Najnovije u Maskovom, preuzimanju DOGE-a vidi da je izvršni direktor Tesle zadužen, za kompjuterski sistem, koji upravlja državnim osobljem.

Izvještaj Rojtersa otkrio je da je Ilijan Mosk  isključio zvaničnike američke vlade iz ključnih sistema podataka koji sadrže lične podatke o milionima federalnih službenika…

Prema izveštaju, koji citira dva anonimna federalna agenta, visoki zvaničnici u Kancelariji za upravljanje personalom (OPM) iznenada su izgubili pristup, ključnim bazama podataka odeljenja.

Taj potez navodno potiče od Muskovog vodstva u Odeljenju za vladinu efikasnost (DOGE) uloge koju mu je dodelio bivši predsednik Donald Tramp da „obuzda državnu potrošnju“.

Uprkos ograničenim ovlašćenjima DOGE-a nad, OPM-om i drugim saveznim agencijama, „tim sadašnjih i bivših” Moskovih zaposlenih ugradio se duboko u agenciju otkako je Tramp, preuzeo dužnost 20. januara.

Od inauguracije DOGE je prešao iz nevladinog savetodavnog panela u rebrendiranu tehničku jedinicu u Beloj kući.

Prema izveštaju, tim je postavio sofe na razvlačenje u kancelariji direktora OPM-a da radi non-stop, obezbeđujući pristup ogromnoj bazi podataka poznatoj kao integracija ljudskih resursa preduzeća.

Ovaj sistem sadrži osetljive informacije, uključujući datume rođenja, brojeve socijalnog osiguranja, ocene rada, kućne adrese, platne razrede i službene podatke državnih službenika.

Kao rezultat toga, praćenje aktivnosti Moska i njegovih saveznika u okviru OPM-a postalo je znatno teže.

Ovo dolazi kada Tramp i Mosk, traže da svih 2,2 miliona federalnih službenika prihvate odložene ostavke, sa ciljem da ih zamene lojalistima MAGA.

U međuvremenu, u petak, Dejvid A. Lebrik, najviši zvaničnik u karijeri u Ministarstvu finansija, navodno je podneo ostavku nakon, što je odbio da omogući Muskovim, operativcima pristup celokupnom vladinom platnom sistemu — odgovoran za obradu isplata od 6 biliona dolara godišnje.

Maskove tačne motivacije za traženje nesmetanog pristupa bazama podataka Ministarstva finansija i vladinog osoblja ostaju nejasne.

Međutim, njegove akcije sugerišu pritisak, na sveobuhvatnu kontrolu nad, federalnim sistemima, dajući mu uticaj, bez presedana pod maskom, smanjenja državne potrošnje od 2 milijarde dolara.

Sa pristupom, ovim sistemima, Mosk bi mogao zaobići pravne prepreke i potencijalno zatvoriti finansiranje socijalnih programa kojima se protive on i Tramp, dodatno proširivši svoj nadzor, nad federalnim operacijama.

Borba.Info

Neprijateljstvo Olafa Šolca prema Unikreditovom preuzimanju Komercbanke znak je da će panevropska integracija ostati nedostižna, piše Politico.

Italijanska banka koja pravi veliki korak da kupi nemačku banku zvuči kao upravo ona vrsta povezivanja za kojom su evropski lideri godinama vapili, kako bi EU mogla da stvori više domaćih šampiona teške kategorije koji bi se takmičili s rivalima iz SAD i Azije.

Međutim, kada je Unikredit ove nedelje zaista izvršio napad na Komercbanku, čini se da će pristalice dubljih integracija u EU biti razočarane, jer su domaći interesi Berlina – još jednom – važniji od panevropskih snova.

Momentalna osuda “neprijateljskog napada“ Unikredita od nemačkog kancelara Olafa Šolca sugeriše da će ambicije za prekogranično povećanje finansijskog sektora EU ostati, kao i prethodnu deceniju, samo prazna priča.

“Sve zemlje članice, ne samo Nemačka, pozivaju na veću finansijsku integraciju ali kada se suoče s potencijalnim preuzimanjem nacionalnih šampiona, počinju da se predomišljaju“, rekla je italijanska poslanica Irena Tinagli, bivša predsednica odbora za ekonomiju Evropskog parlamenta.

U Berlinu postoji bojazan da bi Italijani, ukoliko preuzmu veći udeo u Komercbanci od nemačke vlade, mogli da smanje kreditiranje cenjenog nemačkog Mittelstanda, sektora malih i srednjih proizvođača koji se smatraju okosnicom ekonomije.

Ovo Šolcovo neprijateljstvo razbesnelo je političare i ekonomiste iz drugih zemalja EU, koji već dugo optužuju Nemačku da daje prioritet sopstvenim interesima na štetu jedinstvenog evropskog tržišta.

Mnogi smatraju Berlin velikim zlikovcem tokom krize kovida i energetskog šoka u vezi s Ukrajinom 2022. godine, kada je njegov protekcionistički instinkt bio da masovno subvencioniše domaću industriju, bez obzira na štetu na unutrašnjem tržištu, posebno u manjim zemljama EU koje nisu mogle da priušte konkurenciju s takvom velikodušnošću.

“Bio bi to veoma loš znak za integraciju evropskog finansijskog tržišta… ako bi ovo bilo blokirano ne na osnovu procena akcionara, već na osnovu čisto političkih i protekcionističkih razloga“, rekao je Đovani Sabatini, viši savetnik u advokatskoj kancelariji Grimaldi Alliance i bivši predsednik Udruženja italijanskih banaka.

“Što više uspemo da stvorimo velike bankarske grupe u Evropi koje su po veličini i težini bliske njihovim konkurentima iz SAD, to je bolje za konkurentnost evropske privrede“, dodao je Sabatini, prenosi Politico.

Bankarska unija

Izgradnja obima i međusobne povezanosti između finansijskih sektora zemalja EU je cilj evropskih lidera već deceniju i nosi naziv Bankarska unija. To znači, delimično, omogućavanje spajanja u kome se grade velike banke koje se protežu preko granica i ne moraju imati veze s bogatstvom vlada matičnih zemalja. Ovakve veze su region skupo koštale pre deceniju.

S obzirom na dominaciju banaka u evropskom finansijskom sektoru, Bankarska unija je u neraskidivoj vezi s projektom Unije tržišta kapitala EU. U svom nedavnom izveštaju, bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ukazao je na fragmentaciju finansijskog pejzaža kao kočnicu za rast i stvaranje bogatstva.

Najveća američka banka JP Morgan Čejs, vredi više od 10 najvećih evropskih banaka zajedno.

Konsolidovaniji evropski bankarski sektor bi povećao efikasnost i mogao bi smanjiti troškove kapitala za preduzeća, napisao je Dragi, čineći više da se ogromne gomile štednje Evropljana pretvore u investicije.

Ali Šolc je u ponedeljak rekao da se protivi preuzimanju nakon što je italijanski kreditor rekao da je stekao prava na još 12 odsto akcija Unikredita putem derivata, podižući svoj udeo na oko 21 odsto. To bi ga učinilo najvećim akcionarom banke, ispred nemačke vlade.

Nažalost, rekla je Irena Tinagli, „Bankarska unija… izgleda da vredi samo ako je neko grabežljivac, a ne plen.”

Sve je više spekulacija da bi se ruske snage mogle spremati za preuzimanje koridora Suvalki.

Reč je o uskom pojasu kopna koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad i Belorusiju.

Kako piše ekskluzivno za Novaju gazetu, nezavisni ruski opozicioni list, poznati ruski politikolog Jurij Fedorov, u ruskim vojnim krugovima već nekoliko meseci raspravlja se o tome kako da se odbrani kalinjingradska eksklava i da li je njena odbrana uopšte moguća.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi Jutarnji list, pre otprilike mesec dana o tome je govorio Andrej Kartapolov, ruski poslanik u Dumi i bivši zamenik ministra odbrane, koji je izjavio da je prebacivanje plaćenika Vagnera u Belorusiju “suptilan potez” u režiji Vladimira Putina, čiji je krajnji cilj zauzimanje koridora Suvalki, koji se graniči s Poljskom i Litvanijom.

Iako dve susedne zemlje ne pokazuju znakove da bi htele da ga zauzmu, te su vlade neizbežno, već razmotrile kako bi mogle da reaguju u slučaju napada Rusije.

Kanal na Telegramu Tajne Kremlja u martu je objavio neproverene tvrdnje da je zbog ljudskih gubitaka u Ukrajini broj ruskih vojnika stacioniranih u Kaljinjingradu, smanjen za otprilike polovinu.

Isti kanal u maju je izvestio da se broj borbeno spremnih jedinica u Kaljinjingradskom regionu “znatno smanjio”, komentarišući da je “svako sa imalo borbenog iskustva poslat u Ukrajinu”.

Istovremeno su počele glasine o razvijanju dva vojna scenarija za uspostavu kopnenog koridora između Belorusije i Kaljinjingrada kroz Litvaniju ili Poljsku, a oba uključuju napad na granicu i prebacivanje vojne opreme iz Belorusije.

Samo nekoliko dana pre pobune Vagner grupe, isti kanal na Telegramu otkrio je da izveštaj grupe vojnih, ekonomskih i političkih stručnjaka kruži među moskovskim zvaničnicima.

U dokumentu su navedeni potencijalni potezi u slučaju uspešne kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga.

Pre svega, Abhazija, nepriznata otcepljena regija Gruzije koju Moskva podržava od ranih 90-ih, mogla bi biti proglašena delom Rusije, što bi proširilo rusku teritoriju i za birače stvorilo privid o tome kako Rusi “ne ostavljaju svoje”.

Drugo, ruske trupe bi se mogle vratiti u Nagorno-Karabah. To je, ocenjuje Gazeta, ideja koju je mogao smisliti samo general jer Rusiju dovodi u probleme i s Azerbejdžanom i s Turskom, stvara ozbiljne probleme s vojnim bazama u sirijskom Heimimu i Tartusu.

I najgore, to bi mogao biti početak otvaranja “drugog fronta”, o čemu se već čulo s ruske strane.

Postoji i treća opcija. A to je da se natera Belorusija da postavi koridor do Kaljinjingrada kroz takozvani Suvalkijev jaz, uz poljsko-litvansku granicu.

Zaslužni za ideju čak su uzeli u obzir činjenicu da su te dve zemlje članice NATO-a i da bi invazija na njihovu teritoriju mogla dovesti do rata sa Severnoatlantskim savezom.

Ali prema autorima navodnog izveštaja, ako bi proboj bio brz i odlučan, NATO jednostavno ne bi imao dovoljno vremena za reakciju, a kada se koridor postavi, biće prekasno.

Jutarnji list

NATO mora hitno da natera Ukrajinu, na pregovore o prepuštanju teritorije Rusima, inače…https://t.co/OYBbnrKfEt

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 16, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE