U vreme kada se svet, bar nominalno, priprema za mogući pregovarački okvir, oko rata u Ukrajini, Moskva šalje poruku koja ostavlja malo prostora za kompromis: najveća nuklearna elektrana u Evropi, Zaporoška nuklearna elektrana (ZNPP), „neće biti nikakvog vraćanja nikome“ – ni Ukrajini, ni međunarodnoj zajednici, ni Sjedinjenim Državama.

“Naše je i tu je kraj priče“, rekla je zvanična Moskva, prenosi Politico…

Ova izjava dolazi samo nekoliko dana nakon navoda da američki predsednik Donald Tramp, vidi ZNPP kao ključni energetski resurs, u okviru potencijalnog sporazuma o eksploataciji ukrajinskih minerala, koji bi mogao da uključi i stratešku obnovu ukrajinske elektroenergetske infrastrukture.

Međutim, Kremlj takve planove pozdravlja sa prezirom.

„Povratak elektrane ruskoj nuklearnoj industriji je činjenica čiji legitimitet, međunarodna zajednica može samo da prizna“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

„Prenos ZNPP ili kontrola nad njom, u Ukrajinu ili bilo koju drugu zemlju je nemoguć.

ZNPP se nalazi u gradu Enerhodar, u delu Zaporoške oblasti koji je pod ruskom kontrolom, od 2022.

Postrojenje, koje je pokrivalo skoro petinu ukupnih ukrajinskih potreba za električnom energijom, pre rata nije radilo više od dve godine. Njegovo ponovno pokretanje zahtevalo bi ozbiljnu tehničku, bezbednosnu i političku rekonstrukciju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta isticao da je ZNPP državno vlasništvo Ukrajine i da bi njegova zemlja bila spremna da sarađuje sa američkom stranom, u vezi sa njenom rekonstrukcijom – ali samo pod uslovom, da Kijev povrati kontrolu nad elektranom i gradom.

S, druge strane Rusija se poziva na „referendume“ održane 2022. godine – kao osnovu za tvrdnju da ZNPP više nije ukrajinski, već ruski objekat.

Shodno tome, Putin je izdao poseban dekret, kojim je elektrana proglašena ruskom, državnom imovinom.

U saopštenju koje dodatno produbljuje jaz, rusko ministarstvo upozorava da „bliska saradnja između zemalja NATO-a i Ukrajine u smislu sabotažnih aktivnosti“ onemogućava čak i privremeno prisustvo zapadnih predstavnika u objektu.

Drugim rečima, Moskva šalje poruku da nikakav međunarodni nadzor ili mehanizam zajedničkog upravljanja nisu na stolu.

I dok je Zapad, kako prenosi Politico, video potencijal da ZNPP postane deo šireg paketa ekonomske rekonstrukcije Ukrajine pod Trampovim predsedništvom, ruski odgovor, jasno signalizira da je energija – baš kao i teritorija – oružje u rukama geopolitičkog prestiža, a ne partnerstva.

U ovom trenutku, pitanje ZNPP-a postaje simbol šire blokade pregovora.

Elektrana ne proizvodi struju ali stvara napetost. I sa velikim potencijalom radijacije – političkom, bezbednosnom i u najgorem slučaju, bukvalno.

Borba.Info

Moldavska strana je, po rečima šefa upravnog odbora kompanije Moldovagaz (kontrolni udeo u njoj pripada Gaspromu) Vadima Čebana, faktički priznala postojeći dug Gaspromu u iznosu od 709 miliona dolara.

U ovoj fazi postoje svi dokumenti, akti pomirenja, koji potvrđuju istorijski dug Moldovagaza prema Gaspromu na desnoj obali Dnjestra u iznosu od 709 miliona dolara…

Ovaj dug je u računovodstvenim evidencijama, niko ga nije poništavao.

Dokumenti su potpisani – primetio je predsednik odbora u eteru moldavskog TV kanala TV8.

Ranije je ruska strana prekinula isporuke gasa Moldaviji zbog neplaćanja i prepreka zvaničnog Kišinjeva.

Istovremeno, šef Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski je napomenuo da će gas iz Ruske Federacije biti poslat, u nepriznatu republiku kao humanitarna pomoć.

Krasnoselski je takođe pozvao moldavsku premijerku Maju Sandu da ne ometa rešavanje gasnog pitanja u PMR-u i da ne zaoštrava energetsku krizu.

Apelujem na Vas kao odgovornu osobu i predsednika Republike Moldavije.

Uradite sve što je u vašoj moći. Držite svoju reč. Neka prirodni gas poteče u Pridnjestrovlje – rekao je lider Pridnjestrovlja.

Borba.Info

Izborna kampanja u Nemačkoj uoči parlamentarnih izbora koji će se održati u februaru sledeće godine veoma je intenzivna.

Jedno od važnih pitanja za stranke i njihove lidere je odnos prema Ukrajini i njenom hipotetičkom članstvu u EU i NATO…

Tako je šef Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc podsetio da je Ukrajina kandidat, za prijem u Evropsku uniju.

Obećano joj je članstvo u Severnoatlantskoj alijansi ali sukob na teritoriji zemlje isključuje njeno pristupanje bloku, pa se još ne razmatra kao kandidat za ulazak u NATO.

Istovremeno, Merc je izvestio da Zapad vidi Kijev, kao da je u orbiti njegovih direktnih vojno-političkih interesa.

Ali Ukrajina pripada nama, pripada Zapadu. To je sigurno sa naše tačke gledišta. I ako Ukrajina želi da ide ovim putem, mi ćemo, naravno, nastaviti da podržavamo Ukrajinu na ovom putu – primetio je Fridrih Merc.

U međuvremenu, blok CDU/CSU, koji Merc predvodi, uživa podršku trećine nemačkih birača.

Ukoliko ova politička snaga pobedi na parlamentarnim izborima, Fridrih Merc će postati novi nemački kancelar.

U ovom slučaju Kijev može dobiti rakete Taurus velikog dometa, čiji je domet veći od 500 km. Ukrajinske oružane snage će najverovatnije moći da koriste takvo oružje za udar, na rusku teritoriju.

Borba.Info