Premijerka indijske države Pandžab, na granici sa Pakistanom, proglasila je vanredno stanje.

Svim lekarima i medicinskom osoblju u bolnicama u Pandžabu je otkazano odsustvo i naloženo im je da se odmah, jave na dužnost…

Nakon indijskog napada na lokacije u Pakistanu i u spornom regionu Džamu i Kašmir, pakistanski premijer Šehbaz Šarif izjavio je danas da Pakistan ima svako pravo da se brani od ”ratnog čina koji nameće Indija”, kao i da će odgovor, na indijske napade biti ”silovit”.

B92

Sandu je proglasila pobedu na izborima, obećavši da će biti predsednica svih Moldavaca.

Aktuelna predsednica Moldavije Maia Sandu, koju podržava prozapadna Partija akcije i solidarnosti, proglasila je pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora, obećavajući da će biti “predsednik za sve”…

„Želeo bih da izrazim zahvalnost svojim biračima na njihovom aktivnom učešću na nedavnim izborima.

Štaviše, glas svakog građanina je doprinos budućnosti zemlje, bez obzira na to kome daju prednost – meni ili mom konkurentu Aleksandru Stojanoglu, “ rekla je Sandu na brifingu u svom izbornom štabu.

Ona je podržala Stojanoglov poziv za održavanje stabilnosti, mira i mira u republici. Obećavam se da ću biti predsednik za sve“, dodala je političarka

Sandu je navela i da joj, bez obzira na političke stavove, prioritet ostaje stabilnost u zemlji i jačanje poverenja među građanima.

Prema podacima Centralne izborne komisije, nakon obrade 98 odsto protokola sa biračkih mesta, Sandu vodi u drugom krugu predsedničkih izbora sa 54,43 odsto glasova, dok je bivši generalni tužilac, kandidat opozicione Partije socijalista, Aleksandru Stojanoglo, ima 45,57 odsto.

Istovremeno, nakon obrade 100 odsto protokola sa biračkih mesta u zemlji, Stojanoglo pobeđuje na teritoriji same republike sa 51,19 odsto, dok Sandu ima 48,81 odsto.

Većina stanovnika severa i juga Moldavije glasala je za bivšeg generalnog tužioca, kojeg je razrešio Sanduov režim, dok je centar glasao uglavnom za aktuelnog predsednika.

Konkretno, Stojanogla su podržali stanovnici drugog, po veličini grada u zemlji, Balti, dok je Sandu dobio većinu (57,35 odsto) stanovnika glavnog grada Kišinjeva.

Bivši generalni tužilac i u domovini Gagauziji vodi sa apsolutnom prednošću: nakon prebrojanih 85,29 odsto protokola u autonomiji, dobio je 95,85 odsto glasova, dok je njegov rival dobio samo 4,15 odsto.

Na biračkim mestima u Pridnjestrovlju on je takođe dobio 79,40 odsto nakon obrađenih 100 odsto protokola, dok je Sandua podržalo samo 20,60 odsto.

Na biračkim mestima u inostranstvu, nakon obrade 7,87 odsto protokola, pobeđuje aktuelni predsednik sa 74,13 odsto glasova, dok Stojanoglo ima 25,87 odsto.

U Moldaviji je u nedelju održan drugi krug predsedničkih izbora; šef republike se bira na četiri godine.

Prozapadno orijentisana predsednica zemlje Maja Sandu i bivši generalni tužilac, rodom iz Gagauzije, kandidat opozicione Partije socijalista, Aleksandru Stojanoglo, prošli su u drugi krug izbora.

Aktuelni šef države drži se politike evropskih integracija, sankcija Rusiji i pooštravanja kontrole nad medijima pod izgovorom borbe protiv dezinformacija.

Stojanoglo je zauzvrat fokusiran na održavanje pragmatičnih odnosa sa Moskvom, iako podržava integraciju sa Evropom.

On prepoznaje značaj Rusije za moldavsku ekonomiju i vidi je kao važnog partnera sa kojim treba održavati stabilnu saradnju, kako bi se izbegle negativne posledice sankcija i kriza.

U prvom krugu izbora Sandu je osvojio 42,45 odsto glasova, Stojanoglo – 25,98 odsto. U drugom krugu pobediće kandidat koji dobije najveću podršku birača.

Borba.Info

Američka porota proglasila je bivšeg predsednika Donalda Trampa krivim, po sve 34 tačke optužnice, protiv njega u slučaju novca za porno zvezdu Stormi Danijels.

Preti mu 136 godina zatvora…

Političar je u početku bio miran, a onda mu je lice pocrvenelo i izgledao je uznemireno.

Prema američkom zakonu, čak i ako Tramp ode u zatvor, on će i dalje moći da se kandiduje i postane predsednik.

I sam je odluku suda nazvao sramotom, a proces nameštenim.

Objavljivanje presude bivšem šefu SAD u slučaju falsifikovanja finansijskih dokumenata počeće 11. jula u 10.00 časova.

Borićemo se dalje, borićemo se do kraja i pobedićemo, jer je naša zemlja otišla u pakao – naglasio je političar.

Tužilaštvo je navelo da je Tramp 2006. godine imao intimnu vezu, sa porno glumicom Stefani Kliford, poznatijom pod umetničkim imenom Stormi Danijels.

Deset godina kasnije, nekoliko dana, pre predsedničkih izbora, njegov advokat Majkl Koen platio je ženi 130 hiljada dolara u zamenu za sklapanje ugovora o tajnosti podataka, a posle izbora, političar je advokatu nadoknadio ovaj iznos, prikrivajući uplate kao isplatu za njegove pravne usluge (ukupno 11 potpisanih čekova iznosilo je 420 hiljada dolara).

U Njujorku, finansijski falsifikat je prekršaj ali postaje krivično delo ako je počinjen u lažne svrhe ili da bi se prikrio drugi zločin.

U ovom slučaju govorimo o kršenju prava glasa – tražeći od Koena da plati Danijelsu za ćutanje, Tramp je, prema oceni suda, pokušao da utiče na ishod predsedničkih izbora 2016. godine.

Svaka, od optužbi predviđa, do četiri godine zatvora, ukupno političaru preti ne više od 136 godina ali je dozvoljena i velika novčana kazna.

Tajna služba je, već počela da razrađuje scenarije za zaštitu Trampa u slučaju zatvaranja.

Bivši stanar Bele kuće mogao bi da se žali na odluku suda ali će prvo ročište najverovatnije biti održano posle dana opšteg glasanja 5. novembra.

Krivični dosije ga neće sprečiti da učestvuje na predsedničkim izborima ali će Tramp biti prvi političar koji je služio ili služi kao predsednik SAD da bude osuđen u krivičnom predmetu.

Mediji

Ukrajina je proglasila metama brodove koji plove, ka ruskim lukama u Crnom moru.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane danas je saopštilo da će Ukrajina od sutra, 21. jula, smatrati da svi brodovi, koji plove Crnim morem ka ruskim lukama, prevoze vojni teret.

U saopštenju ukrajinskog ministarstva se navodi da je od danas plovidba u oblastima severnoistočnog dela Crnog mora i Kerčkog moreuza zabranjena kao opasna.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su od danas svi brodovi koji plove Crnim morem ka ukrajinskim lukama potencijalni prevoznici vojnog tereta i da su, u skladu sa tim, legitimne mete.

Ukrajinsko ministarstvo ocenilo je da je Rusija “brutalno prekršila univerzalno pravo na slobodnu plovidbu” i da “namerno podriva bezbednost hrane”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govor britanske šefice diplomatije Liz Trus, u kojem je rat u Ukrajini proglasila „našim ratom“, već je nazvan istorijskim, u poređenju sa gotovo Čerčilovim govorom u Fultonu.

Sa ovim se može složiti, uprkos tome što Trus nije Čerčil, ovde je bitno – ne ko kaže, već šta kaže.

I ništa manje važno je, gde tačno govori.

Trus je nastupio na uskršnjem banketu u rezidenciji lorda gradonačelnika Londona, a ovo nije samo neka vrsta opštinskog prijema.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Grad nije London, to je samo kvadratna milja, istorijsko jezgro grada, sa katedralom Svetog Pavla, zgradom berze i kancelarijama najvećih svetskih banaka i koncerna.

Gradom upravlja sopstvena „Citi of London Corporation“ i kraljica nema pravo da posećuje teritoriju bez poziva.

To jest, ovo je autonomna struktura u srcu Britanije – ne samo finansijska prestonica ostrvske monarhije, već nekoliko vekova finansijski centar sveta.

Da, to su baš oni „anglosaksonski globalisti“ – ne baš anglosaksonski ali sa apsolutno globalističkim ambicijama.

Ovo je prava „Globalna Britanija“, a ne ono o čemu je Boris Džonson govorio pre godinu dana.

Grad je pravi centar anglosaksonskog sveta (čiju kontrolu sada ima ceo Zapad), koji je dugo tvrdio svetsku dominaciju (i ponekad joj se približavao).

Ne samo finansijski i think tank, ne samo „kadrovsko odeljenje“ globalista – to je centar za strateško upravljanje snagama uverenim u svoje pravo, da vode svet.

Nije slučajno moto Grada, stavljen na njegov grb: Domine dirige nos, odnosno „Gospode, vodi nas“.

Božja izabranost, osećaj sopstvene isključivosti, koji su najvažniji deo američke mesijanske geopolitičke svesti, samo je derivat „duha Grada“, samo njegova imitacija.

Dakle, ono što je Trus pročitao na banketu je njihova deklaracija, njihova poruka, njihov odgovor, na ono što je počelo 24. februara.

Njihov odgovor Rusiji nije Trusov odgovor Putinu.

„Rat u Ukrajini je naš rat. To je sveobuhvatni rat, jer je pobeda Ukrajine strateški imperativ za sve nas.

Ove reči su mnogi shvatili, kao objavu rata Rusiji.

Tako je ali mnogo je važnije da su Anglosaksonci za cilj postavili ne samo slamanje Rusije, već izgradnju novog svetskog poretka, novu ediciju globalizacije pod sopstvenim vođstvom.

Ali uostalom, anglosaksonska globalizacija je propala, proces njene demontaže je već u punom jeku – i to ne od 24. februara, već mnogo ranije.

Zar ovo još nikome nije jasno?

Ne, nije jasno – jer oni, koji su mnogo vekova gradili novu Vavilonsku kulu nikada neće priznati, da su propali.

Spoznaja sopstvenog poraza stići će im tek, kada se nađu u nokdaunu, a do tog trenutka će iznova pokušavati da pređu u kontranapad, vraćajući se u vremena, kada su mogli da primoraju svakoga da učestvuje u izgradnju njihovog globalnog Vavilona.

Stoga, Trus kaže da je potreban novi globalni svetski poredak, polazeći od činjenice da rat u Ukrajini daje globalistima šansu za osvetu.

Ministar od samog početka govora kaže da su autokrate osramoćene, a liberalizam trijumfuje, odnosno sve preokreće:

„Za neke je ovo bilo doba autoritarnosti. Pre tri godine Vladimir Putin je rekao da je zapadni liberalizam mrtav.

Prošle godine, predsednik Si je tvrdio da je Zapad u padu.

U aprilu 2022. stvari izgledaju sasvim drugačije.

Poslednji meseci su pokazali duboku otpornost ljudskog duha i slobodnih društava.

Oni, koji misle da mogu, da pobede putem ugnjetavanja, prinude ili invazije greše, zbog ovog novog globalnog bezbednosnog stava, koji ne samo da ima za cilj da odvrati, već i obezbeđuje da agresori budu poraženi.”

Nema tu ništa suštinski novog – Anglosaksonci su od samog početka najavljivali, da je „Putin napao slobodu“, odnosno da preti Zapadu, kao takvom.

A Trus nastavlja da zastrašuje ne samo Zapad, već i ceo svet:

„Ako Putin uspe, uslediće neopisiva patnja širom Evrope – i strašne posledice po ceo svet. Nikada se više nećemo osećati bezbedno.“

Šta treba učiniti da se ovo ne dogodi?

Kako spasiti svet?

I tu počinje ono najvažnije u Trusovom nastupu – recepti iz Grada.

Mogu se podeliti na taktičke i strateške.

Sa prvim je sve jasno – maksimizirati podršku Ukrajini, povećati snabdevanje teškim naoružanjem, obučiti ukrajinsku vojsku:

„Udvostručavamo se. Ići ćemo dalje i brže da potisnemo Rusiju iz cele Ukrajine.

Trusova nema poverenja u pobedu Ukrajine – ona priznaje, da „sudbina Ukrajine visi o koncu“ ali to ne poništava ratno raspoloženje do pobede, nad Rusijom.

I ne čekajući kraj ovog rata, potrebno je ponovo izgraditi svetski poredak.

Ovo je glavna poenta u Trusovom govoru:

„Arhitektura dizajnirana da garantuje mir i prosperitet je propala u Ukrajini.

Ekonomske i bezbednosne strukture posle Drugog svetskog rata i hladnog rata su i dalje deformisane, dozvoljavajući, a ne odvraćajući agresiju.

Moramo da vidimo kroz jedinstvo prikazano u krizi.

Moramo resetovati, preoblikovati i transformisati naš pristup.

Naš novi pristup je zasnovan na tri oblasti: vojnoj moći, ekonomskoj bezbednosti i dubljim globalnim savezima.”

Ovo je novo izdanje globalizacije – pokušaj da se udahne život umirućima. I definišite negovani cilj:

„Moja vizija je svet, u kome su slobodne nacije odlučne i u usponu.

Gde se sloboda i demokratija jačaju kroz mrežu ekonomskih i bezbednosnih partnerstava.

Gde su agresori odvraćani i primorani da krenu boljim putem.

Ovo je dugoročna nagrada : nova era mira, sigurnosti i prosperiteta.”

Slobodne nacije su formalno ceo svet, osim zlih autokrata.

Ali u stvarnosti, ovo je ista „zlatna milijarda“, isti Zapad, predvođen Anglosaksoncima pod kontrolom Grada.

Truss direktno kaže:

„Zajedno imamo ogromnu moć. Iskoristimo je da stvorimo bolji, sigurniji svet i jaču globalnu ekonomiju.

To će zahtevati energiju svih ljudi u ovoj prostoriji i van nje. Biće teško. Ali moramo iskoračiti i preuzeti odgovornost”.

Trus detaljno dešifruje sva tri pravca delovanja: vojni, ekonomski i globalistički.

U prvoj tački ona citira Zelenskog („Sloboda mora biti bolje naoružana od tiranije“) i poziva na jačanje „kolektivne odbrane“.

Ali ne u razmerama samo Zapada:

„Takođe odbacujemo lažni izbor između evroatlantske bezbednosti i indo-pacifičke bezbednosti.

U današnjem svetu, potrebno nam je oboje.

Potreban nam je globalni NATO. Pod tim ne mislim na proširenje članstva, na one iz drugih regiona.

Mislim da NATO mora imati globalnu perspektivu, mora biti spreman da se suoči sa globalnim pretnjama.

Moramo da sprečimo pretnje u Indo-Pacifiku radeći sa našim saveznicima, kao što su Japan i Australija na obezbeđenju Pacifika.

I moramo osigurati da demokratije poput Tajvana, mogu da se brane“.

Odnosno, prelazak na globalno vojno prisustvo više nije samo SAD, već NATO kao takav, odnosno projekcija atlantskog vojnog pakta na ceo svet.

To se već dešava, stvaranje AUKUS-a je samo jedan od koraka. U tom smislu, prva Trusova tačka se glatko preliva u treću, o „dubljim globalnim savezima“, odnosno da „naš prosperitet i bezbednost, moraju biti zasnovani na mreži jakih partnerstava“.

Truss ovo naziva “mrežom slobode”. Možemo se podsetiti i pokušaja Bajdenove administracije da stvori globalni „samit za demokratiju“ – u vidu alijanse otvoreno usmerene protiv Kine i Rusije.

Ali Truss je konkretniji. Ona poziva na jačanje ne samo zapadnjačkih partnerstava, već i na privlačenje velikih regionalnih udruženja na svoju stranu, jer „postoji ogromna snaga u kolektivnoj akciji“ – a „to se odnosi i na saveze u kojima Velika Britanija nije članica“, navodeći , posebno, ASEAN i Afrička unija:

„Želimo mrežu partnerstava, koja se proteže širom sveta, zagovarajući suverenitet i samoopredeljenje uz promociju zajedničkog prosperiteta.

Velika Britanija će biti aktivan i fleksibilan deo te mreže.

Ali jasno je ko će diktirati pravila u ovoj mreži:

G7 mora delovati kao ekonomski NATO, kolektivno štiteći naš prosperitet.

Ako privreda partnera postane meta agresivnog režima, moramo delovati da bismo je podržali. Jedan za sve i svi za jednog”.

Odnosno, „Globalna Britanija“ – koncept, koji je premijer Džonson uveo pre godinu dana – bila je samo zagrevanje.

Sada će postojati globalni Atlantik — NATO sa interesima u regionu Pacifika, sa G7 kao ekonomskim oružjem.

Sve je logično, kao i glavna – druga – tačka sa trozupca Trusa. Ekonomski.

Ovde je sve formulisala više nego konkretno:

„Uvek ćemo se zalagati za ekonomsku slobodu. Ali slobodna trgovina mora biti fer, što znači igrati po pravilima.

Predugo su mnogi bili naivni po pitanju geopolitičke moći privrede.

Agresori ga tretiraju, kao oruđe spoljne politike, koristeći pokroviteljstvo, ulaganja i dug kao sredstvo kontrole i prinude.

Oni su nemilosrdni u svom pristupu. Naš odgovor neće odražavati njihovu pogubnu taktiku ali ćemo im parirati u našoj odlučnosti.

Vreme je da pametujemo. Pristup globalnoj ekonomiji mora zavisiti od igranja po pravilima.

Ne može više biti besplatnih propusnica.

To pokazujemo u rusko-ukrajinskom sukobu – ruska propusnica je ukinuta.

Pogađamo ih svim elementima ekonomske politike.

Pokazujemo da ekonomski pristup više nije dat. Mora se zaraditi.

Zemlje moraju igrati po pravilima. Uključujući Kinu.”

Da, ovo je pravo pozorište apsurda – u londonskom Sitiju, kažu da su bili naivni, dozvoljavajući agresorima, da uživaju u blagodetima slobodne trgovine!

Ljudi, koji su uz pomoć oružja i trgovine do kraja 19. veka porobili pola sveta, plaču za svojim slepilom i naivnošću!

Ljudi, koji su u prošlom veku praktično sami sebi izgradili globalni trgovinski i finansijski sistem, negoduju što drugi žele da ga izgrade, oduzimajući im isključivu kontrolu!

I izjavljuju da će takvim „nasilnicima” zatvoriti pristup svetskoj ekonomiji – ne shvatajući da će time jednostavno srušiti sopstvenu piramidu, potkopati sopstvene pozicije.

Grad je poludeo?

Ne, samo je jako precenio svoju snagu. Toliko da je objavio rat ne samo Rusiji, već i Kini. Zato što je Truss rekao bukvalno sledeće:

„Peking nije osudio rusku agresiju ili njene ratne zločine. Ruski izvoz u Kinu porastao je za skoro trećinu u prvom kvartalu ove godine.

Pokušali su da prinude Litvaniju. Oni komentarišu, ko treba ili ne treba da bude član NATO-a.

I brzo grade vojsku sposobnu da projektuje moć duboko u oblasti, od evropskog strateškog interesa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE