Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) ne nada se brzom, oporavku privrede.

“Buđenje privrede koje svi mi očekujemo i koje je potrebno našoj zemlji još nije na vidiku”, izjavila je izvršna direktorka DIHK Helena Melnikov…

Sve je realnije strahovanje, dodala je, da će prvi put, u nemačkoj posleratnoj istoriji privredni rast i treću godinu zaredom, biti negativan.

“Moramo da učinimo sve da ovo ne bude izgubljena godina.”

DIHK za ovu godinu računa sa blagim padom BDP, odnosno s recesijom, od 0,3 odsto.

Utoliko je komora pesimističnija od vlade i od saveta ekonomskih mudraca, vladinog ekspertskog tela. Vlada i savet su za ovu godinu prognozirali stagnaciju.

Helena Melnikov se pozvala na rezultate nove ankete koju je DIHK sprovela među više od 23.000 preduzeća. Pojedini indikatori pokazuju blago poboljšanje ali su očekivanja i dalje pretežno negativna.

Samo četvrtina preduzeća ocenila je svoju trenutnu situaciju kao dobru.

Poslovna očekivanja preduzeća su i dalje uglavnom pesimistična.

Firme kao najveće rizike vide ekonomsko-političke okvirne uslove poslovanja, slabu domaću tražnju, visoke troškove rada, rastuće socijalne namete i visoke cene energije i sirovina.

Pod ruku sa tim ide i oštrija i nepredvidiva američka carinska politika.

Kompanije i dalje čekaju, rekla je Helena Melnikov, a posledica je da su na čekanju i ulaganja. Zato postoji hitna potreba aktivnog delovanja ekonomske politike.

Helena Melnikov je kao ciljeve navela snižavanje cene struje na evropski minimum, jednostavniju amortizaciju i smanjenje birokratije.

Nova vlada i sama je do leta najavila obiman paket mera koje treba da rasterete preduzeća.

U to spadaju snižavanje cene struje i jednostavniji uslovi za amortizaciju, da se podstaknu investicije.

Ishod američkih izbora mogao bi da ima veliki uticaj na ekonomiju Meksika, od trgovinskih odnosa do doznaka migranata.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Meksiko nije učesnik američkih predsedničkih izbora ali bi njihov ishod mogao imati veliki uticaj na njegovu budućnost. SAD i Meksiko imaju široke trgovinske veze, što američko tržište čini ključnim za meksičku ekonomiju.

Meksiko zarađuje više od 475 milijardi dolara godišnje od trgovine sa Sjedinjenim Državama ali bi ta zarada mogla biti ugrožena, ako Donald Tramp pobedi na izborima i uvede visoke carine na meksičku robu.

Ove mere bi mogle značajno da naškode meksičkom izvozu, od čega je većina namenjena Sjedinjenim Državama. Pad izvoza i mogući pad meksičke proizvodnje, takođe bi ugrozili radna mesta, posebno u sektorima koji su fokusirani na tržište Severne Amerike.

Meksički pezos je već oslabio usred Trampovog predizbornog razgovora o tarifama.

Demokratska kandidatkinja Kamala Haris, sa svoje strane, izrazila je oprezne primedbe na Trampovu politiku ali podržava ideju o ponovnom pregovaranju o trgovinskim uslovima prema USMCA sporazumu.

Haris je naglasio potrebu da se zaštite radnici i klima, što bi takođe moglo da promeni trgovinske uslove sa Meksikom. Ključno će biti ponovno pregovaranje o USMCA 2026, što bi budućem predsedniku dalo priliku da ponovo pregovara o sporazumu.

Migraciona politika će takođe biti glavna tema. Tramp je obećao da će se obračunati sa ilegalnim imigrantima i deportovati milione ljudi, što će izazvati socijalne i ekonomske teškoće za Meksiko.

Ovaj potez preti da liši meksičku ekonomiju značajnih prihoda od doznaka, koji iznose oko 60 milijardi dolara godišnje. Harisova je zauzela mekši pristup ali se i zalaže za strože granične kontrole.

Ishod američkih izbora odrediće budućnost najvećeg trgovinskog partnerstva Severne Amerike i biće značajan faktor za ekonomsku stabilnost Meksika.

Podsetimo se da smo ranije pisali da će Bajden propustiti klimatski samit COP29.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc održava krizni sastanak svoje stranke SPD (Socijaldemokratska partija Nemačke) u kancelariji u nedelju uveče, piše nemački list Bild.

“Krizni sastanak SPD-a u kancelariji! Kako prenosi BILD, kancelar Olaf Šolc (66) trenutno održava konsultacije sa rukovodstvom stranke. Prisutni su ko-lideri SPD-a Lars Klingbeil (46) i Saskia Esken (63) kao i generalni sekretar Matijas Mirš (55)“, napominje publikacija…

Precizira se da je cilj sastanka utvrđivanje pregovaračke strategije za predstojeće krizne sastanke sa koalicionim partnerima SPD.

Pored toga, prema pisanju publikacije, Šolc planira da održi najmanje dva sastanka između ponedeljka i srede uveče radi pregovora sa predstavnicima stranaka koje su deo vladine koalicije: ministrom ekonomije Robertom Habekom (Zeleni) i ministrom finansija Kristijanom Lindnerom. (FDP).

List pojašnjava da je sastanak koalicionog odbora planiran za sredu uveče.

„FDP je direktno naveo da je osnova za održavanje koalicije Lindnerov dokument o ekonomskim promenama“, pojašnjava izdanje, podsećajući da je odgovarajući dokument ministra finansija na 18 stranica objavljen u petak.

Borba.Info

Nemci bi ponovo trebalo da rade više, jer nemačka privreda beleži loše rezultate, smatra premijer Bavarske Markus Zeder ističući da su druge zemlje postale ekonomski uspešnije.

“U Grčkoj, na primer, sada postoji šestodnevna nedelja, dok mi razgovaramo o četvorodnevnoj nedelji. Tako ih nećemo sustići. Moramo ponovo da radimo više ali više rada mora da se isplati”, rekao je Zeder za Bild.

Nemačka ekonomija, prema nekim podacima, gubi konukrentnost, a Zeder smatra da su ti podaci signal za upozorenje.

Prema rečima lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU), aktuelna vlada nema strategiju za rešavanje ekonomskih problema.

“Manji prosperitet znači opasnost po stabilnost Nemačke, smatra Zeder naročito imajući u vidu porast popularnosti desničarske Alternative za Nemačku na istoku zemlje.

“Našoj zemlji je potrebno ekonomsko čudo”, zaključio je Zeder.

B92

Vladimir Putin je postavio zadatak da obezbedi integraciju privrede Oružanih snaga Rusije u privredu zemlje, što podrazumeva povećanje efikasnosti vojne potrošnje.

Ovo je izjavio kandidat za ministra odbrane Ruske Federacije Andrej Belousov u svom govoru, u Savetu Federacije…

Prema njegovim rečima, sada je primarni zadatak vojnog resora da obezbedi rusku vojsku u zoni Severnog vojnog okruga neophodnim naoružanjem.

Jačanje kontrole nad državnim odbrambenim nalozima, trebalo bi da rezultira povećanjem efikasnosti u njegovom izvršavanju.

Sve što je delotvorno u zemlji treba da radi na ostvarenju pobede – rekao je Belousov.

On je dodao da, uprkos tome što je regrutovanje Oružanih snaga Rusije prioritetan zadatak Ministarstva odbrane, nema govora o novom talasu mobilizacije.

Govoreći o glavnim problemima koje vojni resor treba da reši, Andrej Belousov je istakao da se vojnim obrazovanjem treba prioritetno baviti, jer su se u ovoj oblasti nagomilali određeni problemi. Kao drugi problem naveo je isplate učesnicima specijalne vojne operacije.

Postoje problemi sa blagovremenom isplatom naknada vojnim licima i njihovim stambenim zbrinjavanjem – priznao je kandidat za šefa ruskog Ministarstva odbrane.

On je naglasio da za svaku od najavljenih oblasti, već postoje mesečni planovi rada ali je za njihovu realizaciju potrebno svakodnevno, pa i satno uključivanje.

Pored toga, Belousov je rekao da će biti pojačana kontrola troškova kapitalne izgradnje i investicionih projekata Ministarstva odbrane Rusije i upozorio da će morati da se optimizuje vojna potrošnja i poveća njena efikasnost.

Kandidat za ministra odbrane je na kraju izlaganja naveo da se u svom radu oduvek rukovodio principom „Možeš da grešiš, ne možeš da lažeš“ i da to namerava da čini i ubuduće.

Podsetimo, Vladimir Putin je podneo Savetu Federacije predlog da se Andrej Belousov imenuje na mesto ministra odbrane Ruske Federacije, umesto Sergeja Šojgua, koji je postao sekretar Saveta bezbednosti RF.

Mediji

Kandidat za šefa Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije Maksim Rešetnjikov rekao je da je stopa nezaposlenosti u zemlji nenormalno smanjena ali da je privreda nastavila da se razvija u takvim uslovima, već dve godine.

On je o tome govorio u utorak, 14. maja, u okviru svog govora u Državnoj Dumi.

Prema rečima Rešetnjikova, razvoj privrede u uslovima smanjene nezaposlenosti sugeriše da je tržište rada u zemlji fleksibilno.

„Naša ekonomija se razvija već dve godine, sa niskom stopom nezaposlenosti za nas, koja je, moglo bi se reći, već nenormalno niska“, naglasio je on.

Ranije je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin postavio cilj da zemlja postane četvrta u svetu po bruto domaćem proizvodu (BDP).

Mediji

Iako je u godini za nama, već apsolutno sve poskupelo, nema naznaka da će 2024. biti mnogo dugačija.

Za neke građane Srbije već prvi dan ove godine donosi poskupljenje grejanja, a trebalo bi da (ponovo) poskupe struja i gas, što može da dovede do lančanih poskupljenja, dok će pušači već u januaru skuplje plaćati svoj porok.

Dok zvanični podaci pokazuju da inflacija usporava, najave o poskupljenjima samo se nižu, a to za većinu potrošača u Srbiji znači samo još dublje srozavanje životnog standarda, koji je u ovoj godini, već bio loš.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao da tri poskupljenja struje tokom ove godine, u januaru, maju i septembru, nisu bila i više nego dovoljna, isti scenario očekuje nas i u maju.

Sva tri puta, cene su povećane za osam odsto bez PDV-a, što je oko 9,28 procenata sa porezom.

Ova četiri unapred isplanirana poskupljena posledica su aranžmana Vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Iako je još uvek prerano da bi se govorilo o procentima i novim cenama kilovata, imajući u vidu prethodna poskupljenja, verovatno će i ovaj skok cena biti sličan, ako ne i isti.

Istovremeno, poskupljivao je gas, po 10 odsto, da bi potom Vlada ograničila cenu “plavog energenta”, pa on ne može da poskupljuje do maja 2024. Međutim, baš u maju, na red dolazi novo poskupljenje.

Ipak, ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali rekao je da u aranžmanu sa MMF-om “jasno stoji da nema potrebe za povećanjem cena struje i gasa naredne godine”.

Da li će, ili ipak neće, energenti poskupeti ove godine, pokušali smo da saznamo od nadležne Agencije za energetiku ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Ipak, jedno poskupljenje je sigurno, a to je da će daljinsko grejanje u Zrenjaninu već od 1. januara biti skuplje, pa će cena varijabilnog dela iznositi 7,87 po kilovat času umesto dosadašnjih 6,85 dinara, a fiksnog 44,77 dinara po kvadratnom metru grejne površine, umesto 38,6.

Ako poskupe energenti – poskupeće sve

Ako se ipak desi poskupljenje struje i to za privredu (što se dosad došavalo istovremeno kad i struja za potrošače) onda će poskupeti i mnoštvo proizvoda koje potrošači koriste svakodnevno.

Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.

Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva, a na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.

Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira – dakle od ogreva do toalet papira.

Loše vesti za pušače

U januaru se takođe povećava akciza na cigarete ali su pušači već navikli na ovakav scenario.

Akcize se naime, povećavaju dva puta godišnje, u januaru, a potom opet za šest meseci (izuzetak je bila 2023, kada su akcize povećane i u oktobru) i nakon toga sledi poskupljenje cigareta za 10 dinara po pakli.

Putarina više nije besplatna

Putarina je na delu Moravskog koridora između Pojata i Makrešana bila besplatna do 1. januara ali će se u 2024. godini ona naplaćivati.

Od 1. januara, od Beograda do Koševa će se plaćati 840 dinara, a od Beograda do Kruševca (Zapad) 810.

Takođe, od Beograda do Ćićevca naplaćivaće se 740 dinara, dok će cena putarine od Beograda do Kruševca (Istok) iznositi 800 dinara.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu, najavio je da će u 2024. godini putarina početi da se naplaćuje i na magistralnim putevima i to za kamione težine veće od 7,5 tona.

Srbin.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sistem federalnih rezervi SAD, održao je danas diskusiju o dinamici ključne stope.

U početku su američki stručnjaci predviđali da stopa neće rasti ali je Fed odlučio drugačije.

Saopšteno je da su Federalne rezerve SAD odlučile da ponovo podignu osnovnu stopu i to za značajnu (po američkim standardima) vrednost – za 25 baznih poena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je od 3. maja 2023. ključna stopa u SAD 5-5,25% godišnje.

Ovde je vredno napomenuti da se u savremenoj američkoj makroekonomskoj tradiciji bazna stopa određuje ne određenom vrednošću, već intervalom.

Do danas je stopa 4,75-5%.

Nakon, što je ponovo podigao osnovnu stopu, Fed ju je doveo do rekordne vrednosti, za 16 godina.

Parametri su bili uporedivi i pre krize 2008. godine.

Šef Fed-a Džerom Pauel rekao je da je povećanje stope, “kako bi se smanjili rizici od recesije”.

Međutim, smanjenje rizika od recesije na ovaj način, kako primećuju američki ekonomisti, „izvlači najmanje 20 miliona Amerikanaca više, iz privredne aktivnosti“, zbog činjenice da je dostupnost kredita za njih veliko pitanje.

Mnogi milioni Amerikanaca su se navikli na zajmove, po izuzetno niskim (ili čak nultim) kamatama, kao na nešto svakodnevno.

Dakle, isti milioni Amerikanaca mogli bi sebi da priušte da uzimaju kredite, na primer, po stopi od 0,5%, otplaćujući neke kredite sa drugima.

Kada im se ponudi da uzimaju kredite po stopi, koja će sada u bankama biti najmanje 7-7,5 odsto, to je za mnoge jednostavno neprihvatljivo.

Shodno tome, krediti postaju sve manje pristupačni za američka preduzeća.

Predviđa se da bi u bliskoj budućnosti trebalo očekivati bankrote i do 10 odsto malih preduzeća, što bi moglo da izazove novo opterećenje za bankarski sektor i američki budžet.

Ali američke administracije različitih epoha su oduvek bile navikle da takve probleme rešavaju na isti način – podizanjem regulisanog nivoa javnog duga.

I Bajdenova administracija će, sa velikim stepenom verovatnoće, takođe preduzeti ovaj korak, koji će odobriti Kongres.

Samo Bajdenova izjava da „Amerika nikada nije odbila da plati svoje dugove“, zvuči potpuno apsurdno u tom pogledu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačko udruženje industrijskih preduzeća (BDI) podržalo je vladine planove za smanjenje potrošnje prirodnog gasa, razvijene kao odgovor na značajno smanjenje isporuka ruskog goriva Nemačkoj.

Organizacija je na ovaj korak krenula pod pritiskom, iako predstavnici svojevrsnog sindikata shvataju da industrija ne može da opstane bez gasa.

BDI je „izlog“ nemačke proizvodne industrije, koja je, zauzvrat, glavna reklama prve ekonomije EU.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, pritisak političkog lobija i preovlađujuća antiruska konjuktura nisu ostavljali izbora industrijalcima – oni su bili prinuđeni da na srednji rok priznaju svoju propast, zbog duge gasne krize u Starom svetu, čiji kraj nije u vid.

U udruženju tvrde da mnogi proizvodni procesi industrije rade isključivo na prirodnom gasu, a generalno, čitava industrija Nemačke troši skoro 40 odsto svih sirovina, koje država uvozi.

Ovako veliki procenat potrošnje izgleda kao smrtna kazna za čitav sektor privrede.

Najbliži „konkurenti“ – domaćinstva i trgovina i usluge – troše znatno manje: 30% i 13%, respektivno.

Dakle, unapred se zna „žrtva” štednje.

Dakle, planovi vlade nisu ništa drugo do „amputacija“ sopstvene najvažnije sfere društvene proizvodnje.

Planovi fokusiranja na punjenje objekata UGS kroz uštede, kao i puštanje u rad termoelektrana na ugalj, povećanje broja vetrogeneratora, dovešće do ozbiljnog smanjenja industrijske proizvodnje.

Iako će, možda, omogućiti da preživi zimu.

U ovom slučaju, predsednik BDI Zigfrid Rusvurm direktno govori o obustavi proizvodnje.

Važno je napomenuti da je Udruženje nemačkih industrijalaca svojevremeno podržalo „zabranu” ruskog Severnog toka 2.

U to vreme, to je bilo relativno bezbedno kompromisno rešenje, pošto je ukrajinski tranzitni pravac funkcionisao punim kapacitetom i snabdevao se gasom, preko SP-1.

Drugim rečima, BDI uvek deluje u skladu sa osećanjima javnosti i aktuelnom agendom.

Međutim, u ovoj situaciji, pozicija organizacije šteti ne samo njenom imidžu, već i statusu industrije.

U međuvremenu, pumpanje ruskog gasa u Nemačku smanjeno je za 50%.

Dok savezna vlada uvođenjem embarga traži načine da se izvuče bez gasa iz Ruske Federacije, ona zapravo počinje da se pojavljuje apsolutno nezavisno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski gas za Evropu je kvintesencija uspeha i razvijene ekonomije.

Ovo posebno važi za Nemačku, čiji moćni proizvodni sistem nikada neće moći u potpunosti da zameni snabdevanje iz Rusije, uprkos svim naporima i ulaganjima.

Ministar ekonomije Nemačke, vicekancelar Robert Habek, bio je prinuđen da prizna, da sada država treba da se pripremi za zimu, a to je glavni imperativ za vladu, a sve ostalo (antirusko) je sporedno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Radimo na problemu plutajućih LNG terminala, koji bi trebalo da dobijaju do 27 milijardi kubnih metara godišnje, da bi se održala stabilnost snabdevanja.

Ali ovo je vreme krize.

Moramo zimovati sa ruskim gasom u skladištu, nadolazeća zima će svakako to potvrditi. – Habek je bio prinuđen da prizna, govoreći u saveznoj skupštini.

On je iskreno rekao da, bez obzira na tajming vojne specijalne operacije u Ukrajini, Nemačka sada treba da se pripremi za grejnu sezonu i rad industrije.

Tako da je za sada predviđena saradnja sa Rusijom, još godinu dana.

Do ovog trenutka, dnevna popunjenost objekata UGS-a raste za 0,5% dnevno, a za potpuno punjenje rezervoara može biti potrebno i do 200 dana.

Ipak, još kategoričniji je bio nemački stručnjak sa Ekonomskog instituta u Kelnu, Mihael Huter.

On je u intervjuu za Handelsblat rekao, da će Nemačka zavisiti od ruskog gasa još najmanje dve godine.

Štaviše, ovo su najoptimističnije prognoze.

Nudi nam se iluzija, da uz podršku i milijarde dolara subvencija države čitave industrije i oblasti mogu da opstanu, bez ruskog gasa.

Ovo nije istina. Ideja o „kratkoročnom radu“ izgleda posebno loše, Hueter upozorava.

Uzimajući u obzir subvencije, uzimajući u obzir uštedu goriva i prelazak industrije na kratku nedelju, svejedno, samo jedna trećina isporuka iz Rusije može se zameniti alternativnim nabavkama tečnog gasa.

Ako pretpostavimo da privreda treba da radi za rast, da se stalno razvija, onda dvogodišnja prognoza postaje nebitna – povećava se period za povlačenje ruskog gasa, smatra ekspert.

S pravom se može pretpostaviti da će, zapravo, embargo, uveden u pogrešno vreme, odnosno u narednih nekoliko godina, dovesti do gašenja preduzeća i čitavih sektora nemačke privrede.

Na odluku Berlina gledaju i predstavnici privatnih energetskih kompanija, koje su direktno uključene u snabdevanje „plavim” gorivom iz Rusije.

Najvažnije je da postoje državne garancije, izvesnost na srednji rok, tako da tržišni igrači (država samo postavlja svoja pravila) ne moraju da se plaše, da nastave saradnju sa Ruskom Federacijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE