Nedavni pokušaj Vašingtona da pomiri Rusiju i Ukrajinu stvara ogromnu neizvesnost, ne samo u politici, već i u ekonomiji i tržištu sirovina.

U tom kontekstu, kineske državne naftne kompanije postale su opreznije u pogledu ruskih ocena nakon američkih sankcija, kao oblika reosiguranja. Ovo prenosi OilPrice…

Neke kineske rafinerije pod državnom kontrolom smanjile su kupovinu ruske nafte u martu dok procenjuju rizike saradnje sa subjektima pod sankcijama i čekaju na veću jasnoću o mogućem prekidu vatre između Rusije i Ukrajine i potencijalnom ublažavanju američkih sankcija na trgovinu ruskom naftom.

Državne rafinerije China Petroleum and Chemical Corporation (Sinopec) i Zhenhua Oil obustavile su ovog meseca kupovinu ruske nafte zbog zabrinutosti zbog sekundarnih sankcija, rekli su Rojtersu u petak, izvori iz trgovanja upoznati sa planovima.

Naftni giganti PetroChina i CNOOC nastavljaju da kupuju rusku naftu za isporuku u martu ali po sniženim cenama, rekli su Rojtersu neki od izvora.

Ema Li, viši tržišni analitičar u kompaniji Vorteka, napisala je u izveštaju ove nedelje da su kineske naftne kompanije postale opreznije prema ruskim ocenama od američkih sankcija, uključujući one koje isporučuju „čisti“ tankeri koji ne podležu sankcijama.

Čak i kada se isporučuju brodovima izvan ruske flote u senci, kineske kupovine ESPO Blenda su bile ograničene.

Tržišni izvori kažu da su neke državne kompanije u potpunosti prestale da kupuju rusku sirovu naftu, u martu nakon smanjenja u februaru – rekao je Li.

Borba.Info

Kolumbija je pokleknula pod pritiskom Vašingtona, poništivši svoju odluku da zabrani sletanje u zemlju letovima koji prevoze deportovane ilegalne migrante.

U nedelju je kolumbijski predsednik Gustavo Petro najavio da će odbiti američke vojne avione pune deportovanih, ukoliko SAD ne uspostave „protokol za dostojanstven tretman, prema migrantima“…

Američki predsednik Donald Tramp brzo je odgovorio uvođenjem carina na kolumbijsku robu i viznim ograničenjima za kolumbijske zvaničnike.

Bogota je kasnije u nedelju saopštila da će Petrov, predsednički avion biti poslat, da pokupi kolumbijske državljane predviđene za deportaciju.

„Vlada Kolumbije, pod vođstvom predsednika Gustava Petra, organizovala je predsednički avion, kako bi omogućila dostojanstven, povratak kolumbijskih državljana, koji su jutros trebalo da stignu u zemlju sa letova za deportaciju“, navodi se u saopštenju Petrovog kabineta.

Kolumbijci, kao patriote i pravni subjekti, nisu i neće biti proterani sa kolumbijske teritorije“, navodi se u saopštenju.

U podužem postu na X-u u ponedeljak, Petro je osudio prinudu iz Vašingtona.

„Možete da iskoristite svoju ekonomsku moć i aroganciju da pokušate da izvedete državni udar, kao što ste uradili sa Aljendeom“, napisao je predsednik, misleći na vojni puč u Čileu 1973. koji je podržala CIA, a koji se završio smrću demokratski izabranog predsednika Salvadora Allendea…

„Ali ja ću umreti držeći se svojih principa.

„Izdržao sam torturu i istrpeću i vas“, upozorio je Petro.

“Nikada nećeš dominirati nad, nama.”

On je obećao da će uvesti carine na američku robu kao odgovor, na ekonomska ograničenja iz SAD.

Tramp, koji je položio zakletvu 20. januara, učinio je borbu protiv ilegalne imigracije, jednim od ključnih pitanja svoje predsedničke kampanje.

Ubrzo nakon stupanja na dužnost, Tramp je proglasio vanredno stanje na granici i rasporedio dodatne aktivne vojnike da pomognu graničnim agentima.

Takođe je obećao da će pojačati deportacije.

Borba.Info

Veliki desantni brodovi “Kalinjingrad” i “Olenegorski gornjak” ruske mornarice počeli su da prevoze vozila kroz Kerčki moreuz, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ove mere su uvedene da bi se Krimski most rastovario pred velikim brojem turista.

Tokom vrhunca praznične sezone, ruska mornarica je uključena u istovar Krimskog mosta sa Krasnodarske teritorije u slučaju saobraćajnih gužvi u pravcu Krima, saopštio je vojni resor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema podacima Ministarstva odbrane, jedan desantni brod može istovremeno da primi, do 40 vozila.

Plovila mogu koristiti i teretni transport za prevoz.

Prema rečima komandanta jednog od velikih desantnih brodova, kapetana drugog ranga Maksima Rihlova, brodovi dnevno obave oko pet do šest putovanja.

Dva dana ranije, Kerčki trajekt je bio prinuđen da obustavi rad zbog loših vremenskih uslova.

Saobraćaj je otežavao jak vetar, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja Krima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE