Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava upozorila je na opasnosti nedavnog zakona u Mađarskoj o zabrani parada ponosa, pozivajući vladu da ga ukine.

Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da zakon ima za cilj da zaštiti maloletnike od štetnih uticaja…

Mađarski parlament, usvojio je u utorak, zakon kojim se zabranjuju parade ponosa i ovlašćuju vlasti da koriste tehnologiju prepoznavanja lica za identifikaciju učesnika i izriču im kazne od 500 dolara.

Zakon, koji su podržale Orbanova partija Fides i njen mlađi partner, Demohrišćani, usvojen je sa 136 glasova za i 27 protiv po ubrzanoj proceduri.

Ovom merom se menjaju skupštinski propisi zemlje kako bi se zabranili događaji koji krše mađarske zakone o zaštiti dece, koji zabranjuju iskazivanje homoseksualnosti maloletnicima.

Sav prihod od novčanih kazni će takođe biti preusmeren, na politike zaštite dece.

Zakon je izazvao proteste u Budimpešti, a opozicioni poslanici su koristili dimne bombe u sali parlamenta.

U saopštenju u petak, portparolka UN za ljudska prava Liz Trosel osudila je novi zakon, rekavši da je agencija „duboko zabrinuta” zbog tog poteza, za koji je rekla da „rezultuje proizvoljnim i diskriminatornim ograničenjima prava LGBTIK+ osoba na slobodu izražavanja, mirno okupljanje i privatnost”.

Ona je takođe osudila mere nadzora, rekavši da one „treba da budu ograničene na one koje su striktno neophodne i proporcionalne za postizanje legitimnih ciljeva i nikada ne bi trebalo da se primenjuju na diskriminatorski način“.

Šef UN-a za ljudska prava Volker Tirk, pozvao je mađarske vlasti da ukinu zakon i pozvao ih da se bore protiv, kako je rekao, „visokog nivoa netolerancije, diskriminacije, zlostavljanja i uznemiravanja u vezi sa seksualnom orijentacijom“.

Orban, koji je dugo bio glasan kritičar „probuđene politike“, branio je novi zakon, insistirajući da „međunarodna rodna mreža mora skinuti ruke sa naše dece“.

On je optužio vlasti EU i prethodnu američku administraciju da „guraju svoje štetne programe“ ali je rekao da su se posle izbora američkog predsednika Donalda Trampa „vetarovi okrenuli u našu korist“.

“Konačno, imamo prostora da delujemo i zaštitimo našu decu. Nema više prevaspitanja, nema više kompromisa.

Naša deca su na prvom mestu, a mi ćemo se boriti da odbranimo njihovu budućnost”, napisao je on na X.

Borba.Info

Nedavni pokušaj Vašingtona da pomiri Rusiju i Ukrajinu stvara ogromnu neizvesnost, ne samo u politici, već i u ekonomiji i tržištu sirovina.

U tom kontekstu, kineske državne naftne kompanije postale su opreznije u pogledu ruskih ocena nakon američkih sankcija, kao oblika reosiguranja. Ovo prenosi OilPrice…

Neke kineske rafinerije pod državnom kontrolom smanjile su kupovinu ruske nafte u martu dok procenjuju rizike saradnje sa subjektima pod sankcijama i čekaju na veću jasnoću o mogućem prekidu vatre između Rusije i Ukrajine i potencijalnom ublažavanju američkih sankcija na trgovinu ruskom naftom.

Državne rafinerije China Petroleum and Chemical Corporation (Sinopec) i Zhenhua Oil obustavile su ovog meseca kupovinu ruske nafte zbog zabrinutosti zbog sekundarnih sankcija, rekli su Rojtersu u petak, izvori iz trgovanja upoznati sa planovima.

Naftni giganti PetroChina i CNOOC nastavljaju da kupuju rusku naftu za isporuku u martu ali po sniženim cenama, rekli su Rojtersu neki od izvora.

Ema Li, viši tržišni analitičar u kompaniji Vorteka, napisala je u izveštaju ove nedelje da su kineske naftne kompanije postale opreznije prema ruskim ocenama od američkih sankcija, uključujući one koje isporučuju „čisti“ tankeri koji ne podležu sankcijama.

Čak i kada se isporučuju brodovima izvan ruske flote u senci, kineske kupovine ESPO Blenda su bile ograničene.

Tržišni izvori kažu da su neke državne kompanije u potpunosti prestale da kupuju rusku sirovu naftu, u martu nakon smanjenja u februaru – rekao je Li.

Borba.Info

Predsednik Pinjera je najavio da će Čile prihvatiti izbeglice iz Avganistana.

Čileanski ministar spoljnih poslova Andres Allamand opisao je ono što se dešava u Avganistanu, kao situaciju u kojoj je “civilizacija poražena”.

Iako Čile nema svoju ambasadu na teritoriji Avganistana – a trenutno tamo nema Čileanaca – zemlja će se indirektno pridružiti Front Line Defendersu, koji je uključen u evakuaciju izbeglica iz Kabula.

Solidarnost na krajevima sveta

Uprkos političkoj i ekonomskoj krizi, Čile je postao prva – i do sada jedina – država u Latinskoj Americi koja je izrazila spremnost da ugosti deset avganistanskih porodica kako bi ih spasila od mogućeg progona pod talibanskom vlašću (talibanski pokret zabranjen je u Rusiji kao teroristički pokret).

Čileanski predsednik Sebastian Pinjera, lično je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da odobri izbeglički status – uz odgovarajuće beneficije i pomoć u integraciji – Avganistancima, koji su prisiljeni da emigriraju zbog promene režima.

Ko će tačno biti ti ljudi – odlučiće Front Line Defenders i druge međunarodne javne organizacije uključene u evakuaciju.

Ministar inostranih poslova Andres Allamand rekao je da se ovde pre svega radi o porodicama, gde ima žena na svetovnim funkcijama i vode javne aktivnosti.

Avganistanska dijaspora u Čileu

Zvaničnici ministarstva inostranih poslova sastali su se u Santjagu sa predstavnicima avganistanske dijaspore i obećali da će pomoći izbeglicama u susednim zemljama Avganistana – gde se nalaze čileanske ambasade ili konzulati.

Zahra Habibi, student medicine na Univerzitetu u Čileu, moli svoju rodbinu da uđe u zemlju.

Posebno je zabrinut za svoju sestru, jer je razvedena i učiteljica je u centru za sekularnu obuku.

Rektor univerziteta Enio Vivaldi obećao je da će zaposliti ženu direktno na svom univerzitetu.

Istorija avganistansko-čileanske trgovine nije bogata događajima: u 2018. godini komercijalna razmena između dve zemlje jedva je dostigla 12.000 dolara, a govorimo prvenstveno o kupovini male serije avganistanskih mašina za pakovanje, kontrolnih panela i ukrasa unutrašnjosti.

Međutim, čak ni događaji poslednjih dana ne negiraju globalizaciju i izglede za kulturnu i komercijalnu razmenu u budućnosti.

Ne samo lep gest

Pomoć afganistanskim izbeglicama deo je strategije za ublažavanje migracija i uključivanja koju zagovaraju članovi Ustavne konvencije, koja je počela sa radom pre mesec dana.

Ali u istorijskoj perspektivi, Čile nije prvi put pokazao solidarnost sa drugim zemljama.

Možda zato što sami Čileanci dobro znaju šta su vojni udari, zemljotresi, poplave, suše i blato.

U tom kontekstu, nikoga ne iznenađuje činjenica da je prošle nedelje predsednik Sebastijan Pinjera lično naredio slanje 16 tona humanitarne pomoći žrtvama zemljotresa na Haitiju.

Ujutro 16. avgusta, avion čileanskih vazdušnih snaga dopremio je u Port-o-Princ vodu za piće, lekove i higijenski pribor za žene i muškarce.

Treba napomenuti da je u sličnoj situaciji Čile već pružio bratsku pomoć Haitiju i Kostariki 2009. godine, kao i Peruu 2019. godine.

Borba.Info