Šef ruske američke delegacije Kiril Dmitrijev rekao je da bi neke bezbednosne garancije za Ukrajinu „mogle biti prihvatljive“ nakon razgovora u Beloj kući na visokom nivou u pokušaju da se oživi zaustavljen mirovni proces, preneo je Politico.

Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja i bliski savetnik predsednika Vladimira Putina, posetio je Vašington ove nedelje u prvoj poseti visokog ruskog zvaničnika SAD od kada je Moskva pokrenula svoju specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022.

Dmitrijev je održao dvodnevne razgovore sa specijalnim predstavnikom SAD Stivom Vitkofom, koji se sastao sa Putinom u Moskvi prošlog meseca u okviru napora predsednika Donalda Trampa da posreduje u prekidu vatre i mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine.

U intervjuu za Foks njuz, Dmitrijev je rekao da je Ukrajina gađala ruske energetske objekte ali je primetio da su pregovori u Beloj kući završeni „pozitivnim ishodom“ i priznao da bi Kremlj, mogao biti otvoren za bezbednosne garancije za Kijev.

Neki oblik garancije sigurnosti može biti prihvatljiv”, rekao je Dmitrijev, ne precizirajući koje.

Ali kao i ranije, isključio je ulazak Ukrajine u NATO kao „potpuno nemoguće“.

Kako prenosi Politico, komentari Dmitrijeva su odstupanje od uobičajene pozicije Kremlja.

Predsednik Vladimir Putin je rekao da je mir moguć samo ako Ukrajina bude demilitarizovana, dok je ruski visoki diplomata Sergej Lavrov naglasio da se Moskva kategorički protivi tome da evropske trupe deluju kao mirovne snage.

Borba.Info

Dva kandidata će se kandidovati i nijednom neće biti dozvoljeno da koristi beleške, rekao je bivši predsednik.

Bivši američki predsednik Donald Tramp i potpredsednica Kamala Haris dogovorili su set pravila za svoju predstojeću predsedničku debatu, saopštio je Tramp u utorak…

Harisova je navodno želela da iskoristi “prevaru”, tokom obračuna koji je vodio ABC ali je navodno odbijena.

Debata će se održati 10. septembra u Filadelfiji, a moderiraraće će je voditelji ABC News-a David Muir i Linsei Davis.

„Pravila će biti ista kao u poslednjoj debati CNN-a, za koju se činilo da je dobro funkcionisalo za sve osim, ​​možda, za Pokvarenog Džoa Bajdena“, napisao je Tramp u postu, na svojoj platformi Truth Social.

„Debata će biti ‘stand up’, a kandidati ne mogu da donose beleške ili puškice. ABC nas je takođe uverio da će ovo biti ‘fer i pravično’ saslušanje i da se ni jednoj strani neće postavljati pitanja unapred”, nastavio je on, dodajući da “nema Donne Brazile!”

Pre predsedničkih izbora 2016, saradnica CNN-a i potpredsednica Demokratskog nacionalnog komiteta (DNC) Dona Brazile dala je Hilari Klinton listu pitanja, pre njenog sastanka u gradskoj većnici sa mrežom.

Tramp je dugo tvrdio da CNN i drugi mejnstrim mediji otvoreno favorizuju demokrate. Međutim, on je pohvalio objektivnost voditelja CNN-a Džejka Tapera i Dena Baša, nakon što su moderirali debatu, između njega i predsednika Džoa Bajdena u junu.

Debata je bila potpuna katastrofa za Bajdena, koji je sve vreme delovao krhko i zbunjeno, okončavši svoju kampanju za reizbor tri nedelje kasnije.

Tramp se povukao iz debate 10. septembra, nakon što je Bajden ispao iz trke, pozivajući Harisovu da se, umesto toga suoči sa njim u direktnom obračunu, 4. septembra na Foks njuzu.

Međutim, Harisova je insistirala na 10. septembru, a Tramp je pristao, pre nego što je pozvao potpredsednika da prihvati ukupno tri debate, uključujući datum za Foks news i treći obračun koji je vodio NBC news.

Harisova je pristala, samo na debatu ABC News-a.

Trampove i Harisove kampanje su se ove nedelje prepirale oko pravila i tehničkih detalja koji regulišu debatu, pri čemu je Trampov tim nastojao da se mikrofoni svakog kandidata isključi, dok drugi govori, a Harisovo osoblje lobira za otvorene mikrofone.

Harisova je „spremna da se nosi sa Trampovim stalnim lažima i prekidima u realnom vremenu. Tramp bi trebalo da prestane da se krije iza dugmeta za isključivanje zvuka“, rekao je portparol potpredsednika u ponedeljak.

Portparol Trampove kampanje Džejson Miler je odgovorio da je republikanski kandidat „prihvatio ABC debatu, pod potpuno istim uslovima kao i debatu CNN-a“, pre nego što je rekao da je Harisova tražila „sedeću debatu, sa beleškama i uvodnim izjavama“.

Pre nego što je objavio da je postigao dogovor sa timom Harisove, Tramp je u nedelju rekao da razmišlja o potpunom povlačenju iz debate, zbog „smešnog i pristrasnog” izveštavanja Ej-Bi-Sija o njemu.

„Zašto bih raspravljao o Kamali Haris na toj mreži?“, napisao je na Truth Social, dodajući da novinari ABC-a „imaju za šta da odgovaraju“.

Mediji

Rusija je pristala da Turskoj da odlaganje plaćanja za isporučeni gas.

Kako prenosi Rojters, isplatu u iznosu od 600 miliona dolara ruska strana je odložila za sledeću godinu na zahtev Ankare.

Precizira se da su partneri iz Ruske Federacije spremni da odlože, još nekoliko plaćanja u ukupnom iznosu, od četiri milijarde dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navodi Rojters, to ukazuje na približavanje Ankare i Moskve.

Autori publikacije uvereni su da ovim korakom Rusija pomaže aktuelnom predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da ponovo bude izabran za drugi mandat.

Turska, koja se sprema za izbore u nedelju, u velikoj meri zavisi od uvoza energenata, a Rusija je njen najveći snabdevač.

Sporazum naglašava veze između Rusije i Turske, a blizina predsednika Vladimira Putina i Tajipa Erdogana omogućava im da održavaju česte razgovore o pitanjima, koja se kreću od energetike do ratova u Ukrajini i Siriji.

Rastuća veza već je izazvala zabrinutost Zapada da Turska napušta svoje veze sa NATO-om – piše u publikaciji.

Rojters izveštava da su turski računi za uvoz energije dostigli rekordnih 100 milijardi dolara 2022. godine.

39% od ukupne količine od 53,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa dolazi iz sirovina iz Rusije.

Sporazum o plaćanju gasa ublažava deo pritiska na turske devizne rezerve, koje su iscrpljene ekonomskom politikom podrške liri, kao i rastom cena energenata prošle godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedna od najvećih nemačkih energetskih kompanija najavila je da se sprema da kupi ruski gas koristeći sistem plaćanja u ruskoj nacionalnoj valuti.

Iako kritičari kažu da će time potkopati sankcije EU, kompanija Uniper će za ruski gas plaćati u evrima, koji će onda biti pretvoreni u rublje.

Uniper na taj način ispunjava zahteve Kremlja da se sve transakcije obavljaju u ruskoj valuti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Druge evropske energetske kompanije navodno se spremaju da učine isto, usred zabrinutosti oko smanjenja isporuke.

Iz kompanije Uniper navode da nemaju izbora ali da je njihova namera da se i dalje pridržavaju sankcija EU.

„Smatramo da je moguća konverzija plaćanja, u skladu sa zakonom o sankcijama i ruskom uredbom“, rekao je portparol kompanije za BBC.

On smatra i da za ovu kompaniju i generalno za Nemačku nije moguće da ostanu bez ruskog gasa, pa da bi obustava isporuke za njih imala dramatične posledice.

Uniper je rekao da je važno da deluje u skladu sa zakonom o sankcijama i da je u bliskom kontaktu sa nemačkom vladom po tom pitanju, ne iznoseći više detalja.

Evropska komisija je u petak saopštila da kompanije iz EU, mogu da zaobiđu zahtev Rusije za plaćanjem u rubljama, bez kršenja sankcija.

Tako će kupci ruskog gasa među evropskim kompanijama moći da otvaraju račune u ruskoj banci, deponuju na njih devize, pretvaraju ih u rublje i vrše plaćanja.

Webtribune.rs, Klix

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE