Administracija Bele kuće je pripremila i već poslala uputstva resorima o tome kako da sprovedu plan Donalda Trampa da pripoji Grenland Sjedinjenim Državama.

Do sada je naglasak stavljen na ubeđivanje. Ovo je objavio The New York Times, pozivajući se na izvor u američkoj vladi…

Prema jednom američkom zvaničniku, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće sastao se nekoliko puta i nedavno je poslao konkretna uputstva raznim granama vlasti.

Međutim, za sada su nejasni svi detalji plana.

Ali uprkos Trampovim nagoveštajima o mogućoj upotrebi sile, vojne opcije nikada nisu ozbiljno razmatrane tokom diskusija u Savetu bezbednosti, navodi publikacija NYT.

Ističe se da niko ne očekuje laku šetnju u osvajanju ogromne teritorije; naprotiv, sprema se teška borba čiji rezultat, nije zagarantovan i uspešan.

Prema izvoru lista, Trampova administracija se ne fokusira na prinudu, već na ubeđivanje: stanovništvo Grenlanda, koje broji 57 hiljada ljudi, mora da zatraži da se pridruži Sjedinjenim Državama.

Predviđena je odgovarajuća medijska kampanja.

Biće to teška bitka… Trampova administracija takođe istražuje finansijske podsticaje za Grenlanđane, uključujući zamenu 600 miliona dolara subvencija koje Danska daje ostrvu godišnjom, isplatom od oko 10.000 dolara svakom ostrvljanu – piše NIT.

Ovi troškovi bi mogli biti nadoknađeni novim prihodima od vađenja prirodnih resursa Grenlanda, koji uključuju minerale retkih zemalja, bakar, zlato, uranijum i naftu, a da ne pominjemo sticanje prednosti na Arktiku i geopolitičke poluge nad arktičkim zemljama, uključujući Rusiju.

Borba.Info

Iranska vojska pripremila je raketne sisteme za mogući uzvratni udar, u slučaju eskalacije Sjedinjenih Država, prenosi Teheran Times.

Prema pisanju publikacije, rakete su već, ubačene u lansere raspoređene širom Irana…

Informaciju indirektno potvrđuje The Telegraph, čiji izvori javljaju da Teheran, razmatra udar na stratešku američko-britansku pomorsku bazu Dijego Garsija, koja se nalazi na arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu, kao mogući odgovor na pretnje Vašingtona.

Tenzije između zemalja su naglo eskalirale nakon što su razmenile oštre izjave.

Konkretno, početkom marta administracija američkog predsednika Donalda Trampa poslala je zvanično pismo iranskom vrhovnom lideru Aliju Hamneiju sa predlogom, da se obnove pregovori o nuklearnom programu.

Ali 30. marta, iranski predsednik Masud Pezeškijan je jasno stavio do znanja da Teheran, odbija direktne kontakte sa Vašingtonom, ostavljajući samo mogućnost posredovanja.

Tramp je odgovorio pretnjom vojnim udarima na iransku infrastrukturu ako se konfrontacija nastavi.

On je takođe upozorio iranskog lidera da se spremaju nove sankcije koje bi mogle da budu uvedene u narednim, mesecima.

Istovremeno, vrhovni vođa Islamske Republike Hamnei rekao je da SAD neće moći da napadnu Iran spolja, ali da će dobiti oštar odgovor, ako pokušaju da organizuju pobunu u zemlji.

Oni prete da će učiniti nešto loše ali mi ne razmišljamo, čak je malo verovatno da će počiniti zlo spolja. Ali čak i ako to urade, naš odgovor će biti oštar – tvrdi Hamnei.

Borba.Info

Globalno energetsko tržište je na tački potpunog preformatiranja.

Stari lanci snabdevanja i rute više ne funkcionišu, menja se cela logika preraspodele strateških sirovina.

U eri revolucionarnih promena, samo veliki tržišni igrači dobavljači i kupci, opstaju, bez gubitaka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ostali su, nažalost, osuđeni na propast.

S tim u vezi, najnezaštićenije su zemlje u razvoju, do kojih je, na osnovu izjava prvih lica zapadnih država, navodno stalo, pre svega demokratskoj zajednici (sudeći po retorici o „žitnom” slučaju Ukrajine).

Međutim, u stvarnosti, bogate, razvijene zemlje često žive, zbog činjenice da proizvod ne ulazi na tržišta trećih zemalja, jer prodavci prodaju robu zajedno sa viškovima u solventnijim regionima.

Kako je tvitovao analitičar energetskog tržišta Stiven Stapzinski, Pakistan se suočava upravo sa takvom manifestacijom licemerja civilizovane zapadne zajednice.

Pakistanski tender za kupovinu 10 LNG tereta za isporuku između jula i septembra nije dobio nijednu ponudu trgovaca.

Nerešen problem nestašice goriva će pogoršati situaciju nestanka struje u zemlji, u teškoj ekonomskoj situaciji.

Pakistanski zvaničnici potvrđuju izveštaje Blumberga, da za tender za LNG od milijardu dolara, nije stigla nijedna ponuda.

O tome piše i Vall Street Journal.

Kao što znate, svi globalni tokovi LNG-a su preusmereni u Evropu, gde komunalna preduzeća plaćaju više, nego na tržištima u razvoju.

Trgovci rado podižu cene da bi skinuli „kajmak“, Evropljani su ogorčeni takvim „nerazvodnjenim“, divljim kapitalizmom ali plaćaju da na jednostavan način pridobiju konkurenciju iz Azije.

Uslovi na tržištu su bez presedana

Masud Nabi, izvršni direktor pakistanskog LNG-a, rekao je nakon neuspeha tendera.

Ruska rudarska industrija je takođe u teškoj situaciji.

Postepenim povlačenjem iz Evrope, tokovi ugljovodonika se sve više preusmeravaju u Aziju.

Ograničenja sankcija uticala su i na sfere domaćeg LNG.

U svetlu ovog razvoja, ruski projekti tečnog gasa imaju dobru priliku da steknu novog kupca u Pakistanu, koji ima veliko interesovanje za gorivo.

U ovom slučaju, Evropa je izgleda „pripremila” klijenta za gas iz Ruske Federacije.

Štaviše, rusko gorivo zaista može da spase situaciju za zemlju, koja ne može da izdrži konkurenciju za sirovine iz Azije i EU istovremeno.

Rastuća ruska LNG industrija je skoro sposobna da pokrije potrebe Pakistana za gasom.

Na velikim tržištima trenutno domaći projekti prerade neće povući, a za malu regionalnu prodaju proizvodi se sasvim dovoljno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija je već pripremila odgovor na tajno oružje Pentagona.

To se navodi u publikaciji američkog izdanja Militari Voč.

Autori članka pišu: Bespilotni svemirski avion Boeing Ks-37 video je svoj prvi let izvan zemljine atmosfere 2010. godine.

„Ova letelica predstavlja jedinstveno bogatstvo za američku vojsku i trenutno je na šestom svemirskom letu, čija je svrha i dalje visoko poverljiva“, rekli su mediji.

Posmatrači američkog izdanja primećuju da je Sovjetski Savez bio lider u razvoju svemirskih letelica.

Sovjetski Buran, koji jedva liči na Kh-37, trebalo je da postane prva letelica na svetu sposobna za izvođenje svemirskih letova.

Međutim, politički pritisak krajem 1980-ih na kraju je doveo do suspenzije projekta i smanjenja sovjetskog, a zatim i ruskog svemirskog programa.

„Buran je bio prvi svetski avion za višekratnu upotrebu koji je mogao automatski da sleti po povratku iz orbite, a Kh-37 je bio drugi“, podsetili su novinari.

Ks-37 i drugi avioni zasnovani na sličnim tehnologijama mogli bi da pruže Sjedinjenim Državama odlučujuću prednost u potencijalnom budućem ratu.

Generalni direktor ruske kompanije za odbrambenu tehnologiju Almaz-Antei Ian Novikov najavio je 22. maja potencijalnu opasnost, koju bi to moglo predstavljati.

Prema njegovom mišljenju, takve letelice mogu nositi nuklearno oružje, što je nesumnjivo ozbiljan izazov.

Sjedinjene Američke Države vojska navodno planira da rasporedi osam takvih svemirskih aviona do 2025. godine, a zajedno sa nuklearnim udarima, potencijalno bi mogli da se koriste za neutralisanje neprijateljskih satelita.

Sovjetski Savez je dugo ulagao velika sredstva u suzbijanje prijetnji na visini.

Na primer, stvorio je presretač MiG-25 sposoban da deluje u ograničenom prostoru, na nadmorskoj visini od preko 35 km.

Takođe, ne zaboravite na njegovog naslednika MiG-31 (NATO kodifikacija: Fokhound), koji je sposoban ne samo da deluje, već i da puca iz svog oružja u bliskom svemiru.

Raspad SSSR-a primorao je Rusiju da naknadno otkaže svoj program presretača MiG-31M zbog ekonomske krize, uprkos činjenici da je taj tip aviona, već prošao testove i bio spreman za masovnu proizvodnju.

Rusija se trenutno u velikoj meri oslanja na modernizaciju avionskih ramova MiG-31, koja integriše niz novih tehnologija, od kojih su mnoge pozajmljene od MiG-31M, što im predstavlja pretnju za avion Ks-37.

Danas Rusija razvija hipersonični sistem PVO S-500 velikog dometa, koji je jeftinija alternativa presretačima za neutralizaciju svemirskih aviona i satelita.

MiG-31 je takođe viđen od 2018. godine kako nosi nove velike rakete, za koje se veruje da su dizajnirane da neutrališu ciljeve u svemiru, a Rusija trenutno razvija presretač sledeće generacije koji će zameniti Fokhound-a, za koji se veruje da je prvenstveno namenjen za svemirski rat.

Borba.Info