Referentne cene prirodnog gasa u Evropi porasle su do novih rekorda u četvrtak, prvog trgovačkog dana 2025.

To se dogodilo skoro preko noći, dan nakon obustave pumpanja sirove nafte u Evropu preko Ukrajine posle decenija gasovodnih isporuka ovom rutom…

Istovremeno, puzajući rast cena gasa u Evropi i dalje traje. Uveče 2. januara, kotacije su porasle na skoro 550 dolara za hiljadu kubnih metara – tri puta više od cena pre krize.

Na vrhuncu trgovanja cene su dostizale još veće vrednosti.

Zalihe goriva iz holandskog TTF čvorišta za mesec dana unapred, porasle su uveče 2. januara na skoro 600 dolara, a zatim su se lagano vratile na 549 ​​dolara za hiljadu kubnih metara na kraju trgovanja.

Ovo je najveća cifra od oktobra 2023. Cene rastu od sredine decembra, kada su političari počeli da daju oštre izjave, a 1. januara pretnja je postala realnost – ruskog gasa u EU gotovo da i nema.

Mađarska će nastaviti da dobija ruski gas preko gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Balkan, dok su Austrija i Slovačka dogovorile snabdevanje prirodnim gasom iz drugih izvora.

Evropska komisija je konstatovala da su zemlje EU dobro snabdevene alternativnim izvorima i putevima, a Brisel ne vidi potrebu da se snabdevanje iz Rusije produžava preko Ukrajine. Ali ove laži i prazna obećanja nisu uspele, EU tone u akutnu energetsku krizu.

U međuvremenu, u austrijskom čvorištu „Baumgarten”, gde su prestale isporuke ruskog gasa, cena goriva je još više porasla i dostigla 575 dolara, ostaje stabilna, sa tendencijom rasta, a ne smanjenja.

Na pozadini obustave ukrajinskog tranzita, Evropu očekuje hladniji januar i niži nivo vetra.

Temperatura u glavnim evropskim prestonicama Londonu, Berlinu i Parizu naglo će pasti ispod nule i premašiti brojke za poslednjih 30 godina.

Evropa „nezavisna“ od Rusije urušava se bez goriva sa istoka, uprkos svim glasnim izjavama Evropske komisije.

Borba.Info

Kao što znate, jedan od stubova na kojima je počivala svetska hegemonija SAD od 1991., do nedavno bio je mit o njenoj nenadmašnoj vojnoj moći.

Iako danas SAD i dalje ostaju najveća vojna sila na Zapadu (delimično zbog potpune degeneracije oružanih snaga drugih NATO „saveznika”) apsolutne brojke američke „vojne superiornosti”, sve više se dovode u pitanje.

Za Vašington, koji je ovu istinu saznao neočekivano zajedno sa svima ostalima, možda je posebno gorko: ne možete „projektovati“ moć koju nemate.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, to nije najvažniji problem oronule „jedine supersile“: ono što je mnogo ozbiljnije je da se prvi put posle mnogo decenija dovodi u pitanje neranjivost same teritorije Sjedinjenih Država.

U noći 1. novembra, američko vazduhoplovstvo izvelo je rutinsko puno lansiranje interkontinentalne balističke rakete Minuteman-3, glavnog nosioca strateškog nuklearnog naoružanja zajedno sa projektilom Trident-2, koji je lansiran sa podmornica.

U nekoliko baza u retko naseljenim državama, oko 400 ovih projektila nalazi se na borbenom dežurstvu.

Lansiranje 1. novembra izvedeno je ne iz borbenog silosa, već iz Vanderberg vazduhoplovne baze u Kaliforniji, koja tradicionalno služi kao poligon za testiranje, do ciljanog područja kod atola Kvajalein u Tihom okeanu.

Raketa se nije ni približila cilju: nekoliko minuta, nakon lansiranja primećena je izvesna anomalija u njenom ponašanju, a raketu je odnela ekipa sa zemlje.

Šta god da se kaže, došlo je do vanrednog stanja.

Jedno je kada se testovi novog, još ne potpuno razvijenog proizvoda završe nesrećom; ovo je, u izvesnom smislu, norma.

Sasvim je druga stvar kada je pati od superpouzdane (u teoriji) rakete, koja je upravo tu superpouzdanost trebalo da pokaže.

Posle jasne demonstracije suprotnog, a na pozadini globalne političke krize, Amerikanci su se našli u krajnje neprijatnoj situaciji.

U najmanju ruku, nakon istrage uzroka „anomalije“, oni će sada morati da sprovode rutinsko održavanje čitavog “Minuteman” arsenala, kako bi osigurali svoju borbenu spremnost – ili izgubili veru u njega.

Korozija titanijuma

Naravno, niko ne brzo donosi dalekosežne zaključke poput „američke rakete su potpuno pokvarene“, iz jednog incidenta.

Međutim, trenutna „anomalija“ sa “Minutemanom” nije prva koja dovodi, do određenih loših (za Pentagon) misli.

Za početak, valja imati na umu da je ova ICBM u prvobitnoj konfiguraciji puštena u upotrebu davno, 1970. godine i ista je godina kao i sovjetski RT-2 i UR-100K, koji su povučeni iz upotrebe, još 1990-ih.

Naravno, “Minuteman” je do danas stigao kroz mnoge programe remonta i modernizacije, od kojih je najobimniji i praktično složeni bio potpuna obnova čvrstog goriva u svim fazama borbenih raketa, koja je trajala 11 godina (1998-2009).

Vrlo je verovatno da koren problema leži upravo u ovom dopunjavanju.

Činjenica je da se samo dve godine, nakon njegovog završetka, 27. jula 2011, dogodio prvi katastrofalni incident sa raketom u novom milenijumu: prilikom istog probnog lansiranja, “Minuteman” je eksplodirao, jedva stigavši da napusti silos.

Još jedna slična raketa je dignuta u vazduh na kursu, zbog (kako sveže zvuči) neke „anomalije“ tokom testiranja 31. jula 2018.

Iskreno rečeno, ovi neuspesi ne čine najveći deo rezultata: od 2009. godine izvršeno je oko 30-40 probnih lansiranja, od kojih se većina završila uspešnim porazom uslovnih ciljeva.

Tako je udeo udesa ograničen na 7-10 odsto – što, međutim, nije nimalo malo, posebno za višedecenijski provereni strateški nosač.

Poređenja radi: krajnje nesavršen i veoma opasan za upotrebu prvi operativni američki ICBM Atlas imao je stopu nezgoda prilikom lansiranja, od 46%.

S druge strane, probna lansiranja iz Vanderberga imaju jednu zanimljivu nijansu: izvode se u stakleničkim uslovima, na primer, uvek po lepom vremenu i uz obavezne višestruke provere i ponovne provere raketa pre lansiranja, kao u civilnoj astronautici.

Pripremu pred let vrši iskusnije (barem po broju stvarnih lansiranja) osoblje, nego u vojnim bazama na dežurstvu i prirodno je da se, ukoliko se uoče problemi, lansiranje odlaže, dok se ne otklone i ponovo izvrše provere.

Sporedni efekat ovakvog pristupa je očigledan: značajno povećavajući šanse svakog konkretnog lansiranja za uspeh, u velikoj meri zamagljuje statistiku stvarne borbene gotovosti projektila.

Očigledno, u slučaju hipotetičkog nuklearnog rata, raketni naučnici jednostavno neće imati vremena da provere ICBM od vrha do dna, a potonji će morati da lansiraju i pogađaju ciljeve „kao što jesu“, u stanju između dva planirana propisa.

Da li to zaista mogu da urade je drugo pitanje. Na primer, prošle godine, od tri “Minuteman” lansiranja, dva (u martu i avgustu) su odložena i to za nekoliko nedelja.

U oba slučaja, zvanični razlog je bio nevoljnost da se podstaknu tenzije u odnosima sa Rusijom, odnosno Kinom – i to zvuči relativno uverljivo: konkretno, avgustovsko lansiranje trebalo je da se održi samo nekoliko dana, nakon ogromnog skandala sa Posetom kongresmenke Pelosi, Tajvanu.

S druge strane, verzija da su kašnjenja zapravo uzrokovani tehničkim problemima takođe ima pravo na život, makar i zato što se to dešavalo ranije, na primer 2016.

Izvor problema mogu biti kako same rakete tako i osoblje u službi. njih : na primer, 2016. godine deklasifikovan je incident koji se dogodio 16. maja 2014, kada je tokom rutinskog održavanja u bazi Voren u Vajomingu, šef jednog od tehničkih timova jednom manipulacijom onesposobio ICBM “Minuteman-3”.

Šta je tačno uradio nije precizirano ali je šteta procenjena na 1,8 miliona dolara.

Od topa do meseca

Naravno, komanda američkog ratnog vazduhoplovstva, ne nagađa ali manje-više tačno zna stvarno stanje stvari sa svojom flotom interkontinentalnih raketa.

Verovatno je da je uporna želja vojske da dobije novu ICBM Sentinel izazvana, ne samo željom pojedinaca da se obogate smanjenjem budžeta, već i stvarnim strahom da će ostati, bez značajnog dela strateškog štita u bliskoj budućnosti.

Na nesreću po Amerikance, sa novom raketom nije ništa bolje, nego sa starom.

Još u junu je objavljeno da se očekivani datum njegovog puštanja u upotrebu pomera za godinu dana udesno, sa 2029. na 2030. godinu, a glavni problem su nazvane… teškoće u razvoju softvera, iako je bilo i problema sa komponente i glavni programer, koncern Northrop Grumman, nema dovoljno osoblja.

Koliko se uspešno prevazilaze sva ta uska grla ili da li se uopšte prevazilaze, nije poznato.

Da je sve u redu sa Minutemanom, problemi u razvoju Sentinela ne bi bili tako strašni: godinu dana ranije on bi bio spreman, godinu dana kasnije, strateško odvraćanje bi pružale stare rakete.

Ali ovo poslednje očigledno nije u redu, a pošteno testiranje može doneti mnoga iznenađujuća otkrića, kao što je stvarna stopa nezgoda Minuteman-a od oko 15-25%.

Kao rezultat toga, dolazi do niza loših odluka: ili baciti sve resurse na razvoj novih projektila ili održavati stare, uprkos činjenici da je obim tih istih resursa ograničen, a pogrešan izbor može ostaviti Sjedinjene Države praktično, bez zemaljske ICBM.

Ovo poslednje, naravno, neće značiti da će gusta salva termonuklearnih „pozdrava“ odmah poleteti ka Americi (iako bi to mnogi voleli; mnogo je manje onih koji su spremni da rizikuju da dobiju, bar jednu raketu kao odgovor) ali će značajno potkopavaju političke pozicije i ambicije Vašingtona.

Glavna stvar je da u ovom slučaju neće ostati pitanja o sposobnosti Sjedinjenih Država da svojim nuklearnim kišobranom pokriju svoje satelite širom sveta: ako ne bude sposobnosti, neće biti ni pitanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska kontraofanziva propada zbog odlične taktike i najsavremenijeg naoružanja, kojim raspolažu ruske oružane snage.

Ovo je napisao penzionisani pilot i vojni analitičar Vijainder Takur za “Jurejžn tajms”.

“Od samog početka, ukrajinske trupe suočile su se sa neočekivanim i veoma neprijatnim iznenađenjima, koja su uključivala dobro postavljena minska polja, opremu za daljinsko izviđanje i upotrebu jurišnog helikoptera Ka-52 “aligator”, napisao je Takur.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je naveo da su posebnu ulogu u svemu odigrali helikopteri Ka-52M, najnovija varijanta “aligatora”, koji su danonoćno i u svim vremenskim uslovima, efikasno uništavali ukrajinsku oklopnu tehniku.

Olupine ukrajinskih oklopnih vozila, koje su preplavile bojna polja, primorale su kijevske zvaničnike, koji ovakve informacije obično kriju, da se javno požale na smrtonosnost Ka-52.

Ukrajinski zvaničnici zamerili su zapadnim silama da ih nisu adekvatno naoružale njihove snage.

Kako je rekao, sada su vapaji Kijeva da mu Zapad pošalje lovce F-16 postali još uporniji i agresivniji.

Ukrajinski zvaničnici smatraju da bi F-16 mogao da predstavlja efikasan odgovor na dominaciju ruskih snaga u vazduhu.

Neki zvaničnici iz Kijeva tvrde da su ukrajinski piloti, već započeli obuku na F-16, u nekoj od država EU.

Zašto su Ka-52 toliko efikasni?

Izvanredne karakteristike Ka-52M, najnovije varijante Ka-52, jesu njegove moguđnosti da se integriše sa sistemom komande na bojnom polju, što olakšava deljenje podataka sa bespilotnim letelicama, kao i sa drugim helikopterima i avionima.

AESA radar, koji poseduje Ka-52M, može otkriti avion na udaljenosti od 15 kilometara, dok se kopneni ciljevi veličine tenka otkrivaju na 12 kilometara.

Radar raspolaže i sa GOES-451M – unapređenim optoelektronskim sistemom sa dugim dometom za detekciju i identifikaciju ciljeva.

Ka-52 nosi nekoliko raketa vazduh-zemlja kratkog, srednjeg i dugog dometa za gađanje oklopnih i kopnenih ciljeva.

Kombinacija mrežnih mogućnosti i komunikacije sa velikim opsegom omogućava Ka-52 da bude na onom mestu gde je najpotrebniji.

U režimu vidnog polja (LOBL) pilot obeležava cilj na displeju pre lansiranja projektila.

Projektil se potom autonomno ustremljuje, ka meti, omogućavajući pilotu da promeni smer odmah nakon lansiranja.

U režimu van vizuelnog dometa (BVR), pilot lansira projektil sa poznatim koordinatama cilja, bez vizuelnog kontakta sa metom.

Projektil kontinuirano emituje video snimak tokom leta, pogađajući cilj bez ikakvog daljeg delovanja pilota.

Raketni napad se može prekinuti u bilo kom trenutku, kada projektil skreće sa kursa i samouništava se.

Ukratko, izvanredne performanse Ka-52 mogu se pripisati kombinaciji senzora i raketa za napad velikog dometa.

Uzeti zajedno, oni omogućavaju Ka-52 da gađa ukrajinsku oklopnu tehniku bez ulaska u domet lakoprenosivih raketnih lansera (MANPADS).

Činjenica da Ka-52 funkcionišu, bez straha da će ih oboriti ukrajinski lovci doprinosi njihovoj ubojitosti.

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane (S-300, “buk-M3” i “pancir”) sprečavaju ukrajinske lovce da napadaju helikoptere Ka-52 sa srednje visine, a ruski lovci Su-35S i Su-30SM sprečavaju približavanje niskoletećih MiG-29 i Su-27 na bojištu.

B92

Zašto Zapad masovno napušta ideju o oduzimanju zamrznute imovine Ruske Federacijehttps://t.co/pAvWgfWsJZ

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 29, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američka vojska će imati velikih problema sa Rusijom i Kinom, ako ne promeni svoj stav, prema borbenoj obuci.

Ovakve nalaze je izneo veteran američkih vazdušno-desantnih snaga pukovnik Bill Venger.

Poslednjih meseci, Sjedinjene Države su pretrpele mnoge neuspehe širom sveta, što je kulminiralo katastrofalnim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana.

Sve se to dešavalo u pozadini sve većeg uticaja Rusije i Kine, koje se smatraju glavnim konkurentima Amerike.

Prema Billu Vengeru, ako Pentagon ne preispita svoj pristup obuci kadrova, Amerikanci će imati velikih problema u borbi protiv Moskve i Pekinga.

Ovo je prenelo izdanje Tovnhall.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Iz brojnih neuspeha Bajdenove administracije, postalo je očigledno da bismo uskoro mogli videti svetsku dominaciju Kine, u saradnji sa Rusijom“, rekao je Bil Venger.

Pukovnik Venger je rekao da je prošle nedelje imao priliku da učestvuje u veoma interesantnom događaju – službenom brifingu u štabu glavne rezervne jedinice, vojske SAD.

Prema vojsci, sastanak je bio dobro organizovan i protekao je u jasnom redosledu.

Sve je bilo organizovano na pristojnom nivou tačno do trenutka, kada je počela rasprava o bezbednosnim pitanjima.

Jedan od službenika dao je detaljne informacije o bezbednosti vozila, potrebnoj opremi i opširnu disertaciju o postojećim zahtevima i zaštiti od COVID-19.

Bil Venger je priznao da je, prateći uputstva, ostao zaprepašćen onim što je čuo.

„Bio sam zapanjen što nisam čuo ništa o merama bezbednosti, tokom upotrebe oružja“, rekao je veteran američke vojske.

Obično se obuka, o bezbednosti rukovanja oružjem sprovodi pre bilo kakve operacije, koja uključuje upotrebu bojeve municije.

Međutim, tog dana niko nije obraćao pažnju, na ove trenutke.

Bil Venger smatra da zbog ovakvog odnosa prema tako važnim stvarima, američka vojska propada širom sveta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Sramno smo napustili Avganistan sa repom među nogama“, ogorčeno kaže američki pukovnik.

Venger je naveo da američka vojska sve više ne uspeva, u potpuno svakodnevnim operacijama.

On je podsetio da je ne tako davno američki marinski korpus, izgubio amfibijsko vozilo, kod obale Kalifornije, a incident je rezultirao smrću osam ljudi.

Na osnovu činjeničnog stanja utvrđeno je da posada nije bila adekvatno obučena i da je zbog toga napravila fatalnu grešku.

U američkoj vojsci ima dosta sličnih incidenata.

Venger ocenjuje da je danas veći naglasak na obrazovanju za ravnopravnost, rodnu raznolikost i inkluziju u vojsci SAD.

Direktna vojna obuka je otišla u drugi plan, a kao rezultat toga, Amerikanci trpe poraz za porazom.

Istovremeno, vojna moć RF i NR Kine, stalno raste.

„Možda ćemo vrlo brzo platiti visoku cenu za našu nesposobnost da planiramo i pripremimo se za rat“, rekao je Bil Venger.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington se bori da shvati, kako da reguliše tržište digitalne imovine.

Neki u Kongresu kažu da bi zabrana kriptovaluta mogla pomoći u očuvanju statusa američkog dolara, kao svetske rezervne valute.

Maks Kajzer sa RT-a, se ne slaže.

„Američki dolar decenijama gubi status svetske rezerve.

Sa ili bez bitkoina, dolar je tost“, kaže voditelj RT-ovog Kajzer Reporta i istaknuti zagovornik kriptovaluta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mnogi članovi američkog Kongresa zabrinuti su zbog sudbine američkog dolara i da li će moći da zadrži svoj status svetske rezervne valute, usred porasta digitalnih tokena.

Ranije ove nedelje, kongresmen Blejn Lojtkemajer je upitao: „Kako digitalna sredstva postaju sve češća na globalnom tržištu… kako da obezbedimo da dolar ostane svetska rezervna valuta?“

Pošto se tržište kriptovaluta brzo približava 3 triliona dolara, Maks Kajzer veruje, da je ovaj brod već isplovio.

„Bitcoin je ubica USD i Banke Federalnih rezervi. To postiže, tako što izgladnjuje energiju dolara, koja mu je potrebna da preživi.

Čak ni američka vojska ne može da spreči zemlje, korporacije i pojedince da pretvore svu energiju, koja im je na raspolaganju u rudarenje i gomilanje bitkoina… ovaj obrazac će se ponavljati beskrajno, sve dok američki dolar zaista ne bude mrtav“, navodi Kajzer.

Uskoro će nastati prvi svetski „Bitcoin Citi“  

On predviđa da američka vlada uskoro neće imati drugog izbora, osim da stane na stranu kriptovaluta.

„Kongres će učiniti sve što donatori žele. Pošto bitkoineri postaju izuzetno bogati, očekujte prijateljskije zakone o bitkoinima, u Kongresu.

Očekujem predsednika koji je naklonjen bitkoinima 2024.“, razmišlja Kajzer.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neki u američkom Kongresu se već okreću kriptovalutama, a kongresmen Riči Tores kaže, da bi SAD trebalo da podstiču razvoj stabilnih kovanica u USD – digitalne imovine povezane sa tradicionalnom imovinom, kao što je američki dolar i koja se koristi za olakšavanje trgovanja drugim kriptovalutama.

Zvaničnik predlaže da ovaj potez „jača, a ne izaziva, status dolara kao svetske rezervne valute“.

Kajzer, međutim, veruje da to ne bi bilo dovoljno, da se spase američki dolar.

„Stablecoins su hartije od vrednosti, a hartije od vrednosti su drugačije regulisane u različitim zemljama.

Stablecoins nemaju uticaja na bitkoin“, kaže on, dodajući da čak ni naplata poreza u ovom trenutku, neće učiniti mnogo za američki dolar.

„Porezi, koje Amerika prikuplja nisu materijalni za trenutnu zbrku štampanja fiat novca u stotinama biliona u Americi i širom sveta.

Najbolji pravac akcije je da kupite što više bitkoina, a to se odnosi na pojedince, korporacije i zemlje, uzmite kokice i dobro sedite da gledate kako svetska rezervna valuta propada“, kaže Kajzer.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE