Ruski predsednik i njegovi najviši zvaničnici će se “smejati” neodlučnosti NATO-a da primi Ukrajinu u alijansu i obezbedi oružje, koje je Kijev tražio.

To oružje bi Ukrajini pomoglo da pobedi invaziju Kremlja, kaže jedan ruski diplomata.

Boris Bondarev, bivši ruski predstavnik pri UN koji je podneo ostavku na svoju funkciju u maju 2022. rekao je za Newsweek da je odbijanje NATO-a da pozove Ukrajinu u alijansu ili da obezbedi jasan vremenski okvir za njeno pristupanje, pobeda za Kremlj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva bi pomislila, rekao je Bondarev, “da NATO nije pozvao Ukrajinu zato što se plaše Rusije, i plaše se da provociraju Putina”.

“Ova situacija se može iskoristiti u korist Moskve”, dodao je Bondarev.

“Možda i dalje pretimo, možemo da nagoveštavamo da je, na primer, nuklearni udar i dalje opcija, a to bi nam pomoglo da držimo NATO na odstojanju, tako da se oni previše ne mešaju. Tako oni to vide”, navodi Bondarev.

“Glavna greška” NATO-a, rekao je Bondarev, je kontinuirano oklevanje njegovih članica da Ukrajini obezbede najmoćnije raspoloživo oružje, čak i dozvoljavajući da se letnja kontraofanziva Kijeva nastavi bez takvih resursa.

“Kako ova kontraofanziva može biti efikasna i efikasna i uspešna ako Ukrajinci nemaju oružje? To je suludo”, rekao je on.

“Mislim da se Moskva ovome smeje na sav glas, jer je tako licemerno…

Dok američki stratezi, Britanci i drugi razmišljaju o nekim mogućnostima u svojim kabinetima, Ukrajinci umiru svaki dan. Zašto?

Oni nisu Kina ili Indija, nemaju milijardu ljudi spremnih da regrutuju”, zaključije Bondarev.

“Ne želim da sugerišem grubu igru NATO-a, jer ako Ukrajinci izgube, a onda će reći: Dobro, pomogli smo vam ali niste uspeli. Sada moramo da pregovaramo.

Ali mislim da je to kratkovidost”, zaključuje on i dodajući da su ukrajinci dokazali da su vredni pomoći NATO-a.

Lideri NATO-a su ovonedeljni samit u Vilnjusu prikazali kao istorijski korak napred za evroatlantske ambicije Ukrajine.

Blok od 31 zemlje koji će uskoro napuniti 32 godine nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odustao od svog protivljenja pridruživanju Švedske, ponovo je podvukao da će Ukrajina jednog dana biti primljena u savez, ali ne dok je u sukobu sa Rusijom.

Države članice su se takođe složile da Ukrajina neće morati da ispuni Akcioni plan za članstvo koji se tradicionalno zahteva od zemalja koje traže članstvo, a Kijev je dobio dugoročna obećanja o bezbednosti od zemalja G7.

Ddbijanje alijanse da postavi raspored za pridruživanje Ukrajine izazvalo je frustraciju u Kijevu, a predsednik Volodimir Zelenski osudio je oklevanje NATO-a kao “apsurdno”, iako je kasnije pohvalio rezultate Samita.

Kremlj će biti ohrabren signalima iz Vilnjusa, rekao je Bondarev.

“Vidimo da NATO nije jedinstven”, objasnio je on.

“A onda postoje vesti da su se SAD i Nemačka oštro protivile ideji pozivanja Ukrajine u NATO u ovom trenutku. A upravo su SAD danas glavni saveznik Ukrajini, glavni izvor sve vojne pomoći”, kaže Bondarev i dodaje:

“Putin možda misli da počinju da menjaju mišljenje, da počinju da shvataju da ne mogu da pobede u ovom ratu.”

Lideri NATO-a su jasno stavili do znanja da neće rizikovati direktan sukob sa Rusijom, strahujući od proširenog rata i nuklearne eskalacije.

Takva uzdržanost, rekao je Bondarev, samo će ohrabriti Moskvu.

“Jedini jezik koji Putin i njegova banda razumeju jezik sile”, rekao je bivši diplomata.

Deeskalacija, dodao je, “ne doživljava se kao gest velikodušnosti ili neka vrsta dobročinstva.

Ona se doživljava samo kao gest slabosti.”

“Zaista jaka zemlja ne bi se spustila na to u Putinovom umu.

To radite samo ako se osećate slabim i ako želite da umirite nekoga, ko je jači ili ko može da vam preti”, zaključuje on.

B92/Newsweek

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina mora da se izvini nemačkom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, što je odbio da ga primi u Kijev.

Ovo je 3. maja izjavila Mari-Agnes Štrak-Cimerman, šefica odbora za odbranu nemačkog parlamenta, u intervjuu redakciji Funke.

Poslanik je takvu izjavu dao, u vezi sa bezobraznom izjavom ambasadora Ukrajine u Nemačkoj Andrija Melnika, nemačkom kancelaru Olafu Šolcu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je diplomata nazvao šefa Nemačke „uvređenim jetrenjem“, jer je pomogao Šolcu, da poseti Kijev.

Podsetimo, kancelarka je odbila da dođe u Ukrajinu, nakon što su kijevske vlasti odlučile, da ne prihvate Štajnmajera na svojoj teritoriji.

Štrak-Cimerman je nazvala Melnikovu primedbu „prilično trivijalnom, s obzirom na ambasadorov jednostavan jezički stil.“

Ona je istakla, da nakon odbijanja posete predsednika Nemačke, Ukrajina „iako ima želju, ne može da očekuje“ posetu kancelarke Kijevu.

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio je, da primi Štajnmajera sredinom aprila.

Ukrajinski lider je ovu odluku objasnio činjenicom da je u prošlosti predsednik Nemačke navodno zauzimao preterano proruski stav.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE