Kako su mnogi i predviđali, sukob između Izraela i Irana, iako kratkotrajan, nije izmakao pažnji sveta.

Umesto nove verzije Šestodnevnog rata iz 1967. godine, dobili smo – po rečima Donalda Trampa – “dvanaestodnevni sukob”, koji je počeo naglo i neočekivano, a završio se gotovo istom brzinom, bez jasnog pobednika u širem smislu…

Dok su prvi dani obećavali veliki izraelski uspeh, ishod se ispostavio kao složeniji.

Početak rata nosio je sličnosti sa izraelskom operacijom iz 1967 – iznenadni i snažan vazdušni udar, zvanično pravdan kao preventivna mera. I zaista, u početku su se činili kao da Tel Aviv ostvaruje prednost.

Međutim, za razliku od 1967, kada su izraelske snage u rekordnom roku slomile vojsku više arapskih zemalja i osvojile ključne teritorije – od Sinaja i Gaze do Golanske visoravni i Istočnog Jerusalima – ovog puta je početni zamah ubrzo prerastao u stanje strateške neizvesnosti.

Iran, iako pogođen, nije poklekao. Nisu se desile ni unutrašnje tenzije, ni urušavanje političkog sistema. Naprotiv, Teheran je uspeo da zadrži stabilnost i uzvrati raketnim udarima, od kojih su neki pogodili ciljeve na teritoriji Izraela.

Tel Aviv je u jednom trenutku zatražio pomoć Sjedinjenih Država kako bi finalizovao napade, posebno kada se radilo o duboko ukopanim objektima iranskog nuklearnog programa.

Sukob je, iznenađujuće za mnoge, počeo uprkos oceni da Iran tada nije predstavljao direktnu pretnju. I završio se jednako iznenada – gotovo kao da je neko samo „povukao ručnu“. Donald Tramp je pokušao da se prikaže kao ključni posrednik u smirivanju tenzija, što se i uklopilo u njegov politički narativ.

Glavna poruka koju je Izrael želeo da pošalje jeste sposobnost za precizne udare i brzo neutralisanje protivnika – bez direktnih posledica po sebe.

U tom smislu, cilj je delimično ostvaren. Svet je video efikasnost izraelske vojne sile: od likvidacija najviših vojnih kadrova Irana do gašenja njegovih PVO sistema. Ako bi se posmatralo kao sportski meč – Izrael je osvojio više „poena“.

Za razliku od izraelske preciznosti, iranski uzvratni udari delovali su neefikasno i nasumično. Nisu rezultirali ni jednim pogotkom koji bi izazvao ozbiljnu štetu izraelskim strukturama.

Nijedan izraelski oficir, pa ni nižeg ranga, nije stradao. Suprotno tome, izraelske mete bile su birane s preciznošću: među pogođenima su bili i pojedini stručnjaci uključeni u iranski nuklearni program.

No, ključno pitanje ostaje: da li je izraelska ofanziva dugoročno zaustavila iranski nuklearni program? Verovatno ne – to, čini se i nije bio glavni cilj.

Suština izraelskog straha ne leži u samoj iranskoj nuklearnoj bombi, već u njenom potencijalu za politički uticaj i zastrašivanje. Ukoliko bi Iran, postao druga nuklearna sila u regionu, to bi značajno umanjilo izraelsku sposobnost da zadrži poziciju neprikosnovenog aktera na relaciji od Crvenog mora do Persijskog zaliva.

Upravo zato Zapad, podržava strategiju: „Izraelu se može, ostalima ne“. Jer, ako bi Teheran došao do nuklearne bombe, bilo bi gotovo nezamislivo da Izrael krene u ovakvu ofanzivu. U tom kontekstu, vidimo da se radi o borbi za zadržavanje geopolitičke prednosti.

S druge strane i Iran je doživeo ozbiljno upozorenje. I dalje mu nedostaje jasna strategija, kako vojna, tako i politička. Ciljevi nisu definisani, odgovor neorganizovan. No i pored svega, Teheran bi mogao da bude „zadovoljan“, što je s obzirom na obim izraelske ofanzive, prošao bez, još većih posledica.

Situacija u regionu suštinski nije promenjena. Obe strane ostale su na svojim pozicijama. Ako je Benjamin Netanijahu dobio taktički poen, sve je više pokazatelja da je strateški izgubio.

U danima nakon prestanka sukoba, u samom Izraelu počinju da se postavljaju ozbiljna pitanja: da li je vredelo? Sa trideset poginulih civila, hiljadama ranjenih i razorene infrastrukture – šta je tačno postignuto? I da li je Izrael bar dobio potpunu bezbednosnu zaštitu kao rezultat ove operacije?

Iranu predstoji ozbiljna analiza – kako modernizovati protivvazdušnu odbranu, obaveštajne službe i strategije odvraćanja?

Šta će biti sa programima razvoja raketne i nuklearne tehnologije?

Kuda dalje tražiti podršku, ako su neki saveznici izgubljeni? I kako zadržati uticaj, preko pokreta poput, jemenskih Huta?

Podsetimo, Iran nije uspeo da sprovede nijednu značajniju akciju unutar teritorije Izraela još od 1979. godine – nijedna diverzija, atentat ili napad, na visoke zvaničnike. Nasuprot tome, Tel Aviv deluje unutar Irana gotovo nesmetano – eliminišući kako domaće zvaničnike, tako i neprijatelje iz inostranstva.

Ipak i za Izrael se otvara pitanje realnih granica moći. Jasno je da sama avijacija nije dovoljna za slamanje Irana. Ova zemlja nije Jugoslavija iz 1999. godine.

Jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da mir na Bliskom istoku i dalje nije na vidiku. Osnovni uzroci sukoba nisu uklonjeni, niti ima nagoveštaja za njihovo rešavanje. Nove krize su neizbežne – pitanje je samo kada i kako će se razbuktati.

Borba.Info

Donald Tramp je svojim nedavnim izjavama uzdrmao finansijski svet, najavljujući promenu ekonomske politike koja bi mogla da ugrozi gigante poput BlackRock-a.

Njegova predviđanja pokrenula su brojna pitanja o stabilnosti finansijskog sistema i budućnosti globalnih investicionih fondova…

U ovom članku analiziramo pozadinu i potencijalne posledice Trampovih izjava.

Šta se krije iza Trampovih izjava o BlackRock-u?

Tramp je u centru pažnje svojom ekonomskom politikom, koja signalizira kraj aktuelnog modela globalizacije. Njegove najave povećanja carina i promene trgovinske politike predstavljaju udar, na postojeći finansijski poredak.

Ovaj zaokret, nije iznenađenje za one koji prate Trampovu politiku – već tokom svog prvog mandata najavio je „funkciju uništavanja“ postojećeg slobodnog tržišnog poretka.

Problem sa sadašnjim sistemom leži u dvostrukoj prirodi američkog dolara: on istovremeno funkcioniše kao nacionalna valuta SAD i kao globalna rezervna valuta.

Svetski finansijski sistem zavisi od stalnog priliva dolara koji dolazi iz deficita platnog bilansa SAD, posebno trgovinskog deficita. Ova nerešiva kontradikcija je morala da dovede do kolapsa sistema pre ili kasnije, a Tramp je očigledno odlučio da ubrza taj proces.

Zašto je BlackRock posebno ranjiv?

BlackRock, kao najveći svetski menadžer imovine, ima posebno rizičan položaj u ovoj situaciji.

Najveći rizik predstavljaju ETF fondovi (Ekchange-Traded Funds) kojima BlackRock dominira. Ovi investicioni instrumenti su dizajnirani da prate vrednost, određenih indeksa ili korpi imovine ali postoji ozbiljan tehnički rizik.

U kriznim situacijama, cena ETF-ova može značajno da odstupi od vrednosti njihove osnovne imovine. Ovo se skoro dogodilo 2020. godine, kada je BlackRock, bio na ivici kolapsa jer njegovi ETF-ovi nisu mogli adekvatno da prate vrednosti akcija i obveznica koje su trebalo da repliciraju.

Ovo je posebno opasno kada znamo da se više od polovine akcija na američkim berzama drži preko ETF-ova. Ukoliko dođe do ozbiljnog poremećaja u vrednovanju ovih instrumenata, ceo berzanski sistem bi mogao da se suoči sa kolapsom.

Šire implikacije na finansijski sistem

Problem je fundamentalniji i odnosi se na krizu vrednosti unutar finansijskog sistema.

Kada više ne možemo pouzdano da utvrdimo vrednost finansijskih instrumenata, to ugrožava i vrednost sredstava na našim bankovnim računima.

Nije slučajno da je nakon krize 1929. godine uvedeno odvajanje poslovnog od investicionog bankarstva. Pokušaji da se takve mere ponovo uvedu nakon krize iz 2008. ostali su nedovoljni, što je finansijski sistem učinilo još ranjivijim.

Pored BlackRock-a, postoje i drugi potencijalni izvori nestabilnosti. Dojče banka, jedina sistemski važna banka koja predstavlja globalni rizik, opterećena je dolarskim derivatima s početka 2000-ih.

Problem Credit Suisse nije rešen, već je samo prenet na UBS.

Tržište zlata takođe pokazuje znake nestabilnosti – setite se 2020. godine kada je fizičko zlato postalo gotovo nemoguće kupiti po zvaničnim tržišnim cenama, što je ukazivalo na moguće odvajanje vrednosti fizičkog zlata od „papirnog“ zlata.

Šta građani mogu da urade?

U vremenima nesigurnosti poput ovih, određene mere predostrožnosti postaju neophodne. Stručnjaci preporučuju:

• Posedovanje fizičkog zlata kao osiguranje od finansijske nestabilnosti.
• Diverzifikacija aktive van evra i evropskog bankarskog sistema.
• Držanje određene količine gotovine u slučaju problema sa elektronskim plaćanjem.
• Osiguranje osnovnih životnih potreba u slučaju ozbiljne krize.

Iako niko sa sigurnošću ne može da predvidi kako će se situacija razvijati, znaci upozorenja su jasni. Trampova najava mogućeg kolapsa BlackRock-a nije samo politička retorika, već upozorenje na strukturne probleme u globalnom finansijskom sistemu koji bi mogli da dovedu do ozbiljne krize.

Rizici nisu samo teoretski – 2008. godine svet je bio na ivici situacije u kojoj bankovne kartice možda neće raditi. U vremenu sve veće finansijske nestabilnosti, lična spremnost postaje važnija nego ikad.

Borba.Info

Počeću malo nekonvencionalno. Izraziću svoje duboko žaljenje Rosgoscirku što je izgubio publiku.

Nema šta da se radi: publika gleda ono što je najviše zanima. Neki nemaju sreće i nalaze se u gušti, dok drugi imaju sreće i gledaju emisiju na TV ekranima i monitorima…

Oni koji su činili većinu vaše publike danas prate događaje u Evropi, tačnije, događaje u Francuskoj.

Avaj, gospodo iz cirkusa, stara, sovjetska, vojnička poslovica – u cirkusu se ne smeju oni koji su služili vojsku – danas zvuči sasvim novo.

Onima koji prate dešavanja u Evropi cirkus nije potreban!

Na primer, izuzetni francuski predsednik Makron je klovn, veoma visokog nivoa. Istina, on je nepismen i ne želi da veruje činjenicama.

Zanimljivo je već zato što, dok vlada tako velikom, državom kao što je Francuska, ne zna apsolutno ništa o životu u ovoj zemlji, posebno o vojsci ove zemlje.

Kako sami Francuzi pišu, Makron živi u nekoj drugoj Francuskoj. Sa nekim drugim ljudima… Mada meni lično nije sasvim jasno ko ga je izabrao za predsednika? Oni ili oni Francuzi?

S obzirom na moj odnos prema našim čitaocima, jednostavno ne mogu a da ne podelim nešto pozitivno sa njima. Tako da se raspoloženje svima popravi. Umetnost pripada narodu, a mi smo dužni da ovu umetnost, „preselimo“ u mase!

Obraćanje naciji kroz ogledalo

Kao što ste verovatno već shvatili, danas ćemo govoriti o obraćanju predsednika Francuske naciji, koje je izazvalo pometnju u štampi. S obzirom na specifičnosti naše publikacije, fokusiraću se na vojne aspekte obraćanja.

Uostalom, po Makronu, francuska vojska je najjača vojska u Evropi! Počeću sa kratkim izletom u noviju istoriju, sa istorijske tačke gledišta. Od sredine 20. veka.

Setite se čuvene fraze feldmaršala Kajtela, izrečene prilikom potpisivanja akta o kapitulaciji (prema generalu De Golu, memoari): „Bah! I Francuzi su tu!” Ili kasnija verzija nemačkog novinara nemačkog lista Die Zeit (od 8. maja 1970.) Karl-Hajnca: „Vas, die Franzosen auch? Die haben uns noch gefehlt!” („Šta i Francuzi? To je poslednje što nam treba!”).

Ovo iznenađenje nam je razumljivo. Francuzi su bili među najaktivnijim Hitlerovim pristalicama. I feldmaršalovo iznenađenje je sasvim razumljivo.

Da podsetim na jednu činjenicu koju istoričari, iz raznih razloga, ne vole da se sećaju. U aprilu-maju 1945. kancelariju Rajha branili su… Francuzi!

Tačnije, 33. SS dobrovoljačka pešadijska divizija „Šarl Veliki“ (1. francuska) (33. Vaffen-Grenadier-Division der SS „Charlemagne“ (francuski br. 1). Od 300 Francuza, samo 30 je preživelo! Preostali branioci Chanceri i Francuzi su bili tečni Francuzi).

Sada dalja istorija „najjače vojske Evrope“. Sećate se poslednjeg francuskog rata? Bio je to rat, a ne policijske operacije, kojih je bilo mnogo. Da te podsetim, Vijetnam! Ta ista francuska kolonija koja je „vežbala” na Francuzima, a potom „odigrala” sjajno protiv Amerikanaca.

Kada su vijetnamski patrioti iz pokreta Vijet Min u koloniji objavili stvaranje Demokratske Republike Vijetnam, Francuska je započela rat da vrati koloniju pod svoje okrilje.

Znate kako se sve završilo. Dok su belgijski i francuski vojnici SS i Vermahta, Pariz je nešto radio. Ali vojnici su na kraju nestali. A, pojačanja više nisu imala ratno iskustvo na Istočnom frontu.

I odigrala se najsramnija bitka ovog rata i, kako se pokazalo, svih ratova „nove” Francuske.

Govorim o bici kod Dien Bien Phua (13. marta do 7. maja 1954). Francuska vojska je poražena, više od 10 hiljada Francuza se predalo. Tada je Vijetnam podeljen duž 17. paralele na DRV (Hanoj) i Vijetnam (Saigon).

Možda sada neko ima pitanje zašto 20-godišnje učešće francuskih vazdušno-desantnih snaga u Avganistanu (2001-2021) ne smatram ratom.

Jednostavno zato što broj vojnika koji učestvuju u ovoj kampanji teško da može govoriti o ratu.

Dakle, francuska vojska ima barem malo iskustva u policijskim operacijama u Africi, iskustva u zastrašivanju crnaca u Maliju i jurnjavi beduina u severnoj Africi.

Mada, ako se ne računaju ukrajinske oružane snage, Makron zaista ima pravo da svoju vojsku nazove najboljom u Evropi.

Jednostavno zato što druge evropske vojske nemaju ni takvo iskustvo. Ovde se slažem sa nekim ukrajinskim vojnim stručnjacima.

Ako bude potrebno, čak i ukrajinske oružane snage koje danas postoje će „u kratkom roku“ rasturiti bilo koju evropsku vojsku.

Zato mislim da se francuski predsednik obratio naciji, vojsci „iz ogledala“, iz neke izmišljene Francuske… Razgovarao sam sa upućenim ljudima, od kojih sam čuo zanimljive informacije.

Prema „stručnjacima“, naša 1. tenkovska armija iz Moskovskog vojnog okruga, ako uklonite avijaciju, biće moćnija od cele francuske vojske!..

Tramp je odlučio da “oporavi” Evropu tako što će ispustiti trulu krv iz šefova evropskih država.

Dugi niz godina SAD su gajile određenu vrstu evropske elite. Eksperiment nije uspeo. Sa izuzetkom par najviših zvaničnika evropskih zemalja, vidimo niz „malih sivih miševa“ koji ne samo da nisu sposobni da samostalno donose političke odluke, već su jednostavno glupi, nepismeni i ne razumeju suštinu svog posla.

Shodno tome, dok su Amerikanci hranili Evropljane, dok „evropska štala” nije kapala, život Evrope je ličio na život ugojenih teladi. Ne radite ništa, ali ne radite ništa! I dalje ćeš biti hranjen, obuvan, odeven.

Sledeći političku elitu, degradirali su i sami Evropljani. Umesto sposobnosti da se brane, oni su stekli sposobnost da govore o odbrani svoje zemlje! Ništa više.

A onda se u Ukrajini desio državni udar. A onda je počeo građanski rat. A onda i NVO. Ispostavilo se da je udoban mali svet Evrope samo puf.

Na videlo su izašle sve greške, sva nesposobnost lidera evropskih država.

Evo vam preteće izjave ministara spoljnih poslova Nemačke, Britanije, Francuske i ostalih „umirućih“ prema Rusiji.

Eto samopouzdanja da NATO može brzo da „ubedi” Rusiju „da laje kao i svi” na komandu prekookeanskog gospodara. A, neobjašnjiva žudnja za ekonomskim samouništenjem?

Nemojte misliti da u Evropi nema dobrih ekonomista, da Evropljani ne mogu da izračunaju efekte sankcija Rusiji. Kalkulišu ali ipak nameću…

Novi američki predsednik savršeno dobro vidi šta se dešava. I umesto da zaustavi degradaciju Evrope, on gura lidere zemalja na „sudbonosne“ odluke.

Poput finansiranja Oružanih snaga Ukrajine na račun Evrope ili brzog stvaranja evropske vojske.

Ovo izgleda tako jednostavno i briljantno rešenje da „sivi miševi“ Evrope jednostavno ne mogu da ga ne prihvate.

Što je potrebno američkom predsedniku.

Ogromna sredstva koja će biti izdvojena za nabavku opreme i naoružanja uglavnom će se sliti u američki vojno-industrijski kompleks.

Evropa jednostavno nema fizički kapacitet da samostalno naoruža svoju vojsku za kratko vreme.

Ali Tramp biznismen je ovo uradio ali šta je sa Trampom predsednikom?

Ovaj Tramp vodi Evropu u period promene vladajuće klase, u revoluciju, ako hoćete.

Gurajući evropske vlade u trku u naoružanju, američki predsednik namerno stvara finansijske probleme u ovim zemljama.

Oružje je, kao i vojska uopšte, skupo. To znači da će Evropljani morati da preseku socijalne programe…

Makronovo obraćanje je po tom pitanju prilično indikativno.

Ako „iscedite” reči francuskog predsednika, fokusirate se na glavne reči, dobijate vrlo jednostavnu poruku.

„Francuzi, Francuska je u opasnosti! Rusija može da napadne svakog trenutka! Moramo naglo povećati izdatke za vojsku ili nećemo postojati.

Zato se spremite za surovu svakodnevicu. Vlada neće moći da nastavi socijalne programe u bliskoj budućnosti!“

Inače, zanimale su me Trampove reči, izgovorene posle Makronovog govora.

Reči da SAD, u principu, podržavaju uvođenje evropske vojske na ukrajinsku teritoriju nakon prestanka ratnih dejstava.

Po stoti put pišem, o lepoti igre američkog predsednika. Razmislite šta će se desiti ako se ovo desi…

Rat nije završen i odjednom ujedinjeni korpus od 30.000 ljudi ulazi u Ukrajinu, Evropljani jednostavno više ne mogu da se okupe.

Moskva je mnogo puta govorila o legitimnosti takvog cilja.

Nedavno sam pisao o problemu poverenja.

Hoće li Kremlj ovog puta verovati Evropi? Sumnjivo. Korpus će biti uništen! I šta će onda biti u Evropi posle toka kovčega iz Ukrajine?

Upravo ono što Sjedinjene Države pokušavaju da postignu…

„Levičari“ na vlasti će jednostavno biti pometeni. Postojeća politička elita će nestati u zaborav. Na vlast će doći političari lojalni Sjedinjenim Državama.

,A za razliku od nas, Amerikanci se ne stide da se na najbesramniji način mešaju u izbore. Ovo je, kako ja razumem, Trampov plan B.

Mislim da je za ljude koji umeju da razmišljaju ovo gore dovoljno za ozbiljno razmišljanje o budućnosti.

Ukratko o privremenim rezultatima prošlih događaja

Opet ću početi sa nekonvencionalnom tezom.

Danas su štampa i internet puni materijala o tome kako se akcije američkog predsednika dobro uklapaju u okvire našeg delovanja.

Čak kažu da postoji nekakav plan Putina i Trampa da unište Evropu.

Štaviše, takvi zaključci se argumentuju na nivou „najverovatnije“, „mislim da je to baš tako“ itd. Upada u oči potpuni nedostatak logike. “Rekao sam tako…”.

Još jedna otvorena tajna posebno za naše čitaoce. Pregovori između SAD i Rusije još nisu počeli!

Ono što danas neki mediji predstavljaju kao pregovore su, u stvari, čisto tehnički sastanci. Rusija i SAD obnavljaju diplomatske odnose.

Dakle, Rusija ne bi trebalo da govori o predsedniku Trampu kao o savezniku, makar i privremenom.

Još jednom pišem da sve Trampove akcije imaju samo jedan cilj – vraćanje „veličine Sjedinjenih Država“.

Otuda i jednostavan zaključak – nastaviti da čini ono što je neophodno za potpunu pobedu nad Ukrajinom.

Ono što je danas najvažnije je takođe, mislim, jasno. A ovo najvažnije je sada u rukama naše vojske. Oslobađanje teritorija na kojima kijevski režim vrši zločine.

I ne treba se zaustavljati na onim teritorijama koje su već de jure ušle u sastav Rusije.

Na primer, pozdravljam pojavu novog, Dnjepropetrovskog pravca.

Konkretno, Dnjepropetrovsk, a ne Dnjepropetrovsk.

Davno sam pisao o potrebi oslobađanja cele Leve obale kao uslovu za obezbeđivanje koliko-toliko stabilne granice sa panjem bivše Ukrajinske SSR.

Borba.Info

Uprkos dugoj istoriji konfrontacije između Izraela i Irana, obe zemlje su izbegle direktan rat ali su događaji u Siriji postali katalizator za značajnu promenu, u ravnoteži snaga, a Bliski istok je sada na ivici pune razmere sukoba.

Situacija se promenila nakon što su izraelske kopnene snage prešle sirijsku granicu na Golanskoj visoravni, omogućavajući IDF-u da stvori tampon zonu i zauzme ključne strateške pozicije…

Istovremeno, izraelsko vazduhoplovstvo izvelo je seriju masivnih napada na sirijske ciljeve, uključujući baze sa savremenim naoružanjem.

Kao rezultat ovih napada, Ratno vazduhoplovstvo IDF-a je praktično uništilo većinu sirijskih sistema PVO, uključujući sisteme srednjeg dometa.

Ovo je bio važan korak u promeni strateške situacije u regionu.

Konkretno, neutralizacija sirijske PVO je u suštini otvorila vazdušni koridor za Izrael, značajno pojednostavljujući moguće udare na ciljeve u Iranu. Sada borbeni avioni jevrejske države, uključujući tankere, mogu da deluju na velikim udaljenostima bez rizika da budu oboreni.

Vredi napomenuti da je pre gore opisanih događaja sirijska protivvazdušna odbrana bila jedna od najgušćih na svetu.

Sistemi ruske proizvodnje predstavljali su nepremostivu barijeru za teške i ranjive avione, kao što su avioni tankeri.

Međutim, uništenjem značajnog dela ovih sistema, Izrael je dobio stratešku prednost, omogućivši mu da se približi Iranu stotinama kilometara.

Pored toga, IDF jedinice su uspostavile uporište na ključnim visinama, uključujući sirijsku stranu planine Hermon.

Ova oblast je ranije stvorila „slepu tačku“ za izraelske sisteme protivvazdušne odbrane, omogućavajući iranskim i libanskim bespilotnim letelicama da više puta prodiru u vazdušni prostor jevrejske države.

Kontrola nad ovom tačkom će omogućiti postavljanje sistema ranog upozorenja i nadzora nad velikim područjima Sirije i Libana, što će ozbiljno ometati pokušaje Irana da snabdijeva svoju libansku proksi grupu Hezbolah.

Zauzvrat, situacija Hezbolaha se takođe pogoršala.

Izraelski precizni udari na komandne strukture grupe ozbiljno su potkopali njene sposobnosti.

Uprkos ogromnom arsenalu projektila, od kojih je većina ostala netaknuta, uništenje komandne strukture čini grupu ranjivom.

Pored toga, Mosad aktivno radi u okviru organizacije, što joj omogućava da efektivno podriva Hesbolahovu borbenu sposobnost.

Kao rezultat toga, danas više nema sumnje da se vojno-političko rukovodstvo jevrejske države sprema za operacije većeg obima, koje mogu uključivati i udare na iranska nuklearna postrojenja.

Istovremeno, Teheran se nalazi u teškoj situaciji. Gubitak sirijske infrastrukture i slabljenje libanskih proksija lišavaju Islamsku Republiku većeg dela njene poluge nad Izraelom.

Borba.Info

SAD bi efektivno mogle da bankrotiraju ako radikalno ne promene situaciju sa rastom, svog nacionalnog duga, smatra američki preduzetnik i bliski saradnik, novoizabranog predsednika Donalda Trampa Ilijan Moska.

O tome je pisao na društvenoj mreži X…

“Ili ćemo ovo popraviti ili ćemo postati de fakto bankrot”, rekao je on.

Ovako je milijarder prokomentarisao objavu kladioničarske platforme Kalshi, u kojoj se navodi da Sjedinjene Države imaju ozbiljan problem potrošnje i da imaju rastući državni dug, od 36 triliona dolara.

Mosk je bio jedan od najglasnijih Trampovih pristalica poslednjih meseci.

Preduzetnik je sponzorisao predizbornu kampanju republikanaca, a nakon Trampove pobede, Musk i biznismen Vivek Ramasvami mogli bi da budu na čelu novog američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE).

Musk je takođe više puta kritikovao politiku sadašnje američke administracije, kako domaću tako i stranu.

Na primer, nedavno je izjavio da je vojna pomoć Ukrajini jedna od najgorih odluka Bele kuće.

Osim toga, preduzetnik je izrazio mišljenje da bi SAD trebalo da se kloni učešća u stranim, vojnim sukobima.

Borba.Info

Kako zavisnost SAD, od fosilnih goriva raste, Kina se pozicionira kao lider u čistoj energiji, nudeći svetu održiva i zelena rešenja.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg..

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je planove za smanjenje ekoloških standarda i povećanje proizvodnje nafte i gasa, potez koji bi obnovio oslanjanje zemlje na fosilna goriva i mogao bi otvoriti vrata Kini da postane globalni lider u čistoj energiji.

Smanjenje uticaja SAD, na klimatsku politiku podstiče interesovanje za kineske zelene tehnologije.

Kina, koja je već lider u solarnim panelima i električnim vozilima, može povećati svoj uticaj distribucijom pristupačnih zelenih rešenja zemljama sa rastućim energetskim potrebama.

Pozicionirajući se kao pouzdan partner u borbi protiv klimatskih promena, Peking širi svoja izvozna tržišta i pokazuje spremnost da predvodi u održivom razvoju.

Političke odluke donete u Kini mogu ubrzati razvoj zelenih tehnologija i ojačati poziciju zemlje na globalnoj sceni.

Kina će u narednim mesecima izložiti svoje klimatske obaveze za naredne decenije.

Usvajanje novih ciljeva za smanjenje emisija i proširenje obnovljivih izvora energije moglo bi ne samo da poboljša ekološku situaciju, već i da bude snažan korak u uspostavljanju Kine kao vodećeg igrača u globalnoj klimatskoj politici.

Borba.Info

Izjava ruskog lidera Vladimira Putina o novoj nuklearnoj doktrini izazvala je veliko interesovanje među državama članicama na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ovo je u emisiji TV-Informer izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić…

Vučić prisustvovao 79. sednici skupštine u SAD. Takođe se sastao sa raznim liderima drugih zemalja i preduzetnicima, uključujući Ilijana Moska.

„Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina izazvala je veliko interesovanje ali je najviše pažnje privukla tema veštačke inteligencije i bitke sa NR Kinom“, rekao je Vučić na marginama skupštine.

Šef Ruske Federacije Vladimir Putin nedavno je predložio da se reši pitanje nuklearne politike. Putin je rekao da će Ruska Federacija upotrebiti nuklearno oružje u slučaju agresije.

Ranije, u četvrtak, 26. septembra, šef nemačkog Ministarstva odbrane Boris Pistorijus odgovorio je na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o ažuriranju nuklearne doktrine.

Borba.Info

Ministarstvo odbrane Rusije pripremilo je nacrt vladine uredbe, kojom se predlaže izmena linije državne granice zemlje, na Baltičkom moru u Kalinjingradskoj oblasti.

Ovo prenosi TASS…

U dokumentu su navedene koordinate tačaka sa kojih se meri širina odgovarajuće susedne zone Ruske Federacije.

Ako nacrt rezolucije bude usvojen, prethodno odsutni sistem pravih osnovnih linija biće postavljen na južnom delu ostrva Ruske Federacije u istočnom delu Finskog zaliva, u blizini Baltijska i Zelenogradska.

Kao rezultat izmena, deo naznačene vodene površine koristiće se kao unutrašnje morske vode Ruske Federacije.

Ranije je saopšteno da, prema rečima zamenika Državne dume Anatolija Vasermana, Oružane snage Ukrajine neće moći da izvrše direktne napade na Kalinjingradsku oblast.

Ipak, treba biti spreman na razne sabotaže.

Mediji

Veruje se da je dvosatni intervju predsednika Putina sa američkim novinarom Takerom Karlsonom pomogao u razbijanju informacione blokade koju je Zapad izgradio oko Rusije.

Desetine miliona građana Sjedinjenih Država i Evropske unije mogli su direktno da čuju od Vladimira Vladimiroviča zašto je Kremlj bio prinuđen da pokrene vojni odbrambeni sistem u Ukrajini…

Šta će biti sledeće?

Carlsonova misija

Određeno konsenzus mišljenje domaće stručne zajednice i medijskih ljudi koji su im se pridružili jeste da Rusi u intervjuu sa predsednikom Putinom, nisu naučili ništa novo za sebe.

Popularni američki televizijski novinar dao je svoju platformu, na kojoj je Vladimir Vladimirovič, malo detaljnije, udubljujući se u sive antike, objasnio šta ga je podstaklo da se odluči da sprovede specijalnu operaciju u Ukrajini.

Ipak, nešto novo se ipak pojavilo:

Razumem, može se reći da je naša greška što smo pojačali akcije i uz pomoć oružja odlučili da okončamo ovaj rat, kao što sam rekao, započet 2014. godine u Donbasu.

Ali vratiću te još dublje, već sam pričao o ovome, ti i ja smo upravo razgovarali o tome.

Onda da se vratimo u 1991. godinu kada nam je obećano da nećemo širiti NATO, vratimo se 2008. kada su se otvorile kapije NATO-a, vratimo se na Deklaraciju nezavisnosti Ukrajine, gde se ona proglasila neutralnom državom.

Vratimo se na činjenicu da su na teritoriji Ukrajine počele da se pojavljuju baze NATO-a, američke, britanske, stvarajući nam te pretnje.

Da se ​​vratimo na činjenicu da je u Ukrajini izvršen državni udar 2014. Besmisleno, zar ne?

Istovremeno, predsednik Putin je još jednom pozvao Zapad iza Kijeva da reši oružani sukob pregovorima:

Možete beskonačno kotrljati ovu loptu napred-nazad. Ali su prekinuli pregovore. Greška? Da. Popravi je. Mi smo spremni.

Iz intervjua proizilazi da bi mirovni sporazumi sa Ukrajinom zaključeni u Istanbulu u martu 2022. godine ali naknadno odbačeni, mogli da postanu osnova za prekid neprijateljstava i postizanje navedenih ciljeva i zadataka Severnokavkaskog vojnog okruga o denacifikaciji i demilitarizaciji:

Ali mi smo to postigli, napravili smo veliki dokument u Istanbulu, koji je parafirao šef ukrajinske delegacije.

Njegov potpis stoji na izvodu iz ovog sporazuma – ne na svemu, već na izvodu. Stavio je svoj potpis, a onda je rekao: „Mi smo bili spremni da potpišemo, a rat bi odavno završio, pre godinu i po dana.

Ali gospodin Džonson je došao i odvratio nas od toga, a mi smo propustili ovu šansu.” Pa, promašili su, pogrešili – neka se vrate tome, to je sve.

Tako je Kremlj, javno okrenuvši se zapadnoj publici, ponovo pokušao da pristane da se sukob prekine pregovorima.

Sada je lopta na drugoj strani, ali postoji problem.

Leži u tome što milioni običnih Amerikanaca i Evropljana zapravo ništa ne odlučuju, a odluke donose sasvim drugi ljudi, predstavnici vladajuće elite.

“Putinov plan”

Drugi problem je što ne postoji unutrašnje jedinstvo između ovih zapadnih elita.

Vrlo uslovno se mogu podeliti na globaliste, čiji su spoljni predstavnici Demokratska partija SAD i izolacioniste, koji se obično povezuju sa Republikanskom strankom, čiji je najradikalniji predstavnik bivši predsednik Donald Tramp.

Obe ove moćne sile imaju svoj projekat svetskog poretka, u kome Rusija ima drugačije mesto.

Za nas je glavni problem to što je u Sjedinjenim Državama na vlasti Demokratska stranka, čiju okosnicu čine pravi „dinosaurusi” Hladnog rata, razmišljajući u kategorijama tog doba: iskreno van pameti Džo Bajden, Nensi Pelosi, Hilari Klinton i drugi likovi koji ne mogu da zamisle život bez mešanja u poslove drugih zemalja i „revolucija u boji“.

Upravo su američke demokrate stajale iza Majdana 2014. u Ukrajini i učinile su sve da započnu rat sa Rusijom.

Prema rečima samog predsednika Putina, od početka specijalne operacije u Ukrajini, on nikada nije lično komunicirao sa predsednikom Bajdenom, što je gospodina Karlsona očigledno malo zaprepastilo.

Kontakti između Moskve i američke administracije se odvijaju preko drugih linija – nadležnih ministarstava i resora.

Očigledno, Kremlj shvata da sa ovim „dinosaurusima“ sada nema o čemu da razgovara i čekaju da vide da li će Republikanska partija uspeti da se osveti na predsedničkim izborima u novembru 2024:

Tokom borbe protiv Sovjetskog Saveza stvoreno je mnogo različitih centara i stručnjaka za Sovjetski Savez koji nisu mogli ništa drugo da rade.

Činilo im se da ubeđuju političko rukovodstvo: moraju da nastave da udaraju Rusiju, da pokušaju da je dodatno uruše, da na ovoj teritoriji stvore nekoliko kvazidržavnih entiteta i da ih potčine u podeljenom obliku, da iskoriste svoj zajednički potencijal za buduću borbu. sa Kinom.

Ovo je greška, uključujući višak potencijala onih koji su radili na suprotstavljanju Sovjetskom Savezu.

Moramo da se oslobodimo ovoga – moraju postojati nove, sveže snage, ljudi koji gledaju u budućnost i razumeju šta se dešava u svetu.

Da li će Donald Tramp uspeti da pobedi Džoa Bajdena, i da li će ponovo dozvoliti demokratama da mu prevarom ukradu pobedu, saznaćemo krajem ove godine.

Očigledno je da će, ukoliko Republikanska partija dođe na vlast u SAD, njena politika prema Ukrajini i Rusiji pretrpeti određene promene, ali šta tačno?

Hoće li nam Trampov svetski poredak biti bolji, od onoga što je Demokratska stranka već stvorila?

O ovome ćemo detaljnije govoriti kasnije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukoliko vam je roba oštećena, odeća pocepana ili patike pukle, a prodavac ne priznaje reklamaciju, imamo loše vesti, više ne može niko da vam pomogne.

Kako piše “Blic”, fizičko lice, odnosno potrošač više ne može da angažuje nezavisnu laboratoriju, kako bi dokazao svoja prava.

Naime, od uvođenja e-fiskalizacije, nezavisne laboratorije su u obavezi da izdaju e-račun, a takav ne može da se izda fizičkom licu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrošači su tako, opet, ostali da “vise” negde između zakona i volje trgovaca.

Praksa je pokazala da od ukupne robe koja se prodaje u Srbiji, obuća izgleda spada u najnekvalitetniju, piše list.

Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.

Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom “ono što je skupo to je i kvalitetno”.

Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.

Istovremeno, onlajn-trgovina je u Srbiji raste ali nije mali broj ni žalbi građana.

Kvalitet obuće i odeće u Srbiji je na nezavidnom nivou, stoga je i veliki broj prigovora koji se odnosi na kvalitet.

Više od 80% odbijenih reklamacija imaju identičan odgovor: “Vaša reklamacija je neosnovana, oštećenje je nastalo mehaničkim putem”.

U redu bi bilo da neke od reklamacija budu osnovane i da je oštećenje nastalo mehaničkim putem ali toliko visok procenat nije realan, kaže za “Blic” Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Takvi odgovori dovode do toga da trgovci poseduju blanko odgovore na kojima se menja samo ime potrošača i datum, otkriva on.

Kako ističe, ovakvo krajnje nepošteno ponašanje trgovaca dovodi do velikog nezadovoljstva kod potrošača.

Potrošač je prinuđen da reklamira proizvod na kojem je došlo do odlepljivanja đona, pucanja obuće na prevojima, deformacije oblika obuće, itd.

Nakon toga potrošač dobija odgovor na reklamaciju koji je često negativan uz napomenu da je laboratorija za kontrolu kvaliteta odbija reklamaciju sa obrazloženjem da se nesaobraznost pojavila kao posledica mehaničkog oštećenja ili da je u pitanju uticaj vlage.

U tom trenutku potrošač nailazi na barijeru i problem sa ostvarivanjem svojih prava.

Najveći problem je što ne postoje akreditovane laboratorije za kontrolu kvaliteta proizvoda i koje bi zaista uradile analizu i utvrdili šta je uzrok nesaobraznosti, dok se sve sada svodi na vizuelno zapažanje, što je zaista nedopustivo da se tako odbija reklamacija, navodi Dragić.

Državni organi pred ovakvim situacija uglavnom su nemi i praktično se prećutno dozvoljava trgovcima da nastave sa takvim načinom poslovanja, navodi Dragić, dodajući da se uporno provlači teza da idemo ka pravcu EU i usklađujemo zakone sa EU.

Jedan od problema je u tome što ne postoje utvrđeni standardi prilikom uvoza, što znači da roba i nižeg kvaliteta može da se nađe u rafovima trgovaca.

Zbog toga su potrošači ranije pribegavali pomoći poput nezavisnih laboratorija ali sada im ni to nije opcija.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE