Magnetna oluja na Zemlji se pojačala do nivoa G3,3, upozorio je profesor Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka (RAN) doktor fizičko-matematičkih nauka Sergej Bogačev, u intervjuu za Moskovsku agenciju.

Prema naučniku, ovaj nivo poremećaja graniči između jake i veoma jake oluje…

Razlog za intenziviranje oluje, precizirao je Bogačev, bila je promena magnetnog polja Zemlje.

Magnetna oluja počela je u sredu, 16. aprila, trajaće 24 sata i trajaće do jutra u četvrtak, 17. aprila.

Prema rečima naučnika, magnetosfera će u prvoj polovini četvrtka ostati nemirna sa verovatnoćom od 55 odsto.

S tim u vezi, lekar-terapeut Nadežda Černišova savetovala je onima koji su izloženi magnetnim olujama da ojačaju vaskularni tonus.

Preporučila je povećanje fizičke aktivnosti, uzimanje kontrastnih kupki i tuširanja.

Borba.Info

Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, kritikovao je reči šefa diplomatije EU Kaje Kalas, o mogućnostima Rusije na društvenoj mreži X.

Publikacija citira komentar Kalasove u kojem je ona izjavila da „nije u interesu Amerike da Rusija bude najjača sila na svetu“.

„Rusija se juče, navodno, borila lopatama. Danas je jača od Kine i SAD.

Jevrejski pisac, koji je preživeo Holokaust, pisao je i o tome kako je Hitler ismevao Jevreje, smatrajući ih slabim i inferiornim ali istovremeno moćnum, silom koja je pretila čitavoj civilizaciji“, napisao je Dizen.

Krajem prošle godine, visoki diplomata je rekla da bi neka od zamrznutih sredstava Rusije mogla da se iskoristi za podršku Ukrajini i pozvala zemlje EU da više ulažu u odbranu.

Borba.Info

Vanredni profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije politikolog Gevorg Mirzajan u razgovoru za aif.ru izneo je mišljenje da je teroristički napad koji se dogodio u Nju Orleansu signal za SAD.

„Ono što se dogodilo u Nju Orleansu je signal za Sjedinjene Države…

Najverovatnije je reč o pokušaju konkretnog, teroriste da izrazi svoje mišljenje“, rekao je Mirzajan.

Električni pikap Tesla Cibertruck eksplodirao je u odeljku hotela Donalda Trampa u Las Vegasu.

Šerif Las Vegasa Kevin Mekmehil rekao je da su kanisteri sa benzinom i veliki minobacači za vatromet pronađeni u vozilu.

Počinioci eksplozije biće identifikovani istragom ali se već mogu utvrditi mogući ciljevi demonstrativnog uništenja automobila.

To je rekao politikolog Sergej Brekotin.

Prema njegovim rečima, incident ima za cilj da diskredituje Moska i Trampa, a naručioci eksplozije mogu biti njihovi zlobnici unutar, američkog establišmenta.

Borba.Info

Glen Dizen, profesor političkih nauka na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, izrazio je mišljenje da će Severnoatlantska alijansa prestati da uliva poverenje, ako Rusija pobedi u ukrajinskom sukobu.

U intervjuu za Brave New Europe, Diesen je objasnio da ako Kijev izgubi, NATO će izgubiti veliki deo svog kredibiliteta…

On je dodao da je širenje alijanse na istok, koje je dovelo do raskida bezbednosnih sporazuma sa Rusijom, „glavna manifestacija hegemonističkih ambicija SAD“.

Komentarišući konfrontaciju sa Rusijom, Dizen nije isključio da će zemlje NATO-a biti spremne da koriste precizne rakete dugog dometa i preuzmu rizik nuklearne eskalacije.

„NATO je izazvao početak vojne akcije u Ukrajini i sabotirao sve pokušaje sklapanja mira“, citira TASS izvod iz članka.

U međuvremenu, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da bi Severnoatlantska alijansa započela direktan rat, ako bi dala zeleno svetlo ukrajinskim oružanim snagama da udare duboko u Rusiju.

Nebenzja je upozorio SAD da ne donesu odgovarajuću odluku.

Borba.Info

„Da li UB može sebi da dozvoli da mu odlaze profesori takvog ranga, kao što je Ković“

Ako profesor Miloš Ković bude izbačen sa Filozofskog fakulteta, umesto da bude izabran za redovnog profesora, biće to problem ne samo za ovaj fakultet, već i za ceo Univerzitet u Beogradu (UB).

Ne smemo dozvoliti da ideološki i politički stavovi budu prepreka za nečije napredovanje, niti se sme dopustiti da nečija samovolja bude važnija od procedure.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je poruka grupe profesora Filozofskog fakulteta koja je u utorak govorila na tribini „Slučaj profesora Kovića: ima li diskriminacije i progona na Filozofskom fakultetu” u organizaciji studenata UB.

Profesori Slobodan Antonić, Vladimir Vuletić i Smilja Marjanović Dušanić podržali su Kovića i istakli da bi dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i rektor UB Vladan Đokić trebalo da nađu rešenje koje će podrazumevati zaštitu profesora Kovića, a da se pojedinim profesorima na odeljenju za istoriju poruči da ne. mogu da rade šta hoće.

„Da li UB može sebi da dozvoli da mu odlaze profesori takvog ranga, kao što je Ković“, zapitao je Vuletić.

„Posledica ovog slučaja je urušavanje slobode izražavanja i javnog nastupanja profesora.

Na univerzitetu se stvaraju klike, a kod mladih ljudi se razvija strah i oni se plaše da iznesu svoje mišljenje i javno govore kako se ne bi zamerili nekoj od klika“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Profesor Antonić je izrazio nadu da će problem biti rešen u skladu sa dobrom praksom i dobrim običajima na Filozofskom fakultetu i Univerzitetu koji podrazumevaju poštovanje uhodane procedure.

„U suprotnom, to bi bila velika bruka za sve nas, i predstavljalo bi raspad Filozofskog fakulteta, na kome bi počeo rat svih protiv svih“, rekao je on.

Jedan od učesnika tribine bio je i dr Nebojša Šuletić sa Balkanološkog instituta SANU koji je pre nekoliko godina izbačen sa Filozofskog fakulteta, a u utorak je naručio da su pojedini profesori na odeljenju za istoriju izloženim poniženjima.

On je naveo da je slučaj Ković završetak jedne faze koja je počela izgonom prof. Aleksandra Fotića.

Ocenio je da su najveće žrtve studenti jer niko ne priča o nastavi i programima što govori o patologiji naših institucija.

Zahtevi studenata nisu usvojeni

Student Đorđe Nikolić rekao je da zahtevi koje su studenti izneli prošlog meseca u vezi sa profesorom Kovićem nisu ispunjeni.

Oni, između ostalog, traže da dekan Sinani iskoristi svoja ovlašćenja i predloži Kovića u zvanje redovnog profesora, prenele su Novosti.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Autor Paul Robinson, profesor na Univerzitetu u Otavi.

Piše o ruskoj i sovjetskoj istoriji, vojnoj istoriji i vojnoj etici i autor je bloga Irrusianaliti.

On tvituje na @Irrussianaliti.

Dok su komentatori prelivali mastilo oko mogućnosti rata između Rusije i Ukrajine, predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje napravio veliki korak, ka apsorbovanju, ratom razorenih otcepljenih regiona Donbasa.

Pa ipak, bizarno, niko nije primetio.

Strahovi od neposredne ruske invazije na Ukrajinu – i apokaliptičnog sukoba između Istoka i Zapada, koji bi oni izazvali – redovno dolaze i prolaze.

Ponekad su Ukrajinci ti koji plaču vuk, nekada neko drugi.

Poslednja velika ratna panika bila je u proleće ove godine i kao i obično, prošla je mirno. Ruski upad se nikada nije dogodio.

To, međutim, nije sprečilo novo ratno ludilo, da bukne ovog meseca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovog puta Amerikanci podstiču histeriju, a anonimni američki zvaničnici obaveštavaju Blumberg, da „Rusija možda razmatra potencijalnu invaziju na Ukrajinu, dok raste tenzije između Moskve i bloka, oko migranata i snabdevanja energijom“, ukazujući na navodno „nagomilavanje ruskih snaga u blizini ukrajinske granice.

Drugi neimenovani izvori tvrde da Sjedinjene Države razmišljaju o slanju „vojnih savetnika i nove opreme, uključujući oružje,“ u Ukrajinu, kako bi pomogle zemlji, da se odbrani.

Nakon što je prvobitno izjavila da ne vidi dokaze o navodnom ruskom „nagomilavanju“, Ukrajina je od tada promenila put i podržala alarmističke tvrdnje Amerikanaca.

Šef vojne obaveštajne službe zemlje, brigadni general Kiril Budanov, rekao je za Militari Times da se Rusija priprema za napad krajem januara/početkom februara i da će napad „verovatno uključivati vazdušne napade, artiljeriju i oklopne napade praćene vazdušnim napadima na istočno, amfibijski napadi na Odesu i Mariupolj i manji upad, kroz susednu Belorusiju.

Iako je prilično verovatno da bi Rusija odgovorila snažno, ako bi Ukrajina pokrenula sveobuhvatni napad na pobunjeničke Donjecke i Luganske Narodne Republike (DLPR) u Donbasu, neko tek treba da smisli uverljivo objašnjenje, zašto bi to pokrenulo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, potpuno iz vedra neba.

Ne samo da bi takav napad bio izuzetno skup u smislu života i blaga, kao i da bi trajno prekinuo odnose Rusije sa Zapadom, već je takođe nemoguće videti kako bi ruska vlada mogla da objasni takav rat, svom narodu.

Osim toga, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev nedavno je napisao članak, u kojem objašnjava da je najbolja politika Rusije prema Ukrajini, da ne čini baš „ništa“.

Pretpostavlja se da Medvedev, kao zamenik predsednika Saveta bezbednosti, u izvesnoj meri odražava mišljenje na najvišim nivoima.

Ali invazija je potpuna suprotnost od „ničega“.

Ruski lideri, teško mogu da žele da urade, oboje u isto vreme.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako izuzmemo neke vanredne provokacije, možemo sa sigurnošću isključiti rat između Rusije i Ukrajine u narednim mesecima.

Ogroman broj članaka, TV izveštaja, tvitova i drugih poruka, koje izazivaju ratnu pomamu su dobar način za privlačenje čitalaca, gledalaca i „lajkova“, ali ne čine ništa da prosvetle javnost.

Njihova jedina svrha je izgleda da služe interesima rusofobičnijih elemenata zapadnog vojno-industrijsko-medijskog kompleksa.

Ipak, nešto značajno se dešava u rusko-ukrajinskim odnosima.

To je postalo jasno prošle nedelje kada je Putin izdao dekret, pod nazivom „O pružanju humanitarne pomoći stanovništvu odvojenih okruga Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine“.

Ukaz „propisuje jednak pristup robe Donbasa na tenderima za državne nabavke Rusije.

Takođe ukida kvote za kretanje robe preko carinske granice.

Sporazum iz Minska II iz 2015., koji treba da obezbedi mehanizam za okončanje sukoba u Donbasu, govori o „punoj obnovi socio-ekonomskih odnosa“ između Ukrajine i otcepljenih samoproglašenih republika.

Ukrajina je, međutim, krenula u suprotnom smeru, podvrgavajući Donjeck i Lugansk čvrstoj ekonomskoj blokadi, u očiglednoj nadi da će život tamo postati toliko jadan, da će meštani čeznuti da se vrate relativnom prosperitetu svog nekadašnjeg doma.

Putinov dekret je odgovor na ovo, sa mnogo odlaganja.

Kako je u četvrtak rekao ovlašćeni predstavnik Rusije u Kontakt grupi za rešavanje situacije u istočnoj Ukrajini Boris Grizlov:

„Ovo je čisto humanitarni odgovor na neispunjavanje sporazuma iz Minska od strane Kijeva, ekonomsku i transportnu blokadu Donjecke i Luganske oblasti, koja je na snazi od 2017. godine i oslobađanje stanovnika regiona iz ekonomskog zadava, koji je stvorio Kijev. režim…

Ovo zapravo otvara put za oživljavanje i oporavak ekonomija Donjecka i Luganska, koje poseduju značajne resurse i potencijal u metalskom, energetskom i inženjerskom sektoru.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U odnosu na svoje kolege, Miloš Ković je u potpunosti diskriminisan.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu u toku je progon prof. dr Miloša Kovića, koji za cilj ima njegovo proterivanje sa radnog mesta profesora opšte istorije novog veka na Odeljenju za istoriju.

Nekoliko njegovih kolega sa Odeljenja, koji su protiv njega prethodno podneli osam krivičnih i parničnih sudskih tužbi, pokušavaju da spreče njegov izbor u zvanje redovnog profesora, koji bi mu dao nepovrediv status stalno zaposlenog, i za koji on ima sve naučne i pedagoške uslove.

Time su se, na osnovu člana 40. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 30. Kodeksa profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu, našli u sukobu interesa.

Umesto da se zbog toga izuzmu iz procedure, oni pokušavaju da mu nametnu neprijateljsku komisiju za izbor u zvanje, koja bi ga naterala da bude prvo reizabran u privremeno zvanje vanrednog profesora, potom i konačno proteran sa fakulteta.

Podsećamo da je na različite načine sa Odeljenja za istoriju u poslednje tri godine, odstranjeno još troje profesora istorije.

Osim sukoba interesa, ovo je primer diskriminacije prema Milošu Koviću.

Član 34. Kodeksa profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu utvrđuje da svi članovi akademske zajednice imaju pravo na jednake uslove za napredovanje.

U odnosu na svoje kolege, Miloš Ković je u potpunosti diskriminisan.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obavešteni smo i da dekan Filozofskog fakulteta, prof. dr Danijel Sinani, umesto da na osnovu zakona zaštiti zakonitost rada Fakulteta, prof. dr Milošu Koviću neformalno predlaže da prihvati neprincipijelne i neakademske zahteve njegovih kolega sa Odeljenja za istoriju, u prvom redu prof. dr Nikole Samardžića, koji vodi ovaj progon.

Zahtevamo od prof. dr Danijela Sinanija, dekana Filozofskog fakulteta, da zaštiti prava prof. dr Miloša Kovića i da na osnovu člana 128. Statuta Filozofskog fakulteta predloži nepristrasnu i kompetentnu komisiju, koja će ispitati naučna i pedagoška postignuća Miloša Kovića i na osnovu njih predložiti njegov izbor u odgovarajuće zvanje.

Pokretači:

Prof. dr Časlav D. Koprivica

Prof. Emir Kusturica, reditelj

Prof. dr Slobodan Antonić

Prof. dr Slobodan Vladušić

Prof. dr Srđan Šljukić

Prof. dr Darko Đogo, protojerej-stavrofor

Potpisnici:

Danilo Basta, akademik SANU

Matija Bećković, akademik SANU

Časlav Ocić, akademik SANU

Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU

Prof. dr Miodrag Marković, dopisni član SANU

Prof. dr Vladimir Maljavin, NIU Visoka škola ekonomije, Moskva (Rusija)

dr Zoran Avramović

dr Dragan Aleksić

dr Jana Aleksić, naučni saradnik

Doc. dr Dejan Antić

Prof. dr Zoran Arsović

Prof. dr Siniša Atlagić

Milana Babić, književnik

dr Dragan Bakić, viši naučni saradnik

Doc. dr Vladan Bartula

Prof. dr Jovan Bazić

Prof. dr Branko Bešlin

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prof. dr Milenko Bodin

dr Dušica Bojić, direktorka IMS

Prof. dr Vladimir Božović

Prof. dr Đorđe Bubalo

dr Boris Bulatović

dr Marija Vasiljević, naučni saradnik

Prof. dr Dragiša Vasić

Prof. dr Nataša Vilić

Prof. dr Vladan Virijević

dr Jasmina Vujić

Prof. dr Tatjana Vulić

dr Andrej Vujnović

Aleksandar Vujović, urednik Novog standarda

Doc. dr Žarko Vujošević

dr Nebojša Vuković, naučni saradnik

Prof. dr Miodrag M. Vukčević

Doc. dr Vuk Vučetić

Marinko Vučinić, publicista

Aleksandar Gajšek, novinar i izdavač

Prof. dr Slavica Garonja Radovanac

Prof. dr Vasilije Gvozdenović

Prof. dr Milanko Govedarica

Ranko Gojković, publicista

Doc. dr Vedran Golijanin

dr Predrag Golubović

Dragan Davidović, istoričar

dr Nemanja Dević, naučni saradnik

Prof. dr Sunčica Denić Mihailović

Prof. dr Irina Deretić

Prof. dr Ljubiša Despotović

Feđa Dimović, Beogradski sindikat

Prof. dr Rajna Dragićević

dr Dragana Drakulić-Prijma, viši naučni savetnik

Prof. dr Jovan Dušanić

Prof. dr Aleksandar Đikić

Ranko Đinović, književnik

Prof. dr Nemanja Đukić

Prof. dr Đorđe Đurić

Prof. dr um. Katarina Erić

dr Bogdan Živković

dr Valentina Živković, naučni savetnik

Nikola Živković, publicista

Branko Žujović, publicista

dr Mladenka Ivanković, naučni saradnik

Igor Ivanović, publicista

Dr Miloš Ivanović, viši naučni saradnik

Doc. dr Slađana Ilić

dr Tamara Ilić, naučni saradnik

Prof. dr Valerija Janićijević

Prof. dr Snežana Janićijević

Doc. dr Aleksandar Janković

dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik

Prof. dr Milica Janković

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dr Zoran Janjetović, naučni savetnik

Doc. dr Jovan Janjić

Prof. dr Zoran Jevtović

Prof. dr Aleksandar Jovanović

dr Bojan Jovanović

Doc. dr Miloš Jovanović

Prof. dr Rastko Jović

prof. dr Ivan Jordović

Prof. dr Ratko Kafivić

Vesna Kapor, književnik

dr Dejan Karadaglić

Prof. dr Nenad Kecmanović

Prof. dr Zoran Kinđić

dr Snežana Kirin, naučni savetnik

Prof. dr Mikonja Knežević

Prof. dr Mitar Kovač

Prof. dr Vojo Kovačević

Prof. dr Miloš Kovačević

Prof. dr Vanja Ković

Prof. dr Leon Kojen

dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik

dr Vladimir Kolarić

Zoran Kolundžija, izdavač

dr Predrag Komatina, viši naučni saradnik

Prof. dr Vladimir Koprivica

Prof. dr Biserka Košarac

Prof. dr Milija Kraišnik

dr Ognjen Krešić, naučni saradnik

Dr Aleksandar Krstić, viši naučni saradnik

Doc dr Dušan Krcunović

Prof. Dr Mišo Kulić

Doc. dr Ognjen Kurteš

Doc. dr Maja Laković

Prof. dr Dejan Lalović

Prof. dr Milan Lekić

Prof. dr Aleksandar Lipkovski

Prof. dr Radomir V. Lukić

Prof. dr Smilja Marjanović Dušanić

Prof. dr Goran Marković

Dejan Mastilović, izdavač

Prof. dr Draga Mastilović

Prof. dr Goran Mašanović

Dr sci.med. Danilo Medin

Prof. dr Aleksandar Milanović

dr Ratomir Milikić, viši naučni saradnik

Doc. dr Danijela Milinković

dr Boris Milosavljević, viši naučni saradnik

dr Vladimir Milisavljević, naučni savetnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

dr Nikola Milovančev, publicista

Prof. dr Aca Milojević

dr Bojan Miljković, viši naučni saradnik

Prof. dr Mirjana Mirić

dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik

Miroslav Cera Mihailović, književnik

dr Vladimir Mihajlović, naučni saradnik

Prof. dr Radivoje Mladenović

dr Milica Mustur, naučni saradnik

Prof. dr Mihailo Mučibabić

dr Branko Nadoveza, naučni savetnik

Branimir Nešić, izdavač

dr Dragana Nikolić, naučni saradnik

dr Maja Nikolić, naučni saradnik

Aleksandra Ninković Tašić, pisac

dr Aleksandra Novakov

Dr Siniša Novković, advokat

Prof. dr Zorana Opačić

Prof. dr Slobodan Orlović, prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, član Državnog veća tužilaca

Dr Staniša Ostojić

Aleksandar Pavić, politikolog i publicista

dr Bojana Pavlović, naučni saradnik

dr Vojislav Pavlović, naučni savetnik

doc. dr Miroslav Pavlović

Doc. dr Vinko Pandurević

Doc. dr Marija Panić

Prof. dr Natalija Panić Cerovski

Prof. dr Jasmina Pekić

Prof. dr Radmilo Pekić

Prof. dr Zdravko Peno

Prof. dr Slaviša Perić

Prof. dr Drago Perović

Doc. dr Milorad Perović

dr Igor Perišić, viši naučni saradnik

Doc. dr Srđan Perišić

Prof. dr Mitar Perušić

Prof. dr Žarko Petković

dr Vladimir Petrović, naučni savetnik

Prof. dr Dalibor Petrović

Prof. dr Dragoljub Petrović

Prof. dr Milan Petrović

Prof. dr Petar Pijanović

Doc. dr Miljan Popić

Prof. dr Nebojša Porčić

dr Srđan Pirivatrić, viši naučni saradnik

Prof. dr Jovan Popov

dr Danica Popović, naučni savetnik

Doc. dr Miloš Prica

Prof. dr Dušan Proroković

Prof. dr Ifigenija Radulović

dr Marko Radulović, naučni savetnik

Doc. dr Milica Radulović

Selimir Radulović, pisac

Gojko Raičević, novinar

dr Jagoš Raičević

dr Aleksandar Raković, naučni savetnik

Živojin Rakočević, pisac

Doc. dr sci. med. Dejan Rašić

Prof. dr Mitra Reljić

Prof. dr Slobodan Reljić

Prof. dr Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, poslanik u Skupštini AP Vojvodine

Milan Ružić, pisac

Prof. dr Mirko Sajilović

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prof. dr Gligor Samardžić

Prof. dr Slobodan Samardžić

Prof. dr Aleksandar Sedmak

Prof. dr Vlade Simović

Prof. dr Platon Sovilj

dr Anemari Soresku-Marinković, viši naučni saradnik

dr Stanislav Sretenović, naučni savetnik

Prof. dr Dragan Stanić, predsecnik Matice srpske

Prof. dr Milomir Stepić

Prof. dr Rada Stijović

dr Bogdan Stojanović, naučni saradnik

Prof. dr Jelica Stojanović

Slobodan Stojičević, publicista

dr Biljana Stojić, viši naučni saradnik

dr Aleksandar Subotić

dr Uroš Tatić, naučni saradnik

Dr Ivica Todorović, naučni savetnik

dr Milica Tomašević

Gordana Tomić, slikar

Prof. dr Vladislav Topalović, protojerej-stavrofor

Prof. dr Srđa Trifković

dr Dragan Hamović, naučni savetnik

Zoran Hamović, izdavač

dr Miloš Cvetković, naučni saradnik

Prof. dr Đorđe Čantrak

Prof. dr Zoran Čvorović

Doc. dr Duško Čelić

Prof. dr Aleksandar Ćorac

Doc. dr Goran Ćeranić

Prof. dr Dimitrije Ćeranić

Prof. dr Predrag Ćeranić

dr Vladimir Umeljić

dr Dušan Fundić, naučni saradnik

dr Svetlana Šeatović, naučni savetnik

Prof. dr Bogoljub Šijaković

dr Jovana Šijaković, naučni saradnik

Prof. dr Stojan Šljuka

Prof. dr Marica Šljukić

Doc. dr Anđela Šoškić

Prof. dr Irena Špadijer

Radomir Štula, sudija

Prof. dr Uroš Šuvaković

dr Nebojša Šuletić, naučni saradnik

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE