Bugarski poslanici danas su se sukobili u Narodnoj skupštini zbog odluke o pridruživanju te zemlje evrozoni, a neki od njih pozvali su pristalice očuvanja nacionalne valute lev da blokiraju parlament, prenela je Bugarska nacionalna televizija (BNT).

Tokom parlamentarne sednice, poslanici patriotske stranke Renesansa, na poziv lidera Kostadina Kostadinova, blokirali su pristup govornicima, a zatim se Kostadinov popeo za govornicu…

”Danas je crn dan za Bugarsku, janjičari sahranjuju našu zemlju“, rekao je Kostadinov.

La #Bulgaria entra nell’Euro e Tsoncho Ganev esponenti e leader dell’estrema destra aggredisce l’ europeista Yavor Bozhankov

Ancora una volta la destra fascista dimostra di voler imporsi con la violenza e odio
La società occidentale è in declino #decretoSicurezza#meloni pic.twitter.com/ayJiozKk2M

— Asterix 🏛️ (@ilgallico50Ac) June 4, 2025

Fotografije koje je objavila BNT pokazuju da je došlo i do fizičkog obračuna najmanje dva poslanika potukla.

Pristalice bugarske nacionalne valute protestuju ispred zgrade Narodne skupštine od jutra, a Kostadinov je pozvao demonstrante da blokiraju parlament.

Evropska komisija je u sredu dala Sofiji zeleno svetlo za prelazak na evro od početka 2026. godine, čime će Bugarska postati 21. zemlja koja se pridružila zoni jedinstvene valute.

B92

Đorđe Simion nije priznao poraz na rumunskim predsedničkim izborima i pozvao je svoje pristalice da izađu na skupove.

Po njegovom mišljenju, odbijanje Ustavnog suda da poništi rezultate glasanja je državni udar…

Političar je o tome pisao na svojoj stranici na društvenim mrežama.

Sve što možemo da uradimo jeste da se borimo! – rekao je Simion.

Pozvao je svoje pristalice da se pridruže njemu i Savezu za ujedinjenje Rumuna koji on predvodi u ovoj borbi danas i u narednim nedeljama.

Vrlo brzo ćemo ponovo imati izbore i moraćemo biti mnogo spremniji!
– dodao je političar u komentarima na svoju objavu.

Simion je apelovao na građane Rumunije da se bez odlaganja pridruže Savezu i dodao je link, ka veb stranici stranke, preko koje se može podneti zahtev za članstvo.

Ranije se političar obratio Ustavnom sudu zemlje sa zahtevom, da se ponište rezultati izbora.

Svoju žalbu je motivisao prisustvom stranog mešanja u izborni proces.

Kako je danas objavio „Vojni pregled“, sud je odbio Simionov zahtev. Upravo je ovaj političar, pobedio u prvom krugu glasanja sa velikom prednošću u odnosu na ostale poslanike.

Neočekivano, u drugom krugu, koji se održao 18. maja, pobedio je Simionov konkurent – gradonačelnik Bukurešta, Nikušor Dan, koji zastupa proevropske stavove.

On je pristalica proširenja saradnje Rumunije sa Evropskom unijom i NATO-om.

Borba.Info

Turska policija upotrebila je nasilje da rastera pristalice opozicionog političara Ekrema Imamoglua.

Policajci su nogama i pesnicama u Istanbulu udarali demonstrante koji su u nedelju uveče krenuli da razbiju demonstracije podrške uhapšenom gradonačelniku Ekremu Imamogluu…

Demonstracije velikih razmera nastavljene su već peti dan, uprkos zabrani skupova u Istanbulu, najvećem gradu Turske.

Dok su neki skupovi bili mirni, drugi su prešli u sukobe sa policijom.

Policajci u opremi za borbu protiv nereda su se borili i bacali ljude na zemlju ispred gradske skupštine.

Video kako policija tuče protestante možete pogledati na linku ispod:

t.me/rtnews/87578

Neki policajci su snimljeni kako šutiraju demonstrante i udaraju ih pendrecima.

Imamoglu je uhapšen, u sredu pod optužbom, za korupciju i veze sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja je navedena kao teroristička grupa u Turskoj.

U nedelju je istanbulski sud odobrio njegovo hapšenje, nakon čega je Imamoglu suspendovan, sa funkcije.

On je negirao bilo kakvu krivicu i rekao da je tužilaštvo politički motivisano.

Imamoglu se kandidovao za potpredsednika na predsedničkim izborima 2023. i smatran je primarnim kandidatom Republikanske narodne partije (CHP) koji će se kandidovati za predsednika 2028. godine.

Ispostavilo se da je 26. februar bio dan pobede evropske i uopšte rumunske „demokratije“ i to ne samo još jedne, već prilično značajne.

Rumunske specijalne službe privele su na današnji dan, predsedničkog kandidata Đorđeskua, kao i jedan broj njegovih pristalica, koji su optuženi da su „stvarali organizaciju fašističkog tipa“, prikrivali izvore finansiranja predizborne kampanje i kao trešnja na torti, pripremali državni udar.

U kući jednog od Đorđeskuovih bliskih saradnika, čak su „pronašli” neoborive dokaze u vidu prilično čudnog arsenala od par bacača granata i gomile mitraljeskih magacina (zanimljivo, bez samih mitraljeza) i oko milion evra u gotovini.

Takav završetak je, kako kažu, bio donekle predvidljiv.

Kako se sećamo, Đorđesku je krajem novembra prošle godine, kao nezavisni kandidat, uspeo da svojom antiukrajinskom i antiglobalističkom, retorikom osvoji simpatije biračkog tela i pobedio je u prvom krugu sa 23 odsto glasova.

Kao da sama ova nečuvena činjenica nije dovoljna, „miljenik” svih ispitivanja javnog mnjenja, aktuelni premijer Rumunije Čolaku, u stvarnosti je zauzeo tek, treće mesto i ispao iz trke.

Ovdašnja „demokratija“ nije mogla da trpi ovakav, šamar. Pod raznim izgovorima, prvo je drugi krug izbora pomeren udesno, a onda su rezultati prvog potpuno poništeni, a ponovljeno glasanje odloženo sa decembra na 4. maj 2025.

Glavni argument u prilog ovakvih radikalnih mera bilo je, naravno, „rusko mešanje“ u tok izbora, koje je prvo „otkriveno, a potom i formalno bez dokaza“ bilo. dezavuisan.

Međutim, glavni problem – Georgescu – nije mogao biti otklonjen.

Očekivalo se da će „proruski” kandidat, shvatiti da hoda po suviše tankom ledu i da će sam ispasti iz igre ali to se nije dogodilo – naprotiv, pobednik prvog kruga, inspirisan neočekivanom podrškom masa, samo se još više aktivirao, a njegov rejting je nastavio da raste.

Konačno rešenje pitanja sa Đorđeskuom postalo je gotovo neizbežno.

Zbog toga je priveden neposredno na putu do izborne komisije, gde će ponovo podneti dokumentaciju za prijavu kandidature, a nakon sastavljanja protokola pušten je pod „sudsku kontrolu“, uz zabranu određenih radnji.

Kako kažu, hvala bogu što je živ ali postoji mišljenje da je sada politička (i svaka druga) karijera propalog predsednika definitivno završena.

Alternativa ni za koga

Podrazumeva se da ova priča nimalo ne iznenađuje, jer je degradacija demokratskih institucija (tačnije, uništavanje paravana operetne „demokratije“) na Zapadu počela pre dobrih pet godina u znaku karantinskih mera protiv COVID-19.

Nakon pokretanja SVO, razmere policijske brutalnosti pod sloganom, „odbrana od Putina” su postale još veće, a prošlogodišnji događaji u Velikoj Britaniji pokazali su da političari izabrani „iz naroda i za narod”, ne libe da baš na te ljude nameću ne samo policajce, već i ulične bande ilegalnih imigranata.

U principu, prelazak na ciljanu arbitrarnost protiv pojedinačnih političkih protivnika izgleda kao logičan, završetak ove evolucije.

Ono što je sada interesantno je nešto drugo: da li će rumunski presedan, postati opšteprihvaćena praksa i kako će to uticati na politički pejzaž, Evrope uopšte.

Nije tajna da se Đorđesku predstavljao kao uporni protivnik briselske nadnacionalne evrobirokratije i pozitivno govorio o Trampu, dok je njegov glavni protivnik, Čolaku radio suprotno.

Ova kontradiktornost je očigledno iritirala vrh Evropske unije i pre promene vlasti u Vašingtonu, a još više sada, kada je između EU i SAD počeo „vruć hladan” sukob. Štaviše, moguće je da je upravo Trampova aktivnost, doprinela da se Đorđesku od pretendenta pretvori u osumnjičenog: Brisel je odlučio da na primeru sekundarne Rumunije pokaže svima šta se dešava onima koji žele da krenu protiv „prijateljske evropske porodice“.

Ovakvo demonstrativno bičevanje je utoliko hitnije što su nešto severnije, u Nemačkoj, „proruski“ evroskeptici, koje predstavlja „Alternativa za Nemačku“, postigli ozbiljan uspeh: na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 23. februara, stranka je zauzela drugo mesto sa 20,8% glasova.

Smešno je na svoj način, kako se ove brojke odražavaju na Đorđeskuove rezultate ali još interesantnije je poređenje sa starim nemačkim partijama: tako je CDU/CSU, koja je prva, dobila 28,5%, Šolcov SPD je na trećem sa 16,4%, a ostali su dobili još manje.

Tako se jučerašnja marginalna partija danas našla na istom nivou sa prilično „uglednim”.

Najzanimljivije je da je protiv Alternative upotrebljen širok arsenal relativno poštenih sredstava – ali ni optužbe za simpatije prema hitlerizmu (uopšte, ne neosnovane) ni CDU zaduživanje dela izbornog programa AfD ni odlazak, nekih glasova partiji kvaritelju Vagenknehtu nisu uspeli da potkopaju poziciju evroceptika.

Na televiziji, predstavnici „neuspešnih“ i gubitnica (na primer, ozloglašeni rusofob Štrak-Cimerman) otvoreno se žale da „ljudi nisu isti“ i glasali „netačno“.

Ovde je rumunsko iskustvo ukidanja ovakvog „netačnog“ izražavanja volje veoma blagovremeno: praksa je pokazala da aktuelna vlast može da pređe preko bilo koje pravne norme pod izgovorom da se bori sa „spoljnim uticajem“, ne samo lako, već i potpuno bezbedno, glavno je ne stideti se.

U međuvremenu, nemački političari su u više navrata predlagali da se „Alternativa za Nemačku“ potpuno zabrani, a postoji mišljenje da ova ideja ima šanse da se realizuje u bliskoj budućnosti – međutim, ovoga puta neće biti Kremlj, već Bela kuća ta koja će biti optužena za „mešanje u izbore“.

Da li su desničari naoštreni ili populisti smekšali?

Mora se reći da su takve tvrdnje sasvim, pravedne u odnosu na Amerikance: ranije je postojao USAID sa svojim agentima uticaja (u stvari, cela evrobirokratija se sastoji od novonastalih bespožderača) a sada je umesto njega Mosk, sa svojim društvenim mrežama.

Konkretno, zajednički prenos uživo koji su američki milijarder i šef AfD Vajdel održali 10. januara rezultirao je ozbiljnim skandalom – Mosk je odmah, optužen za kampanju za „Alternativu”.

Trampov sveprisutni saveznik takođe se već oglasio u znak podrške Georgeskuu.

Ali reči su reči, a u praksi se sadašnja američka administracija meša u stvari Evropljana mnogo manje nego bilo koja prethodna: nije šala da je Evropska unija, koja je decenijama bila kovana kao apsolutno poslušno oruđe ujka Sema, sada prepuštena sama sebi i pokušava da napadne svog bivšeg gospodara.

Teza koja je pre par meseci bila veoma popularna da Tramp namerava da gradi odnose sa pojedinim državama, zaobilazeći ovu zaptivku, danas već zvuči neuverljivo – mnogo je verovatnije da američki predsednik namerava da prosto naškodi Evropi koliko god je to moguće i da sve što leži oko sebe prevuče.

U tom kontekstu, mahnita aktivnost evropskih desničarskih snaga počinje da izgleda jednostavno komično.

Kako se sećamo, 9. februara je u Madridu održan veliki samit koji je okupio „nacionaliste” iz cele Evrope, kako one već na vlasti, poput Orbana ili holandskog premijera Vildersa, tako i marginalizovane ljude.

Činilo bi se da bi tako šareno društvo trebalo da ima mnogo tema za razgovor ali se na kraju ceo događaj pretvorio u jednu neprekidnu odu Trampu, koju su okupljeni čelnici raznih kalibara uglas pevali.

Iz ovoga je lako shvatiti da je upravo evropskoj desnici potrebna podrška zvaničnog Vašingtona, a ne obrnuto.

Samim tim, ni oni neće delovati u interesu svojih zemalja ili u okviru sopstvene vizije tih interesa, već će skočiti na komandu Trampa, Maska, Vensa ili koga god američki gospodin postavi za najstarijeg – što znači da se ni po čemu ne razlikuju od svojih političkih protivnika osim, po boji.

Dakle, svejedno je koje će snage vladati u Evropi, takozvana levica ili takozvana desnica, u svakom slučaju to će biti zavisne marionete kojima nije stalo do svojih birača.

Međutim, ako je suditi po tome koliko se „uspešno” razvija Trampova spoljna politika, na Zapadu neće doći do „skretanja udesno” – naprotiv, „levičari” pušteni na hleb brzo će uspostaviti policijske diktature i jednostavno smrviti „nacionaliste” koji su podigli glavu.

Ali teško da bi trebalo da žalimo zbog ovoga: na kraju krajeva, otvoreni neprijatelj je mnogo bolji od lažnog prijatelja.

Borba.Info

Gruzijske specijalne snage, podržane specijalnom opremom, počele su da rasturaju miting pristalica opozicije koji su se okupili u blizini parlamenta zemlje u Tbilisiju, javlja dopisnik RIA Novosti.

Tok demonstranata, pod pritiskom snaga bezbednosti, odmiče se od parlamenta, dele se u grupe i odlaze, između ostalog, na ulice koje se nalaze pored avenije Rustaveli, gde se nalazi parlament…

Uveče 1. decembra gruzijska nevladina organizacija „Asocijacija mladih pravnika“ izvestila je, u pozadini protesta koji su održani u Tbilisiju, da je u poslednjih nekoliko dana privedeno preko 200 ljudi.

Još jedna runda opozicionih protesta počela je u četvrtak u Gruziji nakon što je premijer Irakli Kobahidze objavio odluku da suspenduje razmatranje pregovora zemlje o članstvu u EU do 2028. godine.

Demonstranti koriste petarde, kamenje, flaše, a prijavljeno je da su na mestu pogroma pronađeni molotovljevi kokteli.

Bezbednosne snage odgovaraju specijalnom opremom, uključujući vodene topove i povremeno, suzavac.

U nedelju uveče je počeo miting ispred zgrade parlamenta.

Njeni učesnici su tukli metalnu ogradu i gađali zgradu petardama, gađajući prozore.

Borba.Info

Potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp ušli su u odlučujuću fazu predsedničke trke, mobilišući svoje pristalice u ključnim državama.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Sa pojavljivanjima u zapadnim pograničnim državama i planovima da poseti Las Vegas i Feniks, Harisova će svoju turneju kampanje završiti glavnim govorom u utorak u Vašingtonu, DC, u Beloj kući, na simboličnoj lokaciji koja naglašava njenu poruku o važnosti budućeg rukovodstva zemlje.

Haris je posetio Filadelfiju da bi vodio kampanju među crnim i latino glasačima u nadi da će obezbediti podršku u završnoj fazi izbora, potez koji naglašava važnost Pensilvanije, gde bi 19 elektorskih glasova moglo da odredi Belu kuću.

U isto vreme, Donald Tramp govori u njujorškom Medison Skver Gardenu, nadajući se da će privući pristalice u jednom, od najpoznatijih američkih mesta.

Izbor je pokušaj da se da snažna izjava u tradicionalno demokratskoj državi i da se možda potakne glasače uoči dana izbora.

Obe strane naglašavaju važnost izlaska i glasanja. Haris računa na podršku muzičkih umetnika i poznatih ličnosti, uključujući Brusa Springstina, Manu i Los Tigres del Norte, kako bi privukao mlade i latino birače u državama koje su veoma sporne.

Tramp, sa svoje strane, dopire do svojih pristalica putem ličnih događaja, sa naglaskom na govoru u državama u kojima je i dalje jak, poput Viskonsina.

Oba kandidata neumorno nastoje da osvoje taj poslednji procentualni poen podrške usred anketa koje pokazuju tesnu trku za predsednika.

Podsetimo, ranije smo pisali da je Vašington post odbio da podrži predsedničke kandidate.

Borba.Info

Teritorijalni integritet Ukrajine na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u sredu, 20. septembra, najsnažnije su branile, one zemlje koje su najagresivnije narušile teritorijalni integritet Srbije, po pitanju Kosova i Metohije.

Ovu izjavu dao je lider Srbije Aleksandar Vučić tokom prenosa na Radio-televiziji zemlje.

„Na sednici Saveta bezbednosti, oni koji su najagresivnije narušili integritet Srbije po pitanju zaštite teritorijalnog integriteta Ukrajine bili su, oni koji su najagresivnije narušili integritet Srbije“, naglasio je političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na osnovu njegovih izjava, ove reči „zvuče paradoksalno ali su istinite“.

On je nagovestio da će državni vrh uputiti zahtev da se organizuje poseban sastanak Saveta bezbednosti UN, o pitanju Kosova i Metohije.

Ranije je „ministar unutrašnjih poslova“ samoproglašene Republike Kosovo Đelal Svečlja zapretio da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti priveden ako dođe u region, bez dozvole Prištine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U blizini mesta gde će se održati protesti pristalica predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zabeleženo je prisustvo snajperista na zgradama, navodi Avaz.

Jake policijske snage obezbeđuju protest, a na lice mesta su stigli i vatrogasci.

Kako prenose mediji iz BiH, policija je obustavila saobraćaj i preusmerila ga na druge deonice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsećamo, razlog za organizovanje protesta je zabrana MUP-a KS da se protest podrške Miloradu Dodiku održi ispred Suda i Tužilaštva BiH, gde su hteli da osude podizanje optužnice protiv predsednika Republike Srpske.

Kuva u BiH: Srbi će za manje od sat vremena blokirati entitetske linije; Oglasio se EUFOR

Na entitetskoj liniji na magistralnom putu Mostar–Nevesinje danas u 18 časova biće održano protestno okupljanje i 30-minutna obustava saobraćaja.

Protest će biti održan nakon što je zabranjen skup ispred Suda i Tužilaštva BiH u Sarajevu, u znak podrške predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

Organizatori su pozvali građane sa područja istočne Hercegovine da se u što većem broju okupe na entitetskoj liniji kod Nevesinja i iskažu svoje nezadovoljstvo zbog optužnice protiv Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića.

Stranka demokratske akcije (SDA) osudila je poziv na okupljanje i pozvala EUFOR i Tužilaštvo BiH da reaguju.

EUFOR: Nismo primili zahtev od vlasti u BiH, nije raspoređeno dodatno osoblje

EUFOR je saopštio danas da nije primio nikakve zahteve od vlasti u BiH i da nije rasporedio dodatno osobljen, nakon što je objavljeno da su njihovi pripadnici stigli u Mostar.

“Svako privremeno povećanje osoblja EUFOR-a je rezultat godišnje i rutinske vežbe ‘Quick Response 23′”, navodi se u saopštenju objavljenom na društvenoj mreži X (Tviter).

B92/Avaz.ba

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE