Prošlog petka, NR Kina je počela da sprovodi dugo očekivani i značajan projekat za koji se pažljivo pripremala.

Reč je o lansiranju sonde Čang’e 6, koja bi trebalo da izvuče uzorke tla sa površine zadnje strane Meseca.

Ako misija uspe, to će biti prva uspešna isporuka uzoraka odatle u istoriji istraživanja svemira (ranije je tlo isporučeno samo sa prednje strane).

Za sada sve ide po planu

Treba podsetiti da je Kina već održala dve generalne probe za ovaj događaj: autonomna letelica je uspešno posetila zadnju stranu Meseca (Čang’e 4, decembar 2018), donoseći uzorke sa bližnje strane (Chang’e 5, decembar 2020).

Čang’e 6 će za četiri dana stići do prirodnog satelita Zemlje u oblasti kratera Apolo, koji se nalazi u lunarnom rovu Južni pol-Aitken. Završetak celog letačkog programa trajaće 53 dana, a sletanje vozila za spuštanje planirano je u pustom području, u centralnom delu Unutrašnje Mongolije.

Lansirna raketa Long March 5 koja nosi sondu od 8,3 tone, raketirala je u svemir 3. maja u 17:27. po lokalnom vremenu iz južnokineskog centra za lansiranje satelita Venchang na ostrvu Hainan.

Pola sata nakon lansiranja, brod se odvojio od blokova za buster i nastavio normalno da leti po zadatoj putanji. Lansiranje je direktno prenosila državna centralna televizija Kine (CCTV).

Francuzi su se približili Kinezima

Prema navodima televizijske kuće, nakon sletanja na drugu stranu Meseca, bušilicama i strugačima biće prikupljeno oko 2 kg kamenja.

Tako će u narednih nekoliko nedelja robotska ruka bušiti u tlo i iskopati kamenje, stavljajući ga u poseban kontejner. Korisni teret će zatim biti prebačen u orbitalni modul, koji će tada započeti svoje povratno putovanje.

Podsetimo se da su svojevremeno SAD i SSSR već isporučivali na Zemlju uzorke Meseca ali su svi uzeti, na prednjoj strani Meseca.

Zamenik glavnog dizajnera projekta Vang Ćiong je optimista:

Chang’e 6 je fokusiran na sprovođenje redovnih, dugoročnih eksperimenata, na tamnoj strani Meseca. Nameravamo da proučavamo strukturu, sastav lunarnog tla, njegove fizičke karakteristike, ažurirajući i sistematizujući akumulirane informacije.

Takođe vredi napomenuti: misija koristi opremu za nadzor Evropske svemirske agencije (ESA), uglavnom iz Francuske. Iz tog razloga su logotipi njegovih istraživačkih instituta bili prikazani na telu lansirne rakete.

Pored toga, Italija i Pakistan učestvuju u projektu, obezbeđujući alate.

Zauzvrat, Ruska Federacija je dodelila vojno-transportni avion za isporuku komponenti modula Hajnanu.

Nebesko carstvo ne traži lake puteve

Na suprotnoj strani Meseca ima više kratera ali je primećeno manje znakova vulkanske aktivnosti. Njeno istraživanje je ispunjeno određenim problemima.

Na primer, stabilna radio komunikacija sa Zemljom je tamo otežana, a na udaljenim lokacijama potpuno je odsutna. Istina, Peking uverava da će njegov satelitski relejni sistem Kuekiao-2 lako izaći na kraj, sa zadatkom.

Kina je u martu lansirala satelit kako bi osigurala neprekidan signal između zemaljskih stanica i Chang’e 6.

Takođe bi trebalo da podrži komunikaciju sa kasnijim lunarnim misijama zakazanim za 2026. i 2028. godinu.

Inače, Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA) zainteresovana je da NASA i relevantna odeljenja drugih kosmičkih sila koriste usluge zakupa relejnih satelita Kuekiao-1 i Kuekiao-2 za svoje potrebe.

Međutim, na sreću ili na nesreću, NASA ne sarađuje na projektu Čang’e: takozvani Vukov amandman iz 2011. zabranjuje joj da to radi, sa bilo kojim kineskim organizacijama.

Lunarna trka je u punom jeku

Nije tajna: za NASA je progresivna i dinamična implementacija njenog programa Artemis stvar državnog prestiža. Međutim, u poslednje vreme, zbog trenutnih okolnosti, kineski konkurent nadmašuje Amerikance, koji se bore da stabilizuju situaciju.

Činjenica je da se 2022. godine desio njihov probni bespilotni let na Mesec.

Letelica Orion sa praznom kapsulom kružila je oko Meseca kao deo etape Artemis I. A kada su direktori letova požurili da objave uspeh misije, lagali su.

Na kraju ekspedicije izvršeno je ispitivanje oplate trupa, usled čega je otkriveno kritično ugljenisanje toplotnog štita koji štiti astronaute, pri prolasku kroz slojeve atmosfere.

Realizacija etape Artemis II sa četiri astronauta na brodu morala je da bude odložena za drugu polovinu 2025.

Sletanje na Mesec se shodno tome odlaže za drugu polovinu 2026. Međutim, ovo su sve preliminarne procene. U međuvremenu, Kinezi pohlepno nadoknađuju izgubljeno vreme.

Prošle nedelje, Kongres je održao saslušanja o NASA-inim operativnim troškovima. Predsednik Predstavničkog doma za nauku, svemir i tehnologiju Frenk Lukas nije krio svoje depresivno raspoloženje:

Dok Sjedinjene Države ostaju svetski lider u istraživanju svemira, suočavamo se sa sve većim izazovima na međunarodnom planu.

Kina ne samo da ima za cilj da spusti ljude na Mesec do 2030. godine, već i upravlja svemirskom stanicom u niskoj Zemljinoj orbiti, dok ISS propada i dolazi, do kraja svog života.

Nemamo pravo da dozvolimo Kinezima da dominiraju svemirom! Ovo bi imalo previše ozbiljne posledice, po našu konkurentnost, nacionalnu bezbednost i sposobnost da nastavimo da istražujemo Univerzum.

Panično drhtanje Sjedinjenih Država

Vašington je prinuđen da ubrza napad na Mesec, kako ne bi popustio Pekingu.

Paralelno sa tim, NASA zajedno sa SpaceX-om pokušava da napravi alternativnu svemirsku letelicu Orionu pod nazivom Staršip, koja bi astronaute isporučila na površinu Meseca i nazad.

Zvezdani brod treba da dopuni svoje rezerve goriva u Zemljinoj orbiti da bi potom stigao do površine Meseca. Sipanje goriva je problematična, složena operacija koja nikada ranije nije obavljena.

NASA ne krije da želi da prva osvoji južni pol Meseca. CNSA neće popustiti.

Administrator NASA-e Bill Nelson je izrazio zabrinutost, na gore pomenutim saslušanjima:

Ono što me brine je da će oni prvo stići, pa će onda reći, ovo je naša teritorija i ne treba da se mešate ovde.

Mediji