Tokom dve godine ukrajinskog sukoba, ruska ekonomija je više puta prkosila pesimističnim prognozerima, prenosi Ekonomist.

Izdanje napominje da finansijski kolaps, koji se aktivno predviđao u proleće 2022. godine, nikada nije došao u Rusku Federaciju…

Postojao je trenutak kada je privreda pala u recesiju ali to je bilo manje ozbiljno, nego što se očekivalo i nije dugo trajalo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poslednji zastrašujući faktor bila je inflacija.

U 2023. godini cene u Ruskoj Federaciji su brzo rasle, a ekonomisti su verovali da mogu da izmaknu kontroli.

Čak je i predsednik Vladimir Putin bio zabrinut, pozivajući zvaničnike u februaru da obrate „posebnu pažnju“, na rast cena.

Sada ruska ekonomija, još jednom dokazuje da pesimisti greše.

Očekuje se da će podaci za 13. mart pokazati da su cene porasle za 0,6% na mesečnom nivou u februaru, u odnosu na 1,1% na kraju 2023.

Na godišnjem nivou, inflacija verovatno više neće rasti, dostižući 7,5% u novembru.

Neki analitičari očekuju da će ova cifra uskoro pasti, na 4%.

The Economist je naglasio da se čini da Rusija ide, ka „mekom sletanju“, u kojem se inflacija usporava, bez uništavanja ekonomije.

Brojke su sada u skladu sa trendom koji je postojao, pre početka ukrajinskog sukoba.

Prošle godine BDP je realno porastao za više od 3%. Stopa nezaposlenosti ostaje rekordno niska. Praktično nema znakova nevolje kompanija.

Kako navodi izdanje, stabilnost domaće privrede delom je posledica ranije donetih podsticajnih mera.

Korporacije i domaćinstva su akumulirali značajna gotovinska sredstva poslednjih godina, što im je omogućilo da nastave da troše čak i u okruženju povišene inflacije i izbegnu neizvršenje obaveza, kada su troškovi pozajmljivanja visoki.

Ruske kompanije su uspostavile snažne lance snabdevanja sa prijateljskim zemljama.

Više od polovine uvoza robe dolazi iz Kine.

Najveća zabrinutost je da bi rublja mogla da depresira ili zbog nižih cena nafte, još jedne runde antiruskih sankcija ili ako Kina izgubi interesovanje da podrži Putina.

Pa ipak, odmetnička ekonomija se vraća u normalu, zaključuje publikacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Riši Sunak je spreman da prkosi evropskim zakonima o ljudskim pravima, kako bi deportovao migrante u Afriku.

Britanski premijer Riši Sunak odbio je da odustane od kontroverznog plana za slanje ilegalnih imigranata u Veliku Britaniju u Ruandu, tvrdeći u četvrtak da je spreman da ignoriše međunarodno pravo koje nameće privremenu zabranu deportacija…

Sunakov predlog, koji dolazi usred vodeće politike njegove vlade „Zaustavite čamce“ osmišljene da suzbije ilegalnu imigraciju u Veliku Britaniju, prošao je poslednju zakonodavnu fazu u Donjem domu u sredu, izdržavši pobunu Torijevaca u tom procesu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nakon što je insistirao da je njegova stranka „potpuno ujedinjena” u svojim naporima da zaustavi priliv migranata na svoje obale, Sunakov predlog politike dodatno je zakomplikovao pravilo 39 Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) koje je nametnulo privremenu vanrednu zabranu deportacija migranata u Ruandu.

„U više navrata sam bio kristalno jasan da neću dozvoliti stranom sudu da nas spreči da otkažemo letove i pokrenemo ovu meru odvraćanja“, rekao je Sunak novinarima u četvrtak, dodajući da tekst zakona izričito daje ministrima ovlašćenja „da doneti ove odluke“.

Dodao je: „Ne bih stavio tu klauzulu u zakon da nisam bio spreman da je iskoristim.

Dakle, gledajte, ako me pitate da li postoje okolnosti u kojima ću zanemariti pravilo 39, onda je odgovor jasno da.

Naredbe po pravilu 39, koje je izdao izuzetno Evropski sud za ljudska prava kada postoji „stvarni rizik od ozbiljne i nepovratne štete“ za migranta ili tražioca azila, ranije su izdate da bi se sprečilo poletanje letova za deportaciju, pre nego što se održe dalje sudske rasprave.

Sunakova vlada je dobila pravni savet u kojem je obaveštava da bi nepoštovanje direktive Evropskog suda predstavljalo kršenje međunarodnog prava, izvestio je u četvrtak Skaj njuz.

Sunak je takođe u četvrtak rekao da napori konzervativaca da smanje granične prelaze “funkcionišu” – uprkos podacima njegove vlade koji pokazuju da je 358 tražilaca azila stiglo u Veliku Britaniju samo u sredu.

Ukupan broj migranata koji ove godine stižu u Veliku Britaniju je najmanje 621.

Ed Dejvi, lider Liberalnih demokrata, rekao je u četvrtak da Sunakova poteškoća da čak i ujedini svoju stranku ilustruje „koliko je ova konzervativna vlada očajnički van kontakta i ideja“.

Oko 60 torijevskih poslanika prkosilo je Sunakovoj politici glasanjem za amandman za pooštravanje plana ove sedmice ali nijedna, od predloženih izmena nije odobrena, na glasanju u Zajednici.

Bivša ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman i bivši ministar za imigraciju Robert Dženrik bili su među 11 konzervativaca koji su se bunili protiv zakona, na punom glasanju u sredu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE