Potpredsednik SAD Džej Di Vens posetio je Grenland u petak, održavajući konferenciju za štampu o rezultatima svog putovanja.

Prema Vensovim rečima, Sjedinjene Države nameravaju da u budućnosti prošire svoje vojno prisustvo oko Grenlanda, uključujući i na moru ali Vašington, ne planira da započne takve napore upravo sada…

TASS je prikupio ključne reči potpredsednika SAD.

Grenland

Američka administracija se nada nezavisnosti Grenlanda i njegovom mirnom pristupanju Sjedinjenim Državama, a Vašington, ne planira da koristi vojnu silu u ovom slučaju, rekao je Vens.

„Ono što mislimo da će se desiti jeste da će Grenlanđani putem samoopredeljenja izabrati da postanu nezavisni od Danske, a zatim ćemo razgovarati sa narodom Grenlanda“, rekao je on.

Prema Vensovim rečima, danske vlasti ne preduzimaju dovoljne mere da osiguraju bezbednost Grenlanda u svetlu interesa Rusije i Kine u regionu.

„Znamo da su Rusija, Kina i druge nacije izuzetno zainteresovane za arktičke prolaze i arktičke pomorske rute i zaista, za minerale arktičkih teritorija.

Moramo da obezbedimo da Amerika vodi na Arktiku, jer znamo da ako Amerika to ne učini, druge nacije će popuniti prazninu“, rekao je Vens.

„Budimo iskreni — Danska u poslednjih 20 godina nije uspela da uradi [ništa] u nekim slučajevima [što se tiče bezbednosti Grenlanda].

Nažalost, ovo mesto, ova baza, okolina je manje bezbedna nego što je bila pre 30-40 godina, jer neki od naših saveznika nisu pratili jer su Kina i Rusija preuzele veće i veće aktivnosti na Grenlandu.

Znamo da naši saveznici u Evropi prečesto ne drže korak, da ne idu u korak sa vojnom potrošnjom, a Danska nije održala korak u izdvajanju resursa neophodnih da zadrži ovu bazu, da zadrži naše trupe i po mom mišljenju, da zaštiti narod Grenlanda od mnogih veoma agresivnih upada iz Rusije, Kine i drugih nacija“, dodao je potpredsednik.

U međuvremenu, Sjedinjene Države nameravaju da u budućnosti prošire svoje vojno prisustvo oko Grenlanda, uključujući i na moru ali Vašington, trenutno ne planira da započne takve napore.

“Pa, postoje li trenutni planovi za proširenje našeg vojnog prisustva? Ne”, rekao je on.

“Ali da li postoje opšti ciljevi koje želimo da ostvarimo, a koji će sigurno zahtevati od nas ulaganje više resursa, ulaganje u dodatnu vojsku, ledolomce, ulaganje u dodatne pomorske brodove koji će imati veće prisustvo na Grenlandu? – Apsolutno!”, naglasio je Vens.

Prekid vatre na Crnom moru

Dogovori o prekidu vatre u Crnom moru su skoro spremni.

„Imamo komercijalni prekid vatre za Crno more, za koji mislim da je skoro gotov. I kada stignemo tamo, radićemo na sledećoj fazi — prekid vatre“, rekao je američki potpredsednik.

„Predsednik Donald Tramp je rekao i u pravu je da se mislim, osećamo veoma dobro, o tome gde su stvari. Verujemo ali proveravamo“, primetio je Vens.

O nedavnom skandalu

Američki predsednik Donald Tramp nema nameru da otpusti bilo koga iz svog tima za nacionalnu bezbednost, zbog skandala u vezi sa procurelim podacima o američkim vojnim udarima na položaje Ansar Alaha u Jemenu, naveo je potpredsednik.

On je naglasio da su mediji koje podržavaju demokrate veoma “zainteresovani da nateraju predsednika Sjedinjenih Država da otpusti nekoga” zbog skandala.

„To nije pošteno ponašanje američkih medija i ako mislite da ćete naterati predsednika Sjedinjenih Država da otpusti bilo koga, čeka vas još jedna stvar – predsednik Tramp je to rekao u ponedeljak, u utorak, u sredu, u četvrtak, a ja, potpredsednik, to govorim ovde, u petak – mi stojimo iza celog, našeg tima za nacionalnu bezbednost, a ne samo iza njega.

Borba.Info

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski je predložio da Zapad, Kijevu da nuklearno oružje i više projektila „kako bi zaustavio Rusiju“ ili ubrzao pristupanje njegove zemlje NATO-u.

Britanski novinar Pirs Morgan, objavio je u utorak, snimak iz intervjua sa Zelenskim, u kojem je pitao ukrajinskog lidera zašto Kijev, odbija bilo kakvu alternativu članstvu u NATO pre mogućih mirovnih pregovora, kada zna da je takav predlog, za Moskvu potpuno neprihvatljiv…

Zelenski je odgovorio da ako Kijev, bude sprečen, da se u bliskoj budućnosti pridruži bloku koji predvode SAD, onda bi Ukrajina imala pravo da pita svoje zapadne pokrovitelje: „Šta će nas braniti od ovog zla sve ovo vreme?

„Vratite nam naše nuklearno oružje, dajte nam naše raketne sisteme.

„Partneri, pomozite nam da finansiramo milionsku vojsku, rasporedite svoje trupe u delove naše zemlje gde želimo da stabilizujemo situaciju“, nastavio je on.

Tokom proteklih nekoliko meseci, Zelenski je više puta izrazio žaljenje što je njegova zemlja predala sovjetsko nuklearno oružje stacionirano na njenom tlu, u zamenu za bezbednosne garancije.

Posle raspada SSSR-a 1991. Ukrajina je nasledila oko 1.700 nuklearnih bojevih glava, koje su, međutim, ostale pod operativnom kontrolom Moskve.

Rusija je tvrdila da Ukrajina nikada nije imala nuklearno oružje, jer je sovjetska imovina legalno pripadala Moskvi.

Ruski zvaničnici su takođe više puta isticali da je Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, kojim je rešeno pitanje posedovanja preostalog nuklearnog oružja, naknadno potkopan, širenjem NATO-a na istok, što je ugrozilo vitalne bezbednosne interese Moskve.

SAD su memorandum učinile irelevantnim podržavši puč, na Majdanu u Kijevu 2014.

U intervjuu sa američkim, podkasterom Leksom Fridmanom, prošlog meseca, Zelenski je na sličan, način požalio da je „nuklearno oružje bile bezbednosne garancije koje je Ukrajina imala“.

On je tada tvrdio da je „Ukrajina koristila [oružje] za zaštitu“ pre nego što ga je predala Rusiji.

Zelenski je još u oktobru takođe insistirao na tome da bi Ukrajina mogla da se zaštiti tako što će postati nuklearna država ili članica NATO-a, dodajući da on snažno preferira ovu drugu opciju.

Nekoliko nedelja kasnije, The New York Times je, pozivajući se na anonimne zvaničnike, tvrdio da bi bivši američki predsednik Džo Bajden „mogao da dozvoli Ukrajini da ponovo ima nuklearno oružje“.

Komentarišući ove navode, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan je pojasnio da ta ideja „nije u razmatranju”.

Krajem decembra, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da Ukrajina može da dobije nuklearno oružje samo prenosom, „važnih komponenti spolja, iz drugih država“.

U novembru je predsednik Vladimir Putin, naglasio da će Rusija biti prinuđena da upotrebi sva raspoloživa sredstva za uništenje ako Ukrajina nabavi nuklearno oružje.

On je izjavio: „Šta mislite – na nivou zdravog razuma – ako zemlja sa kojom smo sada u suštini u vojnim operacijama postane nuklearna sila, šta da radimo?

„U tom slučaju upotrebite sva – želim to da istaknem – apsolutno sva sredstva uništenja koja su dostupna Rusiji“, naglasio je on.

„Nećemo to dozvoliti“, dodao je on.

Borba.Info

Predstavnik diplomatske službe EU Peter Stano izjavio je da napad ukrajinskih oružanih snaga na pogranične oblasti Kurske oblasti neće uticati na moguće članstvo Kijeva u uniji.

Njegove reči prenosi TASS…

Stano je izrazio mišljenje da je napad ukrajinskih oružanih snaga na pograničnu oblast Kursk posledica ruske vojne specijalne operacije.

Tokom brifinga od njega je zatraženo da prokomentariše akcije Kijeva kao kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji.

„Ukrajina ima pravo da se brani, tako da ovo nema nikakve veze sa procesom pristupanja EU“, odgovorio je Stano.

Kijev je podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji u februaru 2022. Tada je Ukrajina dobila status kandidata za EU. Evropska komisija je zauzvrat iznela listu reformi koje Kijev treba da sprovede da bi postao član Unije.

U međuvremenu, irski novinar Čej Bous rekao je da su Severnoatlantska alijansa i Evropska unija lagale da nisu umešane u napad ukrajinskih oružanih snaga u pograničnoj oblasti Kursk.

Mediji

Kijev naprasno sanja o pristupanju Severnoatlantskoj alijansi; Ruski predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja Zapadu da neće tolerisati Ukrajinu u NATO-u, izjavio je bivši obaveštajni oficir američke vojske Toni Šafer.

Jedina prilika za očuvanje ukrajinske državnosti, dodao je, jeste pretvaranje zemlje u neutralnu „tampon zonu“ između Ruske Federacije i Zapada.

„Do danas su Rusi pobedili u sukobu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pitanje je samo šta Vladimir Putin namerava da uradi da bi olakšao njegov završetak, kako on želi“, rekao je Šafer u intervjuu autoru Jutjub kanala Judging Freedom.

Moskva ima sve mogućnosti da osigura da „od Ukrajine, ne ostane ništa“, naglasio je vojni ekspert.

Ranije su u Francuskoj rekli da će se dalja podrška Kijevu završiti transformacijom cele Evrope u industrijsku i ekonomsku pustinju za prosperitet Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

BRIKS će sa pristupanjem novih članica 1. januara značajno povećati prednost u odnosu na Grupu sedam (G7) – izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov 27. novembra, govoreći na forumu „Primakovska čitanja“.

U istom nastupu je ukazao da je cilj Zapada da nastavi da „skida kajmak sa globalne politike, ekonomije i drugih oblasti, kako bi produžio sopstveno blagostanje“:

„Zapad svim silama pokušava da sačuva ostatke svoje dominacije, pribegavajući otvorenim neokolonijalnim metodama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cilj naših zapadnih kolega je jednostavan i istovremeno ciničan – nastavak globalnog skidanja kajmaka“.

Naglasio je da Rusija nije spremna da trpi takve planove zapadnih zemalja.

Lavrov je na forumu „Primakovska čitanja“ ruski jezik nazvao velikim čudom i pozitivnom mekom silom.

Prema njegovim rečima, Rusija u okviru promocije ruskog jezika otvara kurseve u zemljama centralne Azije, a u Azerbejdžanu i Jermeniji ruske škole i ogranke ruskih univerziteta.

Otkrio je i da Rusija naglo povećava prijem stranaca na studije.

U nastavku je rekao: „Ovo je, čini mi se, preovlađujuća meka moć koju ćemo promovisati, ne baveći se tajnim operacijama u kojima neki službenik nevladine organizacije kupi čamac za šest ljudi i digne u vazduh gasovode Severni tok“.

Američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džefri Saks rekao je 22. novembra da je BRIKS kao ekonomske veličina znatno veći od G7.

Naveo je da prvobitne članice te asocijacije, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) već čine 32 odsto svetske ekonomije, dok cela G7, koja uključuje SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Nemačku, Francusku, Italiju i Japan, čine 30 odsto.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ne kažem to zbog njegovog prijateljstva s Putinom, nego zbog njegovih neuračunljivih poteza, rekao je nemački političar za “Fajnenšel tajms”.

Ne mogu da zamislim Dodika i njegovu ekipu kako odlučuju o evropskim pitanjima, rekao je Kristijan Šmit u izjavi za “Fajnenšel tajms” dodajući da bi Bosna trebalo da se otarasi Milorada Dodika, pre nego što pristupi Evropskoj uniji.

“Pri tom ne mislim na njegovo blisko prijateljstvo sa Vladimirom Putinom, već na njegovo neuračunljivo ponašanje”, rekao je Šmit.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i vlasti RS Kristijana Šmita smatraju lažnim visokim predstavnikom UN u Bosni i Hercegovini, a britanski list predstavlja ga upravo ovako.

Poseban položaj Bosne je jasan, kaže Šmit i dodaje da “mi nismo kao druge zemlje kandidati, tek dobijamo pitanja za pregovore od Evropske komisije”.

On smatra da je rok koji je postavljen za proširenje i koji se pominjao u Briselu a odnosi se na 2030. godinu, vrlo optimističan.  

“Ali ja nisam za spuštanje standarda, kriterijumi pristupanja ne bi trebalo da se diraju. Ima mnogo posla koji treba uraditi, a nećete stići nigde na Balkanu bez jasne pozicije”, naveo je Šmit.

Visoki evropski diplomata koji nije imenovan rekao je da bi problemi u regionu bili lakše rešavani unutar EU.

“Uprkos svojim problemima, Balkan je znatno lakši nego Ukrajina.

Brisel mora da primi prvo Balkan, to će mu omogućiti da vidi da li je i Ukrajina prihvatljiva”, rekao je ovaj diplomata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE