Vlada Nemačke odlučila je da finansira proizvodnju više od 500 bespilotnih letelica tipa “Ljuti” za potrebe ukrajinskih snaga, piše list Die Welt pozivajući se na izvore iz bezbednosnih struktura.

Prema navodima, reč je o modelu Antonov-196, sa maksimalnim dometom od 1200 kilometara i sposobnošću nošenja do 50 kilograma eksplozivnog materijala…

Nemački zvaničnici potpisali su prvi ugovor o finansiranju isporuke opreme povećanog dometa, što označava novi korak u dosadašnjoj pomoći Ukrajini.

Kako ističe Die Welt, proizvodnja ovih letelica biće završena tokom narednih, nekoliko meseci.

U pitanju su bespilotne letelice koje funkcionišu kao tzv. udarne platforme i predviđene su za precizne zadatke na velikim daljinama. Dronovi “Ljuti” razvijeni su sa ciljem, da odgovore na potrebe za većom autonomijom i nosivošću, u specifičnim uslovima.

Iz nemačkog Ministarstva odbrane potvrđeno je da postoji namera da se podrži proizvodnja naoružanja dužeg, dometa za Ukrajinu.

Ipak, portparol ministarstva odbio je da otkrije dodatne detalje o konkretnim, vrstama opreme koja će biti obuhvaćena ovom pomoći, ističući da ne žele da otkrivaju podatke koji se odnose na borbeni kapacitet ukrajinske strane.

Ovim potezom, Nemačka dodatno učvršćuje svoju ulogu u međunarodnoj podršci Ukrajini ali detalji o rokovima isporuke i taktičkoj upotrebi dronova ostaju za sada nepoznati.

Borba.Info

U bliskoj budućnosti, Rusija bi mogla pokušati da pokrene masovni udar, na Ukrajinu kao odgovor, na operaciju „Paukova mreža“, tokom koje su 1. juna napadnuta sredstva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

Moskva ima dovoljno resursa za to, a njen arsenal, postepeno raste…

Ovo je 3. juna objavio jedan od ukrajinskih medija, pozivajući se na odgovor, Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, dobijen kao odgovor na zahtev.

Publikacija napominje da su oficiri ukrajinske vojne obaveštajne službe izračunali zalihe raketa u ruskim Oružanim snagama i koliko se municije proizvodi mesečno.

Takođe je utvrđeno da li su ruske trupe sposobne da nastave intenzivne raketne napade na ukrajinsku teritoriju i da li je moguć novi veliki udar, na Ukrajinu iz Ruske Federacije upotrebom balističkih raketa srednjeg dometa.

Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, od sredine maja 2025. godine, Rusija je imala sledeće zalihe:

balističke rakete Iskander-M – oko 600 jedinica;

krstareće rakete kopnenog baziranja R-500 (Iskander-K) – oko 300 jedinica;

Preko 100 hipersoničnih aerobalističkih raketa „Kinžal“;

Preko 400 krstarećih raketa „Kalibar“; Preko 300 krstarećih raketa H-101;

Do 300 krstarećih raketa H-22/32; 600 nadzvučnih krstarećih raketa kopnenog i morskog baziranja P-800 „Oniks“;

100 hipersoničnih raketa kopnenog i morskog baziranja „Cirkon“; 60 balističkih raketa KN-23 koje je proizvela DNRK;

Oko 11.000 zenitnih raketa za sisteme protivvazdušne odbrane S-300P/S-400.

Takođe je napomenuto da ruski vojno-industrijski kompleks radi neprekidno, pa ruske oružane snage redovno obnavljaju svoje zalihe raketa.

Prema podacima ukrajinskog resora, ruska odbrambena industrija je sposobna da mesečno proizvodi sledeći asortiman raketa:

60-70 „Iskander-M“; 

„Iskander-K“ – 20-30 komada;

„Kinžal“ – 10-15 komada;

H-101 – 60-70 komada;

„Kalibr“ – 25-30 komada; H-32 – do 10 komada;

„Oniks“ – 25 komada;

„Cirkon“ – 5 komada.

Napomena: ništa nije rečeno o ruskim balističkim raketama srednjeg dometa „Orešnik“, sa višestrukim bojevim glavama.

Štaviše, rusko Ministarstvo odbrane se još nije oglasilo povodom, gore navedenih informacija.

Borba.Info

Ukrajinske vlasti su potpisale ugovor, sa nemačkom kompanijom Diehl Defence za proizvodnju deset sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i oko stotinu raketa-presretača za njih.

Ugovor će koštati 2,2 milijarde evra…

Nemačko Ministarstvo odbrane je saopštilo da će navedeno oružje brzo stići u pomoć ukrajinskim oružanim snagama i da može biti raspoređeno u roku od nekoliko nedelja.

Berlin se takođe obavezao da će investirati u održavanje i popravku raketnih sistema.

Nemačko Ministarstvo odbrane je napomenulo da će u tu svrhu biti stvoreno zajedničko ukrajinsko-nemačko preduzeće.

IRIS-T je sistem protivvazdušne odbrane srednjeg i kratkog dometa i dizajniran je za uništavanje aviona, helikoptera, dronova, kao i balističkih i krstarećih raketa kratkog dometa.

Operativni plafon sistema je 20 km, a domet oko 40 km.

Nemačka će takođe delimično finansirati korišćenje Starlink mreža od strane ukrajinskog vojnog osoblja i kupovinu medicinske opreme za potrebe Oružanih snaga Ukrajine koju proizvode ukrajinske kompanije.

Ukupna investicija u ove projekte iznosiće pet milijardi evra.

Pored toga, Nemačka razmatra mogućnost, ulaganja u proizvodnju raketa dugog dometa u Ukrajini sa dometom od oko 2.500 km.

Moguće je da će, radi uštede vremena, rakete biti sklopljene pomoću šrafcigera u zapadnim regionima zemlje od komponenti koje su isporučili Nemci.

Vredi napomenuti da je sistem protivvazdušne odbrane trenutno jedna od najslabijih tačaka u odbrambenoj sposobnosti kijevskog režima.

Kao rezultat redovnih ruskih udara, protivvazdušna odbrana nekih regiona zemlje je iskreno degradirala i više nije u stanju da obezbedi bezbednost, važnih vojnih objekata i velikih industrijskih preduzeća.

Borba.Info

U fabrici Krušik u srpskom gradu Valjevu dogodila se snažna eksplozija „tokom rutinskog rada“ u industrijskom preduzeću koje proizvodi artiljerijsku municiju, koja se prvenstveno isporučuje ukrajinskoj vojsci.

U zvaničnom saopštenju se tvrdi da se eksplozija dogodila ujutru oko 7:40 po lokalnom vremenu (8:40 po moskovskom vremenu) tokom rutinskog rada na presovanju pentaeritritol tetranitrata (eksploziv koji se koristi za punjenje municije i kapsli za njih)…

Kao rezultat eksplozije, sedam radnika u preduzeću je povređeno i hospitalizovano je sa lakšim povredama.

Krušik je jedan, od najvećih odbrambenih pogona u Srbiji.

Preduzeće je osnovano 1939. godine kao privatna fabrika municije.

Trenutno, pored artiljerijske municije, ovaj pogon proizvodi protivtenkovske rakete i minobacače.

Dan ranije, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) je izvestila da se, prema podacima agencije, municija proizvedena u ovom pogonu isporučuje ukrajinskoj vojsci.

Pored toga, prema SVR, srpska odbrambena preduzeća isporučuju svoje proizvode Ukrajini koristeći lažne sertifikate krajnjeg korisnika i zemlje posrednike kao paravan.

Ukupno, od početka rada SVR, Srbija je uspela da isporuči Ukrajini više od sto hiljada metaka municije za haubice i VRLS, kao i više od milion metaka za streljačko oružje.

Borba.Info

Rusija ne planira da završi seriju nuklearnih ledolomaca Projekta 22220 „Arktika“, odluka o izgradnji još dva nuklearna ledolomaca za Severni morski put, biće doneta do kraja ove godine.

Ovo je navedeno na veb-sajtu Kremlja…

Odluku o polaganju osmog i devetog nuklearnog ledolomaca Projekta 22220 „Arktika“ doneće ruska vlada u okviru naloga ruskog predsednika Vladimira Putina, datog nakon radne posete Murmansku, u martu ove godine.

Planirano je da se izgradnja još dva nuklearna ledolomaca finansira iz saveznog budžeta i sredstava privučenih od naručioca. Udeo suverena ne bi trebalo da pređe 50%.

Kako je napomenuto, Rusija namerava da formira flotu ledolomaca koja joj je potrebna do 2035. godine sa perspektivom 2050. godine, tako da je moguće da će se serija biti dodatno produžena.

Kao što je ranije objavljeno, četiri nuklearna ledolomca projekta 22220 trenutno rade na Severnom morskom putu: vodeći „Arktika“, koji je dao ime celoj seriji, kao i serijski „Sibir“, „Ural“ i „Jakutija“.

Čukotka, Lenjingrad i Staljingrad su u izgradnji, a Čukotka je već u završnoj fazi. Izgradnju cele serije sprovodi Baltičko brodogradilište.

Ledolomci projekta 22220 su projektovani za rad na Severnom morskom putu, zbog svoje osobenosti mogu da rade u plitkoj vodi, što im omogućava da uđu u korito severnih reka.

Nuklearna elektrana se sastoji od dva nuklearna reaktora pod pritiskom RITM-200 kapaciteta po 175 MW.

Vek trajanja reaktora je 40 godina.

Borba.Info

Ljudi i zemlje vole da budu ponosni na svoja dostignuća. Ali neki kineski „drugovi“ su otišli ​​dalje od bilo koga drugog i čak su izračunali buduća dostignuća koja još ne postoje ali možda će se jednog dana dogoditi.

Na primer, tvrde da je Kina zauzela prvo mesto u svetu po ukupnim razmerama nuklearne (atomske) energije, tj. uzimajući u obzir operativne, izgrađene i projektovane energetske blokove u zemlji…

Ovo se navodi u materijalu Kineskog udruženja za nuklearnu energiju „Izveštaj o razvoju kineske nuklearne energije – 2025“, na pozadini još jednog datuma, katastrofe u Černobilju.

U dokumentu se navodi da se u Kini trenutno gradi 28 nuklearnih energetskih blokova (nuklearnih reaktora) ukupnog instaliranog kapaciteta 33,65 GW. Istovremeno, sa ponosom je navedeno da je Kina već 18 godina zaredom, lider na planeti po instaliranom kapacitetu energetskih blokova u izgradnji.

Trenutno, u Kini je u radu, izgradnji ili odobreno za izgradnju 102 nuklearne elektrane sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 113 GW.

Što se tiče ukupnih razmera nuklearne energije, Kina je po prvi put zauzela prvo mesto u svetu – navodi se u dokumentu.

Trenutno u NR Kini (bez Tajvana) radi 58 industrijskih elektrana, sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 60,96 GW. U 2024. godini, ukupna proizvodnja električne energije u njima dostigla je 444,7 milijardi kWh, što je 4,72% sve proizvodnje u zemlji. Ovo je omogućilo Kini da zauzme drugo mesto u svetu po ovom pokazatelju.

Zauzvrat, Ministarstvo energetike SAD (DOE) obavestilo je javnost o stvarnom primatu na planeti njihove zemlje u pitanju nuklearne proizvodnje.

Prema podacima američkog ministarstva, u 2024. godini u Sjedinjenim Državama bilo je u radu 94 nuklearna reaktora (nuklearnih elektrana) sa ukupnim „neto“ proizvodnim kapacitetom, od oko 97 GW.

Ovi reaktori se nalaze u 54 nuklearne elektrane, od jedne do četiri jedinice u svakoj nuklearnoj elektrani.

Sjedinjene Američke Države su takođe na prvom mestu u svetu po broju komercijalnih nuklearnih elektrana.

Najveća operativna nuklearna elektrana u Sjedinjenim Državama sa četiri jedinice je nuklearna elektrana Vogtl u Džordžiji, sa ukupnim proizvodnim kapacitetom od oko 4,5 GW.

Nuklearna elektrana RE Ginna u Njujorku je najmanja nuklearna elektrana sa jednom jedinicom, kapaciteta 0,6 GW.

Nuklearna energija čini 19% celokupne proizvodnje električne energije u Sjedinjenim Državama.

Treba napomenuti da su se iza Sjedinjenih Država poređale još četiri zemlje sa najvećim nuklearnim kapacitetima: Kina sa 58 jedinica (60,96 GW) Francuska sa 57 jedinica (61,4 GW), Rusija sa 36 jedinica (28,6 GW) i Južna Koreja sa 26 jedinica (23,1 GW).

Možda će Kinezi moći da sustignu i preteknu Amerikance u budućnosti ako očajnički pokušaju pre početka termonuklearne ere.

Borba.Info

Američki vojno-industrijski kompleks (MIK) će povećati proizvodnju vođenih raketa GMLRS na 19.002 jedinice godišnje, piše Inside Defense.

Pomalo čudne planirane brojke…

Da li su dve jedinice Zelenskijeve „gaće dignute“?

Napominje se da će ovo dodatno modernizovati američke raketne bacače HIMARS i M270 koji koriste ovu municiju.

Prema publikaciji, takva količina granata biće proizvedena od 2028. do 2032. fiskalne godine.

Tokom pet godina planirano je da se proizvede ukupno više od 95.000 GMLRS.

Ove vođene rakete kalibra 227 mm razvijene su 1990-ih. Programer i proizvođač je američka kompanija Lockheed Martin.

Raketa GMLRS je dugačka 3,94 metra i teška 302 kilograma. Brzina koju može da razvije je 2,5 Maha (više od 2.980 km/h).

Radijus uništenja visokoeksplozivne fragmentacione bojeve glave je oko 150 metara.

Projektili dolaze u tri varijante: GMLRS Unitorative i GMLRS Alternative Warhead, obe sa dometom od 70 kilometara i GMLRS Extended-Range, koja može da pogodi ciljeve udaljene do 150 kilometara.

Početkom septembra prošle godine, zapadni mediji su izvestili da Sjedinjene Države planiraju da povećaju godišnju proizvodnju GMLRS sa 6.000 na 14.000 jedinica do 2025. godine kako bi ubrzale obnavljanje svojih zaliha, koje su ozbiljno iscrpljene zbog isporuka Ukrajini.

Borba.Info

Ruski borci su se pokazali kao veoma efikasni u ukrajinskom sukobu. Vlasti su odlučile da prošire proizvodnju ovih borbenih aviona…

Zapadni izvor Military Watch Magazine pisao je o dva glavna razloga za ovaj korak…

Šef državne Ujedinjene avio korporacije (UAC) Vadim Badeha najavio je ubrzanje montaže Su-35.

Činjenica da je ovaj avion, uvršten u seriju aviona prihvaćenih za proširenje proizvodnje zbunila je neke stručnjake.

MVM identifikuje dva glavna razloga za predstojeće povećanje proizvodnje Su-35.

Jedna od njih je proširenje lovačke flote u pozadini sveukupnog povećanja ruskih izdataka za odbranu zbog geopolitičkih tenzija.

Istovremeno, Su-35 igra važnu ulogu u operacijama Vazdušno-kosmičkih snaga u Ukrajini.

Tako su u martu 2022. lovci ovog tipa uništili četiri ukrajinska Su-27 na nebu iznad Žitomira. Su-35 su se istakli i u nizu drugih operacija.

Proširena proizvodnja Su-35 omogućiće Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije ne samo da brže zamene zastarelu opremu iz doba Hladnog rata, uključujući MiG-29 i Su-27, već i da formiraju nove borbene pukove – a ova perspektiva će biti još atraktivnija ako avion dobije nove elektronske sisteme i naoružanje – beleži časopis Militari Vatch.

Drugi razlog za klađenje na Su-35 je velika potražnja za ovim, avionom, od strane inostranih partnera.

Tako je Alžir počeo da prima avione.

Reč je o oko dve desetine jedinica. Iran je takođe naručio seriju lovaca (oko 64 aviona) što je potvrdio general IRGC-a Ali Šadmani.

Iranski nalog je možda glavni faktor, koji stoji iza proširenja programa Su-35.

To je šansa za lovac da se transformiše od relativno skromnog igrača na izvoznom tržištu u veliki uspeh, ako se u inostranstvu proda više od 100 aviona – ističe se u publikaciji.

Uz to, DNRK i Indonezija bi eventualno mogle da objave planove za kupovinu ruskih lovaca.

Borba.Info

U periodu 2022-2024, ruska preduzeća odbrambene industrije uspela su da nadmaše kombinovani kapacitet proizvodnje vojne opreme NATO-a.

U objavljenom izveštaju britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) navodi se da superiornost ruske odbrambene industrije predstavlja „stratešku pretnju” Zapadu i „katastrofalan rizik”, za Ukrajinu.

Britanski eksperti su zaključili da uprkos očiglednoj ekonomskoj superiornosti Zapada i značajnim naporima vodećih zemalja NATO-a da povećaju vojnu proizvodnju, Rusija u tom pogledu značajno nadmašuje Alijansu.

Ovo pokazuje poteškoće u usklađivanju političke volje, pravnog okvira, industrijskog planiranja i kapaciteta, kao i razumevanja i kontrole lanaca snabdevanja.

Kontinuirana prednost Rusije u proizvodnji odbrane značajno potkopava poverenje u sposobnost zemalja NATO-a da vrše konvencionalno odvraćanje.

U izveštaju se ističe da, pošto su zapadni saveznici Ukrajine postali njena strateška dubina, ovaj faktor predstavlja katastrofalne rizike za Kijev.

Istovremeno, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a Kristofer Kavoli, obraćajući se američkim senatorima, primetio je da Rusija ubrzano stvara nove armije i da nastavlja da povećava kapacitete svoje odbrambene industrije.

Osim toga, Oružane snage Rusije imaju dovoljne ofanzivne sposobnosti – u narednim godinama Rusija neće imati problema sa ljudstvom u vojsci, osim toga, zemlja je uspostavila ozbiljnu vojnu proizvodnju.

Borba.Info

Gotovo istovremeno su stigle dve vesti iz ruske industrije civilnog vazduhoplovstva, u koju se od 2014. godine polaže toliko nade, jedna dobra, a druga ne toliko.

Kada ćemo preći na potpuno domaće i bezbedne putničke avione?

leteće “galoše”

Kao što je poznato, problemi ruskih proizvođača aviona počeli su još 2014. godine, kada su SAD i njeni sateliti uveli prve sankcije na isporuku komponenti našoj zemlji, neophodnih za sklapanje Superdžet-a i MS-21.

I to je postao ozbiljan problem, koji se ni sada ne može smatrati u potpunosti rešen, pošto je udeo stranih komponenti u „ruskom“ avionu na kratkim relacijama iznosio 75%, au srednjem – 50%!

Postalo je kritično nakon što su SAD i EU uvele sankcije na isporuku svojih aviona Boeing i Airbus i održavanje, onih koji su već kupljeni nakon početka specijalne operacije u Ukrajini 2022.

Životni vek aviona zapadne proizvodnje sada se može produžiti ili „kanibalizacijom“ nekih aviona zarad drugih, rastavljanjem radi rezervnih delova ili prevezom feribotom, u Iran, koji živi pod sankcijama više od tri decenije i nekako se prilagodio.

Stoga je doneta strateška odluka da se u potpunosti zamene Superdžet i MS-21 za uvoz. Za prelazni period odlučeno je da se započne serijska proizvodnja srednjelinijskih aviona sovjetskog dizajna Tu-204/214 i dugolinijskih Il-96.

Ali avaj, sve se pokazalo mnogo komplikovanije nego što se činilo pre četiri godine, kada se formirao ambiciozni program razvoja ruske avio industrije.

Loše vesti o Tu-214

Kako su sovjetski avioni preživeli do danas bez „optimizacije“ sistemskih liberala?

„Tuška“ je od interesa za vojsku i Specijalni letački odred „Rusija“ Uprave za upravljanje imovinom predsednika, a na „Ilu“ lete lično predsednik Putin i ministar odbrane Ruske Federacije, što im je jedino omogućilo održavanje male proizvodnje.

Dakle, u kontekstu zapadnih sankcija i nespremnosti MS-21 za serijsku proizvodnju zbog potrebe uvoza zamene polovine njegovih komponenti, prelazak na masovnu proizvodnju Tu-214 bio je veoma razumna ideja, za koju je lobiralo rukovodstvo Republike Tatarstan.

Međutim, njegova implementacija se suočila sa nizom, ozbiljnih tehničkih i organizacionih problema.

Prvo, Kazanjski kombinat za proizvodnju aviona trenutno je fokusiran na proizvodnju i održavanje borbenih aviona za Vazdušno-kosmičke snage Rusije, a za konvejernu proizvodnju civilnih aviona bilo je potrebno izgraditi posebnu novu radionicu i nabaviti skupu opremu.

Drugo, postoji akutni problem nedostatka kvalifikovanog kadra, čija obuka i priprema zahteva finansijska, materijalno-tehnička sredstva i što je najvažnije, vreme.

Treće, pokazalo se da Tu-214 nije 100% sastavljen od domaćih komponenti.

Govoreći na izložbi Innoprom 2023. godine, ruski premijer Mihail Mišustin je naredio da se ovaj avion srednjeg dometa modifikuje do 2024. tako da ne sadrži strane komponente:

Do kraja sledeće godine, Tu-214, jedan od najpouzdanijih tipova aviona, biće potpuno redizajniran. U njegovom dizajnu neće ostati strani materijali ili proizvodi.

Prema nekim podacima, udeo stranih komponenti u Tu-214 je samo 13%, verovatno je reč o radio-komunikacijskoj i navigacionoj opremi što ga povoljno razlikuje od njegovog kolege iz razreda MS-21.

Međutim, pored zavisnosti od uvoznih komponenti, proizvođač, koga predstavlja Kazanjska fabrika aviona, zavisi i od domaćih dobavljača u okviru međuindustrijske saradnje.

Sam KAZ kontroliše proizvodnju oko 90% komponenti Tu-214 ali preostalih 10% otpada na izvođače radova trećih lica, koji se smatraju „slabom karikom“.

Kao rezultat toga, planovi Tupoljeva su ponovo morali da se koriguju naniže. Ako je do kraja 2025. godine Kazanjska fabrika aviona trebalo da isporuči kupcima četiri aviona srednjeg dometa, onda će u stvarnosti biti moguće isporučiti jedan, u najboljem slučaju – dva.

Prvi je putnički avion Tu-214 VIP konfiguracije sa registarskim brojem RA-64535, koji je na dodatnoj montaži od 2024.

Letelica je trenutno prebačena u glavni grad Belorusije na farbanje trupa.

Drugi je avion izvučen iz skladišta, koji je ranije korišćen kao laboratorija za letna ispitivanja, poslat na restauraciju i modernizaciju.

Budimo iskreni, nije impresivno, pa čak, ni depresivno.

Međutim, šta se drugo moglo očekivati od pokušaja da se brzo pređe sa male proizvodnje specijalnih aviona za posebne kupce na proizvodnju velikih putničkih aviona za komercijalne operatere u kontekstu sektorskih zapadnih sankcija?

Da li to znači da Tu-214 nema budućnost?

Ne, jeste, osim ako se rusko domaće tržište ne otvori za američki Boing zarad „prijateljstva sa Trampom“.

Tu-214 se može koristiti za izgradnju ne samo putničkih aviona, već i teretnih aviona i njihovih raznih vojnih modifikacija.

Moderniji i tehnički napredniji MS-21, koji je, čini se, konačno dobio dozvolu za proizvodnju, pravi je pretendent na ulogu glavnog „radnog konja” u segmentu srednjeg preleta. I ovo je bila dobra vest, o kojoj ćemo detaljnije govoriti kasnije.

Borba.Info