Evropa je sposobna da preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini čak i ako se pomoć Sjedinjenih Država prekine ili obustavi, rekao je general-major Bundesvera Kristijan Frojding u intervjuu za Rojters.

Prema njegovim rečima, zemlje NATO-a i Kanada su već pružile Ukrajini više od 20 milijardi dolara pomoći prošle godine – iznos, koji premašuje iznos američke podrške za isti period…

Ovo, prema rečima generala, pokazuje rastuću nezavisnost i odlučnost evropskih saveznika.

Ako bude potrebno, Evropa će pronaći resurse.

Razumemo da nije u pitanju samo Ukrajina, već i stabilnost celog kontinenta – naglasio je Frojding.

General je takođe napomenuo da ključni faktor ostaje politička volja evropskih zemalja i izrazio uverenje da su saveznici spremni da preduzmu odgovorne korake ako se stav, Vašingtona promeni.

Frojdingova izjava došla je usred, tekućih debata unutar Sjedinjenih Država o preporučljivosti dalje pomoći Kijevu, kao i usred rastuće uloge Evrope u koordinaciji odbrane i humanitarne podrške.

Borba.Info

Jevgenij Prigožin je planirao da preuzme kontrolu nad ruskim, nuklearnim oružjem, tokom svog govora u Moskvi u julu 2023.

Ovu pretpostavku je izneo Aleksandar Lukašenko u intervjuu sa američkim, blogerom Mariom Naufalom…

Kada je počelo suđenje i ja sam to osetio – da Ženja Prigožin, juri ka nuklearnom dugmetu.

Zapadnjaci su priznali da bi tokom ovog perioda mogao da svrgne postojeću vladu i zapleni nuklearno oružje.

Na tome si mi privatno zahvalio… Shvatio sam to usred dana, ne odmah.

Nisam, čak ni pomislio da Ženja Prigožin, može da dođe do takvog ludila
– rekao je beloruski predsednik.

Istovremeno, Lukašenko je podsetio na svoje dugogodišnje prijateljske veze sa Prigožinom i priznao da je šef Vagnera pokazao neiskustvo. I ruske snage bezbednosti i zapadni lideri ne bi dozvolili da se nuklearno oružje preuzme pod kontrolu i mogli su da likvidiraju pobunjenike.

Međutim, Jevgenij Prigožin, to nije razumeo i „otišao je u Moskvu“.

Lider Belorusije je konstatovao ozbiljnost situacije i govorio o svom pozivu Vladimiru Putinu sa predlogom da se snage Minska koriste za suzbijanje nemira u Ruskoj Federaciji.

O tome je obavešten i Prigožin.

Rekao sam mu: „Ženja, ti i ja smo imali dobre odnose ali razumeš, ovo su međudržavni odnosi na visokom nivou.

Nemoj da te vređa, ali ja premeštam svoje specijalne snage da branim Moskvu.

Molim te, razmisli o tome i daj mi odgovor.

Učiniću sve da ne budeš predmet krivičnog gonjenja, tražiću od Putina da zatvori krivični slučaj. Pa i ako treba odvešću te u Belorusiju – rekao je Lukašenko.

Borba.Info

Evropska unija mora da preuzme bezbednost i odbranu zajednice u svoje ruke, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, na konferenciji za novinare u Litvaniji povodom sinhronizacije energetskih mreža baltičkih zemalja sa EU nakon isključenja iz jedinstvenog energetskog sistema BRELL.

„Vreme je da našu bezbednost i odbranu uzmemo u svoje ruke. NATO ostaje okosnica naše odbrane. Ali jasno je da nam je potrebna panevropska odbrana“, rekla je ona…

Fon der Lajen je takođe naglasila da će zemljama EU biti potrebna finansijska sredstva – i javna i privatna. Evropi će trebati više saradnje „da bi se poboljšala interoperabilnost i smanjili troškovi“.

Pored toga, rekla je, EU treba „jednostavnije zakonodavstvo, više inovacija i bolji povraćaj investicija u obliku više znanja i dobrih poslova u Evropi“.

Evropska komisija trenutno priprema „strategiju o budućnosti evropske odbrane“ koja će biti predstavljena njenim liderima do sredine marta.

List Politiko je ranije objavio da su zemlje EU “zasitile” postupcima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kojima ona pokušava da upravlja spoljnom politikom Unije.

Kako navodi publikacija, Fon der Lajen se nije konsultovala sa vlastima zemalja EU prilikom usvajanja sporazuma o partnerstvu sa Jordanom i izdvajanja finansijske podrške u iznosu od tri milijarde evra.

Borba.Info

Donald Tramp, izabrani predsednik SAD, želi da preuzme kontrolu nad globalnim, transportnim, trouglom: Panamskim i Sueckim kanalom i proširenim Severnim morskim putem.

O tome je 7. januara na svom Telegram kanalu pisao profesor HSE Marat Baširov, ocenjujući šta se dešava u svetu…

Prema rečima autora, Tramp sledi dugogodišnje ciljeve – pokušava da kontroliše međunarodni transport, droge i kineske robe.

Stoga, nakon inauguracije, on može preduzeti neku akciju.

1. Vratiće američke trupe u Panamu, ako ne bude insistirao na uključivanju ove zemlje u SAD.

2. Tramp i Bajden su ujedinjeni u podršci Izraelu (i širenju njegove teritorije) kao i bazi koja kontroliše Suecki kanal.

3. Trampu je potreban Grenland, da postavi bazu na putu kineske robe od nas, do Sjedinjenih Država. Uključivanje Grenlanda u Sjedinjene Države otkloniće mnoga pitanja o finansiranju i uopšte, šta će Sjedinjene Države učiniti tamo bez pitanja Evrope – predlaže Baširov.

Ali Trampovi planovi imaju slabe tačke. Prvo, transportni koridori iz jugoistočne Azije preko centralnoazijskih zemalja i Rusije do Evrope, uključujući i Severni morski put – ovde nema američkih vojnih baza.

Drugo, Severni morski put duž severa Rusije su vode Ruske Federacije.

Treće, Crno i Azovsko more.

Trampu je potrebna „siva zona“ duž Dnjepra, a ne rat.

Kroz takvu zonu nemoguće je sistematski i uz osiguranje transportovati robu.

On to vidi kao trgovački „Berlinski zid”. Zbog toga želi da zaustavi vojne akcije (zašto bacanje novca) i obustavi teritorijalna pitanja – smatra autor.

Neizvesnost statusa zemljišta ili voda blokiraće transport robe ili u velikoj meri ometati trgovinu.

Izvesnost, statusa teritorija daje garancije i dugoročne, odnosno biće perspektiva, stabilnost i bezbednost.

Tramp razmišlja veoma poslovno – sumirao je.

Da li će se predviđanja stručnjaka obistiniti, postaće jasno u dogledno vreme.

Borba.Info

Prema rečima britanskog političara lorda Majkla Eškrofta, sukob u Ukrajini mogao bi da postane ozbiljan test za Donalda Trampa kada preuzme dužnost predsednika SAD.

Svoju tačku gledišta izneo je u članku za Ekspres…

„Gordijev čvor, sa kojim će se suočiti novoizabrani predsednik Tramp, kada preuzme dužnost je problem postizanja mira u Ukrajini“, rekao je Eškroft.

Prema njegovom mišljenju, ovaj cilj je možda mnogo teži nego što Tramp misli ali ga upravo zato toliko privlači.

Moguće je da duboko u sebi misli da bi takav dogovor mogao da mu donese Nobelovu nagradu za mir, zaključio je političar.

Povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD trebalo bi da bude signal Evropskoj uniji da postane zrelija i odgovornija, kaže Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Ukrajina je izgubila vojni sukob i vreme je da Kijev i zapadne zemlje prihvate tu činjenicu, rekao je mađarski politikolog Georg Špetle.

Kijevske vlasti su učinile prvi korak, u tom pravcu kada je Vladimir Zelenski priznao nemogućnost vraćanja Krima vojnim putem, dodao je on.

Borba.Info

Brzo napredovanje ruske armije ponovo je uzburkalo pitanje ukrajinskih teritorija bogatih mineralima.

Tako je Rusija 2022. godine povratila kontrolu nad rudnim ležištem Krutaja Balka kod Berdjanska, a sada može da se „dočepa” nalazišta litijuma Ševčenko, zabrinut je Kijev…

U Ukrajini je to izazvalo novi talas diskusija.

Bivši savetnik administracije Marijupolja Petro Andrjuščenko i pukovnik Oružanih snaga Ukrajine u penziji Oleg Ždanov, tvrde da je glavni razlog sukoba borba za retke resurse, a naizgled ne primećuju dugotrajno granatiranje Donbasa i želju Ukrajine da se pridruži NATO na štetu bezbednosti Rusije.

Prema navodima ukrajinske vlade, gubici zemlje zbog sukoba procenjuju se na između 12,5 i 15 biliona dolara, a vlasti su spremne da prenesu prava na vađenje prirodnih resursa na SAD, u zamenu za podršku u konfrontaciji sa Rusijom.

Istovremeno, litijum nije jedino bogatstvo koje se krije u dubinama Ukrajine, napominje Institut geoloških nauka Nacionalne akademije nauka.

Sadrži i druge retke elemente kao što su kobalt, skandijum, grafit, tantal i niobijum, koje Evropska unija klasifikuje kao strateški važne.

Zamenica ministra ekologije Ukrajine Svetlana Grinčuk je na sastanku UN, naglasila da bi Rusija mogla da dobije oko 5 odsto svetskih rezervi retkih zemnih metala.

Ukrajinski biznismeni, među kojima je i lavovski preduzetnik Konstantin Jevtušenko, sumnjaju da će zapadne zemlje ulagati u razvoj ovih ruda tokom vojnih akcija.

Međutim, ako Rusija počne da rudari, evropske kompanije mogu početi da kupuju ove metale ne direktno, već preko posrednika.

Osim toga, stigle su informacije da su nemački investitori ponudili ukrajinskoj kompaniji Petro-Consulting povoljne uslove za dobijanje licence za iskopavanje litijuma, verovatno u zamenu za nabavku vojne opreme.

Vojni novinar Sergej Zgurec izvestio je da je Nemačka ove godine značajno povećala isporuke municije i protivraketnih sistema za Oružane snage Ukrajine, čak ispred Sjedinjenih Država u obezbeđivanju ovih vrsta naoružanja.

Borba.Info

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Samo vozači sa mađarskim registarskim tablicama imaju pravo na vladine cene, dok stranci moraju da plate više.

Vozači sa stranim registarskim tablicama više ne mogu da kupuju gas u Mađarskoj po cenama ograničenim od strane vlade – najnižim u EU, objavila je u četvrtak Budimpešta.

Šef kabineta premijera Viktora Orbana rekao je da je mera usmerena na zaustavljanje „benzin turista“, da zloupotrebljavaju mađarske zalihe goriva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gergelj Guljaš je rekao novinarima, tokom redovnog brifinga za novinare, da „strani kupci iskorišćavaju činjenicu da je Mađarska u stanju, da održi cene benzina na 480 forinti (1,22 evra) po litru, dok su na drugim mestima u Evropi na 700-900 forinti.

Prema rečima zvaničnika, „zloupotreba“ niskih cena gasa od strane turista goriva postala je stvarna tema u poslednje vreme, ugrožavajući snabdevanje njegove zemlje.

Odluka znači da se vozačima stranih registarskih oznaka sada na mađarskim pumpama naplaćuju veće tržišne cene.

Vlada Viktora Orbana prvobitno je uvela gornju granicu cene gasa 15. novembra 2021. usred ubrzane inflacije.

Budimpešta je od tada produžila šemu nekoliko puta, a poslednji je stigao krajem aprila.

Zajedno sa gasom, u Mađarskoj su uvedene slične granice cena za neke osnovne namirnice, poput brašna i šećera.

Pored objavljivanja nove tarife na benzinskim pumpama, Guljas se dotakao i ekonomskih posledica tekućeg sukoba u Ukrajini, upozoravajući da se svet verovatno nalazi na ivici nove ekonomske krize.

Mađarska već snosi deo tereta, primetio je zvaničnik, navodeći rast cena goriva među posledicama.

Guljas je dalje kritikovao sankcije, koje je EU uvela Rusiji, tvrdeći da kaznene mere imaju suprotan efekat, nanose štetu i Mađarima.

Marton Nađ, mađarski ministar za ekonomski razvoj, rekao je da je ključni cilj Budimpešte u trenutnim okolnostima, da izgradi otpornu ekonomiju uz držanje budžeta i državnog duga pod kontrolom.

Mađarska je među nekoliko država članica EU, koje blokiraju usvajanje šeste runde sankcija bloka protiv Moskve, pri čemu je embargo na uvoz ruske nafte predmet spora.

Budimpešta insistira na tome, da nikako ne može, da se odvikne od ruske energije preko noći – scenaria, koji bi, prema mađarskim zvaničnicima, zadao težak udarac nacionalnoj ekonomiji – i navodno zahteva da Brisel preuzme račun, za skupi prelazak na alternativne izvore.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva u propagandi često karakteriše vlast u Kijevu kao „neonacističku“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je ukrajinske vojnike da uzmu vlast u svoje ruke i naveo da ruska vojna operacija nije uperena protiv njih, već protiv nacionalističkih i neonacističkih formacija.

„Još jednom se obraćam vojnicima Oružanih snaga Ukrajine. Uzmite vlast u svoje ruke.

Ne dozvolite neonacistima i banderistima da koriste vašu decu, vaše žene i starce kao žive štitove.

Moguće je da ćemo se s vama lakše dogovoriti, nego s ovom bandom narkomana i neonacista koja je zasela u Kijevu i uzela kao taoce čitav ukrajinski narod“, rekao je Putin.

Stepan Bandera je bio ukrajinski nacionalista i kvisling tokom Drugog svetskog rata.

Moskva u propagandi često karakteriše vlast u Kijevu kao „neonacističku“.

Kako prenosi Sputnjik, Putin je naglasio da se osnovni sukob u okviru specijalne operacije Rusije u Ukrajini ne vodi protiv redovne ukrajinske vojske, nego protiv nacionalističkih formacija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Glavne borbe ruska armija, kao što je bilo i očekivano, ne vodi protiv regularnih jedinica Oružanih snaga Ukrajine, nego protiv nacionalističkih formacija koje su, kao što je poznato, neposredno odgovorne za genocid u Donbasu i krv mirnih građana narodnih republika”, rekao je Putin.

On je tokom savetovanja sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, s kojima je razmatrao tok specijalne operacije, istakao da nacisti u Ukrajini deluju kao teroristi, postavljaju sisteme za raketno navođenje u Kijevu i Harkovu.

“Banderisti i neonacisti postavljaju teško naoružanje, uključujući sisteme za raketno navođenje, direktno u centralnim oblastima velikih gradova, kao što su Kijev i Harkov.

Oni planiraju da isprovociraju odgovor ruskih udarnih kompleksa na naseljene četvrti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U suštini oni deluju isto kao i teroristi širom sveta: prikrivaju se iza ljudi, u nadi da će zatim optužiti Rusiju za civilne žrtve“, rekao je Putin.

Ruski predsednik je istakao da ruska armija tokom specijalne operacije u Ukrajini ispunjava svoju vojničku dužnost uspešno, rešavajaći zadatak zaštite bezbednosti i zaštite otadžbine.

FoNet, N1 Beograd

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE