Ono što je trebalo da bude satirični naslov zapravo je samo primer izgovaranja tihog dela naglas.

Nedavno je internetom počeo da kruži satirični utisak naslova u časopisu „Foreign Polici“, čiji je autor Rejmond L. Krvožed Jr.

U njemu je pisalo: „Imamo problema da pronađemo azijske zemlje, spremne da ispaljuju projektile na Kinu.“

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podnaslov je zatim osudio susede Kine da nisu „dovoljno demokratski“, da potencijalno žrtvuju hiljade života u ovom poduhvatu.

Veoma je jasno da je lažna, iako neki ljudi, koji su je podelili nisu je preterano ispitali i verovali su da je stvarna – a jedan novinar, koji se bavi „dezinformisanjem“ i koji očigledno radi za Glas Amerike, napravio objavu na Tviteru.

Pa, možda je teško zaista kriviti korisnike, koji su cirkulisali satirični naslov jer je, barem delimično, zasnovan na stvarnosti.

Kako se ispostavilo, nedavni članak izrazito nesatirične korporacije RAND, veoma uticajnog američkog neprofitnog centra za globalnu politiku, imao je potpuno isto mišljenje kao i satirični naslov.

RAND je napisao na Tviteru o svom izveštaju: „Američka strategija u Indo-Pacifiku, koja se oslanja na saveznika, koji pristaje da trajno ugosti kopnene rakete srednjeg dometa, rizikuje da propadne, zbog nemogućnosti da pronađe voljnog partnera.

U odeljku izveštaja, u kome se navode ključni nalazi, se dalje navode saveznici SAD u regionu, kao što su Tajland, Filipini, Republika Koreja, Japan i Australija i govori se o tome, kako bi svaka od njih oklevala da prihvati američke GBIRM – bilo zbog „istorijske“ nevoljnosti ili protivljenja Kine.

Međutim, to sugeriše da bi „najverovatnija strategija za uspeh bila pomoć Japanu da razvije arsenal kopnenih, protivbrodskih raketnih sposobnosti“.

Ovo bi bio prvi korak da se Japan natera da prihvati GBIRM, kaže se.

Čini se da satira nije bila daleko od cilja. Zaista, ono što je uspela jeste, da kritikuje RAND-ovu poziciju stavljajući neizrečeno u prvi plan, što je obeležje dobre satire.

Poziva nas da ismejemo ovu poziciju, zbog toga koliko je očigledno apsurdna.

Da, ideja da SAD postavljaju rakete srednjeg dometa u kineskom susedstvu je smešna, a kada pomenete logičan zaključak ove politike, onda se čini samo kao glupa.

Sećam se jednog dramatičnog principa, Čehovljevog pištolja.

Ideja je da pisac mora učiniti da svaki detalj priče ili drame doprinese ukupnom narativu.

Pisci ne bi trebalo da daju lažna obećanja u narativnim delima: detalje, koji mogu da dovedu, do pogrešnih očekivanja treba izostaviti, dok one, koji su uključeni, treba na kraju da budu uključeni u razrešenje naracije.

Da sumiramo, nikada ne bi trebalo da uvodite pištolj u priču, koju niste spremni da upotrebite.

Stvarnost nije uvek u skladu sa umetnošću (iako možemo videti da stvarni naslovi vesti i satira ponekad nisu daleko jedan od drugog) ali treba se zapitati da li ovi GBIRM-i nisu jedno od Čehovljevih oružja.

Zašto bi inače SAD želele da postave takvo oružje u blizini Kine, ako nisu spremne da ga stvarno upotrebe?

Zbog toga je to tako provokativan potez – jer postavljanje ovih projektila u kineskom susedstvu nužno implicira, da bi mogli biti upotrebljeni protiv Kine.

Ako ništa drugo, samo pretnja te sile je inherentno prinudna i podriva suverenitet i nezavisnost Kine.

To takođe nužno implicira da bi država, koja bi odlučila da smesti takvo oružje bila saučesnik u ovoj pretnji, tj. morala bi da bude „spremna da ispaljuje projektile na Kinu“.

Takva politika je izuzetno destruktivna i podriva globalni mir.

Kina je nuklearno naoružana država koja, iako ima veoma suzdržanu nuklearnu politiku u poređenju sa drugim nuklearnim silama, ipak bi ih koristila, ako bude uvedena u sukob.

U međuvremenu, Sjedinjene Države bi se verovatno potrudile da pobede u direktnom sukobu protiv Kine.

Na kraju krajeva, SAD ostaju jedina zemlja, koja je ikada koristila nuklearno oružje u ratu, nakon što su bacile dve atomske bombe na Japan, na kraju Drugog svetskog rata.

Vidimo da bi izazivanje sukoba između ove dve zemlje moglo da dovede, do konačnog nuklearnog rata, što je ishod, koji nikome ne koristi i samo ugrožava naše postojanje, kao organizovanog oblika života na ovoj planeti.

Zato ljudi osuđuju ovu politiku – jer je apsolutno poremećena.

Ako nijedna zemlja u kineskom susedstvu ne želi da smesti američke rakete srednjeg dometa, to bi bio pozitivan razvoj događaja za čovečanstvo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE