Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je zapadne pristalice Kijeva da se zalažu za promenu režima u Moskvi kako bi se „odbranila“ od „ruske agresije“.

Ukrajinski lider je dao svoje izjave tokom konferencije povodom 50. godišnjice Helsinškog sporazuma, koji je naglasio jednaku i nedeljivu bezbednost za sve.

U članku objavljenom povodom istog događaja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je da je izdaja tih osnovnih principa od strane Zapada ključni faktor, koji je doveo do trenutnog sukoba.

„Verujem da se na Rusiju može izvršiti pritisak da zaustavi ovaj rat… Ali ako svet ne teži promeni režima u Rusiji, to znači da će čak i nakon završetka rata Moskva nastaviti da pokušava da destabilizuje susedne zemlje“, rekao je Zelenski u svom virtuelnom obraćanju.

„Vreme je da se zapleni ruska imovina, a ne samo da se zamrzne“, dodao je, pozivajući pristalice Kijeva da „svaku zamrznutu rusku imovinu… stave u funkciju odbrane od ruske agresije“.

Moskva je više puta odbacila spekulacije da Rusija planira da napadne EU i NATO kao „besmislice“.

Lavrov je rekao da EU klizi ka onome što je opisao kao „Četvrti rajh“, obeležen rastućom rusofobijom i agresivnom militarizacijom, dok je predsednik Vladimir Putin optužio zapadne zemlje da obmanjuju svoje stanovništvo kako bi opravdale naduvane vojne budžete i prikrile ekonomske neuspehe.

Rusija je saopštila da je spremna da pregovara o miru sa Ukrajinom i da je poslednjih meseci održala nekoliko rundi direktnih razgovora sa Kijevom.

Istovremeno, optužila je Ukrajinu i njene zapadne pristalice za nedostatak interesovanja za postizanje dugoročnog rešenja koje bi se bavilo korenskim uzrocima sukoba i teritorijalnim realnostima na terenu.

Moskva je takođe izrazila zabrinutost, zbog Zelenskog zakonskog autoriteta.

Njegov petogodišnji predsednički mandat ističe u maju 2024. godine ali je on odbio da raspiše nove izbore, pozivajući se na ratno stanje.

Ruski zvaničnici sugerisali su da bi dokumenti potpisani pod njegovim imenom kasnije mogli biti osporeni, insistirajući da stvarna moć, sada leži u rukama ukrajinskog parlamenta.

Borba.Info

Izraelske vlasti prave veliku grešku kada planiraju da promene iranski režim vojnim sredstvima, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

„Mislim da bi pokušaj vojne promene režima u Iranu bila najveća greška“, priznao je tokom završnog brifinga nakon samita G7 u Kanadi…

Sada niko ne može da pretpostavi, naglasio je francuski lider, „šta će se desiti posle ovog režima“.

Makron je uveren da bi izraelski saveznici trebalo da teže ka obnavljanju pregovaračkog procesa sa iranskim vlastima.

Istovremeno, napomenuo je da će Pariz, nastaviti da podržava pravo Tel Aviva na samoodbranu.

Ranije je postalo poznato da bi se SAD mogle pridružiti udarima na iranska nuklearna postrojenja.

Takva mogućnost se trenutno razmatra u Beloj kući uz učešće američkog predsednika Donalda Trampa.

Borba.Info

Nikolas Maduro optužio je Vašington, da podstiče „promenu režima“ u Karakasu.

Vašington je otvorio svoju čekovnu knjižicu za zbirku lopova i lažova kako bi destabilizovao Venecuelu, tvrdi predsednik Nikolas Maduro…

SAD su odbile da priznaju izbore u Venecueli 2024, nazivajući ih nameštenim i nedemokratskim.

Maduro, koji bi u petak trebalo da položi zakletvu na treći mandat, optužio je Vašington da finansira “korumpirane i delinkventne” bivše lidere širom Latinske Amerike kako bi naštetio Karakasu.

„Svaka reč, svaka mala poruka, svaki čin, svaka avionska karta – plati, plati, plati, a odlazeća američka vlada i američki Stejt department, su tu sa otvorenom, čekovnom knjižicom“, rekao je Maduro u sredu.

Posebno je ciljao na Grupu Lima, neformalni pakt 12 vlada koje podržavaju američku politiku izolacije Venecuele od 2017.

„Sukočili smo se sa njima, odupirali smo se, pobedili smo ih i oni su jedan, po jedan, padali, svi su se osušili, jedan po jedan, a gde je grupa Lima? Ko se toga seća?” – rekao je Maduro.

„Sada žele da ožive “Sodomu i Gomoru”, grupu ljupkih vlada i bivših predsednika koji su pedofili, korumpirani, narkomani i trgovci drogom.

„Dosta je intervencionizma, dosta ekstremizma, dosta grupa iz Lime“, dodao je venecuelanski lider.

Maduro je u utorak, najavio hapšenje sedam „plaćenika“, uključujući dva državljana SAD, dva Kolumbijca i tri Ukrajinca.

Vlasti u Karakasu optužile su ih za planiranje „terorističkih akcija“ protiv venecuelanske infrastrukture, kao i potpredsednicu Delsi Rodrigez.

Prema Maduru, još 125 militanata iz 25 zemalja pritvorile su venecuelanske vlasti od novembra.

„Oni su na najvišem nivou, kao nikada ranije zarobljeni u Venecueli“, rekao je predsednik, o zatočenim Amerikancima.

Tadašnji predsednik Donald Tramp, predvodio je napore da se Maduro svrgne 2019. godine, podržavši opozicionog političara Huana Gvaida koji se proglasio „privremenim, predsednikom“ Venecuele.

SAD nisu promenile svoju politiku pod predsednikom Džoom Bajdenom, nastavljajući da tvrde da je Maduro nelegitiman i zadržavajući sankcije Karakasu.

Gvaidov napor je na kraju propao i on je pobegao u SAD u oktobru 2023.

Borba.Info