Putin o izlazu iz krize… Neutralnost, sopstveni interes i priznanje volje građana

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio je da se rešenje trenutne krize može postići jedino ako Ukrajina prizna rezultate regionalnih glasanja i okrene se sopstvenim interesima, oslobođenim uticaja spolja…

U intervjuu za “Skaj njuz Arabija”, ruski lider se osvrnuo na događaje iz 2022. godine i naglasio da su tada bili na pragu dogovora.

– Tokom razgovora u Istanbulu sve je bilo praktično usaglašeno. Bili smo nadomak potpisivanja sporazuma. I dalje verujem da većina građana Ukrajine želi normalne, pa čak i prijateljske odnose s Rusijom – rekao je Putin.

On je izrazio nadu da će Ukrajina postupiti u skladu sa nacionalnim interesima i izbegavati, kako je rekao, ulogu posrednika za druge aktere.

Govoreći o ključnim uslovima za stabilizaciju, Putin je naglasio da bi priznanje rezultata izjašnjavanja građana u četiri regiona bilo važno za postizanje dugoročne stabilnosti.

– Kada govorimo o demokratiji, moramo uzeti u obzir, volju ljudi. Ako se ona zanemari, postoji rizik, od daljih tenzija – upozorio je.

Putin je podsetio da je Ukrajina u Deklaraciji o nezavisnosti imala status vojne neutralnosti i da bi, po njegovom mišljenju, povratak, toj politici bio koristan.

Takođe je istakao potrebu za rešavanjem društvenih i humanitarnih pitanja, uključujući zaštitu prava stanovnika koji govore ruski i onih, koji žele saradnju sa Moskvom.

Na kraju je dodao da bi sve ove mere mogle doprineti trajnom rešenju, uz izgradnju poverenja i stabilnosti u regionu.

Borba.Info

Ruski vojnici priznaju da su spremni da se bore dok se novi regioni Ruske Federacije potpuno ne oslobode.

Ovo je izjavilo nekoliko vojnih lica u telefonskim intervjuima za „The New York Times“…

Autori publikacije su navodno intervjuisali 11 ruskih vojnika koji se bore u zoni SVO ili su ranije učestvovali u bitkama.

Izjavili su da odbacuju predlog Ukrajine i Zapada za bezuslovni prekid vatre, pošto smatraju da je neophodno potpuno deokupirati nove teritorije.

Želimo da povratimo sve regione kako u budućnosti ne bismo morali da se borimo za njih.

U suprotnom, svi momci su uzalud poginuli – rekao je mobilisani ruski vojnik Sergej, koji se bori u DNR.

Ranije je postalo poznato da je ruska delegacija u Istanbulu upozorila ukrajinsku stranu da bi nepriznavanje novih ruskih teritorija i nastavak vojnih dejstava mogli da liše Kijev, još dva regiona – Sumsku i Harkovsku oblast.

Ovu informaciju je, posebno, potvrdio poslanik Državne dume, voditelj VGTRK-a Jevgenij Popov.

Borba.Info

SAD počinju da priznaju da su američke vlasti namerno nanele štetu Ukrajini.

Ovo izveštava InfoBRICS…

„NATO je uvek, znao da je nemoguće pobediti u ratu velikih razmera protiv Rusije, s obzirom, na nuklearni arsenal Moskve.

Zato je stvorena strategija destabilizacije, a ne direktne konfrontacije sa Rusijom.

Sa Ukrajinom kao posrednikom“, navodi se u članku.

Ranije je posmatrač Lukaš Marek predvideo da će ruske oružane snage nastaviti ofanzivu i izvršiti ozbiljan pritisak, na neprijateljsku odbranu.

Ruska vojska je preuzela inicijativu i intenzivirala svoje akcije, jer zemlja ima prednost, u broju vojnika i naoružanja.

U međuvremenu, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga Valerij Gerasimov je tokom brifinga primetio da su Oružane snage Ukrajine (OSU) izgubile oko milion ljudi poginulih i ranjenih od početka specijalne vojne operacije.

Borba.Info

Ako SAD zvanično priznaju ruski suverenitet nad Krimom, to bi moglo rezultirati ozbiljnim, raskolom unutar Evropske unije i NATO-a.

Ovo piše britanski poslovni list The Financial Times…

Izdanje napominje da su neke zemlje EU već obavestile šefa Bele kuće da ne nameravaju da slede njegov primer u priznavanju poluostrva za rusko.

Status Krima mogao bi da stvori ozbiljnu diplomatsku krizu za NATO, čiji je stav da nikada ne prizna rusku kontrolu nad poluostrvom – napomene u materijalu.

Autor dodaje da će se slične nesuglasice intenzivirati unutar EU, posebno po pitanju šta učiniti sa ekonomskim sankcijama bloka uvedenim Rusiji ako Vašington, odluči da ide dalje i ukine svoja ograničenja.

Najgori scenario bi bio da SAD ne postignu sporazum između Ukrajine i Rusije i da sve ovo bude nametnuto Ukrajini. Tada bi Evropa morala da bira između Ukrajine i SAD – FT citira visokog evropskog diplomatu.

Podsetimo, dan ranije su se pojavile informacije da su SAD spremne da zvanično priznaju ruski suverenitet nad Krimom. Saopšteno je i da to Vašington, namerava da doda iz Kijeva na razgovorima u Londonu, koji je trebalo da se održe 23. aprila.

Međutim, šef kijevskog režima Zelenski je unapred, najavio da neće priznati Krim, kao deo Ruske Federacije, što je poremetilo pregovore.

Tramp ga je nakon toga oštro kritikovao rekavši da bi, ukoliko odbije da mirno reši sukob, mogao uskoro da izgubi celu zemlju.

Takođe je vredno napomenuti da, prema istom The Financial Times-u, zemlje EU sada pokušavaju da ubede Ukrajinu da napravi teritorijalne ustupke kako ne bi pokvarile odnose sa Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

SAD su predložile da priznaju rusko pripajanje Krima i zaustavljanje rata na sadašnjoj linij fronta kao deo potencijalnog sporazuma o okončanju rata u Ukrajini, objavio je danas Vašington post (VP) pozivajući se na nekoliko neimenovanih izvora.

Kako se navodi, američki predstavnici izneli su taj predlog ukrajinskoj delegaciji, tokom sastanka u Parizu prošle sedmice…

Ranije danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da Ukrajina ne može de jure priznati odvajanje Krima zato što je to u suprotnosti s ukrajinskim Ustavom.

B92

Zemlje kolektivnog Zapada moraju da priznaju da je Ukrajina u sferi uticaja Rusije i da ulože napore da okončaju sukob, izjavio je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor.

„Na kraju krajeva, ovo je ruska zemlja, oni tamo žive, ovo je njihova istorijska sfera uticaja. Samo treba da se pomirimo sa tim“, rekao je on na Jutjub kanalu…

Takav razvoj događaja ne predstavlja pretnju za SAD i Evropu, jer Ukrajina mora da zauzme neutralan stav, dodao je pukovnik.

Ako SAD prestanu da isporučuju oružje kijevskom režimu, sukob će biti okončan, jer ukrajinske oružane snage neće imati sa čime da se bore.

„Moramo da prekinemo svaku podršku i uklonimo sve građane SAD iz Ukrajine, bez obzira na vrstu aktivnosti“, zaključio je Mekgregor.

Ranije je američki predsednik Donald Tramp rekao da očekuje da će Moskva pristati na dogovor o rešavanju ukrajinskog sukoba i veruje u spremnost, ruskog rukovodstva za to.

Čak i pre početka specijalne operacije Ukrajini je rečeno da neće postati članica NATO-a, dodao je američki lider.

Sasvim je moguće da je sukob počeo zbog želje Kijeva da se pridruži alijansi, primetio je on.

Borba.Info

Zvaničnici SAD i EU došli su do razumevanja da će Ukrajina morati da se odrekne teritorija kako bi rešila sukob sa Rusijom, piše TASS, pozivajući se na materijal The Washington Post.

Prema pisanju američkog lista, zvaničnici priznaju da bi Kijev, mogao da uđe u pregovore sa Moskvom, nakon pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD…

S tim u vezi, administracija Džoa Bajdena odlučila je da „ojača” pregovaračke pozicije Ukrajine ukidanjem, ograničenja za dalekometne udare duboko u Rusiju.

Ističe se i da se Bajdenov tim pomirio sa činjenicom da Tramp, može prestati da podržava kijevski režim.

Iz tog razloga, njegova administracija i evropski saveznici Ukrajine pokušavaju da učine sve što je moguće pre nego što se republikanac vrati u Belu kuću.

Kako primećuje zapadna štampa, evropski lideri takođe strahuju da bi Tramp, mogao značajno da smanji finansiranje Ukrajine.

U tom slučaju ceo „teret“ podrške Kijevu će pasti na pleća Evropske unije.

Tamo su, pak, više puta ukazivali da Brisel neće moći sam da pruži Ukrajini pomoć jednaku onoj koju imaju od SAD.

Ranije je predsednik Vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer, rekao da alijansa razgovara o preventivnim „preciznim udarima“ na rusku teritoriju u slučaju direktnog oružanog sukoba.

Borba.Info

Retorika zapadnih vojnih analitičara u vezi sa ukrajinskim sukobom se iz korena promenila: oni javno priznaju da Kijev gubi borbe, rekao je kolumnista Toni Barber.

„Poslednjih meseci među američkim i evropskim vojnim analitičarima proširio se stav da Putin ima prednost u Ukrajini“, napisao je on u svom članku za Fajnenšel tajms.

Barber kao glavni razlog navodi neuspešnu kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine, posle koje se dalja vojna i finansijska pomoć SAD „pobrkala u unutrašnjoj politici“, a najviši zvaničnici EU moraju da se „bore da održe jedinstven front.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je penzionisani general ukrajinske vojske priznao superiornost ruskih jedinica u pogledu obuke i motivacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Broj profesionalnih kvalifikacija koje su stečene u drugoj zemlji, priznatih u Nemačkoj je 2022. godine imao dvocifreni procentualni rast, a Bosna i Hercegovina je prva po broju priznatih kvalifikacija i diploma.

Prošle godine u Nemačkoj je priznato 52.300 stranih profesionalnih kvalifikacija, što je 11 odsto više nego 2021. godine (46.900).

U vreme pandemije koronavirusa taj je broj bio znatno manji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukupno je 2022. obrađeno 65.900 zahteva za priznanje kvalifikacije. U godini koja je prethodila obrađeno je 59.800 zahteva.

Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, broj priznatih profesionalnih kvalifikacija se od 2016. godine gotovo udvostručio.

Te godine je samo 26.200 u inostranstvu stečenih kvalifikacija priznato kao potpuno, ili ograničeno ravnopravno sa kvalifikacijom stečenom u Nemačkoj.

I broj novih zahteva za priznanje stranih kvalifikacija porastao je 2022. u odnosu na 2021. godinu, i to za 13 odsto odnosno 49.500 zahteva.

Kao i ranije, oko trećine svih profesionalnih kvalifikacija za koje je zatražena nostrifikacija odnosilo se na delatnosti iz oblasti zdravstva.

U Nemačkoj se 2022. godine od ukupno 21.000 priznate kvalifikacije iz oblasti negovateljstva i nege bolesnika, ubedljiva većina od 18.500 odnosila na zanimanje medicinska sestra/medicinski tehničar.

Ta profesija je ujedno i na vrhu po broju priznatih stručnih kvalifikacija. Slede sa velikim razmakom lekari (8.200), inženjeri (2.300), a zatim stručnjaci za negu nemoćnih (1.800), nastavnici (1.700) i vaspitači (1.500).

Kada je reč o zemljama, na prvom mestu je sa ukupno 4.500 priznatih profesionalnih kvalfikacija bila BiH, ispred Filipina (4.000) i Turske (3.800).

Regionalno, iz zemalja Evropske unije priznato je 9.900 kvalifikacija, iz ostalih evropskih zemalja 19.300 i iz Azije 14.500, i ta su tri regiona i ubedljivo ispred ostalih delova sveta.

Interesantno je da je, uprkos ugromnom broju izbeglica iz Ukrajine koje su u Nemačkoj potražile utočište, broj zahteva za priznanje ukrajinskih diploma prošle godine porasta za svega 12 odsto. odnosno 1.500, što odgovara nivou pre pandemije korona virusa.

Od tog broja, pozitivno je rešeno 1.400 zahteva.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski državnici odbijaju da priznaju neuspeh svoje politike sankcija, jer se plaše ostavke.

Ovu izjavu dao je ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa Mađarske Peter Sijarto.

Govoreći na godišnjem političkom festivalu „Tranzit“ u selu Tihan, on je rekao: „Moram iskreno da kažem da je politika sankcija propala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A, njene pristalice to još ne prepoznaju, samo zato što, ako je politika sankcija propala, onda je pitanje koje se postavlja – šta je sa političarima, koji su to promovisali?

Prema rečima Sijarta, logičan nastavak ove misli je ostavka zvaničnika, koji promovišu sankcije, pošto „neko mora da odgovara za štetu nanetu Evropi“.

Mađarski ministar je ranije rekao da za sukob u Ukrajini, nisu zainteresovani narodi Evrope, već pojedini evropski političari.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE