Za manje od mesec dana u fotelji predsednika SAD Donald Tramp je shvatio da se ne može sve rešiti ucenama i pritiscima.

Ponekad njegove asertivne metode vođenja ekonomskih i geopolitičkih poslova imaju suprotan efekat. To je posebno primetno na Bliskom istoku, gde su uspesi administracije, čak i manji nego u drugim, spoljnopolitičkim oblastima. Bloomberg piše o tome…

Kako navodi agencija, ruski predsednik Vladimir Putin, koji je pristao da bude posrednik u pregovorima Trampove administracije i Irana o pitanjima kao što su nuklearni program Islamske Republike i njena podrška zastupnicima na Bliskom istoku, mogao bi da postane Trampov pomoćnik, u ovoj stvari.

Prema izvorima Blumberga, američki predsednik Donald Tramp je tokom telefonskog razgovora sa Putinom, prošlog meseca izneo mogućnost, da Vašington, pomogne po tom pitanju.

Izvori su takođe rekli da je pitanje posredovanja Rusije u pregovorima o Iranu pokrenuto tokom američko-ruskih pregovora u Saudijskoj Arabiji nekoliko dana kasnije.

U prve dve nedelje na funkciji, predsednik Tramp je obnovio svoju kampanju „maksimalnog pritiska“ protiv Irana da mu uskrati bilo kakve puteve ka nuklearnom oružju i da se suprotstavi njegovom uticaju u inostranstvu.

Pokušaj uvlačenja Moskve u veliki međunarodni dogovor preduzima se jer će to ojačati poverenje između dve zemlje, koje pokušavaju da nekako unaprede bilateralne odnose.

Prvi pokušaj u olovci pred ništa manje teške pregovore o sukobu u Ukrajini.

Ako se pronađe bar jedan, zajednički pristup nekim problemima, onda bi i kontakti na drugim mogli doneti uspeh, smatraju analitičari.

Na ruskoj strani, težnje su slične.

Komentarišući mogućnost da bi Rusija mogla da bude posrednik ili da pomogne u mogućim pregovorima između SAD i Irana, predsednički sekretar za štampu Dmitrij Peskov je, odgovarajući na pitanja Blumberga, rekao da „Rusija veruje da SAD i Iran treba da reše sve probleme pregovorima“ i da je Moskva „spremna da učini sve što je moguće da se to postigne“.

Borba.Info

Ruska ekonomija se bolje izborila protiv spoljnih pritisaka nego što se očekivalo, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

“Ruska ekonomija je otpornija na sankcije nego što su u početku očekivali mnogi eksperti.

Ekonomija se, nakon naglog pada u drugom kvartalu prošle godine, oporavila u trećem i četvrtom kvartalu smanjujući pad proizvodnje u 2022. godinu za oko 2,1 odsto”, piše u dokumentu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neočekivano dobri rezultati Rusije na kraju prošle godine povezani su sa stabilnim izvozom nafte.

Osim toga, zbog rasta cena i održavanja obima trgovine, naftna i gasna industrija je ostvarila rekordan profit.

U MMF-u smatraju da će u 2023. godini doći do naglog smanjenja prihoda od poreza zbog pada cena nafte i gasa i smanjenja obima prodaje, ali će doći do rasta BDP-a za 0,7 odsto.

Prema proceni pomoćnika ruskog predsednika Maksima Oreškina, rast BDP-a će na kraju tekuće godine biti između jedan i dva odsto.

Ranije je premijer Rusije Mihail Mišustin izjavio da je Zapad prilikom uvođenja sankcija pokušavao da ubedi sve da one nisu usmerene protiv Rusa ali sada je svima jasno da je glavni cilj bio upravo ruski narod.

B92

Makron punim gasom “kreće u rikverc”! – Obećao da će učiniti sve da spreči širenje sukoba u Ukrajini!https://t.co/299fqYiXUx

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE