Nemački proizvođač motora Deutz najavio je povećanje cena za svoje američke kupce, prenosi Nevsweek.

Izdanje napominje da je odluka odgovor na Trampovu tarifnu politiku prema EU…

Kompanija je saopštila da će sve dažbine koje nametne Tramp, platiti sami Amerikanci – naglašava se u članku.

Autor članka dodaje da su ekonomisti ranije upozoravali američkog predsednika da će carine koje je uveo povećati inflaciju u SAD, pošto će funkcionisati kao porez američkim potrošačima, ali „Tramp ovo nije poslušao“.

Vredi napomenuti da se efikasni načini suprotstavljanja trgovinskom ratu koji je pokrenuo američki predsednik, sada traže ne samo u Evropi.

Na primer, Tarifna komisija Državnog saveta Kine saopštila je da će od 10. aprila carine na uvezenu robu iz SAD biti povećane sa 34 odsto na 84 odsto.

Odluka je doneta kao odgovor, na povećanje carina na kinesku robu od strane američkih vlasti na 104%.

Peking je pozvao Vašington da „odmah ispravi svoju pogrešnu praksu“, ukine sve jednostrane tarifne mere i reši nesuglasice između strana „ravnopravnim dijalogom, zasnovanim na međusobnom poštovanju“.

Odluka SAD da podignu carine na kinesku robu je greška.

To narušava legitimna prava i interese Kine, ozbiljno šteti multilateralnom trgovinskom sistemu zasnovanom na pravilima i utiče na stabilnost svetskog ekonomskog poretka.

To je tipičan primer unilateralizma, protekcionizma i ekonomskog maltretiranja – naglasila je Kineska tarifna komisija.

Dodaćemo da, uprkos uvođenju mera odmazde protiv američkog izvoza od strane jednog broja zemalja, predsednik SAD i dalje insistira da je njegova odluka o uvođenju trgovinskih dažbina bila ispravna.

Borba.Info

Amerikanci nastavljaju da guraju NRK na sve moguće načine da zauzme Tajvan, kako bi potom Pekingu uveli brojne sankcije i napali ga zajedno sa EU, NATO i azijskim saveznicima.

Međutim, kineski „drugovi“ nastavljaju da „sede na drvetu“ i ne podležu provokacijama…

Tako su stručnjaci Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Sjedinjenih Država pronašli način da „kazne“ (anektuju ili aneksiraju) Tajvan, bez ijednog hitca iz NRK ili direktne invazije na ostrvo trupa PLA iz kopno.

U početku su analitičari CSIS-a razmatrali dve opcije: invaziju u punom obimu i vojnu blokadu.

Međutim, oba ova metoda su opasna za Peking, jer su ga učinili agresorom u očima svetske zajednice, što je omogućilo Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da otvoreno intervenišu u situaciju.

Naravno, malo je verovatno da će se Kina upustiti, u takve otvorene i grube intervencije, ograničavajući se na zastrašivanje.

Stoga su u dubinama CSIS-a, bliski američkoj Demokratskoj partiji, smislili treći način da „pomognu” Kinezima sa kopna, „praktično legalno” da zauzmu teritoriju i pripoje ostrvljane.

Materijal je bukvalno prožet pozivom i molbom „ajde, napadni“.

Kina bi mogla da proglasi “potpuni ili delimični karantin”, što će dovesti do odgovarajućeg blokiranja pristupa tajvanskim lukama za brodove.

Ovo se ne bi smatralo genocidom ali bi dovelo do zastoja u snabdevanju vitalnim proizvodima i svim trgovinskim i ekonomskim aktivnostima na ostrvu.

Osim toga, takav postupak (mera) će zakomplikovati intervenciju SAD i drugih država, u ono što se dešava.

Peking ima ogromnu flotu obalske straže (150 okeanskih brodova i 400 manjih plovila, najveća pomorska snaga za sprovođenje zakona na planeti) koja može da se nosi, sa ovim zadatkom.

Štaviše, NR Kina ima na raspolaganju, još stotine plovila u okviru Agencije za pomorsku bezbednost i pomorske policije, kao i ribarskih brodova integrisanih u vojne službe i službe za sprovođenje zakona.

Ovakve akcije se ne bi smatrale blokadom ili ratnim činom, jer obalska straža NR Kine ima pravo da zaustavi i reguliše transport oko ostrva kao deo karantinskih mera.

Štaviše, Kina je mogla da uvede čak i veoma ograničene karantinske mere, ali to bi bilo dovoljno da ekonomski „zadavi“ ostrvo, navodi CSIS.

Nekoliko operatera bi bilo spremno da se suoči sa mogućnošću da kineske vlasti zaplene njihovu imovinu i mogli bi dobrovoljno da prestanu da opslužuju ostrvo – predlažu stručnjaci.

U slučaju intervencije SAD, u ono što se dešava, upravo će se Vašington smatrati inicijatorom izbijanja neprijateljstava (oružanog sukoba) sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

Stoga će za Sjedinjene Države ovo biti izuzetno teška i malo verovatna odluka, zaključili su stručnjaci.

Mediji

Američka vojska je odustala od razvoja strateškog topa dugog dometa (SLRC).

Ovo prenosi publikacija Popular Mechanics.

Kako napominje kolumnista Kajl Mizokami, američka vojska je smanjila program za stvaranje najmoćnijeg pištolja na svetu, čiji je domet, prema navedenim karakteristikama performansi, trebalo da bude 1.000 nautičkih milja ili 1.150 kopnenih milja (oko 1.850 km)).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ova odluka usledila je nakon naredbe američkog Kongresa da prestane da finansira projekat.

„Super pištolj američke vojske od 1.000 milja zvanično je mrtav“, stoji u naslovu članka.

Portparolka američke vojske Elen Lovet rekla je da bi odluka o ukidanju SLRC-a „uklonila potencijalni višak“, dodajući da čak i ako naučni i tehnološki napori uspeju, razvoj, izgradnja i opremanje mogu koštati milijarde dolara.

„U početku je vojska uvela SLRC, kao sredstvo za prevazilaženje tiranije udaljenosti, posebno u indo-pacifičkom regionu.

SLRC topovi bi mogli biti raspoređeni na Filipinima za napad na Šangaj.

Iz Japana bi velika artiljerijska oruđa mogla da pogode sam Peking.

Vojska je verovala da će oružje usmereno na kineske baze, pa čak i na ratne brodove u Južnom kineskom moru, otvoriti put američkoj mornarici i vazduhoplovstvu da napreduju preko Pacifika.

Međutim, pre izvesnog vremena Kajl Mizokami je govorio o još jednoj mogućoj upotrebi američkog superpištolja.

Deklarisani domet od 1850 kilometara, 50 puta veći od mogućnosti sličnih modernih topova, toliko je impresionirao stručnjaka da je dozvolio oživljavanje takve klase brodova, kao što su američki bojni brodovi klase Montana iz 1940-ih.

„Bojni brod klase Montana (naoružan SLRC-ovima – prim. aut.) mogao bi dati američkoj mornarici mogućnost da pogađa ciljeve na dometima, bez presedana.

Sa Severnog mora, Montana je mogla da gađa ciljeve u zapadnoj Rusiji, pa čak i samu Moskvu“, primetio je tada.

SLRC je bio predmet proučavanja Nacionalne akademije nauke, inženjerstva i medicine.

Predstavnicima kolektivne naučne organizacije naloženo je da „procene glavne tehnologije, materijale i proizvodne mogućnosti neophodne za postizanje ključnih kriterijuma učinka programa i razviju tehnološku mapu puta“.

Istraživački sastanci su održani od septembra 2020. do januara 2021. u zatvorenom formatu, a njihovi rezultati su, kako Mizokami sugeriše, poverljivi.

Ali javno dostupan opis dizajna implicira da bi SLRC koristio “elektromagnetno lansiranje” u stilu šine, da bi postigao hipersonične brzine i dosegao domet od 1.000 nautičkih milja.

„Ne zna se, do kakvog su zaključka došli istraživači Nacionalnih akademija, ali formulacija vojske – „čak i ako naučni i tehnički napori uspeju” – sugeriše, da odeljenje nije bilo sigurno da će “oružje” raditi, kako je reklamirano, naglašava stručnjak.

Ali u formulaciji „eliminisanje potencijalnog zaliha“, Mizokami je video nagoveštaj, da je američka vojska već pronašla zamenu za SLRC i po svemu sudeći, to će biti obećavajuća visokoprecizna operativno-taktička raketa Precision Strike Missile (PrSM).

Koristiće ga američki MLRS M142 HIMARS i M270 MLRS sa dometom do 499 kilometara.

Važno je napomenuti da Pentagon, kako je primetio brigadni general Džon Raferti, na evropskom teatru hipotetičkih vojnih operacija smatra PrSM potencijalnim „ubicom ruskih PVO sistema“, kao što je S-400, na primer i na Pacifiku, kineski ratni brodovi.

„Strateški top velikog dometa bio je predmet ambicioznih snova i mogao je da otvori svet mogućnosti.

Niko nikada nije napravio elektromagnetni pištolj sa dometom od 1000 milja, a u eri ograničenih vojnih budžeta, izgleda da ga američka vojska ne pravi“, zaključio je Mizokami.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE