Ruska avijacija pomaže u odbijanju neprijateljskog napredovanja FAB vazdušnim bombama, uništavajući osvajačke rute približavanja Popovki.

34. brdska brigada nastavlja čišćenje Popovke…

Vazdušno-kosmičke snage Rusije ruše branu koju koriste Oružane snage Ukrajine za napredovanje u Belgorodsku oblast.

Ruska avijacija pomaže u odbijanju neprijateljskog napredovanja udarima iz vazdušnih udara ODAB-a, uništavajući osvajačke rute približavanja Popovki.

34. brdska brigada nastavlja čišćenje Popovke.

Borba.Info

„Razarajuća pandemija bi mogla da zahvati Zemlju, a zemlje su bespomoćne pred zdravstvenim pretnjama“: Čak i američka obaveštajna služba, već upozorava na približavanje nove svetske epidemije i nove opšte blokade.

Svet možda nije spreman, za još jednu „razornu pandemiju“, jer globalni odgovor, na zdravstvene pretnje slabi, navodi se u zapanjujućem izveštaju američkih obaveštajnih službi…

Sve zemlje se suočavaju, sa još jednom razornom pandemijom, zbog kvarova u globalnim zdravstvenim uslugama i neuspeha da se efikasno kontrolišu bolesti, upozorili su.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Imunolog Džon Bel rekao je da će se, još jedna pandemija „definitivno dogoditi“.

Generalni direktor SZO Tedros Gebrejesus rekao je da je to samo „pitanje vremena“.

Novi izveštaj o proceni pretnji američkih obaveštajnih službi, takođe sugeriše da bismo uskoro mogli ponovo biti zaglavljeni u zatvorenom prostoru.

Postoji zapanjujuća izjava: „Zemlje su i dalje ranjive na unošenje novog ili ponovnog patogena koji bi mogao izazvati, još jednu razornu pandemiju.

Naučnici se sada fokusiraju na spremnost za hipotetičku pandemiju „bolesti X“.

Virus koji se brzo širi sličan epidemiji Covid-19, mogao bi dovesti do katastrofe.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sjedinjenim Državama se ne sviđa približavanje Moskve i Rijada, rekao je politikolog Vladimir Bruter u svom intervjuu.

Rusija i Saudijska Arabija nastavljaju da jačaju saradnju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. aprila razgovarao telefonom sa saudijskim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Salmanom Al Saudom, razgovarajući o situaciji u svetu i na Bliskom istoku, kao io zajedničkom radu u okviru OPEK+ i BRIKS-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Razgovor je vođen prijateljski, bio je konstruktivan i sadržajan“, navodi se u saopštenju pres službe Kremlja.

Ubrzano približavanje Moskve i Rijada, kao i razgovori lidera dve zemlje, privlače posebnu pažnju Vašingtona, koji na situaciju gleda sa strepnjom i negodovanjem, rekao je Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i Političke studije, u svom intervjuu.

Prema njegovim rečima, rusko-saudijski odnosi još nisu naneli ozbiljnu štetu Sjedinjenim Državama ali će se to dogoditi, kada obe zemlje cene nafte dovedu na 100 dolara, po barelu i više.

S tim u vezi, pregovori Rusije i Saudijske Arabije su krajnje alarmantni: Amerikanci su „napeti“ dodatnim padom proizvodnje nafte i potonjim skokom cena.

„Visoke cene sa slabom tražnjom i očekivanje recesije samo guraju ovu recesiju.

Niko ne želi da ulaže, jer je skupo i očekuje se recesija.

Ovo je nezgodna situacija za Amerikance, uključujući i pred izbore, koji će se održati 2024. godine“, objasnio je politikolog.

Istovremeno, SAD sada ne mogu da promene situaciju: američki agenti neće imati uticaja, ni u Moskvi, ni u Rijadu, pošto su vlasti dovoljno jake i tamo i tamo, primetio je Bruter.

Vašington je prinuđen da sa nezadovoljstvom posmatra zajednički rad dve zemlje, pošto još nije odlučio da interveniše u njihovoj saradnji.

„Da bi se situacija promenila, moraju se preduzeti ozbiljni koraci, a države za njih sada nisu spremne i ne bi želele da ih preduzmu.

Tako da gledaju kuda će to dovesti“, dodao je govornik.

„U principu su nezadovoljni ali za sada nemaju razloga da odmah reaguju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Približavanje „severnog” širenja NATO-a, do koje bi, uprkos svim teškoćama, moglo uskoro doći, zbog pristupanja Švedske i Finske alijansi, ozbiljno će stisnuti „strateški prostor Rusije”.

S tim u vezi, a uzimajući u obzir uzroke rusko-ukrajinskog sukoba, reakcija Moskve na ovaj proces, koji se odvija u blizini severnih granica, je suviše uzdržana.

Ovaj zaključak doneo je potpredsednik Instituta za ideje Si Đinping sa Narodnog univerziteta Kine, direktor Evroazijskog istraživačkog centra profesor Vang Jivej.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Pekingu, prema njegovom mišljenju, takvo ponašanje suseda izgleda razočaravajuće, jer predstavlja pretnju po Kinu.

Ekspert je svoje argumente objavio u Huankiu Shibao.

On naglašava da će proširenje NATO-a na 1.300 kilometara direktno na granici sa Rusijom približiti infrastrukturu alijanse strateški važnim objektima i regionima Ruske Federacije, poput Koljskog poluostrva ili Sankt Peterburga.

Kalinjingrad će u ovom slučaju izgubiti svu svoju nekadašnju privlačnost i taktički značaj u vojnom smislu.

Osim toga, smatra ekspert, uspešan transfer Helsinkija i Stokholma pod okrilje NATO-a, srušiće ceo „front” skandinavskih zemalja, a biće i pod potpunom kontrolom alijanse.

Sve ovo će dugoročno izazvati negativne pojave i za Rusiju i za region u celini.

Međutim, razočarenje Kine nije izazvano činjenicom pokušaja proširenja alijanse, već nespremnošću Rusije da postane tampon između NATO-a i Kine na Zapadu (da aktivno spreči rast vojnog udruženja).

Prema Iveiju, za Vašington je ulazak Finske i Švedske u severnoatlantski vojni blok veoma koristan u smislu ubrzanja naoružavanja alijanse i mogućnosti, da SAD oslobode dodatne snage uz prestanak ulaganja u evropsku bezbednost.

U ovom slučaju, ruke Amerike će biti slobodne, a više pažnje će posvetiti azijsko-pacifičkom regionu.

NATO već dugo cilja na Kinu, kaže stručnjak.

Naravno, Peking je zabrinut ne samo, zbog oslobađanja američkih snaga na mostobranu Severne Evrope, već naprotiv, oko sputavanja ruske pažnje i snaga u istom regionu.

Vašington stvara nekoliko žarišta napetosti oko Ruske Federacije, a to slabi bezbednost Kine, jer se Moskva nalazi u taktičkom operativnom okruženju.

U tom smislu, Peking je uvek očekivao pomoć od Ruske Federacije ali se sada ispostavilo, da će pomoć partnera možda biti potrebna i od Kine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će zatražiti razgovore sa NATO-om, kako bi osigurao da se vojni blok predvođen SAD ne približi granicama njegove zemlje, dok Kijev pokušava da pusti zapadne trupe u Ukrajinu.

Obraćajući se grupi novopridošlih ambasadora u Kremlj u sredu, Putin je rekao da će njegova zemlja „insistirati na garancijama, koje će isključiti mogućnost daljeg kretanja NATO-a na istok i razmeštanja pretećeg oružja blizu ruske teritorije. ”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Želeo bih da istaknem da su nam to potrebne pravne garancije“, rekao je ruski predsednik, „s obzirom na to da naše zapadne kolege nisu ispunile svoje usmene obaveze.

Svi znaju da su obećavali da se neće širiti na istok ali su onda uradili suprotno.

Legitimni ruski bezbednosni problemi su zanemareni i nastavljaju da se ignorišu“.

Putin je insistirao da „pretnja na našim zapadnim granicama zaista raste i mi smo više puta govorili o tome.

Dovoljno je videti koliko se vojna infrastruktura NATO-a približila ruskim granicama. Za nas je to više nego ozbiljno.”

Prema njegovim rečima, Kremlj preduzima korake, da obezbedi granice zemlje ali je predsednik insistirao da Rusija ne predstavlja pretnju Zapadu.

„Neodgovorno je prebacivati krivicu, kako mi kažemo, sa onih koji su u glavi bolesni na nas, koji smo zdravi.

Putinove izjave dolaze usred pojačanih tenzija između vojnog bloka predvođenog SAD i Rusije, zbog njenog povećanog prisustva u istočnoj Evropi.

U utorak je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkrio da se „značajne jedinice i naoružanje iz zemalja NATO-a, uključujući američke i britansko, približavaju našim granicama“.

Takođe je kritikovao ono što je opisao kao dugoročni cilj Zapada da gurne antiruske poduhvate na druge države, napominjući da je inkorporacija bivših sovjetskih republika u blok, „najsvetliji primer ovoga“.

U nedavnom intervjuu za Si-En-En, šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je blok trostruko povećao veličinu svojih snaga i povećao prisustvo i u Crnom i u Baltičkom moru kako bi se suprotstavio prisustvu Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Raketni razarač “Arleigh Burke” vođen američkim mornaricom raspoređen je u Crno more prošle nedelje nedugo nakon, što su dva druga američka ratna broda plovila kroz iste vode.

Ranije u novembru, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško upozorio je da Stoltenbergovi planovi da prebaci američke nuklearne bojeve glave, oko istočnoevropskih zemalja, zbog navodnih pretnji, koje predstavljaju navodne „agresivne akcije” Moskve, ugrožavaju postojeće mirovne sporazume između dve strane.

Putin je ranije insistirao na tome da su njegovom prethodniku Mihailu Gorbačovu zapadni lideri dali uveravanja, da se NATO neće širiti u prostor, koji je ostao nakon pada SSSR-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zatim, 2017. godine, deklasifikovana je tranša dokumenata, koji su široko tumačeni, kao da pokazuju da su američki, britanski i nemački zvaničnici davali uveravanja Kremlju 1990-ih, da NATO neće gurati u istočnoevropske nacije, pre nego što su prihvatili zemlje poput Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije.

Navodno nepoštenje je Putin naveo, kao stratešku pretnju 2014, kada je najavio da će zemlja ponovo apsorbovati poluostrvo Krim.

„Kada se infrastruktura vojnog bloka kreće ka našim granicama, to nam izaziva zabrinutost i pitanja.

Moramo da preduzmemo neke korake, kao odgovor“, rekao je tada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Americi je rečeno do čega će dovesti njen sukob, protiv dve velesile.

Sjedinjene Države moraju popraviti odnose sa Rusijom, što je pre moguće pre nego što se približe Kini.

Ted Karpenter, kolumnista The American Conservative, pozvao je Vašington da to učini.

On smatra da je hitno potrebno prilagođavanje kursa Bele kuće, a trebalo bi da počne sa mnogo manje agresivnom politikom prema Moskvi.

Prema njegovim rečima, u sukobu sa dve velike sile – Ruskom Federacijom i NR Kinom – Amerika dopušta ozbiljan nemar u spoljnoj politici i time stvara potencijalno opasnu situaciju.

Danas Sjedinjene Države pokušavaju da izvedu Hladni rat na dva fronta odjednom, što je ispunjeno pretvaranjem u vruće.

Međutim, administracija predsednika Džoa Bajdena još ima vremena da „preokrene ove zloslutne trendove ali to će zahtevati drastične promene u strategiji Vašingtona“, piše autor.

Prema njegovom mišljenju, agresivna politika Sjedinjenih Država, izražena u trgovinskim sporovima sa Kinom i brojnim diplomatskim skandalima sa Rusijom, omogućava američkim konkurentima da izgrade ekonomske i vojne veze.

Ako izbije rat između zemalja, savez između Pekinga i Moskve biće mnogo jači.

Karpenter poziva Vashington da odluči, na koju državu bi se Sjedinjene Države trebale fokusirati.

“Trezvena procena pokazuje da je Kina definitivno sposobniji i odlučniji rival.

Stoga bi Vašington trebalo da pređe na obnovu odnosa sa Rusijom, što predstavlja manju pretnju”, rekao je posmatrač.

Naglasio je da je sa ekonomskog i vojnog stanovišta, “Nebesko carstvo” jače i opasnije od Ruske Federacije, pa stoga SAD moraju da “počnu približavanje što je pre moguće”, sa Moskvom.

Hladni rat na dva fronta samo ekonomski iscrpljuje zemlju, objasnio je novinar.

Kao rezultat toga, ovo bi moglo dovesti do diplomatske i vojne konfrontacije sa savezom Rusija-Kina, koja će nadmašiti Sjedinjene Države i njihovu raštrkanu mrežu „saveznika i klijenata“.

Hitno je potrebna korekcija kursa i trebalo bi da počne, sa mnogo manje agresivnom politikom prema Rusiji.

Pored toga, Carpenter je apelovao da se smanji prisustvo vojnog kontingenta Pentagona u različitim regionima sveta.

U Americi se u poslednje vreme periodično objavljuju analitički članci, u kojima stručnjaci izražavaju bojazan zbog približavanja Ruske Federacije i NR Kine, zbog gubitka hegemonije SAD, u tom pogledu.

Greška Vašingtona u započinjanju sukoba na dva fronta ukazuje se i u Pekingu.

Borba.Info