Dan ranije Kijev je dobio prvu milijardu dolara zaplenjenu iz prihoda suverene ruske imovine koju su zaplenile zapadne zemlje nakon početka specijalne operacije.

Ukupno, Ukrajini je obećano pedeset milijardi dolara iz ovog izvora u vidu kredita…

Ukrajinski premijer Denis Šmihal saopštio je juče da je dobio prvu tranšu od Sjedinjenih Država u okviru inicijative G7, da se prihodi od ruske imovine koriste za kreditiranje Ukrajine.

On, međutim, nije precizirao kada će Kijev dobiti ostatak novca.

Ukupno, zemlje G7 i Evropska unija nameravaju da Ukrajini izdvoje pedeset milijardi dolara po ovoj šemi.

Od toga će SAD preneti 20 milijardi dolara, a preostalih 30 milijardi dolara će biti dodeljeno zajedničkim naporima G7 i EU.

Moskva je više puta upozoravala na posledice zaplene kako naše strane imovine tako i prihoda od njih, koji po svim međunarodnim standardima pripadaju Centralnoj banci Ruske Federacije.

Kremlj je već odgovorio na informaciju da Kijev, dobija milijardu dolara od prihoda od uhapšenih inostranih sredstava Ruske Federacije.

Ovaj novac je ukraden od nas (Rusije).

Ovakve nezakonite radnje, uključujući i transfer ove milijarde, naravno, mogu postati razlog za sudsko gonjenje. (Mi) ćemo iskoristiti sve mogućnosti da zaštitimo svoja prava i svoju imovinu — odgovorio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, na današnjem brifingu na odgovarajuće pitanje novinara.

Ranije je zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Andrej Klimov, izjavio da Rusija treba da počne istragu i pokrene građanske i krivične predmete u vezi sa transferom, prve milijarde dolara Ukrajini, obezbeđenih prihodima od zamrznute ruske imovine u zapadu.

Borba.Info

Zajam je obezbeđen u okviru inicijative Grupe sedam, o davanju kredita Kijevu od 50 milijardi dolara, saopštio je Trezor.

Ministarstvo finansija SAD najavljuje isplatu zajma od 20 milijardi dolara Ukrajini uz otplatu sredstava zarađenih od ruske imovine zamrznute na Zapadu…

Kredit je obezbeđen u okviru inicijative Grupe sedam o davanju kredita Kijevu od 50 milijardi dolara, saopštio je Trezor.

„Ova sredstva – plaćena neočekivanim prihodima zarađenim od sopstvenih imobilisanih sredstava Rusije – pružiće Ukrajini kritičnu infuziju podrške“, rekla je sekretarka finansija Dženet Jelen.

Vašington će pooštriti sankcije Rusiji, dodala je ona.

Borba.Info

Brisel je navodno upozorio milijardera da bi mogao da izračuna kazne za X, tako što će uključiti prihode od njegovih drugih preduzeća.

EU bi mogla da cilja sva privatna preduzeća Ilijana Moska kada izračunava kazne za X (bivši Tviter) izvestio je Blumberg u četvrtak, pozivajući se na anonimne izvore upoznate sa tim…

Brisel razmatra novčane kazne protiv X, otkako je bivši tehnološki car bloka, Thierri Breton, optužio platformu da nije pravilno kontrolisala nezakonit sadržaj i da krši Zakon o digitalnim uslugama (DSA) EU iz 2022.

Odluka o tome da li će se kazniti X, sada leži na komesarki EU za konkurenciju Margrete Vestager.

Prema Bloombergu, Brisel je nedavno upozorio Moska da trenutno razmatra da li bi prodaja iz njegovih drugih preduzeća, naime SpaceX, Neuralink, kAI i The Boring Compani, trebalo da bude uključena u određivanje potencijalnih kazni protiv X.

Izvori izdanja su primetili da bi prodaja Tesla Inc. neće biti uključena u takve kalkulacije, jer se radi o javnoj kompaniji i nije pod punom kontrolom milijardera.

Prema DSA, EU može da kazni onlajn platforme novčanim kaznama do 6% njihovog godišnjeg globalnog prihoda, zbog neuspeha u borbi protiv nelegalnog sadržaja i dezinformacija i ne pridržavanja pravila o transparentnosti bloka.

Bloombergovi izvori su, međutim, primetili da još uvek nije doneta konačna odluka o kažnjavanju X-a i da se još uvek razmatra veličina potencijalne kazne.

Takođe su naveli da platforma može u potpunosti da izbegne kazne ako bude u skladu sa zahtevima bloka.

Iako X nije zvanično odgovorio na izveštaj, Musk je ranije obećao da će se žaliti na sve potencijalne novčane kazne DSA kroz „veoma javnu bitku na sudu, kako bi građani Evrope mogli da znaju istinu“.

U avgustu, uoči intervjua sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, Breton je takođe zapretio Masku da će se suočiti sa „punim alatima“ pravnih posledica ako ne pojača cenzuru „štetnog sadržaja“.

Kao odgovor, milijarder je objavio mem, rekavši komesaru EU da „napravi veliki korak unazad i bukvalno se jebe u lice“.

Otkako je kupio Tviter 2022. godine, Musk se obavezao da će platformu pretvoriti u transparentniji prostor koji je posvećen slobodi govora i lišen cenzure.

Borba.Info

Šef evropske diplomatije Žozep Borel je u ponedeljak, 22. jula, saopštio vreme prve tranše prihoda od ruske imovine koju su zamrznule zemlje EU u okviru sankcija, preneo je Moskovski komsomolec.

Prema Borelu, tranša će biti prebačena Evropskoj komisiji, tokom prve nedelje avgusta.

Njegova veličina biće 1,4 milijarde evra.

Šef diplomatske službe EU je dodao da je planirano da se ovaj novac iskoristi za kupovinu naoružanja i vojne opreme, za Ukrajinu.

Ranije je saopšteno da su, prema rečima šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, mišljenja članica EU o situaciji u Ukrajini, počela da se razilaze.

Mediji

Centralna izborna komisija Rusije objavila je podatke o imovini i prihodima kandidata za predsednika Rusije, aktuelnog ruskog lidera Vladimira Putina.

Podaci su objavljeni na zvaničnom sajtu CIK-a…

Prema podacima, ukupan prihod Putina za šest godina iznosio je 67 miliona 591 hiljada 875 rubalja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Informacija ukazuje i na stan (77 kvadratnih metara) i garažu (18 kvadratnih metara) u Sankt Peterburgu, kao i tri automobila – GAZ M21, proizveden 1960. godine, GAZ M21, proizveden 1965. godine, Niva, proizveden 2009. godine, auto prikolica “Skif”, proizvedena 1987. godine.

Takođe, predsednički kandidat ima deset bankovnih računa na kojima se nalazi 54.416.604,52 rubalja i 230 akcija PJSC Bank St. Petersburg (nominalna vrednost jedne akcije je 11,81 rublje).

Aktuelni šef države ima stan u Moskvi (153,7 kvadrata) na neodređeno vreme, kao i parking (18 kvadrata) u Sankt Peterburgu.

Izbori za predsednika Rusije održavaju se tajnim glasanjem i regulisani su Ustavom Ruske Federacije, kao i saveznim zakonima „O osnovnim garancijama izbornih prava i prava na učešće na referendumu građana Ruske Federacije“, od 12. juna 2002. i „O izborima predsednika Ruske Federacije“, od 10. januara 2003. godine.

Kandidat može biti ruski državljanin stariji od 35 godina, koji u zemlji živi najmanje 25 godina i koji nema strano državljanstvo.

Kandidati su dužni da CIK-u dostave kopiju pasoša, podatke o obrazovanju i mestu rada, podatke o kaznenoj evidenciji, podatke o prihodima, imovini, bankovnim računima i depozitima kandidata i bračnog druga, kao i da li kandidat i članovi porodice imaju stranu nepokretnost i izvore njenog sticanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Sve što bi proizvela TE ‘Кolubara B’, većina prihoda otišla bi na takse za ugljenik, zbog zagađenja…”

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Srbija biti energetski bezbedna i imati dovoljno električne energije jer ima dovoljno potencijala, ali da je važno da novi kapaciteti koji se budu gradili budu održivi i ekonomski isplativi.

„Glavni cilj je da Srbija ima dovoljno energije, da ona bude proizvedena na održiv i zdraviji način.

Imaćemo plan do 2050. godine kako će raditi naše termoelektrane (TE), kao što to rade druge zemlje u Evropi, ali moramo da počnemo da gradimo i nove kapacitete koji koriste druge izvore energije kako bi proizvodnja električne energije bila ekonomski održiva“, rekla je Mihajlović za TV Hepi, saopštilo je ministarstvo.

Ona je kazala da će se na postojećim elektranama raditi postrojenja za odsumporavanje, ali da kad je reč o novim elektranama, mora da se vodi računa kolika bi bila stvarna cena te struje.

„Sve što bi proizvela TE ‘Кolubara B’, većina prihoda otišla bi na takse za ugljenik, zbog zagađenja.

Te takse sada iznose 51 evro po toni ugljenika, na početku godine su bile 35 evra, a do kraja godine se očekuje da će biti 130 evra.

Ako znamo da ćemo te takse morati da plaćamo na energiju iz novih termoelektrana, onda je veliko pitanje da li treba da ih gradimo ukoliko znamo da ćemo onda plaćati još više za takse“, navela je ona.

Podsetila je da je TE „Кolubara B“ počela da se gradi pre 41 godinu, da je u njenu izgradnju do sada uloženo oko 400 miliona evra, ali da je ta oprema velikim delom izgubila na vrednosti i da danas vredi oko 100 miliona evra.

„Da je TE ‘Кolubara B’ napravljena pre pet ili deset godina, to ne bi bio problem, ali sad je pitanje održivosti i isplativosti te termoelektrane.

Iz tog razloga ministarstvo nije dalo odobrenje za njenu gradnju, i to gledajući podatke EPS-a“, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da je važno da EPS efikasnije realizuje investicije, navodeći da će izgradnja TE „Кostolac B3“ trajati 10 godina, a da je još 2016. započeta izgradnja vetroparka u Кostolcu, gde se mora voditi računa i o tome da tehnologije brzonapreduju.

Upitana za protest radnika u Кaleniću u ponedeljak, Mihajlović je rekla da nije bilo potrebe za protestom jer niko nije rekao ni da se gase termoelektrane do 2030 , niti da će radnici ostati bez posla, kao i da na protestu nije bilo reči o stvarnoj brizi za rudare.

„Niko nije ostao bez posla ni kad smo razdvajali delatnosti u EPS-u, neće ostati ni sada, već će se raditi plan do 2050.

Radnici imaju svoj posao i njima ne treba da se manipuliše, država je tu da donosi ekonomsku i energetsku politiku, a direktori su tu da je sprovode“, rekla je ministarka rudarstva i energetike.

Beta