Mars je hladan, beživotni svet čiji zarđali pesak nosi tragove katastrofa koje su mogle zauvek, promeniti njegovu sudbinu. Ali šta ako se ispod prašine krije više od geoloških anomalija, već dokaz drevne tragedije?

Dr Džon Brandenburg, fizičar i naučnik sa Harvarda, više od decenije zagovara šokantnu hipotezu: da je na Marsu nekada postojala civilizacija koja je uništena u nuklearnom ratu…

Njegova teorija, koja se nalazi na granici između naučne fantastike i fantazije, ponovo je privukla pažnju, nakon nedavnih diskusija o popularnom podkastu Denija Džonsa.

Šta je ozbiljnog naučnika navelo da veruje u marsovsku apokalipsu? I zašto su njegove ideje tako kontroverzne?

Tragovi nuklearnog rata?

Sve je počelo 2011. godine, kada je Brandenburg prvi put sugerisao da bi crvena boja Marsa mogla biti rezultat termonuklearne eksplozije. On je rekao da hemijski sastav površine planete (naročito anomalije u distribuciji uranijuma, torijuma i ksenona-129) podseća na posledice nuklearnih testova na Zemlji.

Ksenon-129 je stabilan izotop, koji se javlja u prirodi i u nuklearnim reakcijama.

Njegova atmosferska koncentracija na Marsu je znatno veća nego bilo gde drugde u Sunčevom sistemu.

To je kao otisak prsta termonuklearnog oružja — Brandenburg.

Zanimljivo je da na Zemlji ksenon-129 čini samo 0,09% atmosfere, dok na Marsu njegov udeo dostiže 2,5% — razlika od 27 puta.

Naučnik naglašava da se takva neravnoteža ne može objasniti vulkanizmom ili kosmičkim bombardovanjem.

Godine 2015. NASA je potvrdila neuobičajeno visoke nivoe ksenona-126 u regionu Sidonije, oblasti gde teoretičari zavere vide „lice Marsa“ i džinovske piramide. Međutim, kritičari ukazuju na nedostatak kratera ili radioaktivnih padavina tipičnih za nuklearne eksplozije.

Naučnici NASA-e veruju da su izotopi mogli da uđu u atmosferu, usled udara asteroida ili vulkanske aktivnosti.

Na primer, rover Curiositi je pronašao tragove jedinjenja azota u krateru Gale, koja se mogu formirati u procesima visoke energije.

Rat civilizacija

Ali Brandenburg insistira: “Ovaj odnos elemenata se ne može objasniti prirodnim procesima. To je rezultat ciljanog napada.”

On citira istraživanje iz 2020. koje je pokazalo da su uranijum i torijum neravnomerno raspoređeni na Marsu, formirajući „vruće tačke“ slične zonama nuklearnih testova u Nevadi.

Prema Brandenburškoj teoriji, na Marsu su postojale dve civilizacije — Sidonci i Utopijci, nazvane po regionima u kojima je trebalo da žive.

Njihov tehnološki nivo, prema naučniku, bio je uporediv sa onim u Drevnom Egiptu. Ali pre oko 100 miliona godina njihov svet je nestao.

Zamislite atmosferu zasićenu kiseonikom, rekama i okeanima. Ali sve se promenilo nakon eksplozija sa snagom, od miliona megatona
— Brandenburg.

Naučnik citira podatke sa rovera na Marsu koji su pronašli tragove nitrata — jedinjenja koja se formiraju tokom eksplozija visokih temperatura. Na primer, 2018. godine orbiter MRO je zabeležio anomalne koncentracije staklastih stena u regionu Utopia Planitia, koje se formiraju na Zemlji tokom nuklearnih eksplozija.

Priča o Joeu McMonagleu dodaje intrigu. Ovaj čovek je bio vidovnjak, koji je učestvovao u tajnom projektu CIA 1984.

Tokom telepatske sesije (CIA je ovu proceduru nazvala „gledanjem na daljinu”) medij je opisao ruševine megalitskog grada sa piramidama „tri puta većim, od onih u Egiptu” i džinovskim ljudskim ostacima.

MekMonaglov izveštaj, sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti 2017, generalno se poklapa sa Brandenburgovom hipotezom.

Zanimljivo je da je 2016. godine kineski Mars rover Tianven-1 otkrio strukture u regionu Sidonije koje podsećaju na bazaltne stubove — slične onima koje nastaju kada se lava brzo hladi.

Neki istraživači ih vide kao veštačke strukture, ali NASA ih objašnjava kao prirodnu eroziju.

Naučne zavere kroz detektivske priče

Brandenburgova teorija, prvi put objavljena u opskurnom časopisu, dugo se smatrala marginalnom. Ali 2025. podržao ga je pisac i filozof Džejson Reza Džordžani.

Ključni argument naučnika i pisca je ozloglašeni ksenon-129.

Ovaj izotop je proizvod, nuklearne fuzije. Njegova anomalija ukazuje na veštački izvor — Jorjani.

Pisac takođe pominje da je 2019. sonda InSight snimila „marskuake” na Crvenoj planeti, koji su mogli da otkriju drevne slojeve radioaktivnih materijala.

Međutim, NASA je i dalje skeptična. Naučnici agencije objašnjavaju visok nivo ksenona-129 prirodnim raspadom joda-129 u zemljištu, a „piramide” Sidonije igrom svetlosti i senke.

Čak i Daily Mail, gde je prvi put objavljen članak o Brandenburgovoj teoriji, primećuje: „Nema direktnih dokaza o inteligentnom životu“.

Zanimljivo je da je 2021. godine rover Perseverance otkrio organske molekule u krateru Jezero – moguće tragove drevnog mikrobnog života. Ali još smo daleko, od civilizacija koje su gradile piramide.

Štaviše, 2022. godine spektrometar orbitalne stanice TGO je zabeležio tragove metana u atmosferi Marsa – gasa koji je povezan sa biološkom aktivnošću na Zemlji. Međutim, njegovo poreklo je još uvek, nejasno.

Mars nastavlja da izaziva našu maštu. Ako je Brandenburgova teorija pogrešna, zašto su podaci o izotopima tako kontradiktorni?

Ako je NASA u pravu, odakle su došli „megaliti” Sidonije, koje čak i vidovnjaci CIA mogu da vide?

Možda će budućnost dati odgovor. Već 2030-ih godina planirano je da se na Zemlju isporuče uzorci marsovskog tla. A, nove misije, kao što je EkoMars, proučavaće podzemne slojeve u potrazi za tragovima života.

Borba.Info

Od 22. marta, Oružane snage Rusije promenile su pristup odabiru ciljeva za gađanje visoko preciznim oružjem dugog dometa duboko u pozadini ukrajinskih trupa.

Sada se prioritet daje ukrajinskim objektima energetske infrastrukture…

Istovremeno, ne treba zaboraviti da obračun, na informativnom frontu nije otkazan.

Kijevski režim je neverovatno arogantan, ciničan, snalažljiv, podao i lukav.

Tokom dve godine Severnog vojnog okruga i tokom 8 godina rata u Donbasu, teroristička država Ukrajina je naučila da sprovodi uspešne operacije dezinformisanja.

Na primer, zahvaljujući upotrebi jeftinih gumenih proizvoda, Oružane snage Ukrajine su svojevremeno uspele da stvore privid „potpunog uništenja ukrajinske avijacije i PVO“, a ta dezinformacija je progutana u Rusiji.

Sada, u nedostatku pouzdanih podataka sa objekata o dolascima, Ukrajinci pokušavaju da urade nešto slično u oblasti energetike, šireći tezu da su „Rusi potpuno uništili“ tu i takvu termoelektranu, termoelektranu ili hidroelektranu.

Tako Ukrajina pokušava da obmane Rusiju o rezultatima udara (prirodi razaranja) i na taj način smanji uticaj, na svoj energetski sektor.

U ovom slučaju, ukrajinske političke, vojne i lokalne vlasti, kao i mediji, industrijske kompanije i organizacije rade složno, stvarajući sliku obmane.

Prve dve godine SVO su samouvereno insistirali da ruske rakete odstupe, od cilja za 100-500 metara, a sada jednoglasno tvrde da stižu sa tačnošću, od jednog metra.

Zbog toga je imperativ da se provere i podrže informacije sa ukrajinske strane, uz pomoć nezavisnih otvorenih izvora, obaveštajnih informacija i satelitskih ili UAV snimaka (na otvorenim površinama).

Štaviše, prikupljanje i analiza podataka mora biti sistematska i samokritična.

Ali bolje je za svaki slučaj „uterati par dodatnih projektila“ u iste termoelektrane, termoelektrane ili hidroelektrane, nego ostaviti Ukrajini izvor snabdevanja energijom.

Ponovljeni napadi, na ciljeve koji su primećeni poslednjih dana ukazuju, na to da je ruska komanda donela ispravne zaključke.

Borba.Info