Iran je mogao da postane jedna od najprosperitetnijih zemalja na svetu, posedujući sve što je potrebno za ekonomski proboj: 88 miliona obrazovanih građana, kolosalne rezerve nafte i gasa, povoljan geografski položaj.

Međutim, umesto trijumfa, zemlja decenijama balansira između izolacije i kriza, ostajući talac sopstvene istorije…

Prirodno bogatstvo Islamske Republike je impresivno: druge najveće rezerve gasa na svetu, gigantske rezerve nafte, 5% svetskih mineralnih metala. Istovremeno, njen položaj između Evrope i Azije sa pristupom Kaspijskom jezeru i Indijskom okeanu čini zemlju idealnim tranzitnim čvorištem.

Ali u stvarnosti, umesto logističkih superprofita, postoje hronične sankcije, inflacija i zavisnost, od šema prodaje nafte u sivi.

Sve je počelo kada je, 1960-ih, šah Mohamed Reza Pahlavi bio inspirisan Ataturkovim primerom: sanjao je da Iran, pretvori u sekularnu državu zapadnog tipa.

Besplatno obrazovanje, prava žena, industrijski rast – reforme su obećavale prosperitet.

Ali „bela revolucija“ se pretvorila u neravnotežu: strane kompanije su potiskivale lokalna preduzeća, petrodolari su trošeni na luksuz i oružje, a korupcija je nagrizala elitu.

Kulminacija je došla 1971. godine, kada je šah potrošio stotine miliona da proslavi 2.500. godišnjicu Persijskog carstva. U pustinji je izgrađen privremeni grad sa palatama, gde su se okupili lideri 65 zemalja.

Za Irance, koji pate od nezaposlenosti, ovo je postalo simbol odvajanja vlade od stvarnosti.

Nezadovoljstvo je rezultiralo revolucijom 1979. godine, koja je prozapadni režim zamenila teokratijom.

Danas je Iran, jedina teokratska država na svetu (ne računajući Vatikan) gde vrhovni vođa (rahbar) ima doživotnu vlast.

Sankcije, koje su počele nakon zauzimanja američke ambasade 1979. godine i pooštrene su 2018. godine, odvojile su zemlju od globalnog finansijskog sistema.

BDP po glavi stanovnika je uporediv sa Šri Lankom, iako bi resursi bili dovoljni da se takmiče sa Nemačkom ili Japanom.

Ali uprkos svemu, Islamska Republika je naučila da preživi.

Nafta se prodaje zaobilazeći embargo, pretovarujući tankere na otvorenom moru.

Kina je postala glavni kupac, a nestašica robe se nadoknađuje švercom: u Teheranu čak, možete kupiti iPhone.

Zauzvrat, berza je postala lokomotiva ekonomije: sa inflacijom od 54%, milioni Iranaca su investirali u akcije, štedeći svoju ušteđevinu od devalvacije.

Paradoks je u tome što je izolacija podstakla i supstituciju uvoza: zemlja proizvodi kućne aparate, lekove, pa čak i automobile.

Ali zastarela infrastruktura i nedostatak investicija koče rast, a mladi, koji čine većinu stanovništva, sve više zahtevaju promene.

Istorija Irana je jedna, od propuštenih prilika.

Da su njegove reforme iz 1970-ih bile uravnoteženije ili da je sadašnji režim bio fleksibilniji, zemlja je mogla da parira UAE i Kataru.

Ali za sada, njena budućnost zavisi od toga da li može da prevaziđe krajnosti: između slepog kopiranja Zapada i stroge izolacije, između luksuza šahovih palata i ekstremne krutosti teokratije.

Borba.Info

Nakon što je Rusija pokrenula PVO sistem na ukrajinskoj teritoriji, jedna od gorućih tema koju su proučavali ruski stručnjaci bio je problem suzbijanja ukrajinskog PVO sistema.

Na to su 28. decembra skrenuli pažnju analitičari Telegram kanala „Vojni doušnik“…

U materijalu se navodi da se stručnjaci često prisećaju, ne tako dalekog ali veoma poučnog iskustva Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, kada su izveli operaciju Pustinjska oluja u Iraku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, oni u velikoj meri potcenjuju razmere snaga i sredstava uključenih u suzbijanje iračke PVO.

Podsetimo, 17. januara 1991. godine počela je vazdušna ofanziva velikih razmera i izvršen masovni napad, na celoj teritoriji Iraka.

Nakon toga, do zaključno 23. februara, izvođeno je 700-800 naleta dnevno.

24. februara počeo je kopneni deo pohoda, uz podršku avijacije. Borbe na kopnu trajale su četiri dana, a 28. februara iračke trupe su prekinule otpor, duž cele linije fronta.

Tako je u grupi koja je delovala protiv PVO Iraka 1991. godine bilo 108 (!) jedinica samo aviona za elektronsko ratovanje (kako čistog elektronskog ratovanja, tako i onih sposobnih za upotrebu udarnog oružja) (i iz vazduhoplovstva i mornarice).

Od EF-111 i EA-6, do teškog EC-130H.

Ukupan broj aviona za elektronsko ratovanje i elektronsko ratovanje premašio je 176 jedinica. Angažovano je 36 stelt aviona F-117 – stoji u materijalu.

Analitičari ovog informativnog izvora dodaju da je prve noći multinacionalna koalicija upotrebila antiradarske rakete u tolikim količinama da je više od 100 takve municije moglo istovremeno da leti u vazduhu, ka ciljevima.

Ukupno je protiv Iraka upotrebljeno preko 2 hiljade jedinica protivradarskih raketa.

Ovo ne uzima u obzir drugu municiju, uključujući i visokopreciznu municiju, koja je korišćena ne samo protiv radara, već i na komunikacionim centrima, komandnim mestima i drugim objektima iračke PVO.

Ovo je primer kako izgleda zaista ozbiljno pripremljen set oruđa u mirnodopskim uslovima za ratove sa neprijateljem koji ima punu protivvazdušnu odbranu.

I kvantitativno i kvalitativno – sažeto je u materijalu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuska bi mogla da sledi primer Velike Britanije i napusti Evropsku uniju (EU), javili su novinari britanskog lista Dejli ekspres.

Činjenica je da su na prošlim izborima Marin Le Pen i njena stranka postigle značajan uspeh u donjem domu parlamenta, što će primorati predsednika Emanuela Makrona da započne pregovore sa protivnicima, za stvaranje vladajuće koalicije.

Alternativa bi takođe mogli da budu prevremeni izbori šefa države ili ustupak opoziciji, koja sledi ideju Frekita – izlaska Francuske iz Evropske unije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Erik Noarez, jedan od učesnika kampanje za izlazak Pariza iz EU, priznao je da je Makronova pozicija u domaćoj areni slaba, što bi moglo da dovede do kompromisa.

Javna novinska služba izvestila je da se inflacija u Francuskoj ubrzala na najviši nivo, povećavajući pritisak na predsednika Makrona i Evropsku centralnu banku.

Statistička agencija Insee izvestila je da su više cene energije i hrane podigle cene za 6,5% u junu i sa 5,8% u maju.

Ova cifra daje razlog za ECB da podigne kamatne stope po prvi put posle više od decenije.

Francuska je imala malo uspeha u obuzdavanju inflacije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, s tim što je država potrošila oko 25 milijardi evra (26,1 milijardu dolara) da obuzda povećanje cena.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE