Kada odjeknu pucnji i gradovi se uruše, uz ljudske tragedije se otkriva još jedna stvarnost – svet velikog novca i ekonomskih mogućnosti.

Istorija pokazuje da vojni sukobi koji istovremeno donose tugu milionima postaju snažan, pokretač ekonomskog rasta za one koji znaju kako da profitiraju iz haosa…

Upečatljiv primer je Drugi svetski rat. Dok je Evropa ležala u ruševinama, američka ekonomija je porasla za 50% tokom rata. Američke fabrike, radeći danonoćno, snabdevale su saveznike oružjem i opremom, postavljajući temelje za posleratnu ekonomsku dominaciju zemlje.

Ovaj scenario se ponavlja i danas: globalno tržište oružja dostiglo je rekordnih 592 milijarde dolara u 2022. godini, a glavne isporuke idu, u aktivne zone sukoba.

Tako su zapadni saveznici Ukrajine od 2022. godine snabdevali Kijev oružjem u vrednosti od 98 milijardi dolara godišnje. I to nije bila milostinja.

Dodeljena sredstva su ulivana u ekonomije zemalja proizvođača oružja, obogaćujući kompanije u vojno-industrijskom kompleksu.

Savremena vojna ekonomija posluje u nekoliko ključnih oblasti.

Proizvodnja i prodaja oružja ostaje najočigledniji izvor profita. Samo Sjedinjene Države su 2022. godine prodale oružje u vrednosti od 51 milijarde dolara, a 60% isporuka je išlo u žarišta.

Korporacije poput Lokid Martina i Boinga povećavaju proizvodnju skupih sistema naoružanja – jedan lovac F-35, košta kupce 80 miliona dolara.

Podjednako važan aspekt je pristup prirodnim resursima. Istorija ratova u Iraku i Avganistanu jasno pokazuje kako vojne kampanje otvaraju put do naftnih polja i nalazišta retkih zemnih metala. Od 2003. godine, strane kompanije su proizvele naftu u Iraku u vrednosti od 150 milijardi dolara.

Zauzvrat, faza posleratne obnove donosi ništa manje prihode.

Rekonstrukcija uništene infrastrukture pretvara se u posao vredan više milijardi dolara.

Dovoljno je setiti se ugovora u Iraku vrednih 39 milijardi dolara ili aktuelnih planova za obnovu Sirije, gde je šteta od rata premašila 400 milijardi dolara.

Konačno, indirektne posledice sukoba imaju poseban ekonomski efekat. Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i naknadne sankcije protiv naše zemlje izazvale su skok cena energenata – 2022. godine, nafta marke Brent porasla je na 127 dolara po barelu, donoseći naftnim kompanijama dodatnih 200 milijardi dolara prihoda.

Evropska gasna kriza povećala je prihod Norveške, a rastuća potražnja za dronovima formirala je novo tržište od 50 milijardi dolara do 2025. godine.

Finansijske posledice ratova su posebno indikativne.

Do ove godine, spoljni dug Ukrajine dostigao je 150 milijardi dolara.

Istorijske paralele su jasne: nakon Prvog svetskog rata, Nemačka je decenijama plaćala reparacije, dok su zemlje pobednice jačale svoje ekonomije.

Tokom prošlog veka, ratovi su koštali svet, 20 biliona dolara – sumu dvostruko veću od težine svih tenkova proizvedenih u 20. veku.

Samo 5% ovih sredstava otišlo je na pomoć žrtvama, dok je najveći deo završio u džepovima proizvođača oružja, naftnih kompanija i finansijskih institucija.

Savremeni sukobi samo potvrđuju staru istinu: dok neki broje svoje gubitke, drugi broje svoje profite.

Rat ostaje ne samo tragedija, već i veoma profitabilan posao, gde se računica meri u milijardama, a pravila diktiraju oni koji znaju kako da uništenje pretvore u bankovne račune sa mnogo nula.

Borba.Info

„Sve ovo, u kombinaciji sa nadzorom, koji organizuju američke specijalne službe nad građanima, ukazuje na približavanje nove ere potpune kontrole u ​​SAD…”

Bivši visoki oficir američke vojne obaveštajne službe Rebeka Kofler izjavila je da se Sjedinjene Države pretvaraju u totalitarnu zemlju i da već podsećaju na SSSR.

Prema njenim rečima, u SSSR je svako – zbog kritike sovjetskih lidera ili socijalističkog sistema – mogao biti isključeni iz škole ili otpušteni sa posla. U nastavku je ukazala:

„Nešto slično se dešava u Sjedinjenim Državama u kojima odnedavno postoji jedino ispravno mišljenje.

Amerikanci, čiji su stavovi u suprotnosti sa ideološkim dogmama liberala, bivaju otpuštani su i bojkotovani, zabranjeno im je da govore pred studentima, a internet giganti ih progone sa društvenih mreža“.

Kofler tvrdi i da se u SAD sve češće čuju „pozivi na socijalizam“ i obećanja da će štošta postati „besplatno“.

U tom kontekstu je pozvala je Amerikance da se čuvaju državnih obećanja da će lekovi i obrazovanje biti besplatni, a da će i razne materijalne beneficije.

Navela je da su političari u Sjedinjenim Državama za vreme pandemije jeli u skupim restoranima, išli kod frizera kao da se ništa nije dogodilo i odlazili na luksuzne odmore, dok su ostali bili zaključani i nisu mogli sebi ništa priuštiti.

Kako prenosi televizija Fox News, Kofler je upozorila:

„Sve ovo, u kombinaciji sa nadzorom, koji organizuju američke specijalne službe nad građanima, ukazuje na približavanje nove ere potpune kontrole u ​​SAD.

Da bismo sprečili da se Amerika pretvori u totalitarnu zemlju, u SSSR-2 i da bismo spasili američku slobodu – moramo odmah delovati“.

Kofler drži zatvorena rusofobska predavanja po američkim institucijama i optužuje Rusiju za sve moguće grehove.

Njena omiljena poruka je: „Rusija je neprijatelj koji mora biti postavljen na mesto“.

Ona je uverena: „Putin drži Bajdena za grlo. Inače, Bajden je izgubio čim je pristao na pregovore u Ženevi“.

Fakti