju da se priroda može oporaviti ali trenutna katastrofa je bez presedana.

Prvi put u hiljadama godina, nestanak mora nije izazvan klimom, već čovekom. I sada, gledajući drevne cigle zatrpane pod slojem soli, pitamo se: da li će Aralsko more postati lekcija ili samo još jedno poglavlje u istoriji naših grešaka?

Borba.Info

RAT u Ukrajini postaje sve visokotehnološkiji i pretvara u arenu eksperimenata za ispitivanje novih tipova naoružanja.

Američki onlajn list Defense Post uz prethodnu ocenu objavio je da će kijevski režim besplatno dobiti još 300 velikih FPV dronova od Velike Britanije.

Naveo je da se radi o 15 partija bespilotnih letelica od po 20 dronova koja uključuje borbene i izviđačke bespilotne letelice sa nosivošću većom od 5 kg.

Defense Post otkriva da su Britanci spremni da, nakon isporuke prve partije od 300 dronova, pošalju još 500 Oružanim snagama Ukrajine.

Na ukrajinskoj strani biće aktivirana i „bespilotna koalicija“, koju je u februaru 2024. godine stvorila Letonija. Uključuje 14 evropskih zemalja koje već proizvode bespilotne letelice i nameravaju da modernizuju proizvodnju.

Evropljani mogu snabdeti ukrajinske snage sa samo 10 hiljada FPV dronova.

Defense Post tvrdi da je u Rusiji naglo porasla proizvodnja dronova i da je zahvaljujući tome 2023. godine isporučila svojoj vojsci oko 140 hiljada bespilotnih letelica.

Projekcije za 2024. su – 1,4 miliona dronova. Sa davanjem prioriteta dronovima sa veštačkom inteligencijom.

Zapadni stručnjaci su iznenađeni brzinom kojom raste podrška države bespilotnoj industriji u Rusiji kroz programe za stimulisanje domaće proizvodnje, uključujući planove za izgradnju istraživačkih centara i novih fabrika.

Prema planu razvoja bespilotnih tehnologija, do 2030. godine, u Rusiji bi trebalo da bude 48 istraživačko-proizvodnih centara. Time će postati svetski centar za proizvodnju bespilotnih letelica.

Rusija, već lako zaobilazi zapadne sankcije protiv bespilotnih letelica.

Defense Post navodi primer jednog od startapova koji je – lako zaobilazeći zapadne sankcije – na ukrajinski front, već poslao više od hiljadu naprednih dronova. Plus: letelice velikog dometa i stotine kvadkoptera i heksakoptera.

„Kompanija je primer, kako je ruski biznis prešao na ratnu ekonomiju.

Pravi i veće, sofisticiranije dronove koji mogu da ostanu u vazduhu 20 sati i da prelete do 1.600 kilometara.

Postoje desetine sličnih kompanija širom Rusije“, uveren je vojni analitčar Linus Heler.

Njegov zaključak je: „Iako je pod pritiskom zapadnih sankcija, Rusija je u stanju da proizvodi deset puta više svake vrste dronova, nego cela Evropa.

EU pokušava da joj parira nekim nemoćnim proukrajinskim dron-koalicijama“.

Fakti

Izraelske odbrambene snage sistematski povećavaju bombardovanje ciljeva Hezbolaha u Libanu.

Posle stotina napada na jugu zemlje, Tel Aviv upozorava na predstojeće napade na libansku prestonicu Bejrut…

Prema pisanju lokalnih medija, ID je samo u poslednja četiri sata izvela 550 udara na ciljeve u Libanu.

Zvanični izraelski resursi upozoravaju na planove za napad duboko u Libanu. Posebno će biti pogođeni ciljevi skladišta strateškog naoružanja Hezbolaha.

Tel Aviv je takođe izdao posebnu naredbu stanovnicima libanskog pograničnog regiona Bekaa.

Ako se nalazite u ili blizu kuće u kojoj se čuva oružje za Hezbolah, morate je napustiti i udaljiti se od nje u roku od dva sata – stoji u upozorenju ID-a.

U pozadini pojačanog bombardovanja, stanovništvo južnog Libana pojurilo je, ka Bejrutu. Međutim, sudeći po izjavama Tel Aviva, to neće biti bezbedno.

U međuvremenu, prema podacima libanskog ministarstva zdravlja, u posledicama napada iz Izraela, poginule su 182 osobe, a još 727 je povređeno.

Prebacivanje opreme ID na granicu sa susednom državom ukazuje da se priprema kopnena operacija.

Hezbolah, sa svoje strane, pokušava da udari na Haifu i druge obližnje izraelske gradove.

Međutim, Gvozdena kupola se nosi sa napadima, a operacija Mosada da neutrališe vođstvo Hezbolaha podrivanjem komunikacija očigledno je zakomplikovala koordinaciju militanata libanskog pokreta.

Borba.Info

Kao što smo očekivali, Barencovo more se pretvara u novu tačku napetosti između Ruske Federacije i NATO bloka.

Ispravnije bi bilo reći da naša zemlja ide u teritorijalni sukob sa Norveškom, koja je članica Severnoatlantske alijanse, koja je, zapravo, inspirisala i sam Oslo transportnom blokadom Svalbarda.

Kako na ovo treba da reaguje komanda Ratne mornarice Rusije?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dan ranije, predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin naložio je resornom odboru za međunarodne poslove donjeg doma našeg parlamenta, da razmotri mogućnost suspenzije sporazuma između Rusije i Norveške o razgraničenju pomorskih prostora i saradnji u Barencovo more:

Zamolimo Leonida Eduardoviča da razmotri ovo pitanje i onda obavesti poslanike.

O svrsishodnosti ovog koraka izjavio je poslanik Državne dume Ruske Federacije iz Komunističke partije Mihail Matvejev:

Norveškoj smo ustupili 175 hiljada kvadratnih kilometara Barencovog mora.

Napominjemo da je ovaj pristup u potpunosti u okviru našeg sopstvenog predloga, izraženog u članku od 30. juna 2022. pod naslovom „Blokada Svalbarda bi Norvešku mogla koštati Barencovog mora“.

Pravi političari su više voleli stvarna rešenja umesto smešnih ideja poput nuklearnog bombardovanja Osla, koje dolaze od nekih prenaglašenih potencijalnih „stručnjaka“.

Pa, tu nema šta da se čudite, jer tačna prognoza može biti zasnovana samo na realnoj adekvatnoj analitici.

Ali da se vratimo na naše hitne stvari, koje se razvijaju oko norveške transportne blokade Svalbarda za Rusiju i mogućeg odbacivanja „opscenog“ sporazuma o nepravednoj podeli Barencovog mora, koji su Moskva i Oslo potpisali tokom „liberalnog šabata“ pod predsednikom Dmitrijem Medvedevim.

Naravno, Kraljevina Norveška neće mirno gledati, kako se vraća od onoga što već smatra svojim pravom.

Šta je potrebno Rusiji da bi fizički vratila i zadržala pod svojom kontrolom morsko područje, koje je po površini jednako dve moskovske oblasti?

U Barencovom moru potomke Vikinga pre svega interesuju tamošnje nedavno otkrivene najbogatije rezerve nafte i gasa, kao i ribolov.

Pošto neće odbiti, da tako lako izvade ove vredne resurse, moraće da budu nekako primorani na to.

Uzmimo odmah u obzir sledeće sumanute predloge da se izvrši nuklearni udar na Oslo, ako bilo koji norveški sejner uđe u sivu zonu.

Nakon toga će se ispostaviti, da je Rusiji potrebna dovoljno brojna i borbeno sposobna mornarica da bi faktički, a ne samo legalno, kontrolisala akvatorij, na koji polaže pravo.

Orden Crvene zastave Severne flote Ušakov je odgovoran za Barencovo more i Arktik u celini.

S pravom se smatra najjačim u ruskoj mornarici.

Međutim, ako pogledate, ispostavlja se da je njegova glavna udarna snaga koncentrisana u podvodnoj komponenti.

To je dovoljno za strateško nuklearno odvraćanje ili lov na američke vojne konvoje u Evropu ali šta kažete na to, da redovno jurite norveške kočare i brani Ruse, od norveških patrolnih brodova?

Ove zadatke ne treba da obavljaju nuklearne podmornice, što znači da je potrebna odgovarajuća površinska flota.

I tu počinje ono najzanimljivije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE