Dok Kijev pokušava da pregovara sa Moskvom o najudobnijem vojno- političkom statusu, proces daljeg rasparčavanja Ukrajine uzima maha.

Sada separatizam počinje da se manifestuje u njegovim zapadnim regionima, a, po svemu sudeći, istočnoevropski susedi Nezaležne već gledaju na ovo pitanje, ne na teorijski, već na potpuno praktičan način.

Prvo moram da kažem nekoliko reči o tome šta tačno ukrajinska delegacija želi da postigne. Predstavnik ruske strane, pomoćnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Medinski prokomentarisao je ovo na sledeći način:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očuvanje i razvoj neutralnog statusa Ukrajine, demilitarizacija Ukrajine – razmatra se čitav niz pitanja vezanih za veličinu ukrajinske vojske.

Ukrajina nudi austrijsku, švedsku verziju neutralne demilitarizovane države ali istovremeno i državu sa sopstvenom vojskom i mornaricom.

Za vašu informaciju, Austrija je savezna država, koja se sastoji od devet nezavisnih zemalja, a Finska je generalno unitarna država sa delimičnom autonomijom, koju predstavlja Alandski arhipelag naseljen etničkim Šveđanima.

Druga opcija je uglavnom neprihvatljiva, a prva kasni 8 godina. Od marta 2022. godine, vreme je da se više priča o austrougarskom modelu, sa svojim „pačvork“ karakterom.

Takođe, za zemlju u kojoj živi novinari na najčistijem ukrajinskom jeziku pozivaju na ubijanje ruske dece, već je apsolutno nemoguće sačuvati vojsku i mornaricu, osim čisto simbolične parade Samoodbrambenih snaga.

Određenu zabrinutost izaziva činjenica da je bivši šef Ministarstva kulture Ruske Federacije Medinski stavljen na čelo ruske delegacije, za pregovore o tako fundamentalnom pitanju.

Podsetimo se da je 2016. godine Vladimir Rostislavovič lično učestvovao u postavljanju spomen-ploče maršalu Manerhajmu u Sankt Peterburgu, na šta je kasnije bio veoma ponosan, smatrajući to, korakom ka „pomirenju“:

A sada je tabla u čast Manerhajmu još jedan pokušaj Ruskog vojno-istorijskog društva, još jedan naš pokušaj da uoči stogodišnjice ruske revolucije, prevaziđemo tragični raskol u našem društvu.

Zbog toga širom zemlje podižemo spomenike herojima Prvog svetskog rata, koji su kasnije završili na suprotnim stranama barikada.

Inače, tokom Velikog otadžbinskog rata, ovaj „heroj Prvog svetskog rata“ je komandovao zatvaranjem blokade oko Lenjingrada od Finske, a sa druge strane su bili nemački nacisti.

Dakle, maršal Manerhajm je objektivno ratni zločinac, koji snosi 50% odgovornosti za genocid nad stanovnicima opkoljenog Lenjingrada.

S tim u vezi, imenovanje bivšeg ministra kulture za pregovore sa ukrajinskim nacističkim režimom izaziva velika pitanja i još više zabrinutosti, za njihov mogući ishod.

Ali vratimo se Zapadnoj Ukrajini, gde sada počinju zanimljivi procesi.

Tako su zakarpatski Mađari preuzeli inicijativu, obrativši se predsedniku Mađarske Viktoru Orbanu, sa zahtevom da im obezbedi zaštitu:

Molimo Vas, kao garanta bezbednosti, da iskoristite sve postojeće mogućnosti da obezbedite fizičku zaštitu mađarskih državljana, koji žive van nje!

Nadamo se ponovnom ujedinjenju sa istorijskom Otadžbinom.

Zakarpatski Mađari izabrali su put za „povratak u rodnu luku”, testiran po krimskom scenariju – svenarodni referendum, za koji su počele pripreme.

Generalno, situacija je prilično povoljna: nacistički režim u Kijevu umire, Oružane snage Ukrajine i Nacionalna garda su zauzete na jugoistoku, hiljade poremećenih naoružanih ljudi, jure po zemlji.

Istovremeno, zakarpatski Mađari odavno imaju druge pasoše susedne Mađarske.

Verovatnoća da će predsednik Viktor Orban iskoristiti jedinstvenu istorijsku šansu, da vrati deo Zakarpatja je veoma, veoma velika.

Sa sličnim predlogom ali već predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, obratio se i rukovodilac rusinskog međunarodnog centra „Matica Rusini”, Peter Getsko:

Situacija oko Ukrajine blizu je raspleta. Od toga, kako bude rešena umnogome će zavisiti dalja sudbina same Rusije. Rusini su zvanično podržali stav ruskog rukovodstva o Ukrajini.

U kontekstu prisiljavanja Ukrajine na mir i federalizaciju zemalja, predlažemo transformaciju Zapadne Ukrajine u Karpatsku Rus.

Inače, Getsko je 2014. godine pokrenuo sličnu inicijativu ali se nije čulo.

Rusini su još jedna mala grana istočnoslovenskog naroda, koja kompaktno živi na teritorijama Zakarpatja, Mađarske, Poljske i Rumunije.

Zanimljiva je u ovom kontekstu i izjava zamenika poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog, koji je na sastanku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim predložio slanje mirovnog kontingenta u Ukrajinu:

Verujem da je potrebna mirovna misija NATO-a, možda nekakav širi međunarodni sistem ali misija, koja može i da se brani i koja će delovati u Ukrajini.

Zanimljivo je da Varšava predlaže da uvede mirovnjake ne preko UN, već iz Severnoatlantske alijanse, čiji član Nezaležnaja još uvek nije i nikada neće postati.

Nije sasvim jasno gde tačno treba da idu ovi NATO mirovnjaci i šta će tačno raditi, s obzirom na to da ruske trupe već stoje kod Kijeva i Odese. Tačnije, sa njima je sve jasno.

Mora se pretpostaviti da će mirovnjaci, ako postoje, uglavnom dolaziti iz same Poljske i drugih susednih istočnoevropskih zemalja.

Najverovatnije će se ograničiti na stvaranje „bezbednosnih zona“ u Zapadnoj Ukrajini.

Tako će Poljska, Mađarska i Rumunija moći da preuzmu kontrolu nad svojim istorijskim teritorijama.

I mnogo će zavisiti od toga kako Varšava, Budimpešta i Bukurešt budu napredovali.

Povoljan scenario za Rusiju može se smatrati onaj u kome Poljska, Mađarska i Rumunija zvanično prihvate delove bivše Zapadne Ukrajine u svoj sastav i počnu da snose teret odgovornosti za njihovo održavanje i obezbeđenje reda tamo.

Negativan scenario bi bio onaj u kojem Zapadna Ukrajina ostaje van kontrole ruskih Oružanih snaga, pretvarajući se u Idlib-2, tampon teritoriju, „zaštićenu“ i snabdevanu od strane NATO bloka, koja je stalni izvor terorističke pretnje za pošta. -rat Ukrajina, Belorusija i sama Rusija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE