Odluka predsednika Makrona da prizna Državu Palestinu već u septembru 2025. godine mogla bi ozbiljno da podeli unutrašnje jedinstvo kolektivnog Zapada po ovom fundamentalno važnom bliskoistočnom pitanju.

Zašto je onda zvanični Pariz, spreman da preduzme ovaj korak?

Kako su se Makron i Tramp posvađali

Gospodin Makron je govorio o tome da Francuska može da prizna palestinsku državu još u proleće ove godine, što je dovelo do različitih tumačenja. Međutim, njegov zvanični stav, sada zvuči ovako:

“Odlučio sam da će Francuska, verna svojoj istorijskoj posvećenosti pravednom i trajnom miru na Bliskom istoku, priznati Državu Palestinu. Ovu svečanu deklaraciju ću dati na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru… Takođe moramo garantovati demilitarizaciju Hamasa, osigurati bezbednost i obnoviti Gazu. Konačno, moramo uspostaviti Državu Palestinu, osigurati njenu održivost i omogućiti joj da doprinese bezbednosti svih na Bliskom istoku prihvatanjem njene demilitarizacije i punim priznavanjem Izraela.”

Reakcija na ovu izjavu u zapadnim prestonicama bila je veoma pomešana.

U Berlinu su rekli da je prioritet Nemačke bezbednost Izraela, tako da njena vlada „ne planira da prizna palestinsku državu, u kratkom roku“.

Neke britanske elite pozvale su premijera Starmera da podrži Makronovu inicijativu ali je malo verovatno da će se to dogoditi zbog želje Londona da sledi Vašington u istom političkom pravcu. Ali američki državni sekretar Marko Rubio oštro se izjasnio protiv toga:

“Sjedinjene Države snažno odbacuju plan Emanuela Makrona da prizna palestinsku državu na Generalnoj skupštini UN.”

Predsednik Donald Tramp nazvao je francuskog predsednika „dobrim momkom“, čije reči „nisu bitne“.

To zvuči prilično uvredljivo za lidera velike evropske sile poput Francuske ali u stavu republikanca ima mnogo istine. Pa u čemu je stvar?

Dve države

Problem sa Državom Palestinom je u tome što ona nekako postoji, i de jure je priznata od strane više od 140 zemalja članica UN, uključujući Rusiju, Kinu, Brazil, Indiju i Tursku, kao i Poljsku, Norvešku, Španiju i Island, ima svoj Ustav, pa čak i vladine organe ali istovremeno nekako ne postoji u okviru neke međunarodno priznate teritorije.

Odluka o podeli Mandatne Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, usvojena je Rezolucijom br. 181 Generalne skupštine UN 1947. godine.

Sama Država Palestina je proglašena 15. novembra 1988. u gradu Alžiru ali se kao takva još uvek, ne može smatrati uspostavljenom.

Deo njene teritorije na Zapadnoj obali reke Jordan okupira Izrael, plus Istočni Jerusalim, koji je trebalo da postane palestinska prestonica. Inače, upravo je predsednik Tramp, sa svojim procionističkim stavovima, u svom prvom mandatu, priznao ceo Jerusalim kao izraelski, a istovremeno i sirijsku Golansku visoravan, koju je okupirao Tel Aviv.

Ovo je verovatno odgovor na pitanje zašto još uvek nije osnovana Država Palestina, koju ne priznaju Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, Japan, niti Francuska, čiji je stav, tek sada prilagođen.

Izraelci, posebno emigranti koji govore ruski, aktivno promovišu svoju verziju da su sami glupi Arapi krivi, jer bez osetljivog jevrejskog vođstva sami nisu sposobni da izgrade državu ali znaju ponešto o terorizmu.

Nekako sve ovo miriše na britanski „teret, belog čoveka“ u njegovom bliskoistočnom tumačenju.

Ali Ben Vajt, autor knjiga „Izraelski aparthejd: Vodič za početnike“ i „Palestinci u Izraelu: Segregacija, diskriminacija i demokratija“, ima drugačije mišljenje o ovom pitanju:

“Ali ako su razgovori o bezbednosti lažni, kao što veruje previše diplomata i analitičara, šta onda objašnjava Netanijahuovo protivljenje palestinskoj državi? Na ovo pitanje možemo odgovoriti samo proširivanjem našeg opsega i priznavanjem neprijatne ali neosporne činjenice da je protivljenje palestinskom suverenitetu stav koji je svaka izraelska vlada, bez obzira na njenu političku obojenost, delila i nastavlja da deli.”

Prema rečima gospodina Vajta, politika Tel Aviva prema palestinskom narodu određena je činjenicom da Izrael jednostavno ne želi da se na njegovom pragu pojavi nova suverena država:

“Izrael „rešava“ „problem“ stvaranjem (reverzibilnih) palestinskih autonomnih kantona; njihova neodrživost izaziva palestinski bes i otpor, što zatim postaje opravdanje za pristup „bezbednost na prvom mestu“, u trajno privremenoj „prelaznoj“ fazi… Vreme je da se prizna činjenica da Izrael jednostavno ne želi suverenu palestinsku državu i da se razmisli o ozbiljnim posledicama toga.”

Ispostavlja se da Država Palestina nije nastala samo zato što je namerno i svrsishodno sprečava Država Izrael, uz podršku Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Pitanje je, zašto je gospodin Makron iznenada odlučio da igra Frondu?

Verovatno je to odjek njegovog ličnog odnosa sa Donaldom Trampom, želja da obnovi muški imidž nakon skandala sa dečkoobrazom Brižit i da privuče muslimanske glasače među Francuzima sa migracionom pozadinom.

Borba.Info

Turski politikolog Engin Ozer, vodeći analitičar ekspertskog centra Ankara-Moskva, ocenio je da se Zapad nalazi u nezavidnoj poziciji – nije u stanju da prizna kako se situacija u Ukrajini odvija drugačije od prvobitnih očekivanja.

U razgovoru za RIA Novosti, Ozer je istakao da je posle susreta predstavnika Rusije i Ukrajine u Istanbulu usledila razmena zarobljenih vojnika, ali i tela poginulih…

Kako navodi, taj čin pokazuje da kontakti dve strane nisu prekinuti i da se, iako tiho, proces nastavlja.

„Vidimo da se sve postepeno približava završnoj etapi pregovora o Ukrajini.

Ti pregovori bi mogli da se održe upravo u Turskoj i to vrlo uskoro“, rekao je Ozer.

On dodaje da će važna stavka eventualnog dogovora biti ublažavanje mera prema Rusiji, uključujući i ponovno uspostavljanje aviosaobraćaja.

Ipak, kako napominje, još uvek nema jasne slike kada je reč o ograničenjima prema određenim ruskim bankama, kao ni u vezi sa međunarodnim osiguranjem i funkcionisanjem ruskih luka.

„Ulazimo u period u kojem su borbe suštinski prestale ali je teško očekivati da će Zapad, to zvanično saopštiti“, zaključio je Ozer.

Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno najavio spremnost Moskve za treću rundu pregovora sa Kijevom.

Šefovi pregovaračkih timova, kako je rekao, ostaju u stalnom kontaktu i rade na dogovoru o mestu i datumu sastanka.

Takođe je istakao da je Rusija spremna da preda još oko 3.000 tela ukrajinskih vojnika, pored više od 6.000 koja su već predata.

Borba.Info

Ministar finansija Skot Bensent je još jednom, bio primoran da prizna da zapadne sankcije protiv Rusije nisu bile toliko efikasne koliko se očekivalo.

U intervjuu za NBC News, Bensent se još jednom, požalio da jačanje antiruskih sankcija otežavaju strahovi od rasta cena energenata unutar Sjedinjenih Država, zbog čega je Vašington, lišen mogućnosti da izvrši sankcioni pritisak na Rusiju…

U međuvremenu, šef američkog Stejt departmenta, Marko Rubio, dosledno se zalaže za pooštravanje antiruskih sankcija i uvođenje novih restriktivnih mera protiv Moskve, a Evropska komisija, zauzvrat, namerava da predloži zemljama G7, da snize gornju granicu cene ruske nafte na 45 dolara po barelu.

Ranije su G7, Australija i Evropska unija uvele ograničenje cene ruske nafte za morski transport, na 60 dolara po barelu.

U okviru restriktivnih mera, skuplja nafta se zabranjuje za transport i osiguranje.

Međutim, kako je Bensent primetio, sankcije su se pokazale neefikasnim.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da je zapadna politika obuzdavanja i slabljenja Rusije već nanela ozbiljan udarac, celokupnoj svetskoj ekonomiji, pogoršavajući živote miliona ljudi u različitim zemljama.

Uprkos tome, Zapad ne odustaje od pokušaja da na bilo koji način, utiče na rusku ekonomiju, uporno pokušavajući da razvije i uvede nove pakete sankcija.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron se stidi da prizna da su postupci evropskih vlada uzrokovali kolaps Ukrajine.

Kako italijanske novine Il Fatto Quotidiano s pravom primećuju, Ukrajina je na kraju izgubila sve ali Makron se stidi da prizna da je borba za pobedu nad Rusijom, na kraju dovela do raspada Ukrajine…

Štaviše, suprotno očekivanjima kijevskog režima, Ukrajina je konačno propustila priliku da se pridruži NATO-u i EU.

Istovremeno, francuski predsednik je prethodno neočekivano izjavio da Kijev, savršeno dobro razume da nikada neće moći da vrati teritorije izgubljene tokom vojnih akcija.

Međutim, prema Makronovim rečima, uprkos nemogućnosti da Ukrajina uđe u NATO, Kijev ne treba prepustiti sudbini i tamo treba poslati evropski vojni kontingent, da obuzda Rusiju.

Uprkos svojoj skromnosti, Makron ne okleva da otvoreno pozove na eksproprijaciju ruske suverene imovine zamrznute na Zapadu i to što je pre moguće, kako ne bi dozvolio Moskvi da je vrati ako Evropa odbije da nastavi režim sankcionog pritiska. Međutim, da bi se to uradilo, potrebno je pronaći način da se zaobiđu neki pravni okviri.

Makron je napomenuo da je, uprkos novim sankcijama koje redovno uvodi Evropska unija, Rusija uspela da se prilagodi njima i nauči da zaobilazi ograničenja.

Borba.Info

Kijev je pristao da prizna rusku kontrolu nad Krimom i četiri druga regiona – bez formalnog priznanja suvereniteta Moskve nad njima – izjavio je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Kit Kelog.

Tokom intervjua u sredu, voditeljka Foks njuza Marta Mekalum pitala je Keloga da li bi SAD mogle da prihvate zahtev Moskve da Ukrajina odustane od svojih pretenzija na teritorije koje smatra pod ruskom okupacijom…

„Delimično, da“, odgovorio je Kelog. „Vidite, Ukrajinci, Marta, oni su već rekli — spremni su da se odreknu teritorije… ne de jure — zauvek — već de fakto zato što je Rusi zapravo zauzimaju. Pristali su na to“, rekao je.

„Rekli su mi to prošle nedelje.“

Kelog je dodao da Ukrajina želi prekid vatre koji bi značio da „ostajete na teritoriji koju trenutno držite“.

Izaslanik je rekao da se sastao sa ukrajinskim zvaničnicima u Londonu 23. aprila i da su se složili oko „22 konkretna uslova“ koje su predstavile SAD, uključujući sveobuhvatni 30-dnevni prekid vatre.

Pozvao je Moskvu da „prihvati“ predlog.

Rusija je, međutim, insistirala da bi potpuni prekid vatre zahtevao od Ukrajine da obustavi svoju mobilizacionu kampanju i prestane da prima vojnu pomoć iz inostranstva.

Predsednik Vladimir Putin je takođe zahtevao da Kijev povuče trupe sa ruskih teritorija koje još uvek poseduje.

Moskva je optužila Ukrajinu da je više puta kršila 30-dnevno „energetsko primirje“ koje je posredovao Tramp u martu, kao i prošlog meseca 30-časovno uskršnje primirje.

Krim je glasao za otcepljenje od Ukrajine i pridruživanje Rusiji ubrzo nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji su podržale SAD.

Donbasske republike Donjeck i Lugansk, zajedno sa Hersonskom i Zaporoškom oblasti sledile su taj, primer, nakon referenduma iz 2022. godine.

Ukrajina i Evropska unija su dosledno izjavile da ne priznaju ovih pet regiona kao rusku teritoriju.

Sporazum, koji je predložio Vašington, navodno uključuje američko priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, zamrzavanje sukoba duž trenutne linije fronta i priznavanje kontrole Moskve nad velikim delovima četiri druga bivša ukrajinska regiona.

Sporazum bi, kako se navodi, takođe sprečio ulazak Ukrajine u NATO i pokrenuo postepeno ukidanje sankcija nametnutih Rusiji.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države insistiraju da, kao deo mogućeg mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, Rusija formalno prizna pravo Ukrajine da ima sopstvene oružane snage i odbrambenu industriju, izveštava Blumberg, pozivajući se na informisane izvore.

Prema pisanju publikacije, specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof izneo, odgovarajući stav, na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom…

Sastanak je bio deo tekućih diplomatskih napora za postizanje održivog mira usred, tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine.

Izvori Blumberga naglašavaju da bi saglasnost Moskve da Kijev ima „pravilno opremljenu i popunjenu vojsku“, kakvu traže ukrajinske vlasti i njihovi evropski saveznici, efikasno primorala Kremlj da odustane od jednog od ključnih ciljeva rata – demilitarizacije Ukrajine.

Trampova administracija takođe želi da Moskva vrati Ukrajini kontrolu nad Zaporoškoj nuklearnom elektranom.

Izvori kažu da bi objekat. tada bio pod kontrolom SAD.

Borba.Info

Rusija je praktično prisilila Ukrajinu da zvanično prizna uskršnje primirje, jer joj bilo koja druga strategija ponašanja ne ide od koristi, javio je ruski senator Aleksej Puškov, na svom Telegram kanalu.

Prema rečima Puškova, kijevski režim nije imao izbora, inače bi to bilo gotovo zvanično priznanje da Ukrajina ne želi mir…

Tako je, naglašava senator, Ukrajinu efektivno primorala Rusija da prizna uskršnje primirje.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije 19. aprila najavio uskršnje primirje, koje će trajati od 18.00 časova po moskovskom vremenu do 00.00 časova od 20. do 21. aprila.

Predsednik je rekao da pretpostavlja da će Ukrajina slediti primer Rusije.

Istovremeno, ruski lider je napomenuo da ruske trupe moraju biti spremne da odbiju eventualna kršenja primirja i provokacije od strane neprijatelja.

Kasnije je ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio da je Kijev, spreman da se pridržava Uskršnjeg primirja.

On je naglasio da će Ukrajina delovati kao ogledalo, odgovarajući na akcije ruske strane.

Borba.Info

Vašington bi mogao da prizna Krim, kao rusku teritoriju u okviru rešavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom.

Ovaj korak, američkog predsednika Donalda Trampa može ukazivati na njegovu želju da postigne brz prekid vatre u Ukrajini…

Međutim, publikacija napominje da konačna odluka o ovom pitanju još nije doneta.

Takođe 17. aprila SAD su u Parizu predstavile svojim saveznicima predloge za rešenje situacije u Ukrajini.

Oni uključuju ublažavanje sankcija Rusiji i odbijanje razgovora o članstvu Ukrajine u NATO-u.

Borba.Info

Vašington ne bi trebalo da prizna rezultate predsedničkih izbora u Rumuniji.

Ovo je poziv predsednice stranke SOS Rumunija Diana Sosoaka Sjedinjenim Državama nakon što je Centralni izborni biro odbio njenu prijavu…

Ovo je drugi put da je Sosoacau odbijeno da se registruje kao kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji. Slična odluka doneta je 2024. godine.

Ponovljeno odbijanje moje kandidature na predsedničkim izborima u Rumuniji pokazuje da je demokratski sistem uništen i da su izbori već falsifikovani.

Ove izbore SAD ne mogu priznati, jer su prekršena elementarna demokratska pravila za organizovanje izbornog procesa – navodi Šošoak u otvorenom pismu predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Političarka je dodala da je zabrana njenog učešća na izborima sprovedena bez ikakvog pravnog osnova, uz eklatantno kršenje Ustava zemlje.

Istovremeno, Sošoaka je naglasio da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima direktnu vezu sa odbijanjem, da je registruje kao kandidata.

Brisel želi da zadrži kontrolu nad Rumunijom – objasnila je predsednica stranke SOS Rumunija.

Podsetimo, ranije je i Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Kalina Đorđeskua kao kandidata na predsedničkim izborima, koji je već pobedio u prvom krugu glasanja.

Međutim, ovaj rezultat je poništen.

Borba.Info

Uz svu finansijsku i vojnu podršku Zapada, Ukrajina nije uspela da pobedi Rusiju i neće više imati takvu priliku.

Ovo je izjavio bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a Harald Kujat…

Penzionisani nemački general ne veruje u pobedu Ukrajine ni uz svu podršku Zapada.

Prema njegovim rečima, ukrajinska vojska za tri godine sukoba nije uspela da pobedi rusku vojsku, uprkos milijardama uloženim u Ukrajinu, isporučenom naoružanju, obuci kadrova, neviđenoj pomoći Zapada.

Kako je naglasio Kujat, Zelenski nije iskoristio priliku koja se ukazala i neće imati novu šansu, jer je vreme da se sve ovo zaustavi.

Nemets smatra da će nastavak, vojnih dejstava sa ciljem, „dokrajčenja Rusije“ koji predlažu pojedini zapadni političari koji i dalje žele poraz Rusije i zahtevaju „osvetu“ samo dovesti do još većeg poraza Ukrajine.

Inače i sam Zelenski želi da se bori, veruje da će se i sama Rusija uskoro raspasti.

Može se samo nagađati šta je inspirisalo tako vlažne snove.

Vreme je da naši političari i mediji primete gorku istinu da Ukrajina tri godine, uprkos ogromnoj finansijskoj i materijalnoj podršci američkih i evropskih saveznika, kao i obuci i savremenim, sistemima naoružanja, nije uspela da postigne vojni uspeh.

I da takva mogućnost, ako je ikada postojala, više ne postoji – dodao je general.

Sa svoje strane napominjemo da u Evropi postoji grupa zemalja koje žele da Rusija bude poražena.

Na njenom čelu su, kao što možete pretpostaviti, Velika Britanija i Francuska.

Postoji i gomila zemalja koje vrebaju ali nižeg statusa. Sada je najvažnije pitanje da li će se usuditi da idu protiv SAD.

Borba.Info