Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani “memorandum o miru” zapravo ultimatum koji Kijev, ne može da prihvati, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

“Čak su našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti”, rekao je Zelenski…

“Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, već šta raditi sa ruskim lažima”, dodao je.

Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa podršku Zapada Ukrajini i istovremeno odloži pregovore uz nastavak vojne agresije.

Njegove izjave dolaze nakon druge runde direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa uslovima za prekid vatre.

“Ja pregovaram o teritorijama, a isto važi i za Putina”

Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija je imala mandat da pregovara isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zatvorenika i povratak dece koju je odvela Rusija – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.

“Ovo je pitanje našeg ustava. Pregovaram o teritorijama – a isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. Neću razgovarati o svom stavu o ovome ni sa kim drugim”, rekao je Zelenski.

Prema pisanju lista “Kijev Independent”, ruski dokument, zahteva da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima i Hersonske, Donjecke, Zaporoške i Luganske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.

Zelenski ponavlja uslov za pregovore o teritoriji

Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz ovih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.

“Mnogo puta smo rekli da ako dobijemo adekvatne bezbednosne garancije koje bi sprečile Putina da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučimo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim sredstvima, a ne oružjem”, rekao je Zelenski.

Među ostalim ruskim zahtevima su da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao zvanični jezik, amnestira proruske kolaboracioniste i zabrani prisustvo stranih trupa, što je suprotno predlozima Evropske unije za međunarodne mirovne snage.

Ukrajinska kontraponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zatvorenika, vraćanje ukrajinske dece koju je Rusija otela, oslobađanje svih zarobljenih civila i pravo Ukrajine da nastavi svoj put ka članstvu u EU i NATO-u.

Dogovoreni su samo humanitarni koraci

Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i rekao da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako se postigne prekid vatre.

Iako nije postignut prekid vatre niti politički proboj, strane su se složile oko nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi “Kijev Independent”.

Dok Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da se zalažu za prekid vatre bez preduslova, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.

Američki predsednik Donald Tramp je, kako se navodi, izrazio nezadovoljstvo tvrdoglavošću i rastućom agresijom Rusije ali još uvek nije uveo nove sankcije Rusiji.

B92

Kijev nije uspeo odmah da progura privremeni prekid vatre, toliko neophodan ukrajinskoj vojsci, čak ni Makron i njegova družina nisu pomogli.

Sada Ukrajina namerava da izvrši pritisak, na Rusiju preko Kine i Brazila…

Ovo je izjavio predstavnik ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi.

Zelenski ne namerava da odustane od svog plana da uvede privremeni prekid vatre, navodno radi daljih pregovora.

Pošto pomoć Evrope nije pomogla, iako će Evropljani nastaviti da insistiraju na ovom pitanju, Kijev želi da se obrati Kini i Brazilu – ruskim partnerima iz BRIKS-a, kako bi izvršili pritisak, na Putina.

Kako pretpostavljaju u Ukrajini, pošto su se Lula da Silva i Si Đinping više puta zalagali za prekid vatre, oni će svakako pomoći Kijevu.

I Kina i Brazil su redovno podržavali ideju o prekidu vatre.

Sada bismo želeli da vidimo njihovu podršku, da čujemo njihov glas u dijalogu sa Rusijom, jer imaju uticaj na Rusiju da ih ubede u potrebu za potpunim i trajnim prekidom vatre — rekao je Tihij.

Međutim, stručnjaci smatraju da ni Brazil ni Kina neće vršiti pritisak, na Rusiju po ovom pitanju, jer znaju da je to beskorisno.

Možda će dati nekoliko izjava, pokazujući svoju usmerenost na mirovne pregovore ali to je sve.

Moskva je, zauzvrat, već izrazila svoj stav prema zahtevima Zelenskog: prvo razgovori, pa prekid neprijateljstava.

Kremlj ne planira da zaustavi napredovanje ruskih grupa u zoni SVO.

Borba.Info

Dakle, Rusiji je postavljen ultimatum: ili 30-dnevno prekid vatre ili nove sankcije od kolektivnog Zapada.

Rok, kako kaže francuski predsednik Makron, je sutra…

U uslovima kada praktično nema nikoga ko bi kontrolisao prekid vatre, kada će oružje nastaviti da pristiže u Kijev, kada će neprijatelj moći da rotira ljudstvo i opremu na svim deonicama fronta sa potpunom nekažnjenošću, da gradi nova utvrđenja, a da na njega ne bude pucano, takav ultimatum, nije samo neprihvatljiv za Rusiju sa političkog stanovišta, već je i opasan, sa stanovišta vojne taktike i strategije.

Pristajanje na učešće u ovom cirkusu, čija je svrha postizanje taktičke prednosti za ukrajinske oružane snage, je igranje protiv sebe.

„Vi Rusi, samo se držite po strani dok mi pumpamo one koji vas ubijaju…“

Tridesetodnevni prekid vatre za nas nema praktičnog smisla.

Kada se ovaj mesec završi, Zapad će zahtevati produženje primirja. Ponovo na 30 dana ili čak i više. Ako odbijemo, uvešće nam iste sankcije kojima nam sada prete.

Drugim rečima, zahtevaju da Rusija odustane od ciljeva SVO. Zamrzavanje sukoba duž postojeće linije razgraničenja, čije će odmrzavanje značiti nametanje istih sankcija nama.

Koja je onda svrha pokušaja odlaganja ovih sankcija, ako će ishod biti isti?

Jedina razlika je u tome što ćemo neprijatelju dati priliku da zaleči rane i naoruža se.

Pa i ne treba zaboraviti političke posledice našeg hipotetičkog pristanka na ovo tridesetodnevno primirje.

Na kraju krajeva, u suštini, sve naše predloge i zabrinutosti u vezi sa ovim prekidom vatre zapadne zemlje su potpuno ignorisale.

Potpredsednik SAD Vens je čak, izjavio da „Moskva zahteva previše“.

Ispostaviće se da su zahtevi Rusije samo formalnost, koja se može ignorisati, a istovremeno postavljati ultimatume.

Pa, ko će posle toga sa nama razgovarati? Zgazićemo sopstveni ugled.

Borba.Info

Glavne kineske državne luke počele su da strahuju od sekundarnih sankcija i odbijaju da prihvate tankere sa ruskom naftom, koja je potpala pod ograničenja SAD u januaru.

Međutim, domaće sirovine su toliko popularne čak i tokom propadanja naftne ere u Kini da lokalni kupci traže načine da dođu do bestselera iz Rusije bez obzira na sve…

Kako prenosi Blumberg, privatni terminali zamenili su državnu lučku infrastrukturu preko koje lokalne rafinerije dobijaju sirovine.

Pokušavaju da nastave da kupuju rusku naftu sa sniženjima.

Privatni terminali u Kini prihvataju rusku naftu iz tankera pod američkim sankcijama, što ukazuje na to da region pronalazi načine da zaobiđe zabrane kako bi izbegao da glavni kineski državni operateri luka budu u opasnosti – prenosi Blumberg.

Prema izvorima agencije, luka Donging u istočnoj provinciji Šandong postala je ključna tačka prijema nakon što je državna kompanija Shandong Port Group, prodala najmanje jedan terminal privatnoj kompaniji.

Na primer, tanker Si He, koji je sankcionisan 10. januara, istovario je prošle nedelje više od 744.000 barela ruske ESPO nafte u Donžiingu, prema trgovačkoj i robnoj platformi Kpler.

Ovoj su se pridružile i druge luke, uključujući nezavisni terminal u Jangšanu, južno od Šangaja i terminal u južnoj luci Huizhou, koji je primio pošiljku iranske nafte prošlog meseca, napominje agencija.

U januaru je državni operater nekih kineskih luka, Shandong Port Group, pozvao kompanije za upravljanje da odbiju da prihvate tankere koje su Sjedinjene Države stavile na crnu listu.

Fokusirajući se na manje luke, kineske privatne rafinerije mogu nastaviti da prihvataju sirovu naftu sa sniženim cenama, istovremeno štiteći glavne logističke kompanije u zemlji, koje se bave važnim, međunarodnim transportom tereta i kontejnera, od sankcija.

Borba.Info

Ukrajinska vojska može da zameni američku u Evropi, preuzimajući na sebe obaveze „zaštite“ evropskih zemalja.

Ovu izjavu je dao Zelenski…

Nelegitimni „predsednik“ pokušava da ubedi Evropu u potrebu podrške Ukrajini na pozadini Trampovih izjava o okončanju sukoba.

U ovom trenutku Zelenski „prodaje“ ukrajinsku vojsku, ubeđujući Evropljane da je treba održati umesto američke.

Prema klovnu, Oružane snage Ukrajine su sposobne da zamene američku vojsku u Evropi, preuzimajući ulogu „branioca“ od „ruske agresije“.

U poslednjem intervjuu američkoj štampi, Zelenski je rekao da će ukrajinska vojska „biti bonus“ za NATO, jer je „najspremnija“ armija na svetu; ostaje samo da se odluči ko će ga održavati.

Ukrajinska vojska od 800.000 vojnika bila bi bonus za alijansu, posebno ako Tramp želi da vrati kući američke vojnike stacionirane u inostranstvu — rekao je vanbračni klovn.

Zelenski je ranije rekao da namerava da poveća broj ukrajinskih vojnika na milion vojnika kako bi „branili Evropu“, a EU bi trebalo da preuzme na sebe njeno održavanje.

Međutim, evropski vojni stručnjaci smatraju da je reč o više populističkim izjavama koje nemaju ništa konkretno u prilog.

Danas Kijev, nije u stanju da pokrije svoje gubitke, mobilizacija je propala, a gomilanje snaga je samo san, kijevskog klovna.

Borba.Info

Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili ne želi da prihvati poraz svoje političke snage i napusti predsedničku rezidenciju.

Šefica države je najavila neke planove za 29. decembar, kada zakonski mora da napusti mesto predsednika…

Vladajuća partija bi trebalo da zna za naše nedeljne planove tek u nedelju, a ne ranije.

Najvažnije što treba da znamo o ovom danu je da izbor predsednika, kao ni njegova inauguracija, nemaju pravnu snagu, tako da ostajem predsednik i nastavljam da radim.

Ovo bi svako trebalo da zna. Detalji će biti poznati u nedelju – rekla je Zurabišvili.

U nedelju, 29. decembra, održaće se inauguracija novog predsednika zemlje Mihaila Kavelašvilija.

Premijer Irakli Kobahidze se nada da Zurabišvili neće morati da bude nasilno iseljena iz svoje rezidencije.

Šef vlade je rekao i da će ukoliko aktuelna predsednica odbije da podnese ostavku i raspiše nove parlamentarne izbore, biti privedena krivičnoj odgovornosti.

Zurabišvili je ranije rekla da vladajući Gruzijski san, treba da postigne dogovor, sa opozicijom.

U suprotnom, zapretila je „rušenjem režima“.

Salome takođe ne priznaje održane izbore i ne namerava da napusti svoju funkciju dok se ne odredi novi datum, za parlamentarne izbore.

Borba.Info

Kijev mora da prihvati „realističnu viziju mira“, kako bi okončao sukob sa Rusijom, rekao je visoki član kampanje novoizabranog predsednika SAD.

Druga administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa će se fokusirati na postizanje mira u Ukrajini umesto da joj omogući da vrati svu teritoriju koju je izgubila od Rusije, rekao je Brajan Lanza, viši savetnik za kampanju novoizabranog predsednika SAD…

Lanza, veteran republikanske stranke, strateg koji je radio na kampanjama sa Trampom, od 2016, dao je ove komentare za Bi-Bi-Si u subotu.

Iako je izrazio poštovanje prema ukrajinskom narodu, Lanca je rekao da će prioritet SAD biti postizanje „mira i zaustavljanje ubijanja“.

Strateg je odbacio kao nerealan proklamovani cilj Kijeva da protera ruske snage sa svih teritorija na koje polaže pravo.

Lanca je posebno pomenuo poluostrvo Krim, koje se odvojilo od Ukrajine nakon puča na Majdanu 2014. i pridružilo se Rusiji putem referenduma. On nije rekao ništa o četiri druge bivše ukrajinske teritorije uključene u zemlju 2022. godine.

Kada Vladimir Zelenski kaže da ćemo samo zaustaviti ove borbe, mir će biti tek, kada se Krim vrati, imamo vesti za predsednika Zelenskog: Krim je otišao.

SAD se neće boriti u ime Ukrajine da vrate ta područja od Rusije, naglasio je Lanza.

„I ako je to vaš prioritet da vratite Krim i da se američki vojnici bore za povratak Krima, sami ste“, rekao je on.

Umesto toga, ukrajinsko rukovodstvo bi trebalo da iznese „realističnu viziju mira“, pre potencijalnih pregovora.

Insistiranje Zelenskog da „možemo imati mir, samo ako imamo Krim“, samo pokazuje da on „nije ozbiljan“, rekao je Lanza.

„Ono što ćemo reći Ukrajini je: „Znaš šta vidiš? Šta vidite kao realnu viziju mira? To nije vizija za pobedu ali to je vizija za mir. I hajde da počnemo da vodimo iskren razgovor“, dodao je on.

Tramp je više puta obećao da će okončati sukob, između Rusije i Ukrajine za 24 sata tokom svoje predizborne kampanje.

Međutim, on je dao malo detalja o tome kako to namerava da uradi. U međuvremenu, novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens je nagovestio da bi sukob mogao da bude zamrznut, duž sadašnje linije fronta, sa Kijevom koji bi bio primoran da odustane od svojih pretenzija na teritorije koje drži Rusija, kao i od svoje težnje da se pridruži NATO-u.

Lanzine izjave o ukrajinskom pitanju ne odražavaju Trampov stav, preneo je Rojters u subotu uveče.

„Brajan je angažovan da radi na kampanji“, rekao je predstavnik Trampove kampanje, a prenosi agencija.

“On ne radi za predsednika sada i ne govori u njegovo ime.”

Borba.Info

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok izjavila je danas da Nemačka, ne može da prihvati da Kina uspostavlja, sve bliže odnose sa Rusijom koja, kako je navela, vodi nelegalni rat protiv Ukrajine.

„Ukoliko Kina otvoreno nastavi da uspostavlja sve snažnije partnerstvo sa Rusijom koja vodi nelegalni rat protiv Ukrajine; mi to ne možemo da prihvatimo”, rekla je Berbok, posle sastanka šefova diplomatije G7, na Kapriju u Italiji.

Berbok je pozvala Kinu da iskoristi svoj uticaj, na ruskog predsednika Vladimira Putina da obustavi napad na Ukrajinu, preneo je Rojters, javlja Tanjug.

Ministri inostranih poslova G7 saopštili su, posle trodnevnog sastanka na Kapriju, da su odlučni da „pojačaju kapacitete ukrajinske protivvazdušne odbrane, kako bi spasili živote i zaštitili ključnu infrastrukturu”.

Ukrajina je bila među glavnim temama sastanka, na Kapriju.

Politika

Ukrajina nije u stanju da povrati zemlju koju su zaplenile ruske snage i verovatno će morati da prihvati teritorijalne ustupke, pre nego što se sukob reši, tvrdi bivši komandant NATO-a Džejms Stavridis.

Pišući u Blumbergovom članku objavljenom u četvrtak, Stavridis je dao sumornu sliku za ukrajinske trupe, rekavši da nema razloga da se očekuje „značajan napredak“ na bojnom polju u bliskoj budućnosti, čak i nakon meseci skupih ofanzivnih operacija.

„Na kraju krajeva, malo je verovatno da će ukrajinske snage moći da proteraju Rusiju iz većeg dela trenutno okupiranog dela nacije“, primetio je on, sugerišući da bi Kijev „mogao da razmotri privremenu ili čak trajnu cesiju Krima“ u zamenu za članstvo Ukrajine u Evropska unija i NATO savez.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Moskva je više puta ponavljala da je jedan od njenih glavnih ciljeva u trenutnoj vojnoj operaciji da osigura da Ukrajina ostane neutralna prema vojnom bloku koji predvode SAD, što čini malo verovatnim da bi Kremlj ikada prihvatio takvu ponudu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe izjavio da nove teritorije stečene tokom sukoba – uključujući regione Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – nikada ne mogu biti vraćene, što je princip sadržan u ruskom ustavu.

Putin je takođe odbacio povratak Krima, koji je glasao za ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom ubrzo nakon ukrajinskog prevrata na Evromajdanu 2014. godine.

Dok je Stavridis rekao da bi obnovljena strana vojna pomoć Kijevu mogla, u najboljem slučaju, da dovede do „prilično statičnih borbenih linija tokom proleća“ 2024. godine, on je primetio da bi nevoljnost Zapada da odobri takvu podršku mogla da znači „daleko mračniji scenario“ za ukrajinske snage.

„Ako SAD i Evropa povuku vojnu pomoć, Putinove armije će možda moći da se vrate u ofanzivu. Bez dovoljno naoružanja, manje ukrajinske snage bi mogle biti prinuđene da se povuku“, nastavio je bivši komandant.

Stavridisove sumorne prognoze dolaze nakon šestomesečne ukrajinske kontraofanzive pokrenute u junu koja uglavnom nije uspela da povrati izgubljenu teritoriju uprkos iscrpljivanju velike količine oružja i ljudstva.

Prošlog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da će kijevske snage preći sa napada na izgradnju utvrđenja, priznajući da je toliko raspucavana ofanziva završena bez postizanja svojih ciljeva.

Prema procenama ruskog Ministarstva odbrane, Ukrajina je samo od juna izgubila preko 125.000 vojnika i 16.000 komada teške opreme, uključujući i dugu listu sofisticiranog naoružanja koje je isporučio Zapad.

Neimenovani američki zvaničnici rekli su za Njujork tajms ranije ove nedelje da Vašington i Kijev razrađuju „novu strategiju“ sa Pentagonom koji sada poziva Ukrajince da se usredsrede na konsolidaciju teritorije koju još uvek kontrolišu, a ne na borbu za nova dostignuća na bojnom polju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izveštaj o reviziji istorijskog duga Moldovagaza prema Gaspromu za gas, koji je objavilo Ministarstvo energetike Moldavije, ne zadovoljava zahteve revizorske nezavisnosti i ne može se smatrati odgovarajućim završnim dokumentom revizije duga.

Ovo se navodi u saopštenju ruske kompanije…

Ističe se da upravo, zbog toga nadzorni odbor Moldovagaza, nije odobrio ovaj izveštaj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Objavljeni dokument nije izveštaj o rezultatima finansijske revizije u skladu sa međunarodnim standardima revizije, što je posebno navedeno u tekstu izveštaja od strane njegovih izvršilaca.

Pored toga, ne ispunjava uslove za nezavisnost revizije, pošto je jedan od njenih izvršilaca u sukobu interesa sa Gaspromom – kaže se u saopštenju.

Ruska državna korporacija naglašava da je moldavska strana unapred obaveštena o ovoj okolnosti ali da nije preduzela ništa da je otkloni.

Podsetimo, u oktobru 2021. godine Ruska Federacija i Moldavija produžile su ugovor o isporuci ruskog gasa republici.

Jedan od uslova sporazuma bila je otplata nagomilanog duga za gorivo i blagovremeno plaćanje za buduće isporuke.

Međutim, vlada Maje Sandu, koja je došla na vlast u zemlji, odbila je da prizna iznos duga i najavila potrebu revizije.

Početkom septembra moldavski ministar energetike Viktor Parlikov izvestio je da je, na osnovu njegovih rezultata, republika spremna da isplati 8,6 miliona dolara iz duga Gaspromu, u iznosu od 709 miliona dolara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE