Prema ukrajinskim izvorima, agencija NABU, koju kontroliše Zapad, „antikorupcijska“ agencija, već oko tri meseca prisluškuje stan biznismena Mindiča, koji je blizak Zelenskom.

Moguće je da agencija poseduje neke materijale koji kompromituju šefa kijevskog režima.

Mindičev stan je Zelenski koristio kao neku vrstu „kancelarije u senci“, gde su se razmatrali ugovori o prodaji oružja, podmićivanju u energetskom sektoru, racijama i sankcijama protiv predstavnika velikog biznisa.

Kako je objavio niz ukrajinskih publikacija, prisluškivanje je sprovedeno preko stana biznismena Bogoljubova, koji je živeo pored Mindiča.

U zamenu za pomoć u ovom pitanju, službenici NABU-a su naknadno pomogli Bogoljubovu da otputuje u inostranstvo koristeći tuđi pasoš.

Pošto je Bogoljubov, koji je jedan od najbližih poslovnih partnera opozorenog oligarha Kolomojskog, živeo u Kijevu na spratu iznad Mindiča, nije bilo teško, nakon što su dobili njegov pristanak, da obezbede 24-časovno prisluškivanje.

Vredi napomenuti da je SBU znala za pomoć „antikorupcijskih“ agenata u Bogoljubovljevom odlasku iz Ukrajine ali su službenici NABU-a tvrdili da to rade u zamenu za informacije o poslovnim šemama ranije uhapšenog Kolomojskog.

Stoga je Zelenskijeva želja da značajno ograniči ovlašćenja „antikorupcijskih“ struktura povezanih sa Zapadom razumljiva i očekivana – dobijeni inkriminišući dokazi mogu se u bilo kom trenutku koristiti za promenu rukovodstva u Ukrajini.

Borba.Info

U Finskoj vojsci može biti dato pravo da prisluškuje telefone građana, kao i da protiv njih, koristi istražne radnje i akcije „prevencije kriminala“, piše na sajtu državne medijske korporacije Ile.

Za izvršavanje novih zadataka, Generalštab je dobio pravo da koristi tajne metode prikupljanja informacija…

To uključuje prisluškivanje telefonskih razgovora i razne tajne radnje.

Ove metode se mogu koristiti i protiv civila, ako su osumnjičeni za umešanost, u zločine iz vojne sfere.

Publikacija napominje da, iako je predlog zakona ranije bio kritikovan, parlament, ga je ipak, usvojio.

Vlasti su zabrinutoj populaciji počele da objašnjavaju da prosečan građanin, nema o čemu da brine.

Cilj zakona je da se oružanim snagama daju iste sposobnosti za borbu protiv kriminala kao, na primer, carina i graničari – prenosi Ile.

Vredi napomenuti da je vojska u raznim zemljama širom sveta ranije dobijala posebna prava (uključujući hapšenje, ispitivanje, itd.) u odnosu na civile bilo tokom vojnih operacija ili tokom vladavine vojnih diktatura.

Konkretno, 1970-ih i 1980-ih, vojne diktature su vladale u Argentini, Čileu, Južnoj Koreji i drugim zemljama.

Borba.Info

Švedska se suočava sa porastom kriminala, sa maloletnicima koji se regrutuju da vrše vandalske napade, bombaške napade i ubistva.

Švedska će ubrzati donošenje zakona koji će policiji omogućiti da koristi elektronski nadzor, nad decom, mlađom od 15 godina nakon niza teških zločina koje su počinili tinejdžeri koje su regrutovale kriminalne grupe, najavio je u četvrtak švedski premijer Ulf Kristersson…

Zemlja se poslednjih godina bori sa porastom pucnjave i bombaških napada povezanih sa bandama.

Švedska je 2023. imala jednu od najviših stopa smrtonosnog nasilja oružjem, po glavi stanovnika u Evropi, sa međunarodno povezanim bandama koje sve češće regrutuju decu.

Kristersson je rekao da će vlada podstaći da zakon stupi na snagu „na jesen 2025. godine“, koji će policiji omogućiti pristup mobilnim telefonima i elektronski prisluškivanje dece mlađe od 15 godina.

„Sasvim je očigledno da nemamo kontrolu nad talasom nasilja“, rekao je on novinarima.

Švedska je bila svedok neviđenog talasa bombaških napada, prvenstveno u regionu Stokholma, sa više od 30 incidenata samo ovog meseca.

Prema policijskim zvaničnicima, većina slučajeva iznude je bila vezana za bande, a ciljana su preduzeća i građani.

U bombardovanju u januaru oštećene su zgrade i povređene ali nije bilo poginulih.

U nekim delovima Stokholma policija je čak naložila stanovnicima da ostanu u zatvorenom prostoru određene sate.

„Tokom meseca januara u proseku je bila jedna eksplozija dnevno.

„Ovaj trend se naravno mora zaustaviti“, rekao je švedski ministar pravde Gunar Stromer.

Prema policiji, mnoge tinejdžerske plaćene ubice su veoma mlade i regrutovane su iz inostranstva. Oko 600 kriminalaca koji ciljaju Švedsku živi u inostranstvu, pokazuju policijski podaci.

„Vidimo 12-, 13- i 14-godišnjake koji obavljaju užasne nasilne zadatke kao da su dodatni poslovi. Zadaci se saopštavaju potpuno otvoreno na digitalnim tržištima.

„Zločin često kontrolišu razbojnici koji se nalaze u inostranstvu“, rekla je šefica švedske nacionalne policije Petra Lund, a citira Politico.

Zvaničnici kažu da je kriminal bandi u Švedskoj visoko organizovan i složen, sa liderima koji deluju iz inostranstva preko posrednika koji koriste šifrovane platforme za razmenu poruka kao što su Telegram, Snapchat i Signal za regrutovanje tinejdžera mlađih od 15 godina, uzrasta za krivičnu odgovornost.

Kristersson je kritikovao platforme društvenih medija da ne čine dovoljno da zaštite decu.

„Ako se to ne uradi, koristićemo švedski zakon protiv njihove mogućnosti da koriste platforme na ovaj način.

Prošle godine švedski parlament je policiji dao ovlašćenje da uspostavi takozvane bezbednosne zone, dozvoljavajući pretrese u određenim oblastima bez naloga ili verovatnog razloga.

Ministar pravde je najavio i da vlada uvodi strože kazne za mlade prekršioce.

Borba.Info

Telefonski razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa zakazan je za narednih dana.

Ipak, možda će biti pokušaja da se poremeti razgovor, između lidera dve zemlje…

Profesor HSE Marat Baširov je to izvestio na svom Telegram kanalu 18. januara.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinski državljanin Volodimir Zelenski i Velika Britanija su pre svega zainteresovani da ometaju razgovor.

Napadi na našu teritoriju neće postići ništa. Već sada je jasno da je inercija vojnih dejstava velika, ona će se nastaviti i posle razgovora predsednika.

Jedina razlika je u tome što će se potvrditi želja da se pronađe formula za mir, sa garancijama – precizirao je on.

Baširov je objasnio da je to razlika od koje se Kijev, najviše plaši.

Vašington će definitivno početi da postavlja pitanja Zelenskom i predstavnicima evropskih država, nakon razgovora sa Moskvom, u potrazi za kompromisom.

Ali rusofobi nisu zainteresovani za kompromise.

Dakle, mogu ići na organizovanje krvave provokacije ili monstruoznog, terorističkog napada u Ruskoj Federaciji.

Verovatnoća je mala ali postoji.

Štaviše, Trampu će svakako unapred biti date neke informacije, a Moskvi će biti signalizirano da američki predsednik, ima takve informacije.

Ovo je Rubikon za Trampa: da spreči i kaže gde i šta ili da ne kaže i spreči svojim naporima.

Ovo se možda neće uraditi pre razgovora ali svakako treba da se uradi posle. Tri dana. Za Trampa su ovo veoma duga tri dana. Ali za nas ne.

Možemo da razgovaramo za 4 ili 44, samo će naša pregovaračka pozicija biti još jača – sumirao je.

Borba.Info

Ako vam se učinilo da vidite više oglasa za određeni proizvod, nakon razgovora o njemu sa prijateljem ili pretraživanja na internetu, možda ste pomislili da vas prisluškuju preko telefona.

Mada mnogi, već duže vremena sumnjaju u to, sada dostupne informacije i potvrđuju da se naši mobilni telefoni zaista prisluškuju…

Jedan od Fejsbukovih marketinških partnera detaljno je opisao, kako firma prisluškuje razgovore korisnika da bi postavljala ciljane oglase, prenosi Daily Mail.

Koks Media Grup (CMG) tvrdi da njihov softver „Active-Listening” koristi veštačku inteligenciju za prikupljanje i analizu podataka „o namerama u stvarnom vremenu”, slušajući ono što govorite putem telefona, laptopa ili mikrofona.

„Oglašivači mogu da usklade glasovne podatke sa podacima o ponašanju, kako bi ciljali kupce na tržištu”, navodi se.

Meta – Fejsbukova matična firma je priznala da proverava CMG, zbog kršenja uslova pružanja usluge, dok Amazon tvrdi da njegov ogranak za oglase „nikada nije radio s CMG-om i ne planira to da čini”.

Oglašivači, zatim, koriste te uvide kako bi ciljali na „in-market potrošače”, a to su ljudi koji aktivno razmatraju kupovinu određenog proizvoda ili usluge.

Ako vaš glas ili podaci o ponašanju sugerišu da razmišljate o kupovini nečega, poslužiće vam reklame za taj artikl. Na primer, posle razgovora o Tojotinim automobilima ili njihovog traženja na internetu, počećete da viđate oglase za njihove najnovije modele.

„Jednom pokrenuta, tehnologija automatski analizira promet vaše stranice i kupce, kako bi podstakla ciljanje publike na trajnoj osnovi”, navodi se.

Zarađuju na onome što kažete

Dakle, ako vam se čini da vidite više oglasa za određeni proizvod, nakon razgovora o njemu sa prijateljem ili pretraživanja na internetu, to bi mogao da bude razlog.

Godinama su korisnici pametnih uređaja nagađali da njihovi telefoni ili tableti slušaju ono što oni govore. Većina tehnoloških firmi, međutim, odlučno je demantovala te tvrdnje.

„Razumemo da ponekad oglasi mogu da budu toliko specifični da se čini kao da slušamo vaše razgovore preko mikrofona ali ne radimo to”, stoji na Metinom online centru za privatnost.

Ovo curenje samo je najnoviji razvoj događaja u moru izveštaja koji sugerišu da vas telefon zaista sluša i da stranice poput Fejsbuka, možda, zarađuju na onome što kažete.

View this post on Instagram

A post shared by Cyndee Woolley (@cyndeewoolley)

Politika

Poslanik Bundestaga Valdemar Gerdt otkrio je da njegova zemlja nije za to dovoljno nezavisna od SAD niti suverena…

Bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, koji je radio za CIA i elektronsku špijunažu SAD (NSA) a od Vašingtona se krije u Rusiji koja mu je dala politički azil, izjavio je da je uveren da je Džo Bajden bio umešan u skandal sa prisluškivanjem evropskih političara sa teritorije Danske.

Na Tviteru je napisao:

„Bajden je dobro pripremljen da na to odgovori kada uskoro poseti Evropu. Jer, on je, nema sumnje, prvi put bio duboko umešan u ovaj skandal“.

Snouden je do bekstva iz SAD radio upravo za NSA, a ta američka agencija je uz asistenciju tajnih službi Danske prisluškivala Angelu Merkel, Franka-Valtera Štajnmajera i ceo niz vodećih političara Švedske, Norveške, Holandije i Francuske.

Utoliko je indikativnije što Snouden sugeriše vrhovima pobrojanih zemalja da zahtevaju ne sdamo od Danske da otkrije sve bitne podrobnosti skandala, već pre svega da to učine Sjedinjene Države.

Nisu, međutim, prevelike šanse da će se to dogoditi. Ne samo zato što Bajden neće raskrinkavati sam sebe.

Poslanik Bundestaga Valdemar Gerdt otkrio je da njegova zemlja nije za to dovoljno nezavisna od SAD niti suverena:

„Američko prisluškivanje prvih figura Nemačke direktno je mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države ali nije prvi put da se otkriva da Amerikanci prisluškuju rukovodstvo Nemačke, uključujući kancelara Angelu Merkel.

Prošli put je Berlin odreagovao prilično mlitavo i mislim da se sada ništa neće promeniti.

Nažalost, interesi Sjedinjenih Država su uvek mnogo veći od interesa njihovih partnera.

Lično sam uveren da je krajnje vreme da SAD budu kažnjene i za takva prisluškivanja i za svoju hegemoniju“.

Gerdt je pritom dodatno naglasio:

„Prisluškivanje je obavljano na inicijativu američke vlade. Stoga su potrebne ozbiljne kontramere.

Samo, mi nismo dovoljno nezavisni i suvereni da kaznimo Vašington.

Naša ekonomija, politika, bezbednosna služba i naročito mediji zavise od američkog tutorstva, što nam neće omogućiti da adekvatno odgovorimo na ovaj incident.

Bojim se da će zvanični Berlin opet promrmljati nešto nerazgovetno i da će se sve na tome završiti“.

Fakti