Kako za Sputnjik kaže nekadašnji ambasador i univerzitetski profesor, islamolog dr Darko Tanasković, Erdogan već odavno ukazuje na Austriju, naslednicu Austrougarske monarhije, sa kojom je Osmansko carstvo delilo dominaciju nad Jugoistočnom Evropom, kao na jednu od evropskih država koje se najupornije suprotstavljaju ideji o mogućnosti integracije Turske u EU.

Proklinjanje kao „diplomatska kazna“„U kontekstu dramatičnog zaoštravanja izraelsko-palestinskog sukoba, panislamistički nastupajući kao savest usnulog muslimanskog sveta i njegov potencijalni predvodnik, turski predsednik se koristi prilikom da još jednom žestoko „prozove“ zvanični Beč, gde mu svojevremeno nije bilo dozvoljeno da drži predizborne govore, za islamofobiju i nameru da se na muslimane posredno prebaci istorijska krivica za holokaust. Slično je svojevremeno govorio i iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.

Ovakav način državničkog obraćanja partnerima u međunarodnoj zajednici svakako nije uobičajen, ali ni potpuno stran političkoj kulturi i retorici pojedinih zvaničnika u muslimanskom svetu ili, recimo, u latinoameričkom ambijentu, odnosno u sredinama gde se političari ne libe verbalne agresije radi pojačavanja efekta svojih poruka, pre svega za unutrašnjepolitičku, a u ovom slučaju i za panislamističku upotrebu“, ukazuje Tanasković.

Erdogan je i ranije, podseća naš sagovornik, u više navrata teškim rečima, sa prizvukom proklinjanja, osuđivao one lidere i države koje je smatrao moralno grešnim sa stanovišta islamskog, ali, u njegovoj interpretaciji, i opšteljudskog sistema vrednosti.

„Ali, i da nije ove osobenosti javnog govora u muslimanskom svetu, u kome religijska i eshatološka dimenzija izrečenog i dalje imaju posebnu simboličku težinu, može se, kao opšta pojava na svetskom planu, primetiti da je u politici i diplomatiji, čak i na formalno visokom nivou, znatno smanjena odgovornost za tešku reč, pa i naneprimerenije, ranije gotovo nezamislive kvalifikacije deluju šuplje i brzo se gube u etru.

Za moć reči više ne važi ono narodno, „reč iz usta, kamen iz ruke“. Ostao je kamen”, ocenjuje Tanasković.

Borba za prestiž u muslimanskom svetu

I Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da ovo nije prvi put da turski predsednik kritikuje Austriju.

„Ne može se reći da je Erdogan sada bacio kletvu na Austriju, već ih je u svojoj izjavi prokleo, ali on je svojevremeno govorio i da će Austrija „platiti“ kaznu, govorio je o ratu između krsta i polumeseca kada, recimo, Austrija nije dozvoljavala njegovu političku kampanju među turskom dijasporom.

Tako da ovo nije prvi put da se Erdogan obrušava na Austriju, ali ako uzmemo šire religijsko obraćanje državnika, onda to nije nešto što je karakteristika samo Turske, ili samo muslimanskog sveta.

To je karakteristika i mnogih drugih zemalja, pa i Izraela, Evrope, a o Americi da i ne govorimo, taj način komunikacije gde se šalju poruke koje imaju religijsku konotaciju“, primećuje Janković.

Iako, kako kaže, donekle postoji politički uticaj na tursku dijasporu koja živi u Austriji, malo je toga što Turska može da uradi ovim povodom, pa je ovo jedna izjava koja više služi za muslimansku javnost generalno na Bliskom istoku, kako bi se pokazalo da Turska podržava Palestince i želi da im pomogne.

„Takođe, ova Erdoganova izjava dolazi u momentu kada Iran ponovo postaje faktor koji polako stiče poverenje u muslimanskom svetu i van šiita, sa ovim skorašnjim približavanjem Hamasa Iranu posle deset godina, gde je Hamas i preko svog političkog lidera Ismaila Hanija, ali i preko drugih svojih zvaničnika poručio da je Iran veliki prijatelj palestinskih Arapa i da mogu da se oslone na njega.

U tom smislu ovo je malo i borba za to ko će imati prestiž u muslimanskom svetu“, smatra Janković.

Frustracija nedovoljnim zalaganjem Zapada

Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije kaže da Erdoganovu izjavu ne bi opisao kao nešto specificno islamsko ili tursko, niti misli da je tako treba doživljavati.

„Ovo pre vidim kao odraz jedne frustracije nedovoljnim zalaganjem Zapada za rešavanje pitanja Palestine/Izraela, na koje je čitav islamski svet veoma osetljiv.

Erdogan je u pređašnjim nastupima koristio veoma snažnu retoriku koja nije uobičajena ni za tursku, ni za svetsku diplomatiju, a primer toga je ispitivanje mentalne sposobnosti Emanuela Makrona prošle godine.

Ovakve izjave, čini se, učestale su sa ekonomskim iscrpljivanjem Turske, a treba imati na umu i njihovu unutrašnju svrhu, i svrhu popularizacije Turske u društvima Bliskog istoka“, ocenjuje Peović.

Predsednik Turske je u svom obraćanju u Ankari rekao i da „podizanje zastave terorističke države na svom državnom zdanju znači poistovećivanje sa terorom“, te da „Austrija očigledno pokušava da prisili muslimane da plate za genocid koji je počinila nad Jevrejima“.

Kako je ranije izjavio austrijski kancelar Sebastijan Kurc, izraelska zastava podignuta je na krovu savezne zgrade kancelara u znak solidarnosti, budući da „teroristički napadi na Izrael zaslužuju najodlučniju osudu“.

Nakon zgrade kancelara, izraelsku zastavu podiglo je austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, izražavajući snažnu podršku bezbednosti Izraela.

Sputnik