Pobeda Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Državama 5. novembra primorala bi Evropsku uniju da prilagodi svoj stav o ratu u Ukrajini, izjavio je u nedelju mađarski premijer Viktor Orban.

„Evropa ne može sama da podnese teret rata, a ako Amerikanci pređu na mir, onda se i mi moramo prilagoditi i o tome ćemo razgovarati u Budimpešti“, rekao je Orban, prema izveštaju Reuters-a, prenosi Politico.

Orban je takođe ponovio svoju podršku Trampu uoči izbora u utorak, na kojima se bivši američki predsednik bori protiv aktuelne potpredsednice Kamale Haris.

Ističući da je pobeda Trampa nešto u šta „ne samo da verujem, već i čitam brojke“, mađarski lider je rekao da „mi (u Evropi) moramo da shvatimo da ako u Americi bude predsednik koji podržava mir … onda Evropa ne može ostati za rat.”

Tramp je obećao da će okončati rat u Ukrajini „vrlo brzo“ ako pobedi na izborima, zahvaljujući „veoma dobrim odnosima“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Bivši američki predsednik se zavetovao na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim 27. septembra.

Obraćajući se pristalicama na mitingu u Mičigenu u subotu, Tramp se požalio da SAD „iskorišćavaju sve zemlje širom sveta, uključujući saveznike.

„I u mnogim slučajevima, naši saveznici su gori od naših takozvanih neprijatelja“, dodao je on.

Orban je u četvrtak na društvenim mrežama napisao da je imao telefonski razgovor sa Trampom u kojem je republikanskom kandidatu poželeo „najbolju sreću“ na izborima.

N1

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je u sredu da se svet kreće u „doba haosa“, dok se podeljeni Savet bezbednosti bori da se prilagodi kritičnim geopolitičkim pitanjima i tekućim globalnim krizama.

U svom godišnjem obraćanju Savetu bezbednosti u Njujorku u kojem je izložio svoje prioritete za 2024. godinu, Gutereš je rekao da sukobi i ratovi širom sveta stvaraju „opasnu i nepredvidivu“ stvarnost za nevine civile.

„Za milione ljudi koji su uhvaćeni u sukobe širom sveta, život je smrtonosni, svakodnevni, gladni pakao“, rekao je Gutereš Generalnoj skupštini UN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo „doba haosa“, kako ga je opisao, stvorilo je „opasnu i nepredvidivu slobodu za sve“ u vreme, kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „zašao u ćorsokak, oko geopolitičkih pukotina“.

Među pitanjima koja dele UN, rekao je Gutereš je i izraelski rat u Gazi.

On je dodao da su ga “posebno uznemirili” izveštaji da Izrael namerava da usredsredi svoju vojnu ofanzivu, na južni deo opkoljene enklave, gde je više od milion ljudi potražilo zaklon, od vazdušnog i kopnenog bombardovanja.

„Takva akcija bi eksponencijalno povećala, ono što je već humanitarna noćna mora, sa neopisivim regionalnim posledicama“, upozorio je. nesigurnost i rasplamsavanje regionalnih tenzija.

„Posle decenija nuklearnog razoružanja, države se utrkuju da svoje nuklearne arsenale učine bržim, tajnijim i preciznijim“, rekao je on.

Oružje se razvija bez zaštitnih mera, dodao je, „stvarajući nove načine da se međusobno ubijamo – i uništavamo čovečanstvo“.

Gutereš je naveo da, dok je Savet bezbednosti u prošlosti doživljavao podele, „današnja disfunkcija je dublja i opasnija“.

„Tokom Hladnog rata, dobro uspostavljeni mehanizmi pomogli su u upravljanju odnosima supersila“, rekao je on.

„U današnjem multipolarnom svetu takvi mehanizmi nedostaju.“

Šef UN je takođe pozvao države članice da „sklope mir sa planetom“ obavezujući se na smanjenje štetnih emisija i radeći, na postepenom ukidanju fosilnih goriva, naglašavajući da „rat čovečanstva sa priroda „luda bitka za izbor“.

Usred sumornih globalnih izgleda, Gutereš je pozvao svetske lidere da se okupe, na „Samitu budućnosti“ koji će se održati u Njujorku u septembru, dodajući da je to prilika za globalne lidere da „oblikuju multilateralizam u godinama, koje dolaze“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar Natoa Jens Stoltenberg rekao je da je ta alijansa jedna od najuspešnijih, jer uspeva da se prilagodi promenama u svetu i obezbedi mir.

Kako je naveo, NATO je pomogao da se okončaju dva brutalna rata na Balkanu.

“Pre 40 godina bio je Sovjetski savez, sada Sovjetskog saveza nema i ljudi kažu NATO treba da promeni oblast i promenili smo oblast i pomogli da se okončaju dva etnička rata na Balkanu, u BiH i u Srbiji ili na Kosovu”, poručio je Stoltenberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako dalje ističe, NATO je uradio nešto što niko nije mogao da pretpostavi – bio je na prvoj liniji borbe protiv terorizma 2011. i nastavio da pruža pomoć Sjedinjenim Državama i nakon 2014.

“NATO se ponovo prilagodio više se fokusirajući na kolektivnu odbranu i u Evropi smo najjače pojačanje naše kolektivne odbrane”, naglasio je Stoltenberg.

Kada se pogleda kriza 1974. izazvana krizom na Kipru, to je pokazalo zašto je NATO najuspešnija alijansa u istoriji, zaključio je on.

Stoltenberg je poručio da će NATO nastaviti da se menja u skladu sa promenama i izazovima u svetu.

Rekao je da je značaj te alijanse mnogo veći nego pre tri godine, jer postoji rat na tlu Evrope, a Kina postaje sve snažnija i snažnija, te je veoma značajno da zemlje članice ostanu zajedno.

“Kada smo svi zajedno, onda smo jači i sigurniji”, ocenjuje Stoltenberg, ističući da oseća, kada se pogleda puls javnog mnjenja, snažnu podršku Natou u celoj Evropi i u SAD.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE